Prestanak statusa branioca predstavlja gubitak procesne legitimacije, odnosno prestanak svih prava i dužnosti branioca u konkretnom krivičnom postupku.

• Do prestanka statusa branioca dolazi alternativno na dva načina:
  • Opozivom ili otkazom punomoćja;
  • Razrešenjem branioca (bilo izabranog, bilo postavljenog po službenoj dužnosti).

PRAVNA PRIRODA

• Procesno-pravni prekid odbrane: Pravna priroda ovog instituta ogleda se u prestanku ovlašćenja za zastupanje okrivljenog. Dok opoziv i otkaz predstavljaju izraz autonomije volje stranaka (okrivljenog i branioca), razrešenje predstavlja autoritativni akt suda kojim se interveniše u cilju zaštite zakonitosti postupka, sprečavanja zloupotrebe procesnih prava ili obezbeđivanja delotvornosti odbrane.

RAZLOZI ZA RAZREŠENJE

Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) striktno razlikuje uslove za razrešenje izabranog branioca i branioca postavljenog po službenoj dužnosti:

1. Razlozi za razrešenje izabranog branioca

Izabrani branilac će biti razrešen odlukom suda ukoliko nastupi neki od sledećih opciono propisanih uslova:

• Ako postoji neki od zakonskih razloga za izuzeće branioca;
• Ukoliko branilac, i pored izrečene opomene i novčane kazne, nastavi da narušava red tokom postupka;
• Ako se protiv branioca pokrene krivični postupak zbog osnovane sumnje da je u vezi sa istim predmetom učinio krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja ili bekstvo i omogućavanje bekstva lica lišenog slobode;
• Ako mu je punomoćje ponovo dato nakon opoziva ili otkaza, a očigledno je da je do toga došlo u svrhu zloupotrebe prava usmerene na odugovlačenje krivičnog postupka;
• Ako je u pitanju zajednički branilac, a okrivljeni ne postupe po pravilima ZKP-a o rešavanju situacije u kojoj (sa)okrivljeni ne mogu imati istog branioca;
• Ako okrivljeni koji ima više od pet branilaca ne izabere u skladu sa zakonom koje će branioce zadržati.

2. Razlozi za razrešenje branioca postavljenog po službenoj dužnosti

Branilac koji je postavljen od strane suda biće razrešen u sledećim slučajevima:

• Ako postoji neki od zakonskih razloga za izuzeće branioca;
• Ako i nakon opomene i novčane kazne nastavi da narušava red;
• Ako se protiv njega pokrene krivični postupak zbog osnovane sumnje da je u vezi sa istim predmetom učinio krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja ili bekstvo i omogućavanje bekstva lica lišenog slobode;
• Ukoliko okrivljeni (ili lice koje je ovlašćeno da u njegovo ime angažuje branioca) angažuje izabranog branioca;
• Ako branilac pomoć okrivljenom ne pruža stručno, savesno i blagovremeno;
• Ako su zbog promene imovinskog stanja okrivljenog (kome je na zahtev postavljen branilac) prestali da postoje razlozi za odbranu siromašnih.

PROCEDURA I POSLEDICE

1. Funkcionalna nadležnost za donošenje odluke

O razrešenju branioca odlučuje isključivo sud (bilo po službenoj dužnosti, bilo na predlog javnog tužioca) u obliku koji zavisi od stadijuma postupka:

• Sudija za prethodni postupak;
• Predsednik veća;
• Pretresno veće;
• Sudija pojedinac.

2. Pravo na izjašnjenje (Hitni rok)

• Kontradiktornost: Pre donošenja odluke o razrešenju, sud ima imperativnu obavezu da pozove okrivljenog i branioca da se izjasne o razlozima za razrešenje.
• Strogi rok: Izjašnjenje se mora podneti u roku od 24 časa, uz obavezu priloženja dokaza.
• Upozorenje: Sud je dužan da ih upozori da će u slučaju propuštanja ovog roka odluka biti doneta na osnovu raspoloživih podataka.

3. Pravni lekovi i dejstvo žalbe

• Bez suspenzivnog dejstva: Žalba izjavljena protiv rešenja o razrešenju branioca ne zadržava njegovo izvršenje.
• Apsolutni izuzetak (Nedozvoljenost žalbe): Žalba nije dozvoljena protiv rešenja o razrešenju koje je doneto zbog postojanja razloga za izuzeće branioca.

4. Obaveštavanje Advokatske komore

Javni tužilac ili predsednik suda (zavisno od toga ko je doneo rešenje) dužan je da o razrešenju obavesti nadležnu advokatsku komoru ukoliko je do razrešenja došlo iz sledećih razloga:

• Narušavanje reda nakon izrečene kazne i opomene;
• Sumnja na izvršenje krivičnog dela sprečavanja i ometanja dokazivanja ili bekstva i omogućavanja bekstva u vezi sa istim predmetom;
• Zloupotreba prava ponovnim davanjem punomoćja radi opstrukcije i odugovlačenja;
• Nepružanje odbrane na stručan, savestan i blagovremen način.

V. ZAMENA BRANIOCA I PRESTANAK PO LOGICI STVARI

• Zamena branioca: Predstavlja promenu ličnosti koja vrši funkciju, pri čemu odbrana zadržava svoj stručni karakter. Prema Zakonu o advokaturi, advokata može zameniti drugi advokat, osim ako zakonom nije drugačije određeno.
• Zamena u slučaju neurednosti: Predsednik suda ima ovlašćenje da razreši prvobitno postavljenog branioca koji je neuredno vršio dužnost i umesto njega postavi drugog branioca.
• Okončanje postupka: Po prirodi stvari, funkcija branioca u konkretnom predmetu definitivno prestaje okončanjem krivičnog postupka za koji je branilac bio angažovan ili postavljen.
• Opoziv punomoćja: Izabranom braniocu funkcija može prestati opozivom punomoćja u svim fazama krivičnog postupka.

Branilac je pravno obrazovano fizičko lice koje se, po pravilu, profesionalno bavi advokaturom i koje na osnovu izdatog punomoćja (izabrani branilac) ili donetog rešenja suda (postavljeni branilac) vrši funkciju odbrane u krivičnom postupku.

• Uloga branioca: On pomaže okrivljenom u odbrani i preduzimanjem potrebnih krivičnoprocesnih radnji iz domena svojih ovlašćenja stara se o procesnoj i pravnoj zaštiti prava i interesa okrivljenog.

USLOVI ZA ANGAŽOVANJE I RAD

• Pravni status branioca (Ko može biti branilac):
  • Za branioca se može uzeti samo advokat.
  • Advokatski pripravnik može zameniti advokata pod uslovom da se postupak vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora u trajanju do pet godina.
  • Pred Vrhovnim kasacionim sudom branilac može biti isključivo advokat (pripravnik je isključen).
  • Branilac maloletnika može biti samo advokat koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.
• Krug lica ovlašćenih za angažovanje branioca: Branioca, pored samog okrivljenog, može angažovati i tačno određen krug njemu bliskih lica:
  • Zakonski zastupnik;
  • Bračni drug;
  • Srodnik po krvi u pravoj liniji;
  • Usvojilac ili usvojenik;
  • Brat ili sestra;
  • Hranilac;
  • Vanbračni drug ili lice sa kojim okrivljeni živi u kakvoj drugoj trajnoj zajednici.
• Vremenski opseg: Okrivljeni može imati branioca tokom celog krivičnog postupka.

PRAVNA PRIRODA

• Samostalni subjekt: Branilac je samostalan subjekt krivičnog postupka koji funkciju odbrane vrši zajedno sa okrivljenim ili nezavisno od njega, ali uvek u njegovom interesu.
• Dvojaki procesno-pravni osnov pojavljivanja:
  1. Punomoćje (za izabranog branioca): Predstavlja vrstu ugovora o delu između branioca i lica koje ga je angažovalo. Branilac preuzima obavezu savesne odbrane, a angažovano lice obavezu isplate nagrade i naknade troškova.
  2. Sudsko rešenje (za postavljenog branioca): Donosi ga predsednik suda pred kojim se vodi postupak kada za to postoji zakonski osnov – bilo zato što je u pitanju slučaj obavezne odbrane a okrivljeni sam nije uzeo branioca, bilo na zahtev okrivljenog slabog imovnog stanja (odbrana siromašnih).
• Ispitna napomena (Razlika): Izabrani i postavljeni/obavezni branilac nisu sinonimi. Branilac može biti izabran od strane okrivljenog i u slučajevima kada je stručna odbrana po zakonu obavezna.

PRAVA I DUŽNOSTI BRANIOCA

1. Prava branioca

Sva prava branioca se dele na ona koja crpi iz prava okrivljenog i na ona koja se odnose isključivo na njega kao samostalnog subjekta.

• Pravo na vršenje radnji okrivljenog: Branilac može da preduzima sve radnje koje može vršiti i okrivljeni, osim onih koje su izričito rezervisane samo za okrivljenog (kao što je pravo okrivljenog na sopstvenu završnu reč na glavnom pretresu gde on govori poslednji).
• Ugovorna prava (prema klijentu/državi):
  • Pravo na nagradu za odbranu u skladu sa advokatskom tarifom;
  • Pravo na naknadu troškova nastalih tokom rada na predmetu;
  • Pravo na otkaz punomoćja u svako doba.
• Prava branioca kao subjekta krivičnog postupka (taksativno):
  1. Da sa uhapšenim, pre prvog saslušanja, obavi poverljiv razgovor;
  2. Da neposredno pre prvog saslušanja osumnjičenog pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka;
  3. Da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz (nakon naredbe o istrazi ili podizanja optužnice, a i pre toga ako je okrivljeni saslušan);
  4. Da sa okrivljenim u pritvoru obavlja poverljive razgovore i vodi neometanu prepisku;
  5. Da u korist okrivljenog preduzima sve njegove dozvoljene procesne radnje;
  6. Da bude pozivan radi prisustvovanja procesnim radnjama i obaveštavan o njima.

2. Dužnosti branioca

• Opšte i etičke dužnosti:
  • Dužnost da stranci savesno pruža pravnu pomoć u skladu sa zakonom, statutom i Kodeksom profesionalne etike;
  • Dužnost čuvanja advokatske tajne (svega što mu je stranka poverila);
  • Obaveza poštovanja etičkih zahteva, zabrana ispoljavanja neprijateljskog stava prema tužiocu i dužnost ispoljavanja procesnog poštenja.
• Procesne dužnosti u postupku:
  • Podnošenje punomoćja: Obaveza izabranog branioca da organu postupka bez odlaganja podnese punomoćje (koje može biti i usmeno na zapisnik);
  • Dužnost odazivanja na svaki poziv organa koji vodi postupak;
  • Zabrana zloupotrebe prava u cilju odugovlačenja postupka;
  • Dužnost da upozori okrivljenog na posledice odricanja ili odustajanja od prava.

OTKAD I ODBIJANJE BRANIOCA

1. Dejstvo otkaza punomoćja (Produženo dejstvo odbrane)

• U slučaju otkaza punomoćja, branilac je dužan da o tome odmah obavesti organ koji vodi postupak.
• Obaveza produženog pružanja pomoći: Branilac je dužan da nastavi sa pružanjem pravne pomoći okrivljenom i nakon otkaza punomoćja još najviše 30 dana (ukoliko u tom roku ne bude izabran drugi branilac).
• Izuzeci od obaveze od 30 dana: Ova obaveza prestaje pre roka samo u dva slučaja:
  1. Ako ga je stranka te obaveze izričito oslobodila;
  2. Ukoliko je to suprotno propisima.

2. Dužnosti postavljenog branioca u slučaju kada ga okrivljeni odbija

Ako okrivljeni izjavi da odbija postavljenog branioca po službenoj dužnosti jer želi da se brani sam, branilac ne prestaje sa radom odmah, već ima sledeće specifične dužnosti:

• Mora biti upoznat sa sadržajem dokaznih radnji i tokom glavnog pretresa;
• Dužan je da okrivljenom daje objašnjenja i savete pisanim putem ukoliko okrivljeni odbija usmeni razgovor;
• Dužan je da prisustvuje radnjama i iznese završnu reč, osim ako se okrivljeni tome izričito i aktivno protivi;
• Na zahtev okrivljenog ili uz njegovu izričitu saglasnost, dužan je da izjavi redovni pravni lek i preduzima druge radnje.