Pravozaštitni zahtev i pravozaštitu radnja titular može ostvariti i bez obraćanja sudu, vansudski: sam – samozaštita, privatna zaštita, privatna pravda

• vlasnik kome je lopov oteo tašnu može je silom povratiti
• imalac službenosti prolaza kojem vlasnik sprečava prolaz, može sam skršiti njegov otpor

Cilj je ostvarenje subjektivnih prava u slučaju povrede i ugrožavanja.

Samostalno se ne može ostvariti svaka vrsta zaštite

• može samo ona vrsta koja bi, da se preduzima sudskim putem, odgovarala kondemnatornoj
  • može se iznuditi nečija radnja (aktivna-činjenje, pasivna-nečinjenje)
  • ne može promena pravne situacije (nastanak, izmena, prestanak prava ili obaveze) ni utvrđenje postojanja ili nepostojanja prava ili obaveze
  • konstitutivnu i deklarativnu pravnu zaštitu može da pruži samo sud

Samostalno titular može sprovesti

• preventivni pravozaštitni zahtev ili radnju
  • povrediocu oduzme alat kojeg je doneo da bi demontirao uređaj čije je postojanje dužan da trpi
• reaktivne
  • ponovo postavi demontirani uređaj ili prinudi povredioca da to učini

Titular svoje pravo može štititi tako

• da sam preduzme određenu radnju
• da prinudi drugog na aktivnu radnju
• da prinudi drugog na pasivnu radnju
  • npr sa svog zemljišta ukloni neovlašćeno parkirani automobil – sam, prinudi nekog da sam ukloni automobil – prinuda na aktivnu radnju ili da prinudi drugog da ne parkira – prinuda na pasivnu radnju

Samozaštita kao legitimni izuzetak

• Zaštita sopstvenom radnjom ima isti legitimitet kao i sudska zaštita
  • imaju zajednički cilj – štićenje prava i ostvarivanje pravnog poretka
  • pravno načelo je da se prava štite
• štiti se subjektivno pravo tako što se povređuje tuđe
• Zabranjeno je povređivati tuđa prava
  • samozaštita je izuzetak koji može biti dopušten samo pod određenim pretpostavkama

Osim posebnih uslova dopuštenosti, što važe samo za pojedine oblike samozaštite, postoje i opšti uslovi dopuštenosti

1. Likvidno pravo
   • Ko može da se zaštiti sudskim putem, može i sam.
   • pre svega mora zaista imati pravo
   • mora biti likvidno
     • takvo da bi ga i sud štitio, da mu se ne bi mogao suprotstaviti prigovor
   • sam sme da se zaštiti onaj titular koga bi i sud zaštitio
2. Nedostižna sudska zaštita (neblagovremena ili nedelotvorna)
   • Sudska zaštita dopuštena je uvek, a samozaštita samo u određenim slučajevima
     • sudska je pravilo, samozaštita izuzetak
   • Država nema monopol na zaštitu prava, ali ima prvenstvo, prioritet u odnosu na zaštitu prava od strane titulara.
     • samozaštitu dopušta u načelu jedino onda kada njena zaštita nije dostižna
   • Vansudska zaštita je supsidijerna u odnosu na sudsku
   • Kada je blagovremeno moguća, sudska zaštita je za titulara i obavezna.
     • neblagovremenost sudske zaštite znači da samozaštita ne trpi odlaganje
       • kada konobar zaključava vrata jer gost, koji je odbio da plati uslugu, pokuša da napusti restoran
     • blagovremenost znači da titular državnu zaštitu može sačekati (odložiti samozaštitu) bez rizika, bez opasnosti od štete po ostvarenje interesa kojem povređeno pravo služi,
       • da se konobar obratio policajcu koji se nalazio u blizini

3. Potreban i primeren način
   • Radnja titulara mora biti potrebna za ostvarenje zaštite a uz to primerena.
   • Potrebnost i primerenost mora se prosuditi od slučaja do slučaja, s obzirom na sve konkretne okolnosti.
     • Samozaštitna radnja nije potrebna, izlišna je npr. ako je konobar ograničio gostu slobodu kretanja uprkos tome što je gost ostavio vredan prsten kao obezbeđenje da će namiriti dug.
     • Samozaštitna radnja nije primerena (prekomerna je), recimo, ako je konobar lišio gosta slobode kretanja a mogao mu je oduzeti novčanik.
   • Ako se svrha zaštite može postići na više načina, mora se izabrati onaj koji ne škodi drugome, ili mu najmanje škodi.
4. Odsustvo očigledne nesrazmere
   • Prava se štite bez obzira na svoju vrednost ali ne po svaku cenu.
   • Da bi samozaštita bila dopuštena, interes lica kojem se škodi radnjom zaštite ne sme biti nesrazmerno vredniji od štićenog titularevog interesa.
5. Prirodna volja
   • nije potrebna poslovna sposobnost
   • dovoljna je faktička sposobnost imati volju da se štiti svoje pravo
   • samostalno štićenje prava srodno je, situaciji samostalnog vršenja

Osnovni oblici dopuštene samozaštite su samopomoć, nužna odbrana i krajnja nužda, a međusobno se razlikuju po situacijama na koje se odnose, po svojim posebnim uslovima, i drugačijim pravnim posledicama:

1. Samopomoć predstavlja hitno potrebnu radnju povređivanja tuđeg pravnog dobra da bi se obezbedilo ili ostvarilo svoje ili tuđe pravo traženja (relativno pravo) ili izbegle neizbežne znatne teškoće njegovog docnijeg ostvarivanja
   • vlasnik ili čuvar parkinga vrši samopomoć, ako izbuši pneumatike na neregistrovanom vozilu korisnika koji se spremio da njime napusti parking ne podmirivši dug

• razlikuje od drugih oblika samozaštite po tome što služi
  • obezbeđenju ili ostvarivanju
  • svojih ili tuđih
    1. prava traženja,
    2. zahteva (relativnih prava),
    3. obligacionih zahteva,
    4. prodavčevog zahteva za isplatu cene,
    5. oštećenikovog za naknadu štete,
    6. reivindikacionog zahteva itd

2. Nužna odbrana predstavlja hitno potrebnu radnju povređivanja napadačevog pravnog dobra
   da bi se odbio aktuelni protivpravni napad na svoje ili tuđe dobro (apsolutno pravo).
   • vlasnik vinograda terajući lice koje neovlašćeno bere grožđe, umetnik čija se slika neovlašćeno postavlja za izložbu, kada je otme od organizatora

• Specifično je za ovaj oblik samozaštite da se njime štite
  • svoja ili tuđa prava vlasti – pravo svojine, pravo zakupa ili tuđa prava vlasti
  • odbranom od napada
  • koji potiče od čoveka
  • aktuelan je – neposredno predstoji, upravo je započet ili još traje
  • protivpravan- suprotan pravnoj zabrani ili naredbi

3. Krajnja nužda predstavlja hitno potrebnu radnju povređivanja tuđeg pravnog dobra da bi se otklonila aktuelna opasnost povrede svog ili tuđeg prava vlasti (aspsolutnog prava)
   • onaj ko ubije ili povredi tuđu kravu koja ga je napala; ko povredi tuđeg ili ničijeg psa koji je nasrnuo na njega ili na komšijino dete

• Osobenost ovog vida samozaštite u tome je što se njime štite
  • svoja ili tuđa prava vlasti (apsolutna prava)
  • uklanjanjem od njih opasnosti (koja se može sastojati u napadu, npr.nasrtaju psa)
  • koja ne potiče od ljudske radnje već od događaja (od životinje, dejstva prirodnih sila)
  • aktuelna je (tj.još postoji u času preduzimanja samozaštite)
  • neskrivljena (a nije takva npr. kada se izaziva pas)

Za primenu samopomoći, nužne odbrane i krajnje nužde pored posebnih uslova potrebno je i da su ispunjeni oni opšti:

• da se preduzimaju radi zaštite egzistentnog likvidnog prava
• da sudska zaštita nije aktuelno dostižna
• da je radnja potrebna i primerena i
• da povređeno dobro nije nesrazmerno vrednije od štićenog
  • ovaj uslov je pooštren kod krajnje nužde jer je potrebno da je štićeno dobro bar jednako vredno povređenom dobru

Pravne posledice samozaštite

• Ako su ispunjeni opšti i posebni uslovi, radnja povrede tuđeg prava samozaštitom, nije protivpravna, već je dopuštena.
• Protivpravno je sprečavati titulara u vršenju dopuštene samopomoći, nužne odbrane i krajnje nužde
  • nije dopuštena odbrana protiv samopomoći, nužne odbrane, krajnje nužde
  • ko štetu prouzrokuje u dopuštenoj samopomoći, nužnoj odbrani, krajnjoj nuždi nije obavezan da je nadoknadi, osim ako je sam skrivio potrebu samopomoći, nužne odbrane ili krajnje nužde.
    • konobar koji se oglušavao o ponovljenja traženja gosta da plati račun, sme, kada iznervirani gost krene ne plativši, da ga spreči radi naplate, ali mu duguje naknadu za odelo pocepano pri pokušaju naplate
  • prekoračenje samozaštita – upotreba nepotrebne i neprimerene sile
  • putativna samozaštita – kada lice pogrešno drži da je pravo povređeno, ugroženo, da postoji napad odnosno opasnost
    • protiv njih je dopuštena nužna odbrana
    • ako je vršilac samopomoći, nužne odbrane i krajnje nužde kriv za prekoračenje odnosno za pogrešnu predstavu, odgovara za prouzrokovanu štetu

.

Pravozaštitni zahtev ili radnja može se ostvariti sudski i vansudski.

• Sudski način je redovan – obavezan kad god je blagovremeno moguć i efikasan.
• Odbijanje suđenja i neopravdano odugovlačanje suđenja tzv. uskraćivanje pravosuđa zato je nedopušteno.

Titular čije je pravo povređeno, svoj pravozaštitni zahtev ili radnju može ostvariti posredstvom suda.

• Sudovi su državni organi nadležni da štite povređena prava.

Zaštita od suda traži se putem tužbe.

• Tužba sadrži tvrdnju titulara da mu je pravo povređeno i da mu sleduje zaštita u odnosu na tuženoga.
• Ključni deo je tužbeni zahtev – petitum – ono šta tužilac traži od suda u odnosu na tuženog
  • da tuženom naloži isplatu, predaju stvari
• S obzirom na vrstu zaštite koja se tužbom traži, tužbe su trovrsne.
  1. Kondemnatornim tužbama traži se da sud naloži tuženom određeno ponašanje
     • da preda stvar, da nadoknadi štetu
  2. Konstitutivnim tužbama se traži promena pravne situacije
     • poništaj pravnog posla
  3. Deklarativnim tužbama se zahteva da sud utvrdi postojanje ili nepostojanje prava ili obaveza
     • da je tužilac vlasnik, da brak ne postoji i sl

• Među strankama spor se vodi o osnovanosti tužbenog zahteva, a sud treba da odluči hoće li usvojiti ili odbiti zahtev.

Građansko pravo određuje šta koja stranka treba da dokaže da bi sud odlučio u njenu korist.

• Sve što stranka treba da dokaže kako bi uspela u sporu predstavlja njen teret dokaza (onus probandi).
  • na svakoj stranci je teret da dokaže ono što njoj ide u prilog
  • ako u tome ne uspe, gubi spor – rizik nedokazanosti
    • da bi sud naložio tuženome da preda stvar tužiocu, tužilac treba da dokaže da je vlasnik i da se njegova stvar nalazi kod tuženoga, a
    • da bi sud odbio tužbeni zahtev, tuženi treba da dokaže da ima pravo da stvar drži, recimo da je zakupac

Građansko pravo određuje i šta sud mora da utvrdi po službenoj dužnosti (ex officio) bez obzira da li se stranke na to pozivaju.

• da li je ugovor zabranjen

Za neke činjenice koje nisu izvesne građansko pravo uzima da postoje ili da ne postoje, ne tražeći da se dokaže da je zaista tako, a za neke činjenice čije je postojanje ili nepostojanje izvesno, uzima suprotno od toga što je izvesno, ne dopuštajući dokaz kako jeste zaista.

• Građansko pravo normama o presumcijama i fikcijama određuje položaj suda i strankama u odnosu na ovakve činjenice:
  • raspoređuje teret dokazivanja o njima
  • isključuje mogućnost njihovog dokazivanja
  • nameće sudu obavezu da vodi računa o njima po službenoj dužnosti

Kada sud utvrdi sve što je dužan u pogledu sporne stvari, donosi odluku kojom rešava spor, a ona se zove meritorna odluka ili presuda.

• Vrstom tužbe određena je i vrsta presude: kondemnatorna, konstitutivna ili deklarativna.
• Pre donošenja meritorne sudske odluke sud može, na traženje stranke doneti i provizornu odluku –privremenu meru.
  • njome usvaja pravozaštitni zahtev samo za određeno vreme
  • najduže do donošenja meritorne odluke
  • samo ako postoji opasnost da bi bez izricanja ove mere ostvarivanje pravozaštitnog zahteva bilo onemogućeno ili bitno otežano

Subjektivno pravo se štiti kada je povređeno, a i njegovo ugrožavanje se smatra povredom.

• načelo je da se svako pravo štiti i da se štiti od svake povrede; suprotno treba da bude posebno određeno
• cilj građanskopravne zaštite je da se povređeno pravo dovede u stanje u kakvom bi se nalazilo da povrede nije bilo

Povreda subjektivnog prava je stanje suprotno subjektivnom pravu, ili opasnost da takvo stanje nastane.

• povreda prava u užem smislu ili prosto povreda postoji ako zbog tuđe ljudske radnje ili događaja titular ne može ili samo otežano može da vrši svoje pravo
  • najčešće znači nemogućnost u celosti ili delom vršiti sadržinu prava, ovlašćenja iz kojih se ono sastoji
    • kada se autorovo delo objavi bez dozvole
  • gubitak prava najteži je vid povrede
    • uništenje stvari
  • povreda prava u širem smislu ili ugrožavanje postoji ako je vršenje prava u opasnosti odnosno ako je ugroženo
    • kada još nije stvoreno stanje suprotno pravu, ali aktuelno preti takva stvarna opasnost
      • npr zgrada se još nije srušila ali je potkopana

Radnja povrede i povređujući događaj

• Pravo može biti povređeno bilo radnjom povrede – ljudskom radnjom, fizičkog ili pravnog lica, bilo povređujućim događajem
  • pravo službenosti je povređeno ako neko stenom zapreči prolaženje putem, ali i ako se stena nađe tu usled odrona
• radnja životinje ili uređaja računa se kao radnja onoga ko se njima služi
• ljudska radnja i događaj mogu izazvati kako povredu prava tako i ugrožavanje

Povreda obaveze – svako pravo mogu povrediti druga fizička i pravna lica

• pravni poredak, priznajući imaocu pravo, ostalima odnosno potencijalnim povrediocima zabranjuje radnje povrede i ugrožavanja (neminem laedere)
  • Povreda prava ljudskom radnjom zato je, posmatrano sa druge strane, uvek ujedno povreda one obaveze koja stoji nasuprot prava, i sastoji se u neizvršenju te obaveze ili nepravilnom izvršenju.

Vrsta povrede zavisi od sadržine prava i načina njegovog vršenja:

• Prava vlasti povređuju se u užem smislu kada se onemogući ili ometa titular da neposredno na objektu prava sprovede svoju volju.
• Prava traženja povređuju se u užem smislu kada obavezani titularu ili ne izvrši ili tek delimično izvrši radnju, ili kada treće lice onemogući ili ometa izvršenje ili prijem radnje.
• Preobražajna prava povređuju se u užem smislu kada se onemogući ili ometa titular da voljnom radnjom promeni pravnu situaciju.
• Prava učešća povređuju se u užem smislu kada se onemogući ili ometa titular da učestvuje u onome u čemu je ovlašćen.

Sva prava mogu biti ugožena na razne načine u zavisnosti od svoje sadržine i načina vršenja.

• Prava vlasti ugrožavanjem titularu mogućnosti da sprovede svoju volju u pogledu objekta prava.
• Prava traženja ugrožavanjem izvršenja dugovane radnje.
• Preobražajna prava ugrožavanjem mogućnosti da preduzme voljnu radnju.
• Prava učešća ugrožavanjem mogućnosti da učestvuje u onome u čemu je ovlašćen.

Pravozaštitni zahtev i pravozaštitna radnja omogućavaju titularu ostvarivanje interesa radi čijeg zadovoljenja pravo i postoji.

• Pravozaštitni zahtev je mogućnost titulara da od povredioca traži onakvo ponašanje kakvo je potrebno da bi ostvario interes kojem služi njegovo povređeno pravo.
  • titular pravozaštitni zahtev odnosno pravo na tuđu radnju stiče po sili zakona (ipso iure) nastupanjem povrede u užem ili širem smislu
  • postoji samo prema fizičkom ili pravnom licu koje je povredilo pravo
  • sadržina zahteva zavisi od vrste povrede
    • ako je vlasniku oduzeta stvar, može da zahteva njeno vraćanje
    • ako je poveriocu dug izvršen samo delimično, može da traži izvršenje u celosti i sl
  • zahtev se može isticati posredstvom suda dakle tužbom, a može i vansudski – sam, sopstvenom silom
• Pravozaštitne radnje su faktičke radnje koje se preduzimaju radi zaštite prava.
  • neke pravozaštitne radnje se vrše i prema drugim bićima ili neživim predmetima
    • napadnuti povredi ili ubije životinju, zavejani u planinskoj kući troši zatečeni ugalj itd
  • neke pravozaštitne radnje preduzima sud (oduzme stvar smetaocu državine), a druge sam povređeni titular (vlasnik zadrži stvar zakupca koji se iseljava, a nije izmirio svoje obaveze)

Prigovor je pravo da se odbije ispunjenje pravozaštitnog zahteva.

• zahtev se njime lišava osnovanosti oduzima mu se pravna zaštićenost.
  • npr prigovor zastarelosti, zloupotrebe prava
• po trajnosti prigovori su dvojaki:
  • dilatoran ili privremen tj. odgađajući – pravo imaoca da samo privremeno, do daljega, spreči ispunjenje zahteva
    • prigovor zakupca da još nije prestalo pravo držati stvar
  • peremptoran ili trajan tj. isključujući prigovor zauvek sprečava zahtev konačno odbija ispunjenje zahteva
    • prigovor zastarelosti
  • po razlogu neosnovanosti zahteva prigovori su trojaki
    • Negatornim prigovorom ističe se da pravozaštitni zahtev uopšte nije ni nastao jer ne postoje pravne činjenice na kojima tražilac zasniva zahtev
      • šteta nije ni nastala
    • Ukidnim prigovorom se ističe da je zahtev prestao postojati zbog kasnije nastalih pravnih činjenica
      • titular povređenog prava se kasnije odrekao prava na naknadu štete
    • Odložnim prigovorom navodi se da zahtev još nije nastao jer nedostaju neke pravne činjenice
      • potraživanje naknade štete još nije dospelo
    • prigovori mogu biti sudski ili vansudski
      • nekim sudskim prigovorima se sudu skreće pažnja na ono što on već i sam, po službenoj dužnosti (ex officio) mora da uzme u obzir
        • da je ugovor zabranjen, da je nastupila prekluzija
      • pomoću drugih sudskih prigovora se sudu skreće pažnja na ono što sud ne sme da uzme u obzir po sopstvenoj inicijativi, nego samo ako se stranka na to pozove
        • da je ugovor rušljiv, da je pravo zastarelo

Povreda prava povlači za sobom reaktivnu zaštitu, a ugrožavanje izaziva preventivnu zaštitu.

• Reaktivna zaštita sledi kada je već stvoreno stanje povrede subjektivnog prava i sastoji se u uklanjanju stanja povrede.
  • Oblici zaštite podešavaju se prema vrsti povrede, razlikuju se
    • kada je povredom pravo prestalo u celosti ili delimično
    • kada je onemogućeno ili otežano vršenje pojedinih ovlašćenja
    • kada su usled prestanka ili ometanja nastupila dalje posledice
  • Tipični oblici reaktivne zaštite:
    • Restitucija kao posledica izvršenog nevažećeg pravnog posla ili neosnovanog obogaćena:
      • jedna ili obe strane vraćaju dato odnosno primljeno
    • Naknađivanje štete nastale povredom prava:
      • naturalna restitucija, davanje druge stvari umesto oštećene, naknada u novcu i dr.
    • Uklanjanje stanja stvorenog povredom prava vlasti
      • vraćanje stvari vlasniku po reivindikacionom zahtevu
      • rušenje bespravno izgrađenog objekta
    • Preventivna zaštita se sastoji u sprečavanju radnje povrede
      • sud zabranjuje izvršenje radnje, ugroženi je sam osujeti
    • sprečava nastupanje povrede prava u užem smislu, tj. da se ugrožavanje pretvori u povredu
    • zahtev da povredilac svojine ne preduzme radnju povrede (actio negatoria), priznat je i imaocima drugih prava, intelektualnih, ličnih (actio quasi negatoria)
    • Tipični vidovi preventivne zaštite su:
      • zabrana daljeg vršenja radnje koja je u toku
        • zabrana nastavljanja građenja, obustavljanje štampanja
      • zabrana ponavljanja već izvršene radnje
        • zabrana ponovnog prelaženja preko zemljišta
      • zabrana izvršenja tek pripremane radnje
        • zabrana objavljivanja dela koje se štampa