Dela bez žrtve – postoje dobra ili interesi koji se ugrožavaju ali ih je teško identifikovati – victimless crimes

To su ponašanja koja spadaju u kategoriju mala prohibita, nisu dakle zločini po sebi (per se) nego voljom zakonodavca – uglavnom ugrožavaju društveni moral i imaju u sebi elemente greha i poroka.

Hugo Bedau ovim delima smatra ona sa sledećim osobinama

• akteri dela deluju saglasnošću volja, npr kod pobačaja
• akteri dela ga ne prijavljuju policiji, ali to drugi mogu uraditi
• akteri ne smatraju da su njime oštećeni iako drugi tako misle
• sadrže saglasnost volja odraslih gde su željena dobra i usluge zakonom zabranjeni

Konkretna dela koja ovde spadaju su npr:

• opijanje i zloupotreba droga
• skitnja i prosjačenje,
• kockanje,
• prostitucija i ostala dobrovoljna seksualna dela
• delikti maloletnika

Veliki deo ovih ponašanja se negde ne smatraju kriminalnim a čak ni kažnjivim.

• Ogroman broj ljudi uključen je u ove aktivnosti a samo manji broj bude kažnjen.
• Zaokupljaju rad organa pravosuđa koji na njih rasipaju energiju.
• Onemogućavaju sagledavanje realne slike kriminaliteta koja bi bila bez njih drukčija

Kod nas:

• navedena ponašanja uglavnom nisu krivična iako su možda kažnjiva
• mora se istražiti da li ta rešenja treba menjati
• preispitivanje traži i naše prekršajno zakonodavstvo

Delikata bez žrtve u pravom smislu nema, kod svakog dela je povređeno neko dobro ili interes.Žrtvu ne treba svoditi samo na fizička lica odnosno njihove kolektivitete.

Žrtva krivičnog dela i sva problematika s njom u vezi ušla je u kriminologiju sredinom 20. veka delom Hansa von Hentiga Zločinac i njegova žrtva.

• On navodi mnogobrojne slučajeve u kojima je žrtva na ovaj ili onaj način odgovorna za provociranje kriminalnog ponašanja.

Javljaju se ideje o potrebi izgradnje viktimologije, bilo kao posebne grane kriminologije bilo kao samostalne discipline.

• Guglielmo Gulotta smatra neprihvatljivim zalaganje za izdvajanje viktimologije kao zasebne discipline. To je po njemu kidanje neraskidive veze kriminalnog para – autora dela i njegove žrtve.
• Ketrin Vilijams deli to gledište da proučavanje žrtava ne sme biti odvojeno od proučavanja učinioca jer to pruža priliku prestupniku da lakše izbegne odgovornost.

Viktimogene predispozicije su crte ličnosti koje su u korelaciji sa određenim vrstama zločina.

Tranchina smatra da ih treba razvrstati:

• po nastanku – urođene i stečene i
• po trajnosti – stalne i trenutne

Fattah deli ove osobine žrtve na:

• biofiziološke
  • uzrast – deca i stare osobe, najčešće žene od 20-29, muškarci od 30-39
  • pol – Wolfgang kaže da je među žrtvama manje žena – 27%, Fattah kaže da postoji mala razlika – muškarci 55,7%
  • fizičko stanje lica
• socijalne
  • profesija – radnici obezbeđenja, bankarski i poštanski službenici..
  • status – stranci, emigranti, etničke i rasne manjine
  • bogatstvo – povećava rizik imovinskih dela
  • način života – usamljenost, devijantno ponašanje
• psihičke
  • snažan polni nagon, seksualne devijacije, psihopatološka stanja, nesmotrenost, poverenje, pohlepa...

Teorija o životnom stilu

Autori su Hindeleng, Gottfredson i Garofalo.

Životni stilovi su određeni trima bazičnim elementima:

• društvenim ulogama pojedinca u društvu
• njegovim položajem u društvenoj strukturi 
• racionalnim odlukama o željenim ponašanjima

Pojedinac donosi odluku na osnovu uloga i položaja da li će ograničiti svoje rutinske aktivnosti na sigurne ili će prihvatiti rizične.

Podela žrtava

Mendelson prema uticaju na nastanak dela razvrstava žrtve na:

• potpuno nedužne – dete ili duševni bolesnik
• žrtve sa manjom krivicom – žena koja izazove pobačaj od čijih posledica umre
• žrtva kriva isto koliko i prestupnik – žrtva eutanazije
• žrtva koja je više kriva od učinioca – lice koje izazove drugog
• žrtva koja je jedina kriva – napadač ubijen u samoodbrani
• umišljena ili simulirana žrtva

Gulotta daje potpuniju podelu, deli ih na lažne i stvarne žrtve.

Lažne žrtve su

• žrtve simulanti – zbog osvete, ucene ili drugog razloga lice se izdaje za žrtvu iako je svesno da nije bilo viktimizacije
• umišljene – ubeđene u svoj status žrtve, lica koja pate od paranoje ili histerije

Stvarne žrtve su 

• slučajne žrtve – lica koja svojim delovanjem nisu doprinela sopstvenoj viktimizaciji
  • sva lica protiv kojih učinilac nije inače delovao ali je pristao na njihovu povredu ili ugrožavanje
  • nebitne žrtve – žrtve terorizma jer žrtva za učinioca nema nikakav značaj
• žrtve saučesnici 
  • žrtve zbog neopreznosti – u saobraćaju, pijanci, lica koja nestručno rukuju opasnim stvarima
  • alternativne žrtve – kod duela, svaki učesnik pristaje na tu ulogu
  • žrtve provokatori – zbog svoje početne agresivnosti
  • namerne žrtve – žrtva eutanazije traži da bude lišena života

Kolektivna viktimizacija – viktimizacija grupe ljudi; dela zloupotreba moći.

Kod nekih dela krivice aktera su recipročne – što je manji doprinos žrtve njenom nastanku, teža je odgovornost učinioca krivičnog dela.

Krivično pravo koristi saznanja o žrtvama da bi našlo načine kažnjavanja koji će pomoci obeštećenju žrtve.