Kategorija: Funkcija odbrane

Prestanak statusa branioca u krivičnom postupku

6. jula 2026.

Prestanak statusa branioca predstavlja gubitak procesne legitimacije, odnosno prestanak svih prava i dužnosti branioca u konkretnom krivičnom postupku.

  • Do prestanka statusa branioca dolazi alternativno na dva načina:
    • Opozivom ili otkazom punomoćja;
    • Razrešenjem branioca (bilo izabranog, bilo postavljenog po službenoj dužnosti).

PRAVNA PRIRODA

  • Procesno-pravni prekid odbrane: Pravna priroda ovog instituta ogleda se u prestanku ovlašćenja za zastupanje okrivljenog. Dok opoziv i otkaz predstavljaju izraz autonomije volje stranaka (okrivljenog i branioca), razrešenje predstavlja autoritativni akt suda kojim se interveniše u cilju zaštite zakonitosti postupka, sprečavanja zloupotrebe procesnih prava ili obezbeđivanja delotvornosti odbrane.

RAZLOZI ZA RAZREŠENJE

Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) striktno razlikuje uslove za razrešenje izabranog branioca i branioca postavljenog po službenoj dužnosti:

1. Razlozi za razrešenje izabranog branioca

Izabrani branilac će biti razrešen odlukom suda ukoliko nastupi neki od sledećih opciono propisanih uslova:

  • Ako postoji neki od zakonskih razloga za izuzeće branioca;
  • Ukoliko branilac, i pored izrečene opomene i novčane kazne, nastavi da narušava red tokom postupka;
  • Ako se protiv branioca pokrene krivični postupak zbog osnovane sumnje da je u vezi sa istim predmetom učinio krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja ili bekstvo i omogućavanje bekstva lica lišenog slobode;
  • Ako mu je punomoćje ponovo dato nakon opoziva ili otkaza, a očigledno je da je do toga došlo u svrhu zloupotrebe prava usmerene na odugovlačenje krivičnog postupka;
  • Ako je u pitanju zajednički branilac, a okrivljeni ne postupe po pravilima ZKP-a o rešavanju situacije u kojoj (sa)okrivljeni ne mogu imati istog branioca;
  • Ako okrivljeni koji ima više od pet branilaca ne izabere u skladu sa zakonom koje će branioce zadržati.

2. Razlozi za razrešenje branioca postavljenog po službenoj dužnosti

Branilac koji je postavljen od strane suda biće razrešen u sledećim slučajevima:

  • Ako postoji neki od zakonskih razloga za izuzeće branioca;
  • Ako i nakon opomene i novčane kazne nastavi da narušava red;
  • Ako se protiv njega pokrene krivični postupak zbog osnovane sumnje da je u vezi sa istim predmetom učinio krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja ili bekstvo i omogućavanje bekstva lica lišenog slobode;
  • Ukoliko okrivljeni (ili lice koje je ovlašćeno da u njegovo ime angažuje branioca) angažuje izabranog branioca;
  • Ako branilac pomoć okrivljenom ne pruža stručno, savesno i blagovremeno;
  • Ako su zbog promene imovinskog stanja okrivljenog (kome je na zahtev postavljen branilac) prestali da postoje razlozi za odbranu siromašnih.

PROCEDURA I POSLEDICE

1. Funkcionalna nadležnost za donošenje odluke

O razrešenju branioca odlučuje isključivo sud (bilo po službenoj dužnosti, bilo na predlog javnog tužioca) u obliku koji zavisi od stadijuma postupka:

  • Sudija za prethodni postupak;
  • Predsednik veća;
  • Pretresno veće;
  • Sudija pojedinac.

2. Pravo na izjašnjenje (Hitni rok)

  • Kontradiktornost: Pre donošenja odluke o razrešenju, sud ima imperativnu obavezu da pozove okrivljenog i branioca da se izjasne o razlozima za razrešenje.
  • Strogi rok: Izjašnjenje se mora podneti u roku od 24 časa, uz obavezu priloženja dokaza.
  • Upozorenje: Sud je dužan da ih upozori da će u slučaju propuštanja ovog roka odluka biti doneta na osnovu raspoloživih podataka.

3. Pravni lekovi i dejstvo žalbe

  • Bez suspenzivnog dejstva: Žalba izjavljena protiv rešenja o razrešenju branioca ne zadržava njegovo izvršenje.
  • Apsolutni izuzetak (Nedozvoljenost žalbe): Žalba nije dozvoljena protiv rešenja o razrešenju koje je doneto zbog postojanja razloga za izuzeće branioca.

4. Obaveštavanje Advokatske komore

Javni tužilac ili predsednik suda (zavisno od toga ko je doneo rešenje) dužan je da o razrešenju obavesti nadležnu advokatsku komoru ukoliko je do razrešenja došlo iz sledećih razloga:

  • Narušavanje reda nakon izrečene kazne i opomene;
  • Sumnja na izvršenje krivičnog dela sprečavanja i ometanja dokazivanja ili bekstva i omogućavanja bekstva u vezi sa istim predmetom;
  • Zloupotreba prava ponovnim davanjem punomoćja radi opstrukcije i odugovlačenja;
  • Nepružanje odbrane na stručan, savestan i blagovremen način.

V. ZAMENA BRANIOCA I PRESTANAK PO LOGICI STVARI

  • Zamena branioca: Predstavlja promenu ličnosti koja vrši funkciju, pri čemu odbrana zadržava svoj stručni karakter. Prema Zakonu o advokaturi, advokata može zameniti drugi advokat, osim ako zakonom nije drugačije određeno.
  • Zamena u slučaju neurednosti: Predsednik suda ima ovlašćenje da razreši prvobitno postavljenog branioca koji je neuredno vršio dužnost i umesto njega postavi drugog branioca.
  • Okončanje postupka: Po prirodi stvari, funkcija branioca u konkretnom predmetu definitivno prestaje okončanjem krivičnog postupka za koji je branilac bio angažovan ili postavljen.
  • Opoziv punomoćja: Izabranom braniocu funkcija može prestati opozivom punomoćja u svim fazama krivičnog postupka.

Odbrana siromašnih i branilac po službenoj dužnosti

6. jula 2026.

Odbrana siromašnih (siromašno pravo) je krivičnoprocesni institut koji omogućava okrivljenom slabog imovnog stanja da na sopstveni zahtev dobije besplatnu stručnu pomoć branioca, iako ne postoje zakonski razlozi za obaveznu odbranu.

Branilac po službenoj dužnosti je advokat postavljen rešenjem nadležnog državnog organa (javnog tužioca ili predsednika suda) u slučajevima kada je odbrana po zakonu obavezna (a okrivljeni sam ne izabere branioca), odnosno kada je usvojen zahtev za odbranu siromašnih.

PRAVNA PRIRODA

  • Socijalno-pravni karakter: Odbrana siromašnih predstavlja instrument socijalne pravde i jednakosti stranaka u postupku. Njena svrha je da spreči situaciju u kojoj bi loše imovno stanje okrivljenog direktno ugrozilo ostvarivanje njegovog ustavnog prava na odbranu i pravično suđenje.
  • Fakultativnost i inicijativa: Za razliku od obavezne odbrane koja se određuje po službenoj dužnosti (oficijelno), postavljanje branioca po osnovu siromaštva pokreće se isključivo na zahtev okrivljenog (dispozitivnost).
  • Oficijelnost kod obavezne odbrane: Kada nastupi slučaj obavezne odbrane, postavljanje branioca po službenoj dužnosti je imperativna obaveza državnog organa koja ne zavisi od volje okrivljenog.

BITNI ELEMENTI I USLOVI ZA ODREĐIVANJE

1. Uslovi za odbranu siromašnih

Da bi se okrivljenom postavio branilac po osnovu siromašnog prava, moraju se kumulativno ispuniti sledeći uslovi:

  • Formalni zahtev: Okrivljeni mora podneti formalni zahtev sudu;
  • Imovni cenzus: Okrivljeni prema svom imovinskom stanju ne može da plati nagradu i troškove branioca;
  • Težina dela ili pravičnost (alternativno): Zahteva se ispunjenje jednog od sledeća dva uslova:
    • Krivični postupak se vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko tri godine;
    • To nalažu razlozi pravičnosti.

2. Uslovi za postavljanje branioca po službenoj dužnosti (Obavezna odbrana)

Nadležni organ će okrivljenom postaviti branioca po službenoj dužnosti kada su kumulativno ispunjena sledeća dva uslova:

  • Postoji neki od zakonom propisanih slučajeva obavezne stručne odbrane;
  • Nastupila je jedna od sledećih opciono propisanih situacija:
    • Ako branilac ne bude izabran od strane okrivljenog ili njemu bliskih lica;
    • Ako u toku krivičnog postupka okrivljeni ostane bez branioca;
    • Ako saokrivljeni imaju istog branioca, a okrivljeni se ne sporazume sa saokrivljenima o zajedničkom braniocu niti izabere drugog branioca.

3. Funkcionalna nadležnost za odlučivanje i postavljanje

Nadležnost organa strogo je podeljena po fazama krivičnog postupka:

  • Odlučivanje o zahtevu za odbranu siromašnih: U zavisnosti od faze postupka, o zahtevu odlučuje sud u odgovarajućem funkcionalnom obliku:
    1. Sudija za prethodni postupak;
    2. Predsednik veća;
    3. Sudija pojedinac.
  • Donošenje rešenja o postavljanju branioca po službenoj dužnosti (za oba instituta):
    • U toku istrage: Rešenje donosi javni tužilac koji rukovodi istragom (odnosno do početka sudske faze).
    • Nakon završetka istrage (u sudskoj fazi): Rešenje donosi predsednik suda pred kojim se vodi postupak.
  • Spisak advokata: Postavljanje se vrši striktno po redosledu sa spiska advokata koji sudu i tužilaštvu dostavlja nadležna advokatska komora.

DEJSTVA I OBAVEZE

1. Finansijske obaveze države

  • Budžetsko finansiranje: Kod odbrane siromašnih, nagrada i troškovi postavljenog branioca u celosti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

2. Obaveze Advokatske komore

Zakon nameće posebne dužnosti Advokatskoj komori radi obezbeđivanja kvaliteta odbrane:

  • Da u spisku koji dostavlja sudu navede datum upisa advokata u imenik advokata;
  • Da prilikom sastavljanja spiska vodi računa o tome da praktični ili stručni rad advokata u oblasti krivičnog prava daje osnova za pretpostavku da će odbrana biti delotvorna;
  • Da spisak javno objavi na svojoj internet stranici i na oglasnoj tabli nadležnog suda.

2. Obaveze postavljenog branioca

  • Obaveza savesne odbrane: Postavljeni branilac ima identična procesna prava i dužnosti kao i izabrani branilac.
  • Zabrana proizvoljnog napuštanja odbrane: Branilac postavljen po službenoj dužnosti ne može samovoljno otkazati punomoćje, već može tražiti da bude razrešen isključivo iz opravdanih razloga.

PRESTANAK

  • Razrešenje i zamena: Položaj branioca po službenoj dužnosti (kako u slučaju obavezne odbrane, tako i kod odbrane siromašnih) prestaje:
    • Ukoliko okrivljeni u toku postupka angažuje izabranog branioca (putem punomoćja);
    • Donošenjem rešenja o razrešenju branioca na njegov lični zahtev usled opravdanih razloga;
    • Pravnosnažnim okončanjem krivičnog postupka.

RATIO LEGIS

  • Obezbeđivanje delotvorne odbrane: Uvođenje obaveze za Advokatsku komoru da vodi računa o stručnosti, stažu i usmerenju advokata prilikom sastavljanja spiska ima za cilj da branioci po službenoj dužnosti budu dovoljno kompetentni i kvalitetni. Time se sprečava da odbrana po službenoj dužnosti bude samo puka formalnost i osigurava se stvarna, delotvorna stručna pomoć okrivljenom. Ipak, u teoriji se ukazuje da je reč o instrukcionoj normi, te je neizvesno u kojoj meri će se ovi kriterijumi uspešno sprovoditi u praksi.

Slučajevi obavezne stručne odbrane u krivičnom postupku

6. jula 2026.

Obavezna stručna odbrana: Zakonski ustanovljena obaveza prema kojoj okrivljeni u tačno određenim procesnim situacijama ili usled svojih ličnih svojstava mora imati branioca (stručnu pomoć) od tačno definisanog procesnog momenta pa sve do završetka tog stanja ili samog postupka.

  • Postavljanje branioca: Ukoliko okrivljeni sam ne izabere branioca, niti to učine njemu bliska lica koja su na to zakonom ovlašćena (bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat, sestra itd.), branioca će svojom odlukom postaviti sud (postavljeni branilac po službenoj dužnosti).

TAKSATIVNI SPISAK SLUČAJEVA I VREMENSKIH OKVIRA

Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) striktno propisuje situacije i tačan momenat od kada okrivljeni mora imati branioca:

  • Lična svojstva okrivljenog i težina dela (od prvog saslušanja do pravnosnažnog okončanja postupka):
    • Ako je okrivljeni nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam uspešno brani;
    • Ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža;
    • Kada se vodi postupak prema maloletniku, bez obzira na težinu krivičnog dela za koje se tereti.
  • Mere lišenja slobode i ograničenja kretanja (od lišenja slobode do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere):
    • Ako je okrivljeni zadržan;
    • Ako mu je zabranjeno da napušta stan (kućni pritvor);
    • Ako je pritvoren.
  • Suđenje u odsustvu:
    • Ako se okrivljenom sudi u odsustvu – od donošenja rešenja o suđenju u odsustvu, pa dok suđenje u odsustvu traje;
    • U drugostepenom postupku – od donošenja rešenja da se pretres pred drugostepenim sudom održi u odsustvu okrivljenog, pa do donošenja odluke suda o žalbi na presudu.
  • Samoizazvana nesposobnost i narušavanje reda na pretresu:
    • Ako se glavni pretres održava u odsustvu okrivljenog zbog nesposobnosti koju je sam prouzrokovao – od donošenja rešenja da se pretres održi u njegovom odsustvu, pa do pravnosnažnosti rešenja kojim sud utvrđuje prestanak te nesposobnosti;
    • Ako je zbog narušavanja reda udaljen iz sudnice do završetka dokaznog postupka ili glavnog pretresa – od donošenja naredbe o udaljenju, pa do povratka u sudnicu ili saopštavanja presude.
  • Specifični postupci i sporazumi:
    • U postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja – od podnošenja predloga za izricanje te mere, pa do obustave postupka, donošenja odbijajuće ili oslobađajuće presude, odnosno do pravnosnažnosti rešenja o izricanju te mere;
    • Tokom pregovora o zaključenju sporazuma sa javnim tužiocem (sporazum o priznanju krivičnog dela, sporazum o svedočenju okrivljenog ili osuđenog) – od početka pregovora pa do donošenja odluke suda o sporazumu.

PRAVNA PRIRODA

  • Imperativni procesni standard: Obavezna odbrana je ustanovljena kao apsolutni procesni uslov za valjanost preduzetih radnji i donošenje zakonitog rešenja ili presude.
  • Ograničenje lične autonomije okrivljenog: Iako okrivljeni načelno ima pravo da odluči da li će se braniti sam ili uz branioca, u ovim situacijama zakon mu nameće stručnu pomoć kao obaveznu. Okrivljeni se ne može odreći branioca u ovim slučajevima.
  • Dvojaki osnov angažovanja:
    • Izabrani branilac: Angažovan na osnovu punomoćja (pismenog ili usmenog na zapisnik) od strane samog okrivljenog ili zakonom ovlašćenih bliskih lica (bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra, hranitelj, vanbračni drug ili lice iz druge trajne zajednice života).
    • Postavljeni branilac: Postavlja ga sud svojom odlukom ukoliko okrivljeni ili srodnici sami ne angažuju branioca do momenta kada odbrana postaje obavezna.

DEJSTVA / OBAVEZE

  • Obaveza suda/tužioca: Organ postupka je dužan da u svakom trenutku prati postojanje razloga za obaveznu odbranu. Ukoliko okrivljeni nema branioca u momentu kada nastupi neki od obaveznih razloga, organ postupka mora odmah obustaviti preduzimanje radnji i doneti odluku o postavljanju branioca po službenoj dužnosti.
  • Sankcija za povredu: Sprovođenje saslušanja okrivljenog ili drugih procesnih radnji bez prisustva branioca u slučajevima obavezne odbrane predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, što vodi neizbežnom ukidanju presude u žalbenom postupku.
  • Prava bliskih lica: Zakon garantuje pravo srodnicima i bliskim licima da angažuju branioca u ime okrivljenog, osim ukoliko se okrivljeni tome izričito protivi.

Izuzeće branioca

6. jula 2026.

Izuzeće branioca: Zakonska i procesna mera kojom se konkretnom licu apsolutno (bezuslovno) ili relativno (uslovno) zabranjuje obavljanje funkcije branioca u određenom krivičnom predmetu radi očuvanja pravilnosti i pravičnosti postupka.

RAZLOZI ZA IZUZEĆE

Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) razvrstava razloge za izuzeće u dve osnovne kategorije: apsolutne i relativne.

1. Apsolutni razlozi za izuzeće (Obavezno isključenje)

Ove okolnosti predstavljaju neotklonjivu smetnju i dovode do obaveznog i trenutnog isključenja lica od mogućnosti da bude branilac u određenom postupku. Funkciju branioca ne može obavljati:

  • Saokrivljeni: Lice koje se u istom postupku i samo tereti za krivično delo.
  • Oštećeni i njemu bliska lica: Sam oštećeni, njegov bračni drug, kao i lice koje sa saokrivljenim, oštećenim ili tužiocem živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života.
  • Srodnici po krvi, braku i tazbini: Srodnici oštećenog, bračnog druga ili vanbračnog partnera po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena.
  • Lica sa prethodnom procesnom ulogom: Lice koje je u istom predmetu već postupalo kao sudija, javni tužilac, zastupnik oštećenog, službenik policije ili bilo koje drugo lice koje je preduzimalo radnje u predistražnom postupku.

2. Relativni razlozi za izuzeće (Uslovna smetnja)

Ove okolnosti načelno sprečavaju određeno lice da bude branilac, ali se ta prepreka može otkloniti ukoliko se ispune zakonom propisani uslovi. Odnose se na:

  • Lice pozvano kao svedok na glavni pretres, osim ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova:
    1. Da to lice po pravilima Zakonika ne može biti ispitano kao svedok ili je oslobođeno dužnosti svedočenja;
    2. Da je to lice izričito izjavilo da neće svedočiti.
  • Branioca saokrivljenog koji se u istom predmetu tereti za isto krivično delo, osim ukoliko organ postupka na osnovu okolnosti zaključi da zajednička odbrana ne bi štetila interesima odbrane.

Pojam, prava i dužnosti branioca u krivičnom postupku

6. jula 2026.

Branilac je pravno obrazovano fizičko lice koje se, po pravilu, profesionalno bavi advokaturom i koje na osnovu izdatog punomoćja (izabrani branilac) ili donetog rešenja suda (postavljeni branilac) vrši funkciju odbrane u krivičnom postupku.

  • Uloga branioca: On pomaže okrivljenom u odbrani i preduzimanjem potrebnih krivičnoprocesnih radnji iz domena svojih ovlašćenja stara se o procesnoj i pravnoj zaštiti prava i interesa okrivljenog.

USLOVI ZA ANGAŽOVANJE I RAD

  • Pravni status branioca (Ko može biti branilac):
    • Za branioca se može uzeti samo advokat.
    • Advokatski pripravnik može zameniti advokata pod uslovom da se postupak vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora u trajanju do pet godina.
    • Pred Vrhovnim kasacionim sudom branilac može biti isključivo advokat (pripravnik je isključen).
    • Branilac maloletnika može biti samo advokat koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.
  • Krug lica ovlašćenih za angažovanje branioca: Branioca, pored samog okrivljenog, može angažovati i tačno određen krug njemu bliskih lica:
    • Zakonski zastupnik;
    • Bračni drug;
    • Srodnik po krvi u pravoj liniji;
    • Usvojilac ili usvojenik;
    • Brat ili sestra;
    • Hranilac;
    • Vanbračni drug ili lice sa kojim okrivljeni živi u kakvoj drugoj trajnoj zajednici.
  • Vremenski opseg: Okrivljeni može imati branioca tokom celog krivičnog postupka.

PRAVNA PRIRODA

  • Samostalni subjekt: Branilac je samostalan subjekt krivičnog postupka koji funkciju odbrane vrši zajedno sa okrivljenim ili nezavisno od njega, ali uvek u njegovom interesu.
  • Dvojaki procesno-pravni osnov pojavljivanja:
    1. Punomoćje (za izabranog branioca): Predstavlja vrstu ugovora o delu između branioca i lica koje ga je angažovalo. Branilac preuzima obavezu savesne odbrane, a angažovano lice obavezu isplate nagrade i naknade troškova.
    2. Sudsko rešenje (za postavljenog branioca): Donosi ga predsednik suda pred kojim se vodi postupak kada za to postoji zakonski osnov – bilo zato što je u pitanju slučaj obavezne odbrane a okrivljeni sam nije uzeo branioca, bilo na zahtev okrivljenog slabog imovnog stanja (odbrana siromašnih).
  • Ispitna napomena (Razlika): Izabrani i postavljeni/obavezni branilac nisu sinonimi. Branilac može biti izabran od strane okrivljenog i u slučajevima kada je stručna odbrana po zakonu obavezna.

PRAVA I DUŽNOSTI BRANIOCA

1. Prava branioca

Sva prava branioca se dele na ona koja crpi iz prava okrivljenog i na ona koja se odnose isključivo na njega kao samostalnog subjekta.

  • Pravo na vršenje radnji okrivljenog: Branilac može da preduzima sve radnje koje može vršiti i okrivljeni, osim onih koje su izričito rezervisane samo za okrivljenog (kao što je pravo okrivljenog na sopstvenu završnu reč na glavnom pretresu gde on govori poslednji).
  • Ugovorna prava (prema klijentu/državi):
    • Pravo na nagradu za odbranu u skladu sa advokatskom tarifom;
    • Pravo na naknadu troškova nastalih tokom rada na predmetu;
    • Pravo na otkaz punomoćja u svako doba.
  • Prava branioca kao subjekta krivičnog postupka (taksativno):
    1. Da sa uhapšenim, pre prvog saslušanja, obavi poverljiv razgovor;
    2. Da neposredno pre prvog saslušanja osumnjičenog pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka;
    3. Da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz (nakon naredbe o istrazi ili podizanja optužnice, a i pre toga ako je okrivljeni saslušan);
    4. Da sa okrivljenim u pritvoru obavlja poverljive razgovore i vodi neometanu prepisku;
    5. Da u korist okrivljenog preduzima sve njegove dozvoljene procesne radnje;
    6. Da bude pozivan radi prisustvovanja procesnim radnjama i obaveštavan o njima.

2. Dužnosti branioca

  • Opšte i etičke dužnosti:
    • Dužnost da stranci savesno pruža pravnu pomoć u skladu sa zakonom, statutom i Kodeksom profesionalne etike;
    • Dužnost čuvanja advokatske tajne (svega što mu je stranka poverila);
    • Obaveza poštovanja etičkih zahteva, zabrana ispoljavanja neprijateljskog stava prema tužiocu i dužnost ispoljavanja procesnog poštenja.
  • Procesne dužnosti u postupku:
    • Podnošenje punomoćja: Obaveza izabranog branioca da organu postupka bez odlaganja podnese punomoćje (koje može biti i usmeno na zapisnik);
    • Dužnost odazivanja na svaki poziv organa koji vodi postupak;
    • Zabrana zloupotrebe prava u cilju odugovlačenja postupka;
    • Dužnost da upozori okrivljenog na posledice odricanja ili odustajanja od prava.

OTKAD I ODBIJANJE BRANIOCA

1. Dejstvo otkaza punomoćja (Produženo dejstvo odbrane)

  • U slučaju otkaza punomoćja, branilac je dužan da o tome odmah obavesti organ koji vodi postupak.
  • Obaveza produženog pružanja pomoći: Branilac je dužan da nastavi sa pružanjem pravne pomoći okrivljenom i nakon otkaza punomoćja još najviše 30 dana (ukoliko u tom roku ne bude izabran drugi branilac).
  • Izuzeci od obaveze od 30 dana: Ova obaveza prestaje pre roka samo u dva slučaja:
    1. Ako ga je stranka te obaveze izričito oslobodila;
    2. Ukoliko je to suprotno propisima.

2. Dužnosti postavljenog branioca u slučaju kada ga okrivljeni odbija

Ako okrivljeni izjavi da odbija postavljenog branioca po službenoj dužnosti jer želi da se brani sam, branilac ne prestaje sa radom odmah, već ima sledeće specifične dužnosti:

  • Mora biti upoznat sa sadržajem dokaznih radnji i tokom glavnog pretresa;
  • Dužan je da okrivljenom daje objašnjenja i savete pisanim putem ukoliko okrivljeni odbija usmeni razgovor;
  • Dužan je da prisustvuje radnjama i iznese završnu reč, osim ako se okrivljeni tome izričito i aktivno protivi;
  • Na zahtev okrivljenog ili uz njegovu izričitu saglasnost, dužan je da izjavi redovni pravni lek i preduzima druge radnje.

Pritvor

6. jula 2026.

Pritvor je poseban oblik preventivnog lišenja slobode koji se određuje rešenjem nadležnog suda tokom krivičnog postupka, pod strogo propisanim zakonskim uslovima.

  • Najvažnije pravilo: Predstavlja najtežu i krajnju meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog, koja se primenjuje samo kada je to apsolutno neophodno.

PRAVNA PRIRODA

  • Ultima ratio karakter: Pritvor se može odrediti isključivo ako se ista svrha (obezbeđenje prisustva ili nesmetano vođenje postupka) ne može ostvariti nekom drugom, blažom procesnom merom (poput jemstva, zabrane napuštanja stana ili boravišta).
  • Stroga zakonitost: Može se odrediti samo pod tačno određenim uslovima koji su eksplicitno propisani u Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP).
  • Naročita hitnost: Svi organi koji učestvuju u postupku, kao i organi koji im pružaju pravnu pomoć, imaju izričitu dužnost da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da u ovim predmetima postupaju sa naročitom hitnošću.
  • Privremenost: Pritvor nije kazna, već privremena preventivna mera. Obavezno se ukida čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen.

OPŠTI I POSEBNI USLOVI

Za donošenje rešenja o određivanju pritvora moraju se kumulativno ispuniti opšti uslov (osnovana sumnja) i najmanje jedan posebni uslov (alternativni zakonski razlozi).

1. Opšti uslov (Sumnja)

  • Postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni učinio krivično delo.
  • Ratio legis: Budući da se istraga pokreće na nivou nižeg stepena sumnje (osnova sumnje), zakonski zahtev da za određivanje pritvora u istrazi mora postojati viši stepen sumnje – osnovana sumnja, služi kao ključna garancija protiv neopravdanog lišenja slobode.

2. Posebni uslovi (Alternativno propisani razlozi)

Mora postojati bar jedan od sledeća četiri razloga:

  • Obezbeđenje prisustva okrivljenog (Opasnost od bekstva): Kada se okrivljeni krije, kada se ne može utvrditi njegova istovetnost, kada kao optuženi očigledno izbegava dolazak na glavni pretres ili kada opšte okolnosti ukazuju na opasnost od bekstva.
  • Sprečavanje dokazne opstrukcije: Javlja se u dva oblika:
    • U odnosu na materijalne dokaze: Postojanje okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela.
    • U odnosu na lične izvore dokaza (koluziona opasnost): Postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ometati postupak uticajem na svedoke, saučesnike ili prikrivače.
  • Preventivni razlozi: Postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.
  • Težina krivičnog dela i uznemirenje javnosti: Zahteva kumulativno ispunjenje sledećih elemenata:
    1. Za delo je propisana kazna zatvora preko 10 godina (odnosno preko 5 godina za dela sa elementima nasilja), ILI je prvostepenom presudom već izrečena kazna zatvora od 5 godina ili teža;
    2. Način izvršenja ili težina posledice su doveli do uznemirenja javnosti;
    3. To uznemirenje javnosti je takvog intenziteta da može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.
    4. Ispitna napomena: Ovaj razlog se u teoriji kritikuje kao potencijalna „kaučuk norma” koja u praksi može biti podložna preširokom i rastegljivom tumačenju.

PROCEDURA I REŠENJE

1. Inicijativa i funkcionalna nadležnost

  • Odlučivanje o pritvoru je uvek u isključivoj nadležnosti suda.
  • Do potvrđivanja optužnice: Za donošenje odluke neophodna je formalna inicijativa, odnosno predlog javnog tužioca (conditio sine qua non).
  • Nakon potvrđivanja optužnice: Sud o pritvoru može odlučivati i po službenoj dužnosti.

2. Obaveza saslušanja okrivljenog

  • Pravilo: Pre donošenja odluke, sud je dužan da sasluša okrivljenog o razlozima za pritvor. Saslušanju mogu prisustvovati javni tužilac i branilac (koje je sud dužan da obavesti o vremenu i mestu).
  • Izuzeci (određivanje bez saslušanja): Odluka se izuzetno može doneti bez prethodnog saslušanja ako:
    1. Uredno pozvani okrivljeni ne dođe, a izostanak ne opravda;
    2. Nije se moglo izvršiti uredno dostavljanje poziva, a očigledno je da izbegava prijem;
    3. Postoji opasnost od odlaganja.
  • Saniranje odsustva saslušanja: Ako je pritvor određen bez saslušanja, sud je dužan da u roku od 48 časova od časa hapšenja sasluša okrivljenog i odmah odluči da li odluku ostavlja na snazi ili ukida pritvor.

3. Sadržina rešenja o pritvoru

Mera se određuje rešenjem koje obavezno sadrži:

  • Ime i prezime lica koje se pritvara;
  • Krivično delo koje mu se stavlja na teret;
  • Zakonski osnov za pritvor;
  • Vreme na koje je određen pritvor i vreme hapšenja;
  • Pouku o pravu na žalbu;
  • Obrazloženje (u kome se detaljno obrazlažu i osnovana sumnja i konkretni razlozi);
  • Službeni pečat i potpis sudije.

4. Rokovi za dostavljanje rešenja

  • Rešenje o pritvoru se predaje okrivljenom u času hapšenja, a najkasnije u roku od 12 časova od časa pritvaranja.
  • U spisima se mora precizno naznačiti tačan dan i čas hapšenja okrivljenog i predaje rešenja.

UKIDANJE PRITVORA

  • Oficijelno ukidanje pritvora: Pritvor se po službenoj dužnosti mora ukinuti odmah čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen.
  • Specifičnost kod prvostepenih presuda ispod pet godina: Kada izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, sud optuženom koji se brani sa slobode može odrediti pritvor isključivo ako postoje razlozi koji se odnose na obezbeđenje prisustva (opasnost od bekstva) ili preventivni razlozi. Ako se takvo lice već nalazi u pritvoru, sud će ga ukinuti ako ti razlozi više ne postoje.

Određivanje i trajanje pritvora po procesnim stadijumima

Određivanje i trajanje pritvora po procesnim stadijumima predstavlja ustavnu i zakonsku garanciju vremenskog ograničenja preventivnog lišenja slobode, koje je podvrgnuto opštem pravilu o obaveznom ukidanju pritvora tokom celog postupka čim prestanu razlozi zbog kojih je bio određen.

  • Faktički rokovi trajanja pritvora su specifični, namenski rokovi koji su neraskidivo vezani za ostvarenje konkretne svrhe zbog koje je pritvor u datom slučaju određen.
  • Maksimalni rokovi trajanja pritvora predstavljaju strogo definisane vremenske limite nakon čijeg isteka okrivljeni mora biti pušten na slobodu, bez obzira na to da li je svrha pritvora u potpunosti ostvarena.

Pritvor po svojoj pravnoj prirodi mora biti sveden na minimalno potrebno vreme.

  • Sistem trajanja pritvora u domaćem pravu predstavlja kombinaciju funkcionalne nadležnosti sudskih organa, faktičkih uslova u vezi sa svrhom mere i maksimalnih prekluzivnih rokova u pojedinim procesnim stadijumima.

SISTEM TRAJANJA I ROKOVI

1. Faktički rokovi trajanja pritvora (U vezi sa ostvarenjem svrhe)

U ovim situacijama pritvor traje isključivo dok se ne ostvari konkretan cilj:

  • Nemoć utvrđivanja istovetnosti: Ako je određen zbog nemogućnosti utvrđivanja identiteta okrivljenog, traje dok se ta istovetnost ne utvrdi.
  • Dokazna opstrukcija: Ako je određen zbog opasnosti od dokazne opstrukcije, traje samo dok se ne obezbede dokazi zbog kojih je pritvor određen.
  • Izbegavanje glavnog pretresa: Ako je određen optuženom koji je uredno pozvan, a očigledno izbegava dolazak na glavni pretres, traje do objavljivanja presude.
  • Napomena: Pritvor čije je trajanje određeno faktičkim rokom nikada ne sme trajati duže od maksimalnog roka trajanja pritvora u tom procesnom stadijumu.

2. Trajanje pritvora u istrazi (Faza pre podizanja optužnice)

  • Prvobitno rešenje sudije za prethodni postupak: Okrivljeni se može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode.
  • Odluka o produženju do 6 meseci: Vanpretresno veće neposredno višeg suda može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca (što znači da u istrazi može trajati maksimalno šest meseci). Za ovo produženje moraju kumulativno postojati osnovana sumnja i neki od inače alternativno propisanih razloga.
  • Obavezna periodična provera (Oficijelna kontrola): Sudija za prethodni postupak je dužan da i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih 30 dana, ispita da li još postoje razlozi za pritvor i donese rešenje o produženju ili ukidanju.
  • Prestanak usled neaktivnosti tužioca: Ukoliko se do isteka maksimalnog roka trajanja pritvora u istrazi ne podigne optužnica, okrivljeni se mora pustiti na slobodu.

3. Trajanje pritvora nakon podizanja optužnice (Stadijum optuženja)

  • Nadležnost: Od predaje optužnice sudu pa do upućivanja na izdržavanje krivične sankcije, pritvor se određuje, produžava ili ukida rešenjem veća.
  • Obavezna provera opravdanosti po službenoj dužnosti: Veće je dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor u sledećim rokovima: * Svakih 30 dana – u periodu do potvrđivanja optužnice. * Svakih 60 dana – nakon potvrđivanja optužnice pa sve do donošenja prvostepene presude.
  • Maksimalni limit: Pritvor u ovoj fazi može trajati najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi.

DEJSTVA I OBAVEZE U POSTUPANJU SA PRITVORENICIMA

1. Opšta pravila postupanja i minimalna ograničenja

  • Zaštita ličnosti: Tokom trajanja pritvora ne smeju se vređati ličnost i dostojanstvo pritvorenika.
  • Načelo minimalnog ograničenja prava: Prema pritvorenom licu mogu se primeniti isključivo ona ograničenja kojima se sprečavaju: 1. Pokušaj bekstva (ograničenja usmerena na sprečavanje bekstva). 2. Dokazna opstrukcija (sprečavanje podstrekavanja trećih lica na uništenje, skrivanje ili falsifikovanje dokaza, kao i neposredni ili posredni kontakti usmereni na uticanje na svedoke, saučesnike i prikrivače).

2. Obaveza odvajanja (Segregacija u prostorijama)

Zakon taksativno nalaže obavezno odvajanje sledećih kategorija:

  • Polna segregacija: Lica različitog pola ne mogu se zatvoriti u istu prostoriju.
  • Saučesnici: U istu prostoriju se, po pravilu, ne mogu smeštati lica za koja postoji osnovana sumnja da su učestvovala u izvršenju istog krivičnog dela.
  • Pritvorenici i osuđenici: Lica u pritvoru se ne mogu smeštati u istu prostoriju sa licima koja se nalaze na izdržavanju kazne.
  • Recidivisti: Lica za koja postoji sumnja da su izvršila krivično delo u povratu neće se, ako je moguće, smeštati sa drugim licima na koja bi mogla štetno uticati.

3. Obaveza sudskog nadzora (Kontrola uslova)

  • Nadležnost: Nadzor nad pritvorenicima ostvaruje sudija za izvršenje krivičnih sankcija ili sudija koga odredi predsednik suda.
  • Učestalost poseta: Nadležni sudija je dužan da najmanje jednom u 15 dana obiđe pritvorenike.
  • Metodologija provere: Sudija se informiše o tome kako se pritvorenici hrane, kako se snabdevaju drugim potrebama i kako se sa njima postupa, i to obavezno bez prisustva zaposlenih u zavodu.
  • Dužnost obaveštavanja o nepravilnostima: Sudija je dužan da o uočenim nepravilnostima bez odlaganja obavesti ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, Zaštitnika građana i druge nadležne organe.

PRESTANAK, IZUZECI I PRAVNI LEKOVI

1. Pravni lekovi i postupak po žalbi

  • Pravo na žalbu: Protiv rešenja o pritvoru (određivanju, produženju ili ukidanju), žalbu mogu izjaviti stranke i branilac. Javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen njegov predlog za određivanje pritvora.
  • Nadležnost za žalbu: Žalba se podnosi vanpretresnom veću.
  • Odsustvo suspenzivnog dejstva: Žalba ne zadržava izvršenje rešenja o pritvoru.
  • Rok za izjavljivanje žalbe: Žalba se podnosi u opštem roku za podnošenje žalbe na rešenje, koji iznosi tri dana od dana dostavljanja rešenja.
  • Rok za odlučivanje i hitnost: Žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju se veću odmah, a vanpretresno veće je dužno da odluku o žalbi donese u roku od 48 časova.

2. Posebna pravila kod prestanka pritvora

  • Prestanak usled oslobađanja od sumnje nakon optuženja: Ako nakon potvrđivanja optužnice pritvor bude ukinut zbog toga što nema osnova za sumnju o postojanju krivičnog dela, sud će hitno ispitati optužnicu u skladu sa pravilima koja se odnose na njeno ispitivanje.

RATIO LEGIS

  • Ukidanje kratkog roka za žalbu: Ranije zakonsko rešenje predviđalo je specifičan i izrazito kratak rok za žalbu na rešenje o pritvoru koji je iznosio 24 časa. Važeće rešenje je ovaj rok izjednačilo sa opštim rokom za žalbu na rešenje (3 dana) kako bi se odbrani omogućilo dovoljno vremena za kvalitetno sastavljanje žalbe, uz zadržavanje obaveze suda da o žalbi odluči sa naročitom hitnošću – u roku od 48 časova.
  • Opšti vs. skraćeni postupak: Produženje pritvora u istrazi preko tri meseca više nije uslovljeno težinom dela (ranije je bilo rezervisano samo za dela preko 5 godina), jer se sam opšti krivični postupak danas vodi samo za teža krivična dela sa zaprećenom kaznom preko osam godina zatvora.

Jemstvo (KPP)

6. jula 2026.

Jemstvo: Krivičnoprocesna mera zamene za pritvor koja se sastoji u polaganju finansijskog obezbeđenja (u vidu gotovog novca, dragocenosti, hipoteke ili lične obaveze jemca) i davanju ličnog obećanja okrivljenog da neće pobeći, sa ciljem da se okrivljeni ostavi na slobodi ili iz nje pusti.

PRAVNA PRIRODA

  • Supstitutivni karakter (Zamena za pritvor): Jemstvo se nikada ne može odrediti samostalno, već isključivo kao blaža, alternativna mera umesto pritvora koji bi se inače morao odrediti u konkretnom slučaju.
  • Oblici supstitucije:
    • Prethodna supstitucija: Kada se okrivljeni, koji tek treba da bude pritvoren, ostavlja na slobodi zahvaljujući položenom jemstvu.
    • Naknadna supstitucija: Kada se okrivljeni, koji se već nalazi u pritvoru, pušta na slobodu nakon naknadnog polaganja jemstva.
  • Teorijski problem paralelizma u domaćoj praksi: Naša sudska praksa je sklona stavu da u isto vreme na snazi mogu biti i rešenje o određivanju pritvora i rešenje o određivanju jemstva. Dok je jemstvo aktivno, rešenje o pritvoru je praktično „zamrznuto”, a u slučaju kršenja obaveza ono se ponovo „aktivira”. Napomena za ispit: U teorijskom smislu ovo je loše i nelogično rešenje jer nije pravno opravdano da istovremeno egzistiraju dve sudske odluke koje se tiču iste procesne situacije sa potpuno suprotnim sadržajem.

BITNI ELEMENTI I USLOVI ZA ODREĐIVANJE

1. Razlozi za pritvor koji se mogu zameniti jemstvom

Jemstvo se može odrediti isključivo ako se pritvor određuje (ili je već određen) iz sledeća dva taksativno navedena razloga:

  • Opasnost od bekstva: Kada se okrivljeni krije, kada mu se ne može utvrditi identitet, kada kao optuženi očigledno izbegava dolazak na glavni pretres, ili kada postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva.
  • Težina krivičnog dela i uznemirenje javnosti: Kada je za delo propisana kazna zatvora preko 10 godina (odnosno preko 5 godina za dela sa elementima nasilja) ili je izrečena prvostepena kazna od 5 godina ili teža, a način izvršenja ili težina posledice su doveli do uznemirenja javnosti koje ugrožava nesmetano i pravično vođenje postupka.

2. Kumulativni uslovi za realizaciju jemstva

Za punovažno konstituisanje ove mere moraju se ispuniti dva uslova:

  • Obećanje okrivljenog: Okrivljeni mora pred postupajućim sudom dati svečano obećanje da se neće kriti i da bez odobrenja suda neće napustiti boravište.
  • Pružanje jemstva: Polaganje imovinske vrednosti od strane samog okrivljenog ili nekog drugog lica.

3. Kriterijumi za određivanje visine jemstva

Jemstvo uvek glasi na novčani iznos koji sud određuje uzimajući u obzir sledeće tri zakonske okolnosti:

  • Stepen opasnosti od bekstva (kao subjektivno-objektivna faktička okolnost);
  • Lične i porodične prilike okrivljenog;
  • Imovno stanje lica koje daje jemstvo.

4. Procesna inicijativa za određivanje

  • Na predlog stranaka: Predlog mogu podneti stranke (okrivljeni i ovlašćeni tužilac), branilac, kao i lice koje bi dalo jemstvo za okrivljenog.
  • Po službenoj dužnosti: Sud može odrediti jemstvo i samostalno (bez formalnog predloga), ali isključivo nakon što pribavi mišljenje stranaka o visini novčanog iznosa.

5. Funkcionalna nadležnost za donošenje rešenja

Odluku o određivanju, oduzimanju ili ukidanju jemstva donosi sud u formi obrazloženog rešenja, zavisno od faze postupka:

  • U toku istrage: Donosi sudija za prethodni postupak.
  • Posle podignute optužnice: Donosi predsednik veća.
  • Na glavnom pretresu: Donosi pretresno veće.
  • Obavezno mišljenje: Ako predlog nije podneo javni tužilac (za dela koja se gone po službenoj dužnosti), sud je pre donošenja odluke dužan da zatraži mišljenje javnog tužioca.

VRSTE JEMSTVA PREMA SADRŽINI

U zavisnosti od načina na koji se garantuje obezbeđenje, jemstvo se deli na:

  • 1. Stvarno jemstvo (cautio realis): Sastoji se u polaganju realnih imovinskih vrednosti i javlja se u dva oblika:
    • Jemstvo na pokretnim stvarima (ručna zaloga): Polaganje gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari veće vrednosti koje se lako mogu unovčiti i čuvati.
    • Jemstvo na nepokretnim stvarima (hipoteka): Upisivanje hipoteke za utvrđeni iznos jemstva na nepokretna dobra lica koje daje jemstvo.
  • 2. Lično jemstvo (cautio personalis): Sastoji se u pisanoj, ličnoj obavezi jednog ili više lica (jemaca) da će u slučaju da okrivljeni prekrši dato obećanje platiti sudu utvrđeni novčani iznos jemstva.

DEJSTVA I POSLEDICE KRŠENJA OBEĆANJA

Ukoliko okrivljeni prekrši dato obećanje (sakrije se, pokuša bekstvo, pobegne ili bez odobrenja napusti boravište), nastupaju dve korelativne i neizbežne pravne posledice:

  • Oduzimanje položenog jemstva: Sud donosi rešenje kojim se položena vrednost (ili novčani iznos lične obaveze jemca) oduzima u korist budžeta Republike Srbije.
  • Određivanje pritvora: Okrivljenom se odmah određuje pritvor, a rešenje o jemstvu se ukida (zamenjuje se pritvorom).

PRESTANAK I UKIDANJE JEMSTVA

Jemstvo se ukida obrazloženim rešenjem suda (nakon čega se položeni novac/stvari vraćaju, a hipoteka skida) u sledećim slučajevima:

  • 1. Supstitucija pritvorom usled opstrukcije (bez gubitka imovine): Ako okrivljeni koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda, ili ako se pojavi neki drugi (novi) razlog za određivanje pritvora.
  • 2. Pravnosnažno okončanje krivičnog postupka: Kada se krivični postupak pravnosnažno završi rešenjem o obustavi postupka, rešenjem o odbijanju optužbe ili presudom.
  • Izuzetak (Prelazak u garant izvršenja krivične sankcije): Ukoliko je okrivljeni pravnosnažno osuđen na kaznu koja se sastoji u lišenju slobode, jemstvo se ne ukida odmah. Ono dobija novu svrhu – obezbeđenje izvršenja te sankcije. Jemstvo se u ovom slučaju ukida tek kada osuđeni počne da izdržava krivičnu sankciju (stupi u zatvor).

PRAVNI LEK (Žalba)

  • Pravo na žalbu: Protiv rešenja kojim se predlog za određivanje jemstva odbija, rešenja o oduzimanju jemstva ili rešenja o ukidanju jemstva, žalbu mogu izjaviti sva lica koja imaju pravo da predlože njegovo određivanje.
  • Dejstvo žalbe: Žalba ne zadržava izvršenje rešenja (nema suspenzivno dejstvo).

Zabrana napuštanja boravišta

6. jula 2026.

Zabrana napuštanja boravišta je mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka kojom sud okrivljenom zabranjuje da bez odobrenja napusti mesto u kome boravi ili teritoriju Republike Srbije.

  • Svrha mere: Sprečavanje aktivnog ponašanja okrivljenog koje bi za cilj imalo bekstvo, skrivanje, odlazak u inostranstvo ili u nepovratno mesto, čime bi on postao nedostupan ili teško dostupan organima krivičnog postupka.

BITNI ELEMENTI / USLOVI

  • Materijalni uslov (opasnost od bekstva): Postojanje okolnosti koje ukazuju na to da bi okrivljeni mogao da pobegne, sakrije se ili ode u nepoznato mesto ili u inostranstvo. Ovaj razlog je identičan ili veoma sličan razlogu za određivanje pritvora zbog opasnosti od bekstva.
  • Formalni uslovi i funkcionalna nadležnost po fazama postupka:
    • Inicijativa: Meru predlaže javni tužilac, a nakon potvrđivanja optužnice sud može odlučiti i po službenoj dužnosti. Ako meru ne predlaže javni tužilac, a postupak se vodi za delo po službenoj dužnosti, sud pre donošenja odluke mora pribaviti mišljenje javnog tužioca.
    • Nadležnost u toku istrage: Rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju donosi sudija za prethodni postupak.
    • Nadležnost posle podizanja optužnice: Odluku donosi predsednik veća.
    • Nadležnost na glavnom pretresu: Odluku donosi pretresno veće.
  • Obavezna forma: Mera se uvek određuje obrazloženim rešenjem suda.

PRAVNA PRIRODA

  • Blaži supstitut pritvora: Po svojoj pravnoj prirodi, ova mera je blaža procesna alternativa pritvoru koji bi se odredio zbog opasnosti od bekstva.
  • Ograničenje kretanja (A ne lišenje slobode): Ova mera predstavlja prostorno ograničenje kretanja, a ne lišenje slobode. Zakonik izričito propisuje da se ovom merom niti dodatnim ograničenjima ne može ograničiti pravo okrivljenog da živi u svom stanu (npr. da se nesmetano viđa sa članovima porodice, srodnicima i svojim braniocem).

DEJSTVA / OBAVEZE

  • Osnovna obaveza okrivljenog: Zabrana napuštanja određenog mesta boravišta ili teritorije Republike Srbije bez prethodnog odobrenja suda.
  • Dodatna ograničenja (Mogućnost kombinovanja): Uz ovu meru, sud može odrediti i sledeća dodatna ograničenja:
    • Zabranu posećivanja određenih mesta.
    • Obavezu povremenog javljanja određenom državnom organu.
    • Privremeno oduzimanje putne isprave (pasoša) ili vozačke dozvole.
  • Obaveze suda i organa:
    • Sud je dužan da o određenoj meri obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove (MUP) radi kontrole.
    • U samom rešenju, sud mora izričito upozoriti okrivljenog da se protiv njega može odrediti teža mera (pritvor) ukoliko prekrši izrečenu zabranu ili dodatna ograničenja.

PRESTANAK / IZUZECI

  • Maksimalno trajanje: Mera može trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude, odnosno do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.
  • Obavezna periodična kontrola: Sud je pod pretnjom nezakonitosti dužan da svaka tri meseca po službenoj dužnosti ispita da li je dalje trajanje mere opravdano.
  • Izuzetak (Neodložno putovanje u inostranstvo): Ako okrivljeni ima neodložnu potrebu da putuje van zemlje, sud mu može privremeno vratiti putnu ispravu pod kumulativnim uslovima:
    1. Da okrivljeni postavi punomoćnika za prijem pošte u Republici Srbiji;
    2. Da obeća da će se odazvati na svaki poziv suda ILI da položi jemstvo.
  • Pravni lek (Žalba):
    • Protiv rešenja kojim se mera određuje, produžava ili ukida, stranke i branilac mogu izjaviti žalbu.
    • Javni tužilac ima pravo na žalbu i protiv rešenja kojim se odbija njegov predlog za određivanje mere.
    • Žalba ne zadržava izvršenje rešenja (nema suspenzivno, odložno dejstvo).

Zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i zabrana posećivanja određenih mesta

6. jula 2026.

Zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i zabrana posećivanja određenih mesta je krivičnoprocesna mera koja se sastoji u sudskoj zabrani okrivljenom da prilazi određenom licu, sastaje se ili komunicira sa njim, odnosno da posećuje mesta na kojima bi mogao ometati postupak ili ponoviti delo.

PRAVNA PRIRODA

  • Supstitutivni karakter: Ova mera ima izrazito supstitutivni karakter u odnosu na pritvor koji bi se mogao odrediti isključivo radi sprečavanja koluzione opasnosti (opasnosti od ometanja postupka uticajem na svedoke i dokaze) ili iz preventivnih razloga.
  • Načelo srazmernosti (Zakonodavna svrha): Budući da je pritvor najteža mera procesne prinude, u zakonu postoji izričita dužnost suda da uvek odredi blažu meru ako se njome može ostvariti ista svrha. Sud je dužan da uvek odredi ovu zabranu umesto pritvora ako oceni da je ona dovoljna garancija da okrivljeni neće ometati postupak ili ponoviti/dovršiti delo, a pritom ne postoji neki drugi zakonski razlog za određivanje pritvora.
  • Vid ograničenja lične slobode: Po svojoj teorijskoj prirodi, ova mera predstavlja ograničenje lične slobode okrivljenog. Iz tog razloga, nju može odrediti jedino sud u odgovarajućem funkcionalnom obliku.

BITNI ELEMENTI I USLOVI

1. Materijalni uslovi (Alternativno propisani razlozi)

Mera se može odrediti ukoliko postoji bar jedan od sledeća dva razloga:

  • Koluziona opasnost: Postojanje okolnosti koje ukazuju na to da bi okrivljeni mogao ometati postupak uticajem na oštećenog, svedoke, saučesnike ili prikrivače.
  • Preventivni razlozi: Postojanje okolnosti koje ukazuju na to da bi okrivljeni mogao ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

2. Formalni uslovi i funkcionalna nadležnost po fazama postupka

Nadležnost i pokretanje postupka za izricanje ove mere strogo zavise od stadijuma krivičnog postupka:

  • U toku istrage (faza pre potvrđivanja optužnice):
    • Inicijativa: Mera se može odrediti isključivo na predlog javnog tužioca.
    • Nadležnost: Odluku donosi sudija za prethodni postupak.
    • Forma odluke: Donosi se u obliku obrazloženog rešenja kojim se prihvata predlog tužioca.
  • Nakon potvrđivanja optužnice (tokom optuženja):
    • Inicijativa: Predlog javnog tužioca više nije potreban; sud o meri odlučuje po sopstvenoj inicijativi, odnosno po službenoj dužnosti.
    • Nadležnost: Odluku o određivanju, produženju ili ukidanju mere donosi predsednik veća.
  • Na glavnom pretresu:
    • Inicijativa: Sud odlučuje po službenoj dužnosti.
    • Nadležnost: Odluku donosi pretresno veće.
  • Obavezno pribavljanje mišljenja tužioca: Ako meru nije predložio javni tužilac (što je procesno moguće tek nakon potvrđivanja optužnice), a postupak se vodi za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, sud je dužan da pre donošenja odluke zatraži mišljenje javnog tužioca.

DEJSTVA I OBAVEZE

1. Obaveze okrivljenog i kontrola primene

  • Osnovna obaveza: Uzdržavanje od prilaženja, sastajanja, komuniciranja sa određenim licem ili posećivanja označenih mesta pod pretnjom težih posledica.
  • Dodatna obaveza javljanja: Sud može uz primarnu zabranu naložiti okrivljenom i dodatnu obavezu – da se povremeno javlja policiji, povereniku iz organa državne uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija ili drugom zakonom određenom državnom organu.
  • Kontrola primene: Neposrednu kontrolu nad primenom ove mere vrši policija.

2. Prava trećih lica i procesna upozorenja

  • Upozorenje na teže posledice: Okrivljeni se u samom tekstu rešenja o izricanju mere izričito upozorava da se prema njemu može odrediti teža mera – pritvor (iz koluzionih ili preventivnih razloga) ukoliko prekrši izrečenu zabranu.
  • Dostavljanje zaštićenom licu: Rešenje se obavezno dostavlja i konkretnom licu u odnosu na koje je okrivljenom mera određena (licu sa kojim mu je zabranjeno sastajanje, prilaženje ili komuniciranje).

PRESTANAK, TRAJANJE I PRAVNI LEKOVI

  • Maksimalno trajanje: Mera može trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude, odnosno do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.
  • Obavezna periodična kontrola opravdanosti: Sud je pod pretnjom nezakonitosti dužan da svaka tri meseca po službenoj dužnosti ispita da li je dalje trajanje mere opravdano.
  • Pravo na žalbu:
    • Protiv rešenja kojim se mera određuje, produžava ili ukida, stranke i branilac mogu izjaviti žalbu.
    • Javni tužilac ima pravo žalbe i protiv rešenja kojim je njegov predlog za određivanje mere odbijen.
  • Odsustvo suspenzivnog dejstva: Žalba nema suspenzivno dejstvo – izjavljivanje žalbe ne zadržava izvršenje rešenja kojim je mera određena.

Dovođenje

6. jula 2026.

Dovođenje je zakonom predviđena mera procesne prinude koja se preduzima prema okrivljenom radi obezbeđenja njegovog prisustva i nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

II. BITNI ELEMENTI I USLOVI ZA ODREĐIVANJE

Za zakonito donošenje naredbe o dovođenju moraju se kumulativno ispuniti formalni i materijalni uslovi:

1. Formalni uslov

  • Postojanje odluke nadležnog državnog organa koja se donosi u formi naredbe.
  • Nadležnost: Naredbu donosi javni tužilac ili sud, zavisno od faze u kojoj se krivični postupak nalazi.
  • Pravna snaga: Budući da protiv ove naredbe žalba nije dozvoljena, ona je samim momentom donošenja i pravnosnažna i izvršna.

2. Materijalni uslov (Alternativni zakonski razlozi)

Nadležni organ može izdati naredbu za dovođenje isključivo kada postoji jedan od sledeća tri zakonom predviđena razloga:

  • Ako uredno pozvani okrivljeni ne dođe, a svoj izostanak ne opravda.
  • Ako se nije moglo izvršiti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti očigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva.
  • Ako je doneto rešenje o притвору.

3. Obavezni elementi pismene naredbe

Naredba za dovođenje se obavezno izdaje u pisanom obliku i mora sadržati sledeće obavezne elemente:

  • Osnovne identifikacione podatke okrivljenog: Ime i prezime okrivljenog, kao i njegovo mesto i godinu rođenja.
  • Podatke o krivičnom delu: Zakonski naziv krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, uz navođenje odredbe krivičnog zakona.
  • Obrazloženje: Konkretan razlog zbog koga se nalaže dovođenje.
  • Službena obeležja: Službeni pečat i potpis javnog tužioca ili sudije koji dovođenje nalaže.

PRAVNA PRIRODA

  • Dovođenje je po svojoj pravnoj prirodi mera procesne prinude.
  • Zakon razlikuje dva aspekta ove prinude:
    • Potencijalna (moguća) prinuda: Postoji u situaciji kada se okrivljeni ne protivi aktivno nalogu za privođenje. U tom slučaju se ne primenjuje nikakva realna fizička sila.
    • Efektivna (realna) prinuda: Nastaje kada okrivljeni odbije da sam pođe sa službenim licima, zbog čega ga ona moraju privesti upotrebom zakonom dozvoljene sile.

DEJSTVA I OBAVEZE U FAZI IZVRŠENJA

  • Izvršni organ: Naredbu za dovođenje po pravilu izvršava policija.
  • Procedura postupanja:
    • Ovlašćeno službeno lice policije dužno je da okrivljenom neposredno preda pismenu naredbu i pozove ga da pođe sa njim.
    • Tek ukoliko okrivljeni to odbije, službeno lice pristupa prinuđivnom dovođenju.

SPECIFIČNE KATEGORIJE LICA

Zakon predviđa izuzetak od pravila da policija izvršava naredbu kada se mera preduzima prema specifičnim kategorijama državnih službenika i uniformisanih lica. U tim slučajevima, naredbu izvršava njihova komanda, odnosno ustanova u kojoj su smešteni. To važi za:

  • Pripadnike policije;
  • Vojna lica;
  • Pripadnike Bezbednosno-informativne agencije (BIA);
  • Pripadnike Vojnobezbednosne agencije (VBA);
  • Pripadnike Vojnoobaveštajne agencije (VOA);
  • Pripadnike službe za obezbeđenje zavoda u kojem su smeštena lica lišena slobode.

Poziv okrivljenom i pozivanje učesnika krivičnog postupka

6. jula 2026.

Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) predviđa tri vrste poziva, odnosno pozivanja:

  • Pozivanje okrivljenog;
  • Pozivanje drugih učesnika krivičnog postupka (svedoka, veštaka itd.);
  • Pozivanje javnim oglasom.

POZIV OKRIVLJENOM (Bitni elementi i uslovi)

  • Nadležnost za upućivanje: Poziv okrivljenom upućuje javni tužilac ili sud, zavisno od stadijuma u kome se krivični postupak nalazi.
  • Forma dostavljanja: Okrivljeni se poziva dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva.
  • Konstitutivni (obavezni) sadržaj poziva: Pismeni poziv okrivljenom mora taksativno da sadrži sledeće elemente:
    1. Naziv organa postupka koji poziva;
    2. Ime i prezime okrivljenog;
    3. Zakonski naziv krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret;
    4. Mesto gde okrivljeni ima da dođe;
    5. Dan i čas kada okrivljeni treba da dođe;
    6. Naznačenje da se lice poziva u svojstvu okrivljenog;
    7. Upozorenje da će u slučaju nedolaska prema okrivljenom biti određena teža mera;
    8. Službeni pečat;
    9. Ime i prezime javnog tužioca, odnosno sudije koji poziva.

Specifičnosti i dodatni sadržaj prvog pozivanja

Kada se okrivljeni poziva prvi put, poziv mora sadržati i sledeće pouke i upozorenja:

  • Pouka o pravu na odbranu: Pouka o pravu okrivljenog da uzme branioca i o tome da branilac može prisustvovati njegovom saslušanju.
  • Upozorenje o dužnosti obaveštavanja o adresi: Obaveza okrivljenog da odmah obavesti organ postupka o promeni adrese prebivališta ili boravišta, kao i o samoj nameri da promeni adresu.
  • Upozorenje o posebnim načinima dostavljanja pismena:
    • Dostavljanje preko oglasne table: Ako se dostavljanje pismena ne može izvršiti na adresu o kojoj je okrivljeni obavestio organ, pismeno se ističe na oglasnoj tabli (i po mogućnosti na internet stranici organa postupka). Po isteku roka od osam dana od dana isticanja, smatra se da je dostavljanje uredno izvršeno.
    • Dostavljanje preko advokatske kancelarije: Ako je okrivljeni punomoćjem ovlastio branioca za prijem pismena od čijeg dostavljanja teče rok za izjavljivanje pravnog leka, predaja pismena advokatskoj kancelariji branioca smatra se uredno izvršenim dostavljanjem.

POZIVANJE DRUGIH UČESNIKA U POSTUPKU

1. Nadležnost za pozivanje

  • Pre podizanja optužnice: Svedoka, veštaka ili drugog učesnika poziva javni tužilac. Ukoliko on to ne učini, na zahtev okrivljenog i njegovog branioca pozivanje vrši sudija za prethodni postupak.
  • Posle podizanja optužnice: Pozivanje vrše:
    1. Sud (ako je on odredio ispitivanje tog učesnika);
    2. Stranke i branilac (ukoliko preuzmu obavezu da to učine).
    3. Kritička napomena (Procesni problem): Učešće stranaka i branioca (koji nemaju svojstvo državnog organa) u pozivanju svedoka ili veštaka stvara ozbiljne praktične komplikacije u pogledu ispunjavanja formalnih zahteva urednosti pozivanja i utvrđivanja da li je lice zaista uredno pozvano.

2. Pozivanje specifičnih kategorija (Maloletnici)

  • Kada se maloletno lice koje nije navršilo 16 godina poziva u svojstvu svedoka, pozivanje se vrši preko njegovih roditelja, odnosno zakonskih zastupnika.
  • Izuzetak: Pozivanje se može izvršiti neposredno samo ako to nije moguće zbog potrebe za hitnim postupanjem ili zbog drugih opravdanih razloga.

3. Sankcije za izbegavanje poziva

  • Učesnik u postupku koji izbegava da primi poziv može se kazniti novčanom kaznom do 150.000 dinara.
  • Postupak: Rešenje o kažnjavanju donosi sud, a o žalbi odlučuje veće. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
  • Apsolutni izuzetak: Maloletno lice se ne može novčano kažnjavati.

POZIVANJE JAVNIM OGLASOM

  • Pravna priroda i primena: Specifičan i izuzetan način pozivanja koji je od značaja pretežno za predistražni postupak i sprovodi se na operativnom nivou.
  • Uslov: Postojanje najnižeg stepena sumnje – osnova sumnje u odnosu na izvršenje krivičnog dela.
  • Svrha: Organ postupka putem javnog oglasa u sredstvima javnog informisanja poziva sva lica koja imaju saznanja o učiniocu i okolnostima događaja da se jave.

SISTEMATIKA ZKP-A (Kritički osvrt / Ratio legis anomalije)

  • Problem sistematike: Svrstavanje pozivanja drugih učesnika postupka (svedoka, veštaka) u Glavu VIII ZKP-a (koja nosi naziv „Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog…“) predstavlja prilično neuobičajenu i nejasnu zakonsku sistematiku.
  • Ratio legis anomalije: Iako se pozivanjem ovih lica stvaraju uslovi za nesmetano vođenje postupka, nelogično je što se u istoj glavi Zakonika ne uređuje i dovođenje (prinudno privođenje) onih svedoka ili veštaka koji su uredno pozvani, a na poziv se nisu odazvali niti su svoj izostanak opravdali.

DEJSTVA, OBAVEZE I IZUZECI (Slučaj bolesti)

  • Obaveza okrivljenog: Da se odazove pozivu u tačno određeno vreme i na označenom mestu.
  • Izuzetak usled bolesti ili druge neodklonjive smetnje: Ako okrivljeni pismeno dokaže da nije u stanju da se odazove pozivu zbog bolesti ili druge neodklonjive prepreke, organ postupka će postupiti na jedan od sledećih načina:
    1. Okrivljeni će biti saslušan u mestu gde se nalazi;
    2. Obezbediće se prevoz okrivljenog do zgrade organa postupka ili drugog mesta gde se radnja preduzima.

Imunitetsko pravo

6. jula 2026.

Imunitet predstavlja izuzetak od opšteg načela jednakosti građana pred zakonom, prema kojem se određene kategorije lica apsolutno ili relativno isključuju od mogućeg krivičnog gonjenja.

  • Potpuni krivičnopravni imunitet jeste pravo određenog lica da ne može biti krivično gonjeno za bilo koje krivično delo koje je učinilo.
  • Delimični krivičnopravni imunitet jeste pravo lica da ne može krivično odgovarati za delo koje je učinjeno izražavanjem mišljenja o određenom pitanju u vezi sa vršenjem njegove funkcije.
  • Krivičnoprocesni imunitet predstavlja zabranu preduzimanja određenih krivičnoprocesnih radnji prema licu bez prethodnog pribavljanja odobrenja nadležnog organa u propisanoj formi.

PRAVNA PRIRODA

  • Procesna smetnja: Imunitet po svojoj pravnoj prirodi predstavlja smetnju za krivično gonjenje.
    • Kod potpunog imuniteta smetnja je apsolutna i odnosi se na bilo koje krivično delo.
    • Kod delimičnog imuniteta smetnja je relativnog karaktera jer pokriva samo određena dela.
  • Otklonjivost smetnje: Kada krivičnoprocesni imunitet postoji kao samostalna kategorija, on predstavlja privremenu i otklonjivu smetnju. Procesna radnja se može sprovesti čim se dobije odgovarajuće odobrenje nadležnog organa.
  • Poseban procesni uslov: Odobrenje nadležnog organa je uslov za realizaciju prava na krivično gonjenje ovlašćenog tužioca. Kod javnog tužioca, ovim odobrenjem se direktno uslovljava njegovo postupanje po načelu legaliteta oficijelnog krivičnog gonjenja.

USTAVNA IMUNITETSKA PRAVA U SRBIJI

Ustav Republike Srbije najpotpunije uređuje imunitet narodnih poslanika, dok se imunitet ostalih funkcionera uređuje shodnom primenom ili uz specifična ograničenja:

1. Narodni poslanik

  • Materijalni imunitet: Ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije.
  • Procesni imunitet: Ako se pozove na imunitet, ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora bez odobrenja Narodne skupštine.
  • Izuzetak (zatečen u delu): Može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine isključivo ako je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina.

2. Predsednik Republike

  • Uživa imunitet kao narodni poslanik.
  • O njegovom imunitetu odlučuje Narodna skupština.

3. Predsednik i članovi Vlade

  • Materijalni imunitet: Ne odgovaraju za mišljenje izneto na sednici Vlade ili Narodne skupštine, niti za glasanje na sednici Vlade.
  • Procesni imunitet: Uživaju imunitet kao narodni poslanik.
  • O njihovom imunitetu odlučuje Vlada.

4. Zaštitnik građana

  • Uživa imunitet kao narodni poslanik.
  • O njegovom imunitetu odlučuje Narodna skupština.

5. Sudija Ustavnog suda

  • Uživa imunitet kao narodni poslanik.
  • O njegovom imunitetu odlučuje Ustavni sud.

6. Pravosudni funkcioneri (Ograničeni imunitet)

Sudije i javni tužioci (kao i njihovi zamenici) imaju uži, funkcionalno ograničeni imunitet:

  • Sudije (i članovi Visokog saveta sudstva):
    • Materijalni: Ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke (izuzetak: krivično delo kršenja zakona od strane sudije).
    • Procesni: Ne mogu biti lišeni slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva.
  • Javni tužioci i zamenici (i članovi Državnog veća tužilaca):
    • Materijalni: Ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju tužilačke funkcije (izuzetak: krivično delo kršenja zakona od strane javnog tužioca, odnosno zamenika).
    • Procesni: Ne mogu biti lišeni slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije, odnosno službe, bez odobrenja nadležnog odbora Narodne skupštine.

PROCESNI ASPEKT

1. Obustava rokova

  • U svakom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku rokovi propisani za taj postupak.

2. Obaveze organa u pogledu pribavljanja odobrenja

  • Javni tužilac: Kada je zakonom propisano prethodno odobrenje, tužilac je dužan da ga sam traži. On ne može zahtevati sprovođenje istrage, podići neposrednu optužnicu ili optužni predlog ako uz njih ne podnese dokaz da je odobrenje dato.
  • Sud: Pribavlja odobrenje kada se postupak vodi po privatnoj tužbi ili po zahtevu oštećenog kao tužioca.
  • Preventivno traženje: I sud i javni tužilac mogu zatražiti odobrenje od nadležnog organa i pre nego što se samo lice pozvalo na imunitet.
  • Pravo Narodne skupštine: Čak i ako se narodni poslanik ne pozove na imunitet, Narodna skupština zadržava pravo da sama uspostavi imunitet.

3. Vremenska prekluzija za pozivanje na imunitet

  • Redovni rok: Pozivanje je moguće do početka glavnog pretresa.
  • Izuzetni rok: Ukoliko optuženi pravo imuniteta stekne tek nakon početka glavnog pretresa, na njega se može pozvati odmah, a najkasnije do završetka glavnog pretresa.

ISTORIJSKI I UPOREDNOPRAVNI KONTEKST (Ratio legis)

  • Istorijski razvoj: Potpuni krivičnopravni imunitet nekada su uživali vladari i članovi carskih ili kraljevskih dinastija, što je danas prevaziđeno i ne postoji u savremenim demokratijama (republikama i ustavnim monarhijama).
  • Međunarodni izuzeci: Danas se potpuni imunitet javlja izuzetno retko i garantuje se na osnovu međunarodnih akata, bilateralnih ugovora ili odluka Saveta bezbednosti UN za ograničen broj lica (npr. snage UN, „plavi šlemovi“, pripadnici vojnih saveza).
  • Ratio legis (međunarodni imunitet): Kod međunarodnog imuniteta ne postoji apsolutno isključenje odgovornosti učinioca, već se pravo gonjenja prenosi isključivo na državu porekla ili međunarodne organe. Domaći organi se isključuju iz postupanja kako bi se obezbedila funkcionalnost i autonomija međunarodnih misija, iako to u praksi može dovesti do nepravednosti i predstavlja „ekscesno rešenje“ u domaćem poretku.

Pojam, prava i dužnosti okrivljenog

5. jula 2026.

Okrivljeni je lice protiv koga se vodi krivični postupak zbog postojanja dokaza na kojima se temelji određeni procesno relevantni stepen sumnje da je to lice učinilo krivično delo koje je predmet postupka.

  • Subjekt krivičnog gonjenja:
    • Fizičko lice: Po pravilu, okrivljeni je fizičko lice, odnosno čovek.
    • Pravno lice: Izuzetno, okrivljeni može biti i pravno lice, u skladu sa odredbama Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
  • Ratio legis (Krivična odgovornost pravnih lica): Uvođenje mogućnosti da pravna lica odgovaraju u procesnom smislu predstavlja uočljiv savremeni trend usklađivanja nacionalnih sistema sa evropskim pravilima. Većina zakonodavstava Evropske unije (osim npr. Nemačke i Grčke) poznaje ovaj oblik odgovornosti kolektiviteta, a krug dela se konstantno proširuje (npr. odgovornost pravnih lica za podmićivanje u SAD, Engleskoj i Holandiji).

PRAVNA PRIRODA

  • Dvojaka uloga u postupku:
    1. Procesni subjekt (Stranka): Okrivljeni je ravnopravna stranka u postupku. Napomena za ispit: Starije definisanje okrivljenog kao „pasivne stranke” u odnosu na aktivnog tužioca je teorijski neadekvatno, jer se procesna aktivnost ili pasivnost vezuje za konkretno ponašanje stranke, a ne za činjenicu da li se ona goni ili goni drugog.
    2. Izvor dokaza (Dokazno sredstvo): Okrivljeni je neposredan izvor dokaza ukoliko se brani na aktivan način. Njegovo saslušanje je zakonom propisana radnja dokazivanja, dok je njegov iskaz dokazno sredstvo koje služi kao dokaz u postupku.
  • Zaštita psihičkog i fizičkog integriteta: Zakonodavac apsolutno štiti integritet okrivljenog. Izričito je zabranjena i kažnjiva svaka primena mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, sile, pretnje, prinude, obmane, medicinskih zahvata ili drugih sredstava kojima se utiče na slobodu volje ili iznuđuje priznanje ili bilo koja druga izjava ili radnja.

PROCESNI STATUSI (Diferencijacija)

U zavisnosti od faze postupka i konkretnog stepena sumnje, lice protiv koga se vodi postupak prolazi kroz sledeće procesne statuse:

  • 1. Osumnjičeni:
    • Definicija: Lice prema kome je zbog postojanja osnova sumnje nadležni državni organ u predistražnom postupku preduzeo zakonom propisanu radnju, kao i lice protiv koga se vodi istraga.
    • Uslovi (kumulativno): 1) Postojanje osnova sumnje i 2) formalna usmerenost organa postupka prema tom licu (preduzimanje radnje ili donošenje naredbe o sprovođenju istrage).
  • 2. Okrivljeni (u užem smislu):
    • Definicija: Lice protiv koga je podignuta optužnica koja još nije potvrđena, ili protiv koga je podnet optužni predlog, privatna tužba ili predlog za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, a glavni pretres ili ročište još nije određeno.
    • Stepen sumnje: Zahteva se viši stepen sumnje – osnovana sumnja (kod optužnog predloga, privatne tužbe) odnosno opravdana sumnja (kod podignute, a još nepotvrđene optužnice).
  • 3. Optuženi:
    • Definicija: Lice protiv koga je optužnica potvrđena, kao i lice za koje je povodom optužnog predloga, privatne tužbe ili predloga za meru bezbednosti određen glavni pretres ili ročište za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku.
  • 4. Osuđeni:
    • Definicija: Lice za koje je pravnosnažnom odlukom suda utvrđeno da je učinilac krivičnog dela ili protivpravnog dela određenog u zakonu kao krivično delo, osim ako se po Krivičnom zakoniku smatra neosuđivanim.
  • 5. Okrivljeni kao opšti pojam (u širem smislu):
    • Definicija: Zajednički zakonski naziv pod koji potpadaju sva četiri prethodna procesna svojstva: osumnjičeni, okrivljeni u užem smislu, optuženi i osuđeni.
    • Zakonska novina: Novi ZKP u ovaj opšti pojam izričito svrstava i osumnjičenog, što ranije u zakonu nije bilo propisano, već samo prihvaćeno u teoriji i praksi.

LICE LIŠENO SLOBODE

  • Definicija: Svako lice koje je u bilo kojoj zakonom propisanoj formi lišeno slobode.
  • Oblici lišenja slobode (Taksativno):
    1. Hapšenje (tipično za predistražni postupak / rane faze).
    2. Zadržavanje (tipično za predistražni postupak / rane faze).
    3. Zabrana napuštanja stana (kašnija faza postupka/optuženje).
    4. Pritvor (kašnija faza postupka/optuženje).
    5. Boravak u ustanovi koji se, u skladu sa zakonom, uračunava u pritvor.
  • Odnos sa procesnim statusom:
    • Pravilo: Lice lišeno slobode najčešće već formalno ima status osumnjičenog, okrivljenog ili optuženog.
    • Izuzetak (Građansko hapšenje): Kod građanskog hapšenja, lice lišeno slobode formalno nema status osumnjičenog sve dok nadležni državni organ u predistražnom postupku prema njemu ne preduzme prvu radnju propisanu ZKP-om zbog postojanja osnova sumnje.

DEJSTVA I OBAVEZE (Prava i dužnosti)

  • Pravo na odbranu: Okrivljeni ima neotuđivo pravo da se brani u postupku.
  • Pretpostavka nevinosti: Deluje prema okrivljenom tokom celokupnog toka krivičnog postupka, sve do eventualnog pravnosnažnog okončanja postupka odlukom suda kojom se utvrđuje njegova krivica.
  • Dužnost prisustvovanja: Okrivljeni ima izričitu procesnu obavezu i dužnost prisustvovanja krivičnom postupku koji se vodi protiv njega.

Pretpostavka nevinosti okrivljenog

Pretpostavka nevinosti: Zakonska formulacija iz člana 3. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) glasi: „Svako se smatra nevinim sve dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.”

  • Ratio legis (Terminološka promena): U ranijem zakonodavstvu ovaj institut bio je formulisan kao „pretpostavka nekrivice” (niko ne može biti smatran krivim…). Iako su pojmovi „nevinost” i „nekrivica” jezički sinonimi, prelazak na pozitivnu formulaciju („smatra se nevinim”) opravdan je jer ima povoljniju psihološku konotaciju za okrivljenog i usklađen je sa ključnim međunarodnim aktima.

SADRŽAJ GARANCIJE

U opštem smislu, pretpostavka nevinosti obuhvata tri konstitutivna elementa:

  • Tretman okrivljenog: Lice optuženo za krivično delo mora i unutar krivičnog postupka, kao i van njega, da bude tretirano kao nevino sve dok mu se krivica ne dokaže.
  • Teret dokazivanja (Onus probandi):
    • Teret dokazivanja krivice leži isključivo na ovlašćenom tužiocu.
    • Okrivljeni je u potpunosti oslobođen tereta dokazivanja sopstvene nevinosti. On može odgovarati na dokaze tužioca, ali nema dužnost da dokazuje da je nevin.
  • Standard dokazanosti: Da bi se donela osuđujuća presuda, sud mora biti potpuno ubeđen u krivicu okrivljenog prema zakonom propisanim standardima:
    • Kontinentalno-evropsko pravo (sistem u Srbiji): Standard je „unutrašnje uverenje sudije”.
    • Anglo-saksonsko pravo (Uporedni kontekst): Standard je dokazivanje krivice „van razumne sumnje” (beyond a reasonable doubt).

PRAVNA PRIRODA

  • Višedimenzionalni institut: Može se shvatiti kao oboriva pravna pretpostavka u pravno-tehničkom smislu (određuje ko nosi teret dokazivanja), ali i kao vitalni segment prava na odbranu i prava na pravično suđenje.
  • Odnos sa načelom In dubio pro reo: Oba procesna instituta ustanovljena su radi poboljšanja položaja okrivljenog. Njihova veza se ogleda u tome što će sud, ukoliko nakon izvedenih dokaza ostane u dilemi (sumnji) u pogledu krivice, doneti oslobađajuću presudu. Okrivljeni tada trajno ostaje nevin jer se na njega pretpostavka nevinosti sve vreme i odnosila.

DEJSTVA I OBAVEZE

  • Vremensko važenje (Nepromenljivost): Procesno dejstvo pretpostavke nevinosti je konstantno i ne menja se u toku krivičnog postupka sve do momenta pravnosnažnosti sudske odluke.
  • Dejstvo prema svima (Erga Omnes): Pravo okrivljenog da se smatra nevinim važi kako u odnosu na sam krivični postupak i njegove aktere, tako i u odnosu na javnost i sva treća lica.
  • Dužnost poštovanja i zabrana prejudiciranja (čl. 3 st. 2 ZKP): Državni i drugi organi, organizacije, mediji (sredstva javnog obaveštavanja), udruženja i javne ličnosti imaju izričitu obavezu da:
    1. Poštuju pretpostavku nevinosti.
    2. Svojim javnim izjavama o okrivljenom, delu i postupku ne povređuju prava okrivljenog niti prejudiciraju osuđujući ishod postupka.
    3. Praksa: Predstavlja čestu tačku kršenja u praksi od strane medija, javnih ličnosti, ali i predstavnika državne vlasti, što ugrožava principe „pravne države”.

PRESTANAK I IZUZECI

  • Prestanak:
    • Ukoliko okrivljeni ne bude oglašen krivim, on trajno ostaje nevin.
    • Ukoliko bude osuđen, pretpostavka nevinosti prestaje da važi (doživljava „totalnu” promenu) u momentu pravnosnažnosti sudske odluke kojom je utvrđena njegova krivica. Od tog trenutka krivica se više ne pretpostavlja, već se tretira kao izvesnost.
    • Izuzetak: Osuđeni zadržava pravo da suprotno dokazuje kroz pokretanje postupka po vanrednim pravnim lekovima.
  • Izuzetak u odnosu na status okrivljenog (Imunitet):
    • Lica koja uživaju imunitetsko pravo (npr. poslanici, diplomate) po pravilu uopšte ne mogu dobiti status okrivljenog.
    • Da bi takvo lice postalo okrivljeni, pored opštih uslova, mora se ispuniti i posebni uslov – pribavljanje odobrenja nadležnog organa za vođenje postupka.

Pravne konsekvence sudskih odluka kojima se utvrđuje kršenje pretpostavke nevinosti

Pravne konsekvence kršenja pretpostavke nevinosti predstavljaju pravne posledice, mere sanacije i oblike pravne zaštite koji nastupaju kada se u odnosu na okrivljeno lice utvrdi povreda njegovog prava da se smatra nevinim sve dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.

  • Ove konsekvence i pravni efekti mogu proisteći iz odluka četiri različita suda:
    1. Redovnih krivičnih sudova;
    2. Redovnih parničnih sudova;
    3. Ustavnog suda Srbije;
    4. Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP).

BITNI ELEMENTI I USLOVI PO INSTANCAMA

1. Redovni krivični sudovi (Sistem pravnih lekova)

  • Nepostojanje neposrednog osnova: U domaćem krivičnom procesnom pravu, kršenje pretpostavke nevinosti nije predviđeno kao samostalan i neposredan žalbeni razlog (osnov za pobijanje presude).
  • Procesna supstitucija: Ova povreda se pred žalbenim sudovima može isticati samo posredno, i to kao:
    • Povreda prava na odbranu;
    • Relativno bitna povreda odredaba krivičnog postupka.
  • Dejstvo: Odluke krivičnih sudova po ovom pitanju imaju uglavnom „moralno-simbolički značaj”. Po logici stvari, ova povreda u najvećem broju slučajeva ne može dovesti do ukidanja pobijane presude.

2. Redovni parnični sudovi (Građanskopravna zaštita)

  • Uslov za podnošenje tužbe: Nastanak materijalne ili nematerijalne štete usled kršenja pretpostavke nevinosti konkretnog lica.
  • Dejstvo: Donošenje presude kojom se dosuđuje naknada štete.
  • Tipični slučajevi u praksi: Najčešće se javlja kod senzacionalističkog medijskog izveštavanja, naročito u situacijama kada se krivični postupak protiv lica naknadno ne okonča osuđujućom presudom ili drugom odlukom kojom se utvrđuje krivica za protivpravno delo.

3. Ustavni sud Srbije (Ustavnosudska zaštita)

  • Pravni put: Postupak se pokreće povodom ustavne žalbe.
  • Kasaciona funkcija: Ustavni sud ima ovlašćenje da poništi (kasira) odluku redovnog suda, ali se ustavno sudstvo načelno ne tretira kao treća ili četvrta instanca.
  • Uslovi za različita dejstva odluke:
    • Donošenje deklarativne odluke: Sud najčešće donosi odluku kojom samo utvrđuje da je pretpostavka nevinosti prekršena.
    • Odluka o naknadi štete: Može se doneti pod određenim uslovima radi obeštećenja lica čije je pravo povređeno.
    • Poništavanje (kasiranje) pravnosnažne presude: Nije rutinsko. Do poništavanja može doći isključivo u drastičnim slučajevima kada je iz samog kršenja pretpostavke nevinosti očigledno proisteklo grubo ogešenje o načelo pravičnog vođenja krivičnog postupka u opštem smislu.

4. Evropski sud za ljudska prava – ESLJP (Međunarodnopravna zaštita)

  • Pravni osnov: Kršenje člana 6. stav 2. Evropske konvencije o ljudskim pravima (EKLJP).
  • Vremenski opseg važenja standarda: ESLJP je utvrdio standard da se pretpostavka nevinosti mora poštovati pre suđenja, tokom suđenja, ali i nakon pravnosnažne oslobađajuće presude (nacionalni sudovi ne smeju iskazivati sumnju u krivicu oslobođenog lica).
  • Uslovi za podnošenje individualne žalbe:
    • Može se podneti u slobodnoj formi.
    • Tek nakon što su iscrpljena sva odgovarajuća pravna sredstva na nacionalnom nivou (princip supsidijarnosti).

PRAVNA PRIRODA ODLUKA ESLJP

  • Supsidijarni karakter: ESLJP nudi samo supsidijarnu pravnu zaštitu i nije „superreviziona instanca“.
  • Inter partes dejstvo: Odluke imaju obavezujuće dejstvo samo između stranaka u postupku (pojedinac i država).
  • Odsustvo direktne kasacione funkcije: ESLJP nema pravo da poništi (kasira) pravnosnažnu presudu domaćeg krivičnog suda niti da direktno utiče na ishod domaćeg krivičnog postupka.

DEJSTVA I OBAVEZE

1. Dejstvo odluka ESLJP prema državi članici:

Kada utvrdi povredu, ESLJP može obavezati državu članicu na sledeće akcije:

  • Saniranje povrede prava na nacionalnom nivou.
  • Isplatu naknade štete (uglavnom nematerijalne, a pod određenim uslovima i materijalne).
  • Pravično obeštećenje (član 41. EKLJP): Dosuđuje se samostalno od strane ESLJP ako nacionalno pravo omogućava samo delimično saniranje povrede.
  • Preventivno delovanje: Država je dužna da spreči istovetne povrede u budućnosti.
  • Edukativna svrha: Deklarativne odluke služe i za edukaciju i korigovanje grešaka u postupanju nacionalnog pravosuđa.

2. Obaveze države u pogledu „oživljavanja“ odluka ESLJP:

Pošto odluke ESLJP nemaju automatsko kasaciono dejstvo, države članice moraju da uspostave posebne unutrašnje mehanizme:

  • Uvođenje vanrednih pravnih lekova: Najčešće kroz propisivanje posebnog osnova za ponavljanje krivičnog postupka na nacionalnom nivou kako bi se otklonila povreda na koju je ukazao ESLJP.

RATIO LEGIS

  • Ratio legis (Zašto nema automatskog kasiranja presude kod svake povrede?): Automatsko poništavanje svake pravnosnažne presude zbog kršenja pretpostavke nevinosti (npr. zbog izjava javnih ličnosti u medijima ili proceduralnih propusta van sudnice) bilo bi nefunkcionalno i pravno besmisleno. Zato se poništaj (kasacija) pred domaćim Ustavnim sudom dozvoljava samo kao izuzetak u drastičnim slučajevima ugrožavanja pravičnog suđenja, dok se pred ESLJP povreda sanira kroz reparaciju, edukaciju i eventualno ponavljanje postupka na zahtev stranke.

Pravo okrivljenog na odbranu

Pravo na odbranu: Složeno i osnovno krivičnoprocesno pravo koje okrivljenom omogućava da se brani sam (lična odbrana) ili uz stručnu pomoć branioca (stručna odbrana) koga sam izabere iz reda advokata. Ono se sastoji iz niza pojedinačnih, zakonom garantovanih procesnih prava koja su isključivo u funkciji odbrane okrivljenog.

PRAVNA PRIRODA

  • Isključivo pravo (Nikada dužnost): Pravo na odbranu je samostalno pravo okrivljenog koje se nikada ne može transformisati u njegovu dužnost.
  • Apsolutna sloboda izbora: Okrivljeni je potpuno slobodan u izboru da li će se aktivno braniti ili će se opredeliti za potpunu procesnu neaktovnost (što se u praksi naziva „odbrana ćutanjem”).
  • Autonomija odbrane: Kada odluči da se brani, okrivljeni samostalno i slobodno bira način i pravac svoje odbrane.

SADRŽINA PRAVA

Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) deli sadržinu ovog prava na dve osnovne kategorije:

1. Prava opšteg karaktera (Doprinose odbrani)

Ova prava imaju i drugi subjekti u postupku, ali kada ih koristi okrivljeni, ona neposredno služe njegovoj odbrani:

  • Pravo na pouke i upozorenja: Dužnost organa postupka da pouči okrivljenog o pravima koja mu pripadaju. Ako bi okrivljeni usled neznanja mogao propustiti neku radnju ili ne iskoristiti svoje pravo, organ ga mora upozoriti na posledice propuštanja.
  • Pravo na dobijanje dokazne pomoći: Dužnost svih državnih organa da na zahtev okrivljenog i njegovog branioca pruže potrebnu pomoć u svrhu prikupljanja dokaza.

2. Posebna prava okrivljenog

Ova prava su ekskluzivno vezana za procesni položaj okrivljenog:

  • Pravo na detaljno informisanje: Da u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, bude detaljno i na jeziku koji razume obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, prirodi i razlozima optužbe, kao i o tome da sve što izjavi može biti korišćeno kao dokaz.
  • Pravo na ćutanje i izjašnjavanje: Da ne izjavi ništa, uskrati odgovor na pojedina pitanja, slobodno iznese odbranu, prizna ili ne prizna krivicu.
  • Pravo na branioca: Da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca, kao i da branilac prisustvuje njegovom saslušanju.
  • Pravo na uvid u dokaze pre prvog saslušanja: Da neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka.
  • Pravo na pripremu odbrane: Da mu se osigura dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane.
  • Pravo na uvid u spise: Da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz.
  • Pravo na kontradiktornost (Aktivna odbrana): Da prikuplja dokaze za odbranu, izjasni se o svim činjenicama i dokazima koji ga terete, iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i zahteva da se pod istim uslovima u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane.
  • Pravo na pravna sredstva: Da koristi pravna sredstva i pravne lekove.
  • Pravo na pravično suđenje: Da u najkraćem roku bude izveden pred sud i da mu se sudi nepristrasno, pravično i u razumnom roku.

POSEBNA PRAVA OKRIVLJENOG LIŠENOG SLOBODE (Uhapšenog)

Lice lišeno slobode predstavlja posebnu, osetljivu kategoriju okrivljenog i pored gorenavedenih opštih prava ima sledeća specifična prava:

  • Pravo na trenutno obaveštenje: Da odmah i na jeziku koji razume bude obavešten o razlogu haspšenja.
  • Pravo na poverljiv razgovor: Pre nego što bude saslušan, ima pravo na poverljiv razgovor sa braniocem koji se nadzire samo gledanjem, a ne i slušanjem.
  • Pravo na obaveštavanje bliskih lica: Zahtev da se bez odlaganja o hapšenju obavesti član porodice ili blisko lice, kao i diplomatsko-konzularni predstavnik (za strance) ili predstavnik oвлашћене međunarodne organizacije (za izbeglice i lica bez državljanstva).
  • Pravo na lekarski pregled: Zahtev da ga bez odlaganja pregleda lekar koga slobodno izabere (ili lekar koga odredi tužilac/sud ako izabrani nije dostupan).

STROGI ROKOVI

  • Gubitak slobode usled propusta (Prestanak pritvora/hapšenja): Lice uhapšeno bez odluke suda, ili lice uhapšeno na osnovu odluke suda koje nije saslušano, mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, biti predato nadležnom sudiji za prethodni postupak.
  • Apsolutni izuzetak (Puštanje na slobodu): Ukoliko se predaja sudiji ne dogodi u roku od 48 časova, lice mora biti pušteno na slobodu.

Pravo na pravično suđenje koje će se odvijati u razumnom roku

Pravo okrivljenog na pravično suđenje koje će se odvijati u razumnom roku suštinski predstavlja element njegovog prava na odbranu, ali istovremeno poseduje veliki pravni i faktički značaj i u bitnoj meri ima samostalan karakter.

  • Pravo na suđenje u razumnom roku je jedno od posebnih i veoma važnih prava okrivljenog.
  • Ono ujedno predstavlja i konstitutivni element opšteg koncepta pravičnog krivičnog postupka.

BITNI ELEMENTI I USLOVI

  • Pravičnost postupka: Suđenje u razumnom roku se ostvaruje u okviru načela pravičnog vođenja krivičnog postupka, koje je definisano kao centralni i najznačajniji krivičnoprocesni princip savremenih i demokratskih pravnih sistema.
  • Vremenski okvir: Pravično suđenje je neodvojivo od vremenskog faktora; postupak se mora sprovesti bez nepotrebnog odlaganja kako bi se sačuvala suština pravde.

PRAVNA PRIRODA

  • Dvojaka priroda (Akcesornost i samostalnost):
    • Sa jedne strane, ovo pravo je sastavni element prava na odbranu okrivljenog u krivičnom postupku.
    • Sa druge strane, ono u velikoj meri ima i samostalan karakter u odnosu na pravo na odbranu, zbog čega se u teoriji i zakonu može posebno izdvojiti.

SVRHA INSTITUTA

  • Koncept brze pravde: Ovaj institut počiva na premisi da samo brza pravda zaista predstavlja pravdu.
  • Problem sporosti: Što je „pravda sporija”, to njen pravni karakter postaje sporniji.
  • Gubitak svrhe sudske odluke: Sudska odluka doneta nakon dugotrajnog, „maratonskog” postupka često ne može da ostvari svoje osnovno pravno dejstvo, a gubi i poželjno opštedruštveno moralno dejstvo.

SPECIFIČNOSTI I GRANICE (Izuzeci)

  • Zabrana brzine po svaku cenu: Iako je brzina uvek poželjna u sudskom postupanju, ona se ne sme forsirati na štetu kvaliteta i garantovanih prava okrivljenog.
  • Pretvaranje u suprotnost: Ukoliko bi se brzina nametnula kao jedini cilj, postupak bi se prekoracio u svoju suprotnost – u štetnu brzopletost.
  • Zabrana prekog suda: Preterano i neregulisano ubrzanje postupka vodi ka oblicima tzv. prekog suda, koji su apsolutno nezamislivi i nedopustivi u demokratskim društvima i njihovim pravnim sistemima.

Dužnosti okrivljenog

Zakonik o krivičnom postupku propisuje tri konstitutivne dužnosti okrivljenog:

  • Dužnost dostupnosti: Okrivljeni ima obavezu dostupnosti tokom celokupnog trajanja krivičnog postupka. Ova dužnost se konkretno ogleda u zabrani skrivanja i zabrani bekstva.
  • Dužnost odazivanja: Okrivljeni je dužan da se odazove na svaki uredan poziv organa postupka (suda ili javnog tužioca).
  • Dužnost obaveštavanja o adresi: Okrivljeni ima dužnost da odmah obavesti organ postupka o:
    • Promeni adrese prebivališta ili boravišta.
    • Nameri da promeni adresu prebivališta ili boravišta.