• Definicija: Ugovor u korist trećeg lica je dvostrani ugovor kojim se jedna ugovorna strana (promitent) obavezuje drugoj strani (stipulantu) da će izvršiti određenu činidbu u korist nekog trećeg lica (beneficijara).
• Izuzetak od pravila: Ovaj institut predstavlja odstupanje od načela relativnog dejstva ugovora (res inter alios acta), jer se njime zasniva pravo potraživanja za lice koje nije učestvovalo u zaključenju ugovora.
• Suština: Ovim ugovorom se ne menjaju subjekti u postojećoj obligaciji, niti stipulant ustupa svoje potraživanje, već se zasniva sasvim nova ugovorna obaveza promitenta prema beneficijaru.
• Pravni posao obvezivanja: Beneficijar stiče pravo koje nikada nije pripadalo stipulantu, pa je ono van domašaja stipulantovih poverilaca.
BITNI ELEMENTI (SUBJEKTI)
Ovo je složena pravna operacija koja uključuje tri lica:
• Promitent (Obećalac/Dužnik): Strana koja se obavezuje da će izvršiti činidbu trećem licu.
• Stipulant (Promisar/Ugovarač): Strana koja u svoje ime ugovara korist za treće lice.
• Beneficijar (Korisnik): Treće lice u čiju korist je ugovorena obaveza.
◦ Važno: Beneficijar nije ugovorna strana. Stiče pravo, a nije ugovorna strana.
◦ Odredivost: Može biti određeno ili samo odredivo lice.
◦ Status: Može biti lice koje je tek začeto (nasciturus) ili pravno lice koje tek treba da bude osnovano.
◦ Sposobnost: Za sticanje prava nije potrebna poslovna sposobnost beneficijara.
PRAVNA PRIRODA (SUŠTINA INSTITUTA)
• Sticanje prava: Beneficijar stiče sopstveno i neposredno pravo prema promitentu.
• Momentum sticanja: Pravo se stiče samim zaključenjem ugovora, i pre nego što beneficijar izjavi da ga prihvata.
• Nije zastupanje: Beneficijar ne istupa kao zastupnik stipulanta, već zahteva ispunjenje u sopstveno ime i za sopstveni račun.
DEJSTVA I PRAVA STRANA
A) Prava Beneficijara (Trećeg lica)
• Ima pravo da neposredno zahteva ispunjenje od promitenta (može ga tužiti).
◦ Neposredno pravo: Beneficijar stiče potraživanje direktno prema promitentu i može ga tužiti za ispunjenje u svoje ime i za svoj račun.
• Nije dužan da primi korist – može je odbiti (niko se ne može opteretiti niti prisiliti na korist protiv svoje volje).
• Momentum sticanja: Pravo nastaje samim zaključenjem ugovora, i pre nego što se beneficijar sa tim saglasi.
• Nasledivost i prenosivost: Pravo je po pravilu prenosivo i nasledivo (mogu ga prihvatiti naslednici), osim ako je vezano za ličnost ili drugačije ugovoreno (npr. kod osiguranja života postoje specifična ograničenja za nasleđivanje).
B) Prava Stipulanta (Ugovarača)
• Ima pravo da zahteva od promitenta da ovaj izvrši obavezu u korist trećeg.
• Pravo opoziva: Stipulant može opozvati (povući) korist ugovorenu za trećeg, ali samo sve dok treći ne izjavi da prihvata korist.
◦ Izuzetak (Mortis causa): Ako je ugovoreno ispunjenje tek posle smrti stipulanta, on može opozvati korist sve do svoje smrti (pa i testamentom), čak i ako je beneficijar prihvatio (osim ako iz ugovora ne proizlazi drugačije).
C) Obaveza Promitenta
• Dužan je da izvrši činidbu (da nešto da, učini ili zaključi ugovor) trećem licu onako kako je dogovoreno sa stipulantom.
Prigovori Promitenta: Promitent može prema beneficijaru istaći:
◦ Prigovore iz osnovnog ugovora sa stipulantom (npr. ništavost tog ugovora).
◦ Prigovore koje ima iz ličnog odnosa sa beneficijarom (npr. prebijanje).
◦ Zabrana: Ne može isticati prigovore iz nekih drugih odnosa sa stipulantom.
PRIHVATANJE I ODBIJANJE KORISTI
• Forma prihvatanja: Izjava se može dati u bilo kojoj formi. Ćutanje se ne smatra prihvatanjem, čak i ako tako piše u ugovoru.
• Dejstvo odbijanja:
◦ Ako beneficijar odbije (ili stipulant opozove), korist po pravilu pripada stipulantu (smatra se da je ugovorio za sebe).
◦ Supsidijarni beneficijar: Ugovorom se može predvideti „rezervni“ korisnik kome pravo pripada ako ga prvobitni odbije.
TEORIJSKO ODREĐENJE
Iako postoje različite teorije (teorija ponude, gestije, jednostranog obvezivanja), prihvaćeno je shvatanje da je ovo ugovor sui generis.
• To je jedini institut koji priznaje odstupanje od relativnog dejstva ugovora, jer stvara pravo za lice koje se o sopstvenoj poziciji nije pitalo.
• Beneficijar nije zastupnik niti pravni sledbenik stipulanta, već ima samostalnu poziciju.
PRAVNI ODNOSI KOD UGOVORA U KORIST TREĆEG LICA
Iz ovog ugovora nastaju tri zasebna pravna odnosa:
1. Odnos pokrića (Stipulant – Promitent).
2. Valutni odnos (Stipulant – Beneficijar).
3. Spoljni odnos (Promitent – Beneficijar).
ODNOS STIPULANT – PROMITENT (Odnos pokrića)
Ovo je osnovni ugovorni odnos (npr. kupoprodaja) iz kojeg izvire obaveza.
• Pravo stipulanta: Stipulant je saugovornik, pa ima pravo da od promitenta zahteva da ovaj izvrši obavezu u korist trećeg lica.
• Sudbina odbijene koristi:
◦ Ako beneficijar odbije korist, pravo se po pravilu vraća stipulantu (smatra se da je ugovorio za sebe), osim ako je ugovoreno drugačije ili priroda posla to ne dozvoljava.
◦ Supsidijarni beneficijar: Moguće je imenovati „zamenskog“ korisnika ako prvi odbije.
• Izuzetak (Lična priroda): Ako je činidba vezana striktno za ličnost beneficijara (npr. šišanje, a stipulant je ćelav), odbijanjem beneficijara nastupa nemogućnost ispunjenja, a ne vraćanje prava stipulantu.
ODNOS PROMITENT – BENEFICIJAR (Ključno za ispit)
Iako beneficijar nije potpisao ugovor, on ima direktna prava, ali i ograničenja.
• Status Beneficijara: On nije ugovorna strana, već samo poverilac.
• Prava: Ima pravo da neposredno i samostalno tuži promitenta za ispunjenje obaveze.
• Ograničenja (Šta NE MOŽE): Pošto nije ugovorna strana, beneficijar ne može:
◦ Raskinuti ugovor zbog neispunjenja.
◦ Zahtevati sniženje cene.
◦ Tražiti poništaj zbog mana volje.
◦ Napomena: Ova prava zadržava stipulant kao ugovorna strana.
• Prigovori Promitenta:
◦ Promitent može istaći beneficijaru sve prigovore iz samog ugovora (npr. da stipulant nije platio cenu).
◦ Promitent ne može istaći prigovore koje ima iz nekog drugog ličnog odnosa sa stipulantom (npr. da mu stipulant duguje novac po drugom osnovu).
ODNOS STIPULANT – BENEFICIJAR (Valutni odnos)
Ovaj odnos objašnjava ZAŠTO je korist ugovorena (motiv/kauza). On se obično ne vidi u samom ugovoru.
• Pravna priroda (Causa): Namera stipulanta može biti:
◦ Da učini poklon beneficijaru.
◦ Da vrati stari dug beneficijaru (tako što će promitent isplatiti beneficijara umesto stipulanta).
◦ Da beneficijaru da zajam.
• Nezavisnost (Apstraktnost): Ako se ispostavi da ovaj unutrašnji razlog ne postoji (npr. stipulant je mislio da duguje beneficijaru, a nije dugovao), to ne utiče na obavezu promitenta prema beneficijaru. Promitent mora da plati, a stipulant i beneficijar će se kasnije „kusurati“.
• Pravo opoziva: Stipulant može opozvati korist sve dok beneficijar ne izjavi da je prihvata.
MODALITETI I AUTONOMIJA VOLJE
Zakon dozvoljava kreativnost u ovim odnosima:
• Alternativno ispunjenje: Moguće je ugovoriti da obe strane duguju trećem, pa ko prvi ispuni (kome se treći obrati).
• Pravo na zaključenje: Korist može biti pravo trećeg da zahteva da promitent sa njim zaključi neki ugovor.
• Oproštaj duga: Promitent se može obavezati stipulantu da neće naplatiti svoj dug od beneficijara.
PRIMENA (RATIO)
• Danas su ovi ugovori najčešći u pravu osiguranja (npr. osiguranje života gde se novac isplaćuje deci osiguranika).
Ugovor o ispunjenju trećem licu
• Definicija: To je ugovor između poverioca (stipulanta) i dužnika (promitenta) kojim se oni sporazumevaju da će dužnik svoju obavezu ispuniti nekom trećem licu, pri čemu se to treće lice ovlašćuje da ispunjenje primi.
• Ključna karakteristika: Treće lice stiče ovlašćenje da primi činidbu, ali ne stiče pravo da od dužnika zahteva ispunjenje.
• Naziv: U teoriji se ovaj institut naziva nepravi ugovor u korist trećeg lica.
BITNI ELEMENTI I RAZLIKA OD „PRAVOG“ UGOVORA
Osnovna razlika u odnosu na pravi ugovor u korist trećeg lica je u pravu na potraživanje:
• Pravi ugovor: Treće lice postaje poverilac i ima neposredno pravo da tuži dužnika za ispunjenje.
• Nepravi ugovor (O ispunjenju trećem):
◦ Treće lice ne postaje poverilac.
◦ Treće lice nema pravo tužbe niti prinudnog ostvarenja prava.
◦ Poverilac i dužnik nisu stvorili obavezu prema trećem, već su ga samo ovlastili.
DEJSTVA (PRAVNE POSLEDICE)
• Ovlašćenje trećeg: Treći je legitimisan samo da primi stvar ili činidbu (npr. prodavac isporučuje robu na adresu trećeg lica, ali treće lice ne može tužiti prodavca ako roba ne stigne).
• Oslobođenje dužnika: Dužnik se oslobađa svoje obaveze prema poveriocu u trenutku kada tu obavezu izvrši trećem licu.
TERET DOKAZIVANJA I PRESUMPCIJA (BITNO!)
U slučaju spora da li je zaključen „pravi“ ili „nepravi“ ugovor (tj. da li treći ima pravo tužbe ili samo prijema), važe sledeća pravila:
• Presumcija: U sumnji, smatra se da je zaključen ugovor o ispunjenju trećem licu (nepravi).
• Ratio: Pravi ugovor u korist trećeg je izuzetak od načela relativnog dejstva ugovora, pa se kao takav ne pretpostavlja.
• Teret dokazivanja: Onaj ko tvrdi da treće lice ima pravo da aktivno zahteva ispunjenje (da je u pitanju pravi ugovor u korist trećeg), mora to i da dokaže.
Oslobađajući ugovor u korist trećeg lica
• Definicija: To je poseban modalitet ugovora u korist trećeg lica kojim se stipulant i promitent dogovaraju da beneficijar stiče pravo da zahteva ispunjenje od promitenta, ali tek pod uslovom da oslobodi stipulanta njegove ranije obaveze.
• Cilj: Postizanje pravnih posledica sličnih preuzimanju duga (promeni dužnika) korišćenjem konstrukcije ugovora u korist trećeg lica.
BITNI ELEMENTI I MEHANIZAM (KORACI)
Da bi ovaj institut funkcionisao, neophodan je sledeći sled događaja i odnosa:
• Postojeći dug: Stipulant je već dužnik beneficijaru po nekom starijem osnovu.
• Novi ugovor: Stipulant zaključuje ugovor sa promitentom u korist beneficijara.
• Identičnost činidbe: Promitent se obavezuje da će beneficijaru izvršiti istu onu činidbu koju mu duguje stipulant.
• Uslovljenost prava (Ključno): Beneficijar stiče pravo prema promitentu samo ako stipulantu oprosti stari dug.
PRAVNA PRIRODA (RAZLIKA OD PREUZIMANJA DUGA)
Iako ekonomski liči na promenu dužnika, pravno-tehnički se razlikuje:
• Nije prenos istog duga: Ovim ugovorom se ne prenosi jedan te isti dug sa stipulanta na promitenta.
• Gašenje i nastanak novog: Dolazi do gašenja stare obaveze (stipulantove) putem oprosta duga, i zasnivanja potpuno nove obaveze (promitentove) koja ima istu sadržinu, ali novi pravni osnov (ugovor u korist trećeg).
KONTEKST I RATIO LEGIS (NAPOMENA)
• Poreklo: Institut je nastao u francuskom pravu kao „zaobilazni put“ jer tamo dugo nisu postojala pravila o preuzimanju duga.
• Naše pravo: Pravni sistemi poput našeg (ZOO), koji imaju direktna pravila o preuzimanju duga, nemaju nužnu potrebu za ovim modalitetom, ali je on moguć kao ugovorna konstrukcija.
DEJSTVA I PRIGOVORI
• Odnos Promitent – Beneficijar: Promitent duguje beneficijaru tek kada ovaj oslobodi stipulanta.
• Prigovori: U sporu između promitenta i beneficijara, promitent ne može isticati prigovore iz starog odnosa između stipulanta i beneficijara (npr. da je taj dug bio zastareo), jer je taj stari odnos ugašen oprostom.
Ugovor o zaštiti trećih lica
• Definicija: To je konstrukcija kojom ugovorne strane (prećutno/implicitno) proširuju ugovornu odgovornost za štetu i na određena treća lica koja nisu strane u tom ugovoru.
• Suština: Treće lice ne stiče pravo da traži ispunjenje obaveze (kao kod ugovora u korist trećeg), već stiče pravo da zahteva naknadu štete po pravilima ugovorne odgovornosti, ako pretrpi štetu usled povrede ugovora od strane dužnika.
POREKLO I SVRHA (RATIO)
• Uporedno pravo: Institut se razvio u sudskoj praksi nemačkog prava kao način da se trećim licima pruži jača zaštita.
• Svrha (Zašto je ovo bitno?): Omogućava oštećenom trećem licu da se pozove na ugovornu odgovornost (koja je često povoljnija, npr. zbog obrnuto tereta dokazivanja krivice) umesto na deliktnu (vanugovornu) odgovornost koja bi mu inače jedina stajala na raspolaganju.
BITNI ELEMENTI / USLOVI ZA PRIMENU
Da bi se smatralo da je ugovorena zaštita i za treće lice, moraju se ispuniti sledeći uslovi koji povezuju treće lice sa ugovorom:
• Blizak odnos sa poveriocem: Treće lice mora imati poseban odnos sa jednom ugovornom stranom (npr. član porodice zakupca).
• Izloženost istom riziku: Treće lice mora, usled tog odnosa, dolaziti u kontakt sa ispunjenjem obaveze i biti izloženo riziku od štete jednako kao i sam poverilac (ugovorna strana).
• Svest dužnika: Druga ugovorna strana (dužnik/zakupodavac) zna ili bi morala znati za postojanje tih trećih lica i njihovu izloženost riziku.
DEJSTVA I OGRANIČENJA
• Prava trećeg lica: Stiče pravo da neposredno i samostalno tuži dužnika za naknadu štete zbog neurednog izvršenja obaveze.
• Ograničenje prava: Treće lice ne može zahtevati ispunjenje ugovora (to pravo zadržava samo ugovorna strana), već samo naknadu štete.
PRIMER I RAZGRANIČENJE (IZUZECI)
• Tipičan primer (Zakup stana): Ugovor zaključuju samo zakupodavac i zakupac. Međutim, ako zakupodavac ne održava stan (neuredno vrši obavezu) i plafon padne, povređeni članovi porodice zakupca (žena, deca, roditelji koji s njim žive) imaju pravo na naknadu štete po osnovu ovog instituta.
• Ko NIJE zaštićen (Izuzeci):
◦ Gosti i prijatelji: Njihova veza sa ugovorom je slučajna i prolazna, pa nemaju ugovornu zaštitu (mogu tužiti samo deliktno).
◦ Podzakupci: Oni imaju sopstveni ugovor sa zakupcem, pa imaju sopstvena pravna sredstva.
