Ukoliko postoji lice koje je oštećeno krivičnim delom, njegovi interesi imaju prednost u odnosu na meru oduzimanja imovinske koristi stečene krivičnim delom.

U vezi sa odnosom imovinskopravnog zahteva oštećenog i mere oduzimanja imovinske koristi, moguće su 3 situacije:

• ako je oštećenom u krivičnom postupku dosuđen imovinskopravni zahtev
  • sud će izreći oduzimanje imovinske koristi samo ukoliko ona prelazi dosuđeni imovinskopravni zahtev oštećenog
• kada imovinskopravni zahtev nije dosuđen u krivičnom postupku, već je oštećeni upućen na parnicu
  • on može tražiti da se namiri iz iznosa oduzete vrednosti, pod uslovom da je pokrenuo parnicu u roku od 6 meseci od dana pravnosnažnosti odluke kojom je upućen na parnicu
  • ukoliko bude utvrđen njegov zahtev, potrebno je da u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti odluke kojom je utvrđen zahtev zatraži namirenje iz oduzete vrednosti
• ukoliko oštećeni u postupku nije prijavio imovinskopravni zahtev
  • on može naknadno zahtevati namirenje iz oduzete vrednosti, ako je radi utvrđenja svog zahteva pokrenuo parnicu u roku od 3 meseca od dana saznanja za presudu kojom se oduzima imovinska korist, a najduže u roku od 3 godine od pravnosnažnosti odluke o oduzimanju imovinske koristi
  • ukoliko njegov zahtev bude utvrđen, potrebno je kao i u prethodnoj situaciji da u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti odluke kojom je utvrđen zahtev zatraži namirenje iz oduzete vrednosti

Mera oduzimanja imovinske koristi je u odnosu na zahtev oštećenog supsidijarnog karaktera – zahtev uvek ima prednost.

Oduzimanje imovinske koristi kada postoji imovinskopravni zahtev oštećenog izriče se samo u slučaju da ta korist prelazi visinu dosuđenog imovinskopravnog zahteva.

U odnosu na određena krivična dela (pre svega iz oblasti organizovanog kriminaliteta) poseban Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela predviđa šire mogućnosti za oduzimanje imovine nego KZ.

Za oduzimanje imovine nije neophodno da je utvrđeno da je pribavljena krivičnim delom, već se imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra imovina okrivljenog, okrivljenog saradnika, ostavioca, pravnog sledbenika ili trećeg lica koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.

Donošenje ovog zakona imalo je za cilj upravo da se omogući oduzimanje i one imovine za koju nije utvrđeno da je pribavljena krivičnim delom, što odredbe KZ ne dozvoljavaju.

Oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom ne predstavlja krivičnu sankciju, već meru sui generis, koja je regulisana u posebnoj glavi KZ.

• zasniva se na principu da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom

Uslovi za oduzimanje predviđeni su odredbama KZ, a korist se oduzima sudskom odlukom kojom je utvrđeno da je krivično delo učinjeno

Od učinioca će se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist, koji su pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje nije moguće učinilac će se obavezati da preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvršenjem krivičnog dela ili da platni novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.

• Imovinsku korist predstavljaju ne samo novac i određeni predmeti nego i usluge, korišćenje određenih predmeta bez davanja adekvatne protivvrednosti, uštede itd… Sve što ima neku imovinsku vrednost.
• Utvrđivanje visine pribavljene imovinske koristi.
  • Preovlađuje rešenje da učiniocu krivičnog dela treba prilikom utvrđivanja visine imovinske koristi priznati određene troškove koje je imao u vezi sa vršenjem krivičnog dela.
    • Ne treba priznati one troškove koji predstavljaju materijalni ekvivalent za trud učinioca uložen u radnju izvršenja i troškove koji po svojoj prirodi ulaze u radnju izvršenja krivičnog dela, jer bi se tada posredno plaćalo za samu kriminalnu delatnost.
    • Ostale troškove bi trebalo priznati, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja.
• Imovinska korist pribavljena krivičnim delom oduzeće se od lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti.
  • Posebno pitanje u vezi sa određivanjem visine imovinske koristi predstavlja slučaj kada učinilac otuđi predmete koji predstavljaju stečenu imovinsku korist bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti tih predmeta, a ne postoji mogućnost da se oduzmu od lica na koja su preneta
    • učiniocu treba oduzeti novčanu vrednost tih predmeta koju su imali u vreme izvršenja krivičnog dela.
• sticanje imovinske koristi za drugoga
  • u tom slučaju se korist bezuslovno oduzima kao i u slučaju kada je učinilac stekao korist za sebe
  • obuhvata  i pribavljanje za pravno lice
• učiniocu treba oduzeti novčanu vrednost tog predmeta koju je imao u vreme izvršenja krivičnog dela
  • Mora se oduzeti svaka imovinska korist, pa i ona neznatnog karaktera

Ukoliko bi utvrđivanje visine imovinske koristi izazvalo nesrazmerne teškoće ili bi dovelo do znatnog odugovlačenja postupka, sud je ovlašćen da visinu odredi po slobodnoj oceni.