Odbrana siromašnih i branilac po službenoj dužnosti

Objavljeno autor: Ted

Odbrana siromašnih (siromašno pravo) je krivičnoprocesni institut koji omogućava okrivljenom slabog imovnog stanja da na sopstveni zahtev dobije besplatnu stručnu pomoć branioca, iako ne postoje zakonski razlozi za obaveznu odbranu.

Branilac po službenoj dužnosti je advokat postavljen rešenjem nadležnog državnog organa (javnog tužioca ili predsednika suda) u slučajevima kada je odbrana po zakonu obavezna (a okrivljeni sam ne izabere branioca), odnosno kada je usvojen zahtev za odbranu siromašnih.

PRAVNA PRIRODA

  • Socijalno-pravni karakter: Odbrana siromašnih predstavlja instrument socijalne pravde i jednakosti stranaka u postupku. Njena svrha je da spreči situaciju u kojoj bi loše imovno stanje okrivljenog direktno ugrozilo ostvarivanje njegovog ustavnog prava na odbranu i pravično suđenje.
  • Fakultativnost i inicijativa: Za razliku od obavezne odbrane koja se određuje po službenoj dužnosti (oficijelno), postavljanje branioca po osnovu siromaštva pokreće se isključivo na zahtev okrivljenog (dispozitivnost).
  • Oficijelnost kod obavezne odbrane: Kada nastupi slučaj obavezne odbrane, postavljanje branioca po službenoj dužnosti je imperativna obaveza državnog organa koja ne zavisi od volje okrivljenog.

BITNI ELEMENTI I USLOVI ZA ODREĐIVANJE

1. Uslovi za odbranu siromašnih

Da bi se okrivljenom postavio branilac po osnovu siromašnog prava, moraju se kumulativno ispuniti sledeći uslovi:

  • Formalni zahtev: Okrivljeni mora podneti formalni zahtev sudu;
  • Imovni cenzus: Okrivljeni prema svom imovinskom stanju ne može da plati nagradu i troškove branioca;
  • Težina dela ili pravičnost (alternativno): Zahteva se ispunjenje jednog od sledeća dva uslova:
    • Krivični postupak se vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko tri godine;
    • To nalažu razlozi pravičnosti.

2. Uslovi za postavljanje branioca po službenoj dužnosti (Obavezna odbrana)

Nadležni organ će okrivljenom postaviti branioca po službenoj dužnosti kada su kumulativno ispunjena sledeća dva uslova:

  • Postoji neki od zakonom propisanih slučajeva obavezne stručne odbrane;
  • Nastupila je jedna od sledećih opciono propisanih situacija:
    • Ako branilac ne bude izabran od strane okrivljenog ili njemu bliskih lica;
    • Ako u toku krivičnog postupka okrivljeni ostane bez branioca;
    • Ako saokrivljeni imaju istog branioca, a okrivljeni se ne sporazume sa saokrivljenima o zajedničkom braniocu niti izabere drugog branioca.

3. Funkcionalna nadležnost za odlučivanje i postavljanje

Nadležnost organa strogo je podeljena po fazama krivičnog postupka:

  • Odlučivanje o zahtevu za odbranu siromašnih: U zavisnosti od faze postupka, o zahtevu odlučuje sud u odgovarajućem funkcionalnom obliku:
    1. Sudija za prethodni postupak;
    2. Predsednik veća;
    3. Sudija pojedinac.
  • Donošenje rešenja o postavljanju branioca po službenoj dužnosti (za oba instituta):
    • U toku istrage: Rešenje donosi javni tužilac koji rukovodi istragom (odnosno do početka sudske faze).
    • Nakon završetka istrage (u sudskoj fazi): Rešenje donosi predsednik suda pred kojim se vodi postupak.
  • Spisak advokata: Postavljanje se vrši striktno po redosledu sa spiska advokata koji sudu i tužilaštvu dostavlja nadležna advokatska komora.

DEJSTVA I OBAVEZE

1. Finansijske obaveze države

  • Budžetsko finansiranje: Kod odbrane siromašnih, nagrada i troškovi postavljenog branioca u celosti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

2. Obaveze Advokatske komore

Zakon nameće posebne dužnosti Advokatskoj komori radi obezbeđivanja kvaliteta odbrane:

  • Da u spisku koji dostavlja sudu navede datum upisa advokata u imenik advokata;
  • Da prilikom sastavljanja spiska vodi računa o tome da praktični ili stručni rad advokata u oblasti krivičnog prava daje osnova za pretpostavku da će odbrana biti delotvorna;
  • Da spisak javno objavi na svojoj internet stranici i na oglasnoj tabli nadležnog suda.

2. Obaveze postavljenog branioca

  • Obaveza savesne odbrane: Postavljeni branilac ima identična procesna prava i dužnosti kao i izabrani branilac.
  • Zabrana proizvoljnog napuštanja odbrane: Branilac postavljen po službenoj dužnosti ne može samovoljno otkazati punomoćje, već može tražiti da bude razrešen isključivo iz opravdanih razloga.

PRESTANAK

  • Razrešenje i zamena: Položaj branioca po službenoj dužnosti (kako u slučaju obavezne odbrane, tako i kod odbrane siromašnih) prestaje:
    • Ukoliko okrivljeni u toku postupka angažuje izabranog branioca (putem punomoćja);
    • Donošenjem rešenja o razrešenju branioca na njegov lični zahtev usled opravdanih razloga;
    • Pravnosnažnim okončanjem krivičnog postupka.

RATIO LEGIS

  • Obezbeđivanje delotvorne odbrane: Uvođenje obaveze za Advokatsku komoru da vodi računa o stručnosti, stažu i usmerenju advokata prilikom sastavljanja spiska ima za cilj da branioci po službenoj dužnosti budu dovoljno kompetentni i kvalitetni. Time se sprečava da odbrana po službenoj dužnosti bude samo puka formalnost i osigurava se stvarna, delotvorna stručna pomoć okrivljenom. Ipak, u teoriji se ukazuje da je reč o instrukcionoj normi, te je neizvesno u kojoj meri će se ovi kriterijumi uspešno sprovoditi u praksi.

Postavi komentar