Pravnik

Subjektivno pravo se štiti kada je povređeno, a i njegovo ugrožavanje se smatra povredom.

• načelo je da se svako pravo štiti i da se štiti od svake povrede; suprotno treba da bude posebno određeno
• cilj građanskopravne zaštite je da se povređeno pravo dovede u stanje u kakvom bi se nalazilo da povrede nije bilo

Povreda subjektivnog prava je stanje suprotno subjektivnom pravu, ili opasnost da takvo stanje nastane.

• povreda prava u užem smislu ili prosto povreda postoji ako zbog tuđe ljudske radnje ili događaja titular ne može ili samo otežano može da vrši svoje pravo
  • najčešće znači nemogućnost u celosti ili delom vršiti sadržinu prava, ovlašćenja iz kojih se ono sastoji
    • kada se autorovo delo objavi bez dozvole
  • gubitak prava najteži je vid povrede
    • uništenje stvari
  • povreda prava u širem smislu ili ugrožavanje postoji ako je vršenje prava u opasnosti odnosno ako je ugroženo
    • kada još nije stvoreno stanje suprotno pravu, ali aktuelno preti takva stvarna opasnost
      • npr zgrada se još nije srušila ali je potkopana

Radnja povrede i povređujući događaj

• Pravo može biti povređeno bilo radnjom povrede – ljudskom radnjom, fizičkog ili pravnog lica, bilo povređujućim događajem
  • pravo službenosti je povređeno ako neko stenom zapreči prolaženje putem, ali i ako se stena nađe tu usled odrona
• radnja životinje ili uređaja računa se kao radnja onoga ko se njima služi
• ljudska radnja i događaj mogu izazvati kako povredu prava tako i ugrožavanje

Povreda obaveze – svako pravo mogu povrediti druga fizička i pravna lica

• pravni poredak, priznajući imaocu pravo, ostalima odnosno potencijalnim povrediocima zabranjuje radnje povrede i ugrožavanja (neminem laedere)
  • Povreda prava ljudskom radnjom zato je, posmatrano sa druge strane, uvek ujedno povreda one obaveze koja stoji nasuprot prava, i sastoji se u neizvršenju te obaveze ili nepravilnom izvršenju.

Vrsta povrede zavisi od sadržine prava i načina njegovog vršenja:

• Prava vlasti povređuju se u užem smislu kada se onemogući ili ometa titular da neposredno na objektu prava sprovede svoju volju.
• Prava traženja povređuju se u užem smislu kada obavezani titularu ili ne izvrši ili tek delimično izvrši radnju, ili kada treće lice onemogući ili ometa izvršenje ili prijem radnje.
• Preobražajna prava povređuju se u užem smislu kada se onemogući ili ometa titular da voljnom radnjom promeni pravnu situaciju.
• Prava učešća povređuju se u užem smislu kada se onemogući ili ometa titular da učestvuje u onome u čemu je ovlašćen.

Sva prava mogu biti ugožena na razne načine u zavisnosti od svoje sadržine i načina vršenja.

• Prava vlasti ugrožavanjem titularu mogućnosti da sprovede svoju volju u pogledu objekta prava.
• Prava traženja ugrožavanjem izvršenja dugovane radnje.
• Preobražajna prava ugrožavanjem mogućnosti da preduzme voljnu radnju.
• Prava učešća ugrožavanjem mogućnosti da učestvuje u onome u čemu je ovlašćen.

Pravozaštitni zahtev i pravozaštitna radnja omogućavaju titularu ostvarivanje interesa radi čijeg zadovoljenja pravo i postoji.

• Pravozaštitni zahtev je mogućnost titulara da od povredioca traži onakvo ponašanje kakvo je potrebno da bi ostvario interes kojem služi njegovo povređeno pravo.
  • titular pravozaštitni zahtev odnosno pravo na tuđu radnju stiče po sili zakona (ipso iure) nastupanjem povrede u užem ili širem smislu
  • postoji samo prema fizičkom ili pravnom licu koje je povredilo pravo
  • sadržina zahteva zavisi od vrste povrede
    • ako je vlasniku oduzeta stvar, može da zahteva njeno vraćanje
    • ako je poveriocu dug izvršen samo delimično, može da traži izvršenje u celosti i sl
  • zahtev se može isticati posredstvom suda dakle tužbom, a može i vansudski – sam, sopstvenom silom
• Pravozaštitne radnje su faktičke radnje koje se preduzimaju radi zaštite prava.
  • neke pravozaštitne radnje se vrše i prema drugim bićima ili neživim predmetima
    • napadnuti povredi ili ubije životinju, zavejani u planinskoj kući troši zatečeni ugalj itd
  • neke pravozaštitne radnje preduzima sud (oduzme stvar smetaocu državine), a druge sam povređeni titular (vlasnik zadrži stvar zakupca koji se iseljava, a nije izmirio svoje obaveze)

Prigovor je pravo da se odbije ispunjenje pravozaštitnog zahteva.

• zahtev se njime lišava osnovanosti oduzima mu se pravna zaštićenost.
  • npr prigovor zastarelosti, zloupotrebe prava
• po trajnosti prigovori su dvojaki:
  • dilatoran ili privremen tj. odgađajući – pravo imaoca da samo privremeno, do daljega, spreči ispunjenje zahteva
    • prigovor zakupca da još nije prestalo pravo držati stvar
  • peremptoran ili trajan tj. isključujući prigovor zauvek sprečava zahtev konačno odbija ispunjenje zahteva
    • prigovor zastarelosti
  • po razlogu neosnovanosti zahteva prigovori su trojaki
    • Negatornim prigovorom ističe se da pravozaštitni zahtev uopšte nije ni nastao jer ne postoje pravne činjenice na kojima tražilac zasniva zahtev
      • šteta nije ni nastala
    • Ukidnim prigovorom se ističe da je zahtev prestao postojati zbog kasnije nastalih pravnih činjenica
      • titular povređenog prava se kasnije odrekao prava na naknadu štete
    • Odložnim prigovorom navodi se da zahtev još nije nastao jer nedostaju neke pravne činjenice
      • potraživanje naknade štete još nije dospelo
    • prigovori mogu biti sudski ili vansudski
      • nekim sudskim prigovorima se sudu skreće pažnja na ono što on već i sam, po službenoj dužnosti (ex officio) mora da uzme u obzir
        • da je ugovor zabranjen, da je nastupila prekluzija
      • pomoću drugih sudskih prigovora se sudu skreće pažnja na ono što sud ne sme da uzme u obzir po sopstvenoj inicijativi, nego samo ako se stranka na to pozove
        • da je ugovor rušljiv, da je pravo zastarelo

Povreda prava povlači za sobom reaktivnu zaštitu, a ugrožavanje izaziva preventivnu zaštitu.

• Reaktivna zaštita sledi kada je već stvoreno stanje povrede subjektivnog prava i sastoji se u uklanjanju stanja povrede.
  • Oblici zaštite podešavaju se prema vrsti povrede, razlikuju se
    • kada je povredom pravo prestalo u celosti ili delimično
    • kada je onemogućeno ili otežano vršenje pojedinih ovlašćenja
    • kada su usled prestanka ili ometanja nastupila dalje posledice
  • Tipični oblici reaktivne zaštite:
    • Restitucija kao posledica izvršenog nevažećeg pravnog posla ili neosnovanog obogaćena:
      • jedna ili obe strane vraćaju dato odnosno primljeno
    • Naknađivanje štete nastale povredom prava:
      • naturalna restitucija, davanje druge stvari umesto oštećene, naknada u novcu i dr.
    • Uklanjanje stanja stvorenog povredom prava vlasti
      • vraćanje stvari vlasniku po reivindikacionom zahtevu
      • rušenje bespravno izgrađenog objekta
    • Preventivna zaštita se sastoji u sprečavanju radnje povrede
      • sud zabranjuje izvršenje radnje, ugroženi je sam osujeti
    • sprečava nastupanje povrede prava u užem smislu, tj. da se ugrožavanje pretvori u povredu
    • zahtev da povredilac svojine ne preduzme radnju povrede (actio negatoria), priznat je i imaocima drugih prava, intelektualnih, ličnih (actio quasi negatoria)
    • Tipični vidovi preventivne zaštite su:
      • zabrana daljeg vršenja radnje koja je u toku
        • zabrana nastavljanja građenja, obustavljanje štampanja
      • zabrana ponavljanja već izvršene radnje
        • zabrana ponovnog prelaženja preko zemljišta
      • zabrana izvršenja tek pripremane radnje
        • zabrana objavljivanja dela koje se štampa