Kategorija: Premet krivičnog postupka

Troškovi krivičnog postupka

6. jula 2026.

Troškovi krivičnog postupka predstavljaju izdatke učinjene povodom postupka od njegovog pokretanja pa sve do njegovog završetka.

Pravna priroda

  • Sporedni i obavezni predmet krivičnog postupka: Krivični sud je dužan da u svakom slučaju donese odluku o troškovima.
  • Procesni akcesorijum: Pitanje troškova se uvek rešava uz rešavanje glavne krivične stvari.
  • Privremeni vs. Definitivni karakter: Lice koje je bilo dužno da određene troškove snosi privremeno (tokom postupka) ne mora da ih snosi i definitivno. Definitive obaveze zavise od vrste sudske odluke i krivice za nastanak troškova.

Struktura troškova – Troškovi se prema načinu plaćanja i izvoru svrstavaju u tri kategorije:

  • Predujmljeni troškovi (isplaćuju se unapred iz sredstava organa postupka, a naplaćuju se docnije od dužnika):
    • Troškovi za svedoke, veštake, stručne savetnike, prevodioce, tumače, stručna lica i troškovi uviđaja;
    • Troškovi prevoza i izdaci za dovođenje okrivljenog;
    • Putni troškovi službenih lica;
    • Troškovi lečenja okrivljenog u pritvoru i troškovi porođaja (osim onih koji se naplaćuju iz fonda za zdravstveno osiguranje);
    • Troškovi tehničkog pregleda vozila, analize bioloških uzoraka i prevoza leša do mesta obdukcije;
    • Nužni izdaci postavljenog branioca i postavljenog punomoćnika oštećenog kao tužioca u postupcima za dela koja se gone po službenoj dužnosti.
  • Troškovi koje stranke ili oštećeni snose sami tokom postupka (a kasnije se naplaćuju od obveznika):
    • Nagrada veštaku, nagrada stručnom savetniku, nagrada i nužni izdaci branioca (osim postavljenog branioca);
    • Nužni izdaci privatnog tužioca, oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika, kao i nagrada i nužni izdaci njihovih punomoćnika;
    • Nužni izdaci oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagrada i nužni izdaci njegovog punomoćnika.
  • Paušalni iznos:
    • Određuje se prema trajanju i složenosti postupka, kao i imovnom stanju lica koje je dužno da ga plati.
    • Služi za pokrivanje troškova koji se ne mogu unapred tačno predvideti (npr. troškovi stenografskog beleženja).

Donošenje odluke o troškovima

Odluka se po pravilu donosi u presudi ili rešenju kojim se postupak završava.

  • Izuzetak – Posebno rešenje o troškovima se donosi u sledećim slučajevima:
    • Nedostatak podataka o visini: Ako u trenutku završetka postupka nedostaju podaci o visini troškova, predsednik veća ili sudija pojedinac doneće posebno rešenje kada se podaci pribave. Zahtev za naknadu se može podneti najdocnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke.
    • Krivica pojedinih lica: Kada se odlučuje o troškovima nastalim krivicom određenog lica (osim o onima koje snose privatni tužilac i okrivljeni u odluci o glavnoj stvari), pri čemu o žalbi na ovo rešenje odlučuje vanpretresno veće.
    • Naknadno oslobađanje: Ako se nakon donete odluke o troškovima utvrdi potreba da se okrivljeni u celini ili delimično oslobodi te dužnosti (donosi predsednik veća).
    • Lažno prijavljivanje: Pravnosnažno osuđeno lice za ovo delo obavezuje se na predlog javnog tužioca odlukom vanpretresnog veća da snosi troškove nastale lažnom prijavom.

Određivanje subjekta koji definitivno snosi troškove

  • Opšte pravilo – Uspešnost optužbe:
    • Uspeh optužbe: Ako je okrivljeni oglašen krivim (osuđujuća presuda), on je dužan da naknadi troškove.
    • Neuspeh optužbe: Ako se donese oslobađajuća ili odbijajuća presuda, ili rešenje o obustavi postupka za dela koja se gone po službenoj dužnosti, troškovi padaju na teret budžetskih sredstava. Kod privatne tužbe, u slučaju neuspeha, troškove snosi privatni tužilac.
  • Pravila kod suokrivljenih:
    • Sud određuje koliki deo snosi svaki od njih. Ako to nije moguće, osuđuju se na solidarno snošenje troškova.
    • Paušalni iznos se uvek određuje za svakog okrivljenog posebno.
    • Ako je okrivljeni terećen za više dela, ne plaća troškove za dela za koja je oslobođen optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih.
  • Pravo na parnični postupak: Ako se donese odluka povoljna za okrivljenog, a njegov zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagradu branioca ne bude usvojen ili sud ne odluči u roku od tri meseca od podnošenja zahteva, okrivljeni i branilac mogu svoja potraživanja ostvarivati u parničnom postupku protiv Republike Srbije.
  • Specifičnosti kod privatne tužbe i predloga oštećenog:
    • Ako privatna tužba propadne, privatni tužilac snosi troškove.
    • Izuzetak: Privatni tužilac neće snositi troškove ako je postupak obustavljen ili je doneta odbijajuća presuda usled smrti okrivljenog, ili zbog zastarelosti gonjenja koja se ne može pripisati njegovoj krivici.
    • U slučaju odustanka od privatne tužbe, stranke se mogu poravnati o troškovima. Više privatnih tužilaca snosi troškove solidarno.
    • Kod gonjenja po predlogu, oštećeni koji odustane od predloga snosi troškove, osim ako okrivljeni izričito izjavi da će ih sam snositi.

Posebni izuzeci i beneficije

  • Oslobađanje okrivljenog (Troškovi siromašnih):
    • Sud može okrivljenog u celini ili delimično osloboditi plaćanja troškova (osim nagrade i nužnih izdataka izabranog branioca) ako bi time bilo dovedeno u pitanje njegovo izdržavanje ili izdržavanje lica koja je dužan da izdržava.
    • Ako je postavljen branilac okrivljenom (ili punomoćnik oštećenom kao tužiocu), a plaćanjem bi bilo ugroženo izdržavanje, nagrada i nužni izdaci branioca/punomoćnika se isplaćuju iz budžetskih sredstava.
  • Troškovi nastali sopstvenom krivicom:
    • Sva lica u postupku (okrivljeni, branilac, svedok, veštak, itd.) snose troškove svog dovođenja, odlaganja dokazne radnje ili pretresa i druge troškove koje su prouzrokovali svojom krivicom, bez obzira na krajnji ishod postupka.
  • Troškovi prevoda i tumačenja:
    • Ovi troškovi se nikada ne naplaćuju od lica koja su dužna da snose troškove, već uvek padaju na teret budžeta.
  • Troškovi u postupcima prema maloletnicima (čl. 79 ZM):
    • Maloletnik se može obavezati na plaćanje samo ako mu je izrečen maloletnički zatvor.
    • Ako mu je izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen, troškovi padaju na teret budžeta.
    • Izuzetak: Ako maloletnik ima sopstvene prihode ili imovinu, sud može odrediti da ih sam plati iako mu je izrečena samo vaspitna mera ili je postupak obustavljen zbog nesvrsishodnosti gonjenja.

Podzakonsko regulisanje

  • Kako bi se obezbedila preciznost u utvrđivanju parametara i tarifa za visinu paušala i druge naknade, zakonodavac je preneo ovlašćenje na podzakonski nivo – Vlada Republike Srbije donosi potpuniji propis o naknadi troškova krivičnog postupka.

Imovinskopravni zahtev

6. jula 2026.

Imovinskopravni zahtev predstavlja zahtev za ostvarivanje građanskopravnih posledica nastalih usled izvršenja krivičnog dela ili protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo, a koji se pod zakonom predviđenim uslovima može raspraviti unutar samog krivičnog postupka.

Pravna priroda

  • Adhezioni (pridruženi) karakter: Reč je o institutu mešovite prirode. Iako se radi o čisto građanskopravnom problemu, zakon iz razloga pravičnosti, celishodnosti i procesne ekonomije omogućava da se on rešava pridruženo (adheziono) u krivičnom postupku.
  • Akcesornost: Imovinskopravni zahtev je sporedni predmet krivičnog postupka, što znači da je njegovo pokretanje i raspravljanje uvek zavisno od postojanja i toka glavnog krivičnog postupka.

Uslovi za odlučivanje u krivičnom postupku – Da bi se o imovinskopravnom zahtevu odlučivalo pred krivičnim sudom, moraju se kumulativno ispuniti sledeći uslovi:

  • Postojanje predloga ovlašćenog lica: Sud nikada ne postupa po službenoj dužnosti (odsustvo oficijelnosti); predlog je apsolutni procesni uslov.
  • Odsustvo znatnog odugovlačenja postupka: Ovo je osnovni uslov za odlučivanje. Ukoliko bi rešavanje imovinskog pitanja znatno produžilo trajanje krivičnog postupka, sud se neće upuštati u njegovo rešavanje.
  • Određenost i dokazanost zahteva: Podnosilac je dužan da određeno označi svoj zahtev (precizira ga u pogledu predmeta) i podnese dokaze.

Predmet imovinskopravnog zahteva – Predmet zahteva se određuje prema vrsti nastalih građanskopravnih posledica i može biti trojak (pri čemu jedan zahtev izuzetno može obuhvatiti i više predmeta istovremeno):

  • Naknada štete: Najčešći predmet u praksi koji obuhvata:
    • Stvarnu (faktički) pretrpljenu štetu / nastalu imovinsku pasivu (damnum emergens).
    • Izgubljenu dobit / realno očekivani izostanak rasta imovine (lucrum cessans).
    • Materijalnu ili nematerijalnu (moralnu) štetu.
  • Povraćaj stvari: Zahteva se kada je posledica dela protivpravno oduzimanje stvari (kod krađe, razbojništva i sl.). Smatra se najpotpunijim oblikom obeštećenja jer dovodi do potpune restitucije prava oštećenog.
  • Poništaj određenog pravnog posla: Predstavlja predmet zahteva kada je krivično delo (poput prevare ili iznude) direktno rezultiralo zaključenjem tog pravnog posla.

Prava i obaveze strana

  • Aktivna legitimacija (Pravo na podnošenje): Predlog može podneti isključivo lice koje je ovlašćeno da takav zahtev ostvaruje u parničnom postupku (primenjuje se uputna norma na građansko pravo).
    • To je najčešće sam oštećeni u krivičnom postupku, ali ova dva svojstva ne moraju uvek biti kod istog lica.
    • U slučaju oštećenja državnih ili društvenih sredstava, predlog podnosi nadležni javni pravobranilac.
  • Obaveze podnosioca: Podnosilac ima procesnu dužnost da precizira visinu i vrstu zahteva i da sudu prezentuje dokaze na kojima zahtev zasniva.

Specifičnosti i izuzeci

  • Evidentne dokazne teškoće: U praksi se krivični sudovi ne upuštaju u rešavanje zahteva ako je on iole komplikovan ili povezan sa dokaznim problemima, budući da je primarni zadatak krivičnog suda rešavanje glavne krivične stvari.
  • Kumulacija predmeta zahteva: Ukoliko je stvar koja je oduzeta u međuvremenu amortizovana, oštećena ili joj je umanjena vrednost, oštećeni može pored povraćaja stvari istovremeno zahtevati i naknadu štete.

Postupak ostvarivanja imovinskopravnog zahteva

Podnošenje i raspolaganje imovinskopravnim zahtevom (IPZ)

  • Pojam i rok za podnošenje: Predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva (IPZ) može se podneti u bilo kojoj fazi krivičnog postupka, a najkasnije do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom. Podnosi se neposredno organu postupka.
  • Dužnost obaveštavanja:
    • Ako ovlašćeno lice nije podnelo zahtev do podizanja optužbe, organ postupka će ga obavestiti da to može učiniti do završetka glavnog pretresa.
    • Ako je krivičnim delom (ili protivpravnim delom koje je u zakonu određeno kao krivično delo) oštećena javna svojina, a zahtev nije podnet, sud je dužan da o tome obavesti javnog pravobranilača.
  • Raspolaganje i odustanak: Licima koja su ovlašćena da podnesu zahtev pripada i pravo da njime slobodno raspolažu.
    • Odustanak od zahteva u krivičnom postupku moguć je do završetka glavnog pretresa, nakon čega se zahtev može ostvarivati u parničnom postupku.
    • Odustanak je neopoziv – nakon odustanka, zahtev se više ne može ponovo podneti u krivičnom postupku.
  • Pravna sukcesija (prelazak prava): Ako pravo na zahtev pređe na drugo lice po pravilima imovinskog prava pre završetka glavnog pretresa, novi imalac se poziva da se izjasni da li ostaje pri zahtevu. Ako se uredno pozvani sukcesor ne odazove, zakonska je pretpostavka da je odustao od podnetog zahteva.

Dokazne aktivnosti organa postupka i uslovi

  • Dužnosti organa postupka: Organ postupka preduzima dve ključne aktivnosti u vezi sa zahtevom:
    1. Saslušava okrivljenog o činjenicama koje su u vezi sa podnetim zahtevom;
    2. Proverava okolnosti koje su od važnosti za utvrđivanje zahteva.
  • Prikupljanje dokaza: Organ postupka ima obavezu da prikuplja dokaze za odlučivanje o zahtevu i pre nego što je sam zahtev formalno podnet.
  • Ograničenje radi efikasnosti postupka: Utvrđivanje opravdanosti IPZ nije primarni dokazni zadatak krivičnog suda. Ako bi prikupljanje dokaza i provera okolnosti u vezi sa zahtevom znatno odugovlačili krivični postupak, organ postupka će se ograničiti samo na prikupljanje onih podataka čije utvrđivanje kasnije ne bi bilo moguće ili bi bilo znatno otežano.

Privremene mere obezbeđenja

  • Pojam i uslovi: Na predlog ovlašćenog lica, sud može u krivičnom postupku odrediti privremene mere obezbeđenja imovinskopravnog zahteva, a u skladu sa odredbama zakona koji uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.
  • Funkcionalna nadležnost za donošenje:
    • U fazi istrage: Odluku donosi sudija za prethodni postupak.
    • Nakon podignute optužnice: Odluku donosi veće.
  • Dejstvo žalbe: Žalba izjavljena protiv rešenja o privremenim merama ne zadržava njegovo izvršenje.
  • Mere prema trećim licima: Ako oštećeni ima zahtev prema trećem licu kod koga se nalaze stvari pribavljene delom, ili koje je usled tog dela došlo do imovinske koristi, privremene mere se mogu odrediti i prema tom trećem licu.
  • Ukidanje mera: U osuđujućoj presudi ili rešenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, sud ukiše privremene mere (ako već ranije nisu ukinute) ili upućuje oštećenog na parnicu, s tim što će se mere ukinuti ako se parnični postupak ne pokrene u roku koji sud odredi.

Odluke suda o imovinskopravnom zahtevu

Odluka suda o IPZ-u je tesno povezana sa odlukom o glavnom predmetu postupka zbog njegove akcesorne prirode. Sud može doneti sledeće odluke:

A. Upućivanje na parnicu (Neuspeh optužbe)

  • Kada sud donese oslobađajuću ili odbijajuću presudu, ili rešenje o obustavi krivičnog postupka, on obavezno upućuje ovlašćeno lice da svoj zahtev ostvaruje u parničnom postupku.

B. Odluke u slučaju uspeha optužbe (Osuđujuća presuda ili mera psihijatrijskog lečenja)

Ukoliko donese osuđujuću presudu ili rešenje o meri bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, sud o zahtevu odlučuje na tri načina (zavisno od dokazanosti):

  1. Usvajanje u celini: Ako podaci krivičnog postupka pružaju pouzdan osnov za kompletno presuđenje, sud dosuđuje zahtev u celini.
  2. Delimično usvajanje: Sud dosuđuje zahtev delimično, a za višak upućuje ovlašćeno lice na parnični postupak.
  3. Upućivanje na parnicu u celini: Ako podaci postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimično presuđenje, sud upućuje ovlašćeno lice da zahtev u celini ostvaruje u parnici.

C. Procesna odluka o nenadležnosti

  • Ukoliko se sud rešenjem oglasi nenadležnim, doneće čisto procesnu odluku kojom upućuje ovlašćeno lice da zahtev prijavi u krivičnom postupku koji će otpočeti ili se produžiti pred nadležnim sudom.

Posebni uslovi za specifične oblike zahteva

  • Zahtev za povraćaj stvari: Sud će u presudi odrediti da se stvar preda oštećenom ako su kumulativno ispunjene dve činjenice:
    1. Svojinska pripadnost: Oštećeni je nesumnjivo vlasnik stvari.
    2. Državina: Stvar se nalazi kod okrivljenog, nekog od učesnika u delu, ili kod lica kome su je oni dali na čuvanje.
  • Zahtev za poništaj pravnog posla: Sud će u presudi izreći potpun ili delimičan poništaj pravnog posla (ne dirajući u prava trećih lica) pod sledećim uslovima:
    1. Zahtev je osnovan, a pravni posao je direktno proistekao iz krivičnog dela.
    2. Pravni posao je u svojoj osnovi imovinskopravnog karaktera.

Izmena pravnosnažne odluke i izuzeci

  • Pravilo u krivičnom postupku: Pravnosnažna presuda ili rešenje kojim je odlučeno o IPZ-u može se u krivičnom postupku izmeniti samo povodom vanrednih pravnih lekova:
    • Ponavljanja krivičnog postupka;
    • Zahteva za zaštitu zakonitosti.
  • Izuzetak u parničnom postupku: Osuđeni ili njegovi naslednici mogu isključivo u parničnom postupku zahtevati izmenu pravnosnažne odluke krivičnog suda o IPZ-u, pod uslovom da postoje razlozi za ponavljanje postupka prema pravilima parničnog procesnog prava.
  • Vraćanje stvari pre završetka postupka: Stvari se mogu predati oštećenom i pre okončanja postupka ako su ispunjena dva kumulativna uslova:
    1. Nema sumnje da stvar pripada oštećenom.
    2. Stvar ne služi kao dokaz u postupku.
  • Spor više oštećenih: Ako se više oštećenih spori oko prava svojine na stvari, sud ih upućuje na parnicu, a u krivičnom postupku određuje samo čuvanje stvari kao privremenu meru obezbeđenja.

Predmet krivičnog postupka – glavni i sporedni predmeti

6. jula 2026.

Predmet krivičnog postupka predstavlja krug pitanja koja se rešavaju u krivičnom postupku i povodom kojih nadležni sud donosi odgovarajuće odluke.

U zavisnosti od karaktera tih pitanja, razlikuju se dve osnovne kategorije:

  1. Glavni predmet krivičnog postupka (causa criminalis).
  2. Sporedni predmeti krivičnog postupka (prethodna/prejudicijalna pitanja, imovinskopravni zahtev i troškovi postupka).

Glavni predmet krivičnog postupka (Causa Criminalis)

Glavni predmet krivičnog postupka odnosi se na krivično delo koje se stavlja na teret okrivljenom protiv koga se vodi postupak, zbog postojanja određenog procesno relevantnog stepena sumnje da je to delo učinio.

  • Ovaj predmet predstavlja osnovnu svrhu vođenja same procedure i ima apsolutni karakter primarnosti u odnosu na sva druga (sporedna) pitanja koja se mogu postaviti.

Bitni elementi / Uslovi – Prilikom određivanja pojma glavnog predmeta primenjuje se objektivno-subjektivni pojam krivičnog dela iz materijalnog krivičnog prava (čl. 14 st. 1 KZ), prema kojem krivično delo konstituišu sledeći elementi:

  • Predviđenost dela u zakonu (načelo zakonitosti / legaliteta);
  • Protivpravnost dela;
  • Krivica (sinonim za raniji pojam „vinost”) u odnosu na učinjeno delo.

Pravna priroda

  • Akcesornost sporednih predmeta: Pravna priroda glavnog predmeta je samostalna i primarna, dok su sporedni predmeti akcesorni jer njihovo postojanje i rešavanje direktno zavisi od glavnog predmeta.
  • Pravno-tehnički karakter: Tokom trajanja krivičnog postupka (pre pravosnažnosti presude), pojam „krivično delo” se koristi isključivo kao pravno-tehnički pojam kojim se ne prejudicira postojanje krivice okrivljenog.

Dejstva / Obaveze

  • Svrha i krajnji cilj: Osnovni cilj i dužnost suda u krivičnom postupku jeste utvrđivanje postojanja ili nepostojanja krivičnog dela koje je predmet optužbe i koje se stavlja na teret okrivljenom.
  • Procesno-odbrambena dejstva: Upotreba termina „krivično delo” tokom nezavršenog postupka mora se tretirati pažljivo kako se ne bi narušio procesni položaj okrivljenog pre nego što mu se krivica pravosnažno utvrdi.

Prestanak / Izuzeci i specifičnosti

  • Odsustvo konstitutivnih elemenata: Krivično delo (a samim tim i glavni predmet optužbe) neće postojati ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, čak i ako u stvarnosti postoje sva obeležja dela koja su zakonom određena (čl. 14 st. 2 KZ).
  • Gubitak samostalnosti krivične odgovornosti: S obzirom na to da je krivica (vinost) sastavni deo opšteg pojma krivičnog dela, krivična odgovornost više ne predstavlja samostalan element odlučivanja. Ako sud u postupku ustanovi da nema krivice okrivljenog, to automatski znači da ne postoji krivično delo.

Ratio Legis (Istorijski osvrt)

  • Ukidanje „društvene opasnosti”: Iz važećeg zakonodavstva izostavljen je raniji materijalni element „društvene opasnosti” (koji je bio unet po uzoru na nekadašnje sovjetsko pravo). Pošto je ovaj element bio čisto deklarativne prirode, njegovo uklanjanje pojednostavilo je krivičnopravnu dogmatiku i procesno odlučivanje o postojanju dela.

Sporedni predmeti krivičnog postupka

U sporedne predmete krivičnog postupka spadaju tri grupe pitanja:

  • Prejudicijalna (prethodna) pitanja;
  • Imovinskopravni zahtev;
  • Troškovi nastali u krivičnom postupku ili povodom njega.

Klasifikacija prema obaveznosti rešavanja (Uslovi)

  • Fakultativni sporedni predmeti – o njima se ne mora obavezno odlučivati u svakom postupku:
    • Prethodna (prejudicijalna) pitanja (krivični sud se ne mora uvek susresti sa ovim pitanjima u toku postupka);
    • Imovinskopravni zahtev (ovlašćeno lice ne mora uvek podneti zahtev, a kod nekih krivičnih dela imovinska posledica uopšte i ne nastaje).
  • Obavezni sporedni predmeti – o njima se mora odlučiti u svakom postupku bez izuzetka:
    • Troškovi krivičnog postupka (sud je u svakom slučaju zakonski dužan da donese odgovarajuću odluku o troškovima).

Pravna priroda

  • Sporedni predmeti imaju izrazito akcesorni (zavisni) i adhezioni („priododati”) karakter. Njihovo pokretanje, postojanje i rešavanje uvek je uslovljeno i povezano sa glavnim krivičnim postupkom.

Prethodna (prejudicijalna) pitanja

Prethodno (prejudicijalno) pitanje je samostalno pravno pitanje za čije je rešavanje inače nadležan drugi državni organ (sud u nekom drugom postupku ili drugi državni organ), ali od čijeg rešavanja neposredno zavisi sama primena krivičnog zakona u konkretnoj krivičnoj stvari.

  • Ova pitanja moraju po svom karakteru biti pravne prirode; ona nikada ne mogu biti čisto činjenična pitanja (npr. utvrđivanje prava svojine na stvari kod krivičnog dela krađe ili drugih imovinskih delikata).

Uslovi za samostalno rešavanje – Krivični sud može samostalno raspraviti i rešiti prethodno pravno pitanje prema pravilima dokazivanja u krivičnom postupku isključivo pod uslovom da su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

  • Da primena krivičnog zakona zavisi od tog pravnog pitanja;
  • Da je za rešavanje tog pitanja inače nadležan drugi subjekt državne vlasti (bilo sud u nekom drugom postupku, bilo neki drugi državni organ);
  • Da rešenje tog pitanja od strane krivičnog suda ima ograničen procesnopravni efekat.

Pravna priroda i dejstvo odluke – Pravna dejstva rešavanja prethodnog pitanja razlikuju se u zavisnosti od toga ko donosi odluku:

  • Ograničeni procesnopravni efekat odluke krivičnog suda: Kada krivični sud sam reši prethodno pitanje, to rešenje ima dejstvo samo za krivični predmet koji taj sud raspravlja i o kojem donosi odluku. Ova odluka nema pravosnažno dejstvo van tog konkretnog krivičnog postupka.
  • Nezavisnost krivičnog suda (Neobaveznost odluka drugih organa): Ako je o prethodnom pitanju odluku već doneo nadležni sud u nekom drugom postupku ili neki drugi državni organ, ta odluka ne obavezuje (ne veže) krivični sud u pogledu njegove ocene o tome da li je učinjeno krivično delo. Krivični sud zadržava pravo na sopstvenu ocenu dokaza u pogledu glavnog predmeta.