Kategorija: Krivične sankcije

Primena vaspitnih mera na mlađe punoletne učinioce krivičnih dela

4. marta 2017.

Ako neko lice učini krivično delo posle navršenih 18 godina na njega se primenjuje krivično pravo koje važi za punoletne učinioce krivičnih dela, ali postoji mogućnost da se na takvo lice primene sankcije koje se primenjuju prema maloletnicima pod određenim uslovima.

Oštro postavljena granica koja je u krivičnom pravu nužna nastoji da se ublaži uvođenjem nove kategorije učinilaca, a to su mlađa punoletna lica koja je uvedena u naše zakonodavstvo 1959. godine

  • nova kategorija učinilaca: od 18. do 21. godine
    • na njih se izuzetno primenjuju posebne odredbe o maloletnicima
    • mogućnost izricanja određenih vaspitnih mera
  • potrebno je da taj status ima kako u vreme izvršenja krivičnog dela, tako i u vreme suđenja
  • potrebno je i da se radi o takvom licu kod koga se može s obzirom na obeležja njegove ličnosti i okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se ostvarila kažnjavanjem

Mlađem punoletnom licu može se izreći bilo koja od mera posebnih obaveza, pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom

Cilj primene vaspitnih mera u odnosu na ovu kategoriju učinilaca je izbegavanje primene kazne što ima svoje opravdanje

Uslov je da se može doći do realne prognoze da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se postigla izricanjem kazne, u suprotnom nema uslova za izricanje vaspitne mere već će sud izreći kaznu predviđenu za punoletno lice

Mogu mu se izreći sve mere bezbednosti pod uslovima predviđenim zakonom

Primena vaspitnih mera na punoletna lica koja su izvršila krivično delo kao maloletnici

4. marta 2017.

Zakon u ovoj situaciji prihvata rešenje koje omogućava izricanje krivičnih sankcija predviđenih za maloletnike

Ako je delo učinio kao maloletnik ZOMUKD isključuje svaku mogućnost suđenja, odnosno izricanja bilo koje krivične sankcije punoletnom licu koje je navršila 21 godinu, a krivično delo izvršilo kao mlađi maloletnik

Ako je reč o licu koje u vreme suđenja nije navršilo 21 godinu, njemu se može suditi za krivična dela koje je izvršilo kao maloletnik i može mu se izreći vaspitna mera posebnih obaveza, pojačanog nadzora od strane organa starateljstva, vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom ili kazna maloletničkog zatvora

Sud će uzeti u obzir sve okolnosti slučaja, naročito:

  • težinu učinjenog dela,
  • vreme koje je proisteklo od njegovog izvršenja,
  • svojstva ličnosti,
  • vladanje učinioca,
  • svrhu koju treba postići ovom sankcijom

Ako je punoletno lice u vreme suđenja navršilo 21 godinu, može se izuzetno za delo koje je izvršilo kao stariji maloletnik umesto kazne maloletničkog zatvora izreći kazna zatvora ili uslovna osuda i ovu kaznu bi trebalo izreći u okviru raspona predviđenog za kaznu maloletničkog zatvora.

Kazna zatvora ima isto pravno dejstvo u pogledu rehabilitacije, zastarelosti, uslovnog otpusta i pravnih posledica osude kao i kazna maloletničkog zatvora

Uz izrečenu sankciju može se izreći odgovarajuća mera bezbednosti

Uslovni otpust maloletnih učinilaca

4. marta 2017.

Postoji kod kazne maloletničkog zatvora i kod vaspitnih mera upućivanja u vaspitnu ustanovu i upućivanja u vaspitno-popravni dom

  • Opravdanost je sporna

Mogućnost uslovnog otpusta je predviđena kod zavodskih vaspitnih mera upućivanja u vaspitnu ustanovu i upućivanja u vaspitno-popravni dom; dva uslova:

  1. da je maloletnik u vaspitnoj ustanovi ili vaspitno-popravnom domu proveo najmanje 6 meseci
  2. može se uslovno otpustiti ako s obzirom na uspeh u vaspitanju treba osnovano očekivati da ubuduće neće vršiti krivična dela i da će se u sredini u kojoj je živeo dobro vladati

Ovaj institut ima određene specifičnosti kod maloletničkog zatvora

  • dovoljno je da je izdržana najmanje jedna trećina kazne,
  • da se osuđeni maloletnik u toku izdržavanja kazne tako popravio da se sa osnovom može očekivati da će se ona na slobodi dobro vladati i da neće vršiti krivična dela
  • uslovni otpust traje onoliko vremena koliko iznosi ostatak neizdržane kazne
  • odlučuje sud o njemu
  • može se odrediti i neka od mera pojačanog nadzora uz mogućnost primenjivanja jedne ili više posebnih obaveza

Rehabilitacija i davanje podataka iz kaznene evidencije

4. marta 2017.

Rehabilitacija predstavlja ponovno uspostavljanje ranijeg položaja osuđenog lica kao punopravnog građanina i stavljanje u zaborav njegove kriminalne prošlosti.

To znači da mu se dodeljuje status neosuđivanog lica, a istovremeno i znači pravo osuđenog lica da sama krivična osuda bude brisana iz kaznene evidencije.

Rehabilitacijom prestaju sva negativna pravna dejstva osude.

Negativna pravna dejstva osude posle izdržane, zastarele ili oproštene glavne kazne mogu proizlaziti iz:

  1. Pravnih posledica osude u užem smislu
  2. Primene određenih mera bezbednosti
  3. Upisa osude u kaznenu evidenciju i davanja podataka iz te evidencije
  4. Sporednih ili dopunskih kazni koje se izvršavaju posle izdržane glavne kazne

Potpuna rehabilitacija znači prestanak svih tih negativnih pravnih dejstava koja nastupaju zbog krivične osude, posle izdržane glavne kazne, kao i brisanje odnosno gašenje same osude

Osnovna svrha rehab. jeste reintegracija osuđenog i treba uvek da obuhvati dve stvari: uspostavljanje svih prava osuđenog i stvarno brisanje osude

  • stvarne rehabilitacije nema ako osuda nije brisana

Krivični zakonik razlikuje:

  • Zakonska rehabilitacija
    • nastupa automatski po sili zakona pošto budu ispunjeni uslovi koje propisuje zakon
    • daje se samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu osuđivana
    • nastaje ako:
      • lice koje je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne ili kojem je izrečena sudska opomena u roku od godinu dana od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo
      • lice kojem je izrečena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku tog roka ne učini novo krivčno delo
    • nastaje i ako od dana kada je kazna izvršena, zastarela ili oproštena protekne:
      • 3 godine kod osude na novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole ili kaznu zatvora do 6 meseci
      • 5 godina kod osude na kaznu zatvora od 6 meseci do 1 godine
      • 10 godina kod osude na kaznu zatvora od 1 do 3 godine
    • smetnja za nastajanja zakonske rehabilitacije je neizvršena sporedna kazna
  • Sudska rehabilitacija
    • o kojoj odlučuje sud
    • može se dati licu koje je osuđeno na kaznu zatvora dužu od 3, ali ne dužu od 5 godina
    • kod osude na kaznu zatvora dužu od 5 godina ne može ni pod kojim uslovima nastupiti rehabilitacija
    • uslov za sudsku rehabilitaciju je da je proteklo 10 godina od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne

Kod obe vrste smetnju za davanje rehabillitacije predstavlja neizvršena sporedna kazna ili trajanje mere bezbednosti.

U vezi sa rehabilitacijom je i regulisanje davanja podataka iz kaznene evidencije – podaci o brisanoj osudi se nikome ne mogu saopštavati.

Kaznena evidencija sadrži lične podatke o učiniocu krivičnog dela, o krivičnom delu za koje je osuđen, podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, oslobođenju od kazne i oproštenoj kazni i podatke o pravnim posledicama osude; u nju se kasnije nose i izmene podataka sadržanih u kaznenoj evidenciji, podaci o izdržavanju kazne, kao i poništenje evidencije o pogrešnoj osudi.

Podaci o brisanoj osudi nikome se ne mogu saopštavati, tj. osude se stvarno brišu iz kaznene evidencije.

  • krivični zakonik određuje krug organa kojima se mogu davati podaci iz kaznene evidencije, a to su:
    • sud, javni tužilac i policija u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuđeno, organ za izvršenje krivičnih sankcija i organi koji učestvuju u postupku davanja amnestije, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude
  • podaci se mogu davati i organu starateljstva kada je to potrebno za vršenje poslova iz njegove nadležnosti, kao i drugim državnim organima koji su nadležni za otkrivanje i sprečavanje izvršenja krivičnih dela kada je to propisano posebnim zakonom
  • Mogućnost davanja podataka na obrazložen zahtev i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice ili mere bezbednosti

Niko nema pravo da od građana traži da podnose dokaze o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti

KZ predviđa mogućnost davanja građanima podataka o njihovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti i daju se građanima na njihov zahtev

Pravne posledice osude

4. marta 2017.

Pravne posledice osude ne samo da nisu krivične sankcije, već i ne predstavljaju druge mere o kojima bi odlučivao sud.

Zbog svog karaktera i cilja (uklanjanje opasnih situacija iz kojih može da proizađe ponovno vršenje krivičnog dela) sporno je da li su bliže kazni ili merama bezbednosti.

Pravne posledice osude mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona. One ne mogu nastupiti kada je izrečena neka blaža krivična sankcija, već samo kada je izrečena kazna zatvora.

  • Ne mogu nastupiti kad je za krivično delo učiniocu izrečena novčana kazna, uslovna osuda ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je učinilac oslobođen od kazne
  • Mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su predviđene
  • Isključeno je njihovo nastupanje kada je izrečena neka blaža krivična sankcija
  • Može nastupiti samo ako je izrečena kazna zatvora

Mogu se svrstati u 2 kategorije:

  • one koje se sastoje u prestanku ili gubitku određenih prava, a to su:
    • Prestanak vršenja javnih funkcija
    • Prestanak radnog odnosa ili prestanak vršenja zvanja, poziva ili zanimanja
    • Gubitak određenih dozvola ili odobrenja
  • one koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava, a to su:
    • Zabrana sticanja javnih funkcija
    • Zabrana sticanja određenih zvanja, poziva, zanimanja, unapređenja u službi
    • Zabrana sticanja čina vojnog starešine
    • Zabrana dobijanja dozvola ili odobrenja koja daju državni organi

Pravne posledice osude nastupaju danom pravnosnažnosti presude i svojim nastupanjem su konsumirane.

  • ako presuda bude izmenjena po vanrednom pravnom leku, nastupanje ili dalje trajanje pravne posledice osude usklađuje se sa novom odlukom

Za pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava propisan je opšti maksimum – najduže 10 godina, a za pojedine se može propisati i kraće trajanje.

Rehabilitacijom prestaju sve pravne posledice osude.

  • do rehabilitacije može doći i pre nego što istekne vreme trajanja pravnih posledica osude
  • ukoliko nije prestala rehabilitacijom, odluku o prestanku pravnih posledica osude koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava može doneti sud, kada proteknu 3 godine od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne

Pri odlučivanju sud će uzeti u obzir:

  • ponašanje osuđenog posle osude
  • da li je naknadio štetu prouzrokovanu krivičnim delom i vratio stečenu imovinsku korist
  • druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka pravnih posledica osude

Zaštita oštećenog i oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela

4. marta 2017.

Ukoliko postoji lice koje je oštećeno krivičnim delom, njegovi interesi imaju prednost u odnosu na meru oduzimanja imovinske koristi stečene krivičnim delom.

U vezi sa odnosom imovinskopravnog zahteva oštećenog i mere oduzimanja imovinske koristi, moguće su 3 situacije:

  • ako je oštećenom u krivičnom postupku dosuđen imovinskopravni zahtev
    • sud će izreći oduzimanje imovinske koristi samo ukoliko ona prelazi dosuđeni imovinskopravni zahtev oštećenog
  • kada imovinskopravni zahtev nije dosuđen u krivičnom postupku, već je oštećeni upućen na parnicu
    • on može tražiti da se namiri iz iznosa oduzete vrednosti, pod uslovom da je pokrenuo parnicu u roku od 6 meseci od dana pravnosnažnosti odluke kojom je upućen na parnicu
    • ukoliko bude utvrđen njegov zahtev, potrebno je da u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti odluke kojom je utvrđen zahtev zatraži namirenje iz oduzete vrednosti
  • ukoliko oštećeni u postupku nije prijavio imovinskopravni zahtev
    • on može naknadno zahtevati namirenje iz oduzete vrednosti, ako je radi utvrđenja svog zahteva pokrenuo parnicu u roku od 3 meseca od dana saznanja za presudu kojom se oduzima imovinska korist, a najduže u roku od 3 godine od pravnosnažnosti odluke o oduzimanju imovinske koristi
    • ukoliko njegov zahtev bude utvrđen, potrebno je kao i u prethodnoj situaciji da u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti odluke kojom je utvrđen zahtev zatraži namirenje iz oduzete vrednosti

Mera oduzimanja imovinske koristi je u odnosu na zahtev oštećenog supsidijarnog karaktera – zahtev uvek ima prednost.

Oduzimanje imovinske koristi kada postoji imovinskopravni zahtev oštećenog izriče se samo u slučaju da ta korist prelazi visinu dosuđenog imovinskopravnog zahteva.

U odnosu na određena krivična dela (pre svega iz oblasti organizovanog kriminaliteta) poseban Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela predviđa šire mogućnosti za oduzimanje imovine nego KZ.

Za oduzimanje imovine nije neophodno da je utvrđeno da je pribavljena krivičnim delom, već se imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra imovina okrivljenog, okrivljenog saradnika, ostavioca, pravnog sledbenika ili trećeg lica koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.

Donošenje ovog zakona imalo je za cilj upravo da se omogući oduzimanje i one imovine za koju nije utvrđeno da je pribavljena krivičnim delom, što odredbe KZ ne dozvoljavaju.

Osnov i način oduzimanja imovinske koristi

4. marta 2017.

Oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom ne predstavlja krivičnu sankciju, već meru sui generis, koja je regulisana u posebnoj glavi KZ.

  • zasniva se na principu da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom

Uslovi za oduzimanje predviđeni su odredbama KZ, a korist se oduzima sudskom odlukom kojom je utvrđeno da je krivično delo učinjeno

Od učinioca će se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist, koji su pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje nije moguće učinilac će se obavezati da preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvršenjem krivičnog dela ili da platni novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.

  • Imovinsku korist predstavljaju ne samo novac i određeni predmeti nego i usluge, korišćenje određenih predmeta bez davanja adekvatne protivvrednosti, uštede itd… Sve što ima neku imovinsku vrednost.
  • Utvrđivanje visine pribavljene imovinske koristi.
    • Preovlađuje rešenje da učiniocu krivičnog dela treba prilikom utvrđivanja visine imovinske koristi priznati određene troškove koje je imao u vezi sa vršenjem krivičnog dela.
      • Ne treba priznati one troškove koji predstavljaju materijalni ekvivalent za trud učinioca uložen u radnju izvršenja i troškove koji po svojoj prirodi ulaze u radnju izvršenja krivičnog dela, jer bi se tada posredno plaćalo za samu kriminalnu delatnost.
      • Ostale troškove bi trebalo priznati, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja.
  • Imovinska korist pribavljena krivičnim delom oduzeće se od lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti.
    • Posebno pitanje u vezi sa određivanjem visine imovinske koristi predstavlja slučaj kada učinilac otuđi predmete koji predstavljaju stečenu imovinsku korist bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti tih predmeta, a ne postoji mogućnost da se oduzmu od lica na koja su preneta
      • učiniocu treba oduzeti novčanu vrednost tih predmeta koju su imali u vreme izvršenja krivičnog dela.
  • sticanje imovinske koristi za drugoga
    • u tom slučaju se korist bezuslovno oduzima kao i u slučaju kada je učinilac stekao korist za sebe
    • obuhvata  i pribavljanje za pravno lice
  • učiniocu treba oduzeti novčanu vrednost tog predmeta koju je imao u vreme izvršenja krivičnog dela
    • Mora se oduzeti svaka imovinska korist, pa i ona neznatnog karaktera

Ukoliko bi utvrđivanje visine imovinske koristi izazvalo nesrazmerne teškoće ili bi dovelo do znatnog odugovlačenja postupka, sud je ovlašćen da visinu odredi po slobodnoj oceni.

Zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim

4. marta 2017.

Ovu meru uvodi ZID KZ iz 2009.

Sporno je pitanje efikasnosti primene ove mere bezbednosti, jer nije rešene situacija kada osuđeni prekrši zabranu.

  • bolje rešenje je bilo da je ona predviđena kao jedna od obaveza u okviru zaštitnog  nadzora pod koji se može staviti učinilac kome je izrečena uslovna osuda
  • postojala bi onda mogućnost opoziva uslovne osude ako ne ispunjava ovu obavezu

Zato bi bilo bolje da se predvidi kao obaveza kod uslovne osude sa zaštitnim nadzorom, a da se ona opozove kada učinilac tu obavezu ne ispunjava.

Sud učiniocu krivičnog dela može zabraniti:

  • približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti
  • pristup u prostoru oko mesta stanovanja ili rada oštećenog
  • dalje uznemiravanje oštećenog
  • dalju komunikaciju sa oštećenim

ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji bilo opasno po oštećenog.

Ova mera bezbednosti može trajati najduže 3 godine, a nije propisano koliko može trajati najkraće.

  • ZID 2012. dopunio tako što je propisano da to vreme ne može biti kraće od 6 meseci

U njeno trajanje se ne uračunava vreme provedeno u pritvoru kao ni svako drugo lišenje slobode u vezi sa krivičnim delom

Ukoliko prestanu razlozi zbog kojih je izrečena može se ukinuti i pre vremena na koje je izrečena.

Proterivanje stranca iz zemlje

4. marta 2017.

Ova mera bezbednosti sastoji se u proterivanju sa teritorije Srbije lica stranog državljanstva ili lica bez državljanstva za vreme koje odredi sud, u rasponu od 1 do 10 godina.

Uslov za primenu ove mere bezbednosti je nepoželjnost boravka stranca na teritoriji Srbije.

  • ne treba ga shvatiti u smislu političke nepoželjnosti

Prilikom izricanja ove mere bezbednosti uzima se u obzir:

  • težina krivičnog dela
    • treba voditi računa o principu srazmernosti
  • pobude iz kojih je delo učinjeno
  • način izvršenja krivičnog dela
  • druge okolmosti koje utiču na nepoželjnost lica

Ova mera bezbednosti može se izreći za sva krivična dela ukoliko postoji osnova za zaključak o nepoželjnosti stranca.

Sporno je da li se može izreći strancu koji je dobio azil

  • polazeći od cilja azila isključuje se ta mogućnost
  • sada je izričitom odredbom propisano da se ova mera bezbednosti ne može izreći učiniocu koji uživa zaštitu u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima

Pomilovanjem se može ukinuti i skratiti trajanje

Oduzimanje predmeta

4. marta 2017.

Za razliku od ostalih mera bezbednosti koje su lične prirode, ova mera bezbednosti je jedina mera stvarnog karaktera.

Oduzeti se mogu oni predmeti koji su upotrebljeni za izvršenje rkivičnog dela, koji su bili namenjeni izvršenju krivičnog dela i koji su nastali izvršenjem krivičnog dela.

Govori se, dakle, o tri vrste predmeta koji se mogu oduzeti, ali je reč u stvari o dve vrste predmeta, a to su:

  • predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje krivičnog dela
    • to su oni predmeti kojima se preduzima radnja izvršenja – koji su upotrebljeni prilikom izvršenja krivičnog dela ili su tome bili namenjeni
    • predmeti koji se koriste za preduzimanje pripremnih radnji ili predmeti koje učinilac koristi posle izvršenja krivičnog dela nisu predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje krivičnog dela i zato se ne mogu oduzeti primenom ove mere bezbednosti
      • nije predmet u tom smislu vozilo koje je učinilac koristio da bi se prevezao do mesta izvršenja ili da bi pobegao posle izvršenja krivičnog dela
  • predmeti koji su nastali izvršenjem krivičnog dela
    • to su oni predmeti koji su rezultat krivičnog dela – koji su nastali radnjom izvršenja
    • pod ovim predmetima se ne podrazumevaju predmeti koji su pribavljeni izvršenjem krivičnog dela
      • u tom slučaju se primenjuje mera oduzimanja imovinske koristi

ZID KZ 2009. – Ne zahteva se da je predmet u svojini učinioca, već se predmet može oduzeti i kada nije u svojini učinioca

Uslovi za primenu ove mere

  • ukoliko i dalje postoji opasnost da će određeni predmet biti upotrebljen za izvršenje krivičnog dela
  • kada je to neophodno radi zaštite opšte bezbednosti
  • kada to naložu razlozi morala

Više se ne zahteva da je predmet u svojini učinioca.

Može biti primenjena čak i prema žrtvi krivičnog dela

Vlasnik tog predmeta ima pravo na naknadu štete od učinioca zbog njegovog oduzimanja.

Ova mera bezbednosti je fakultativnog karaktera, mada je moguće i zakonom predvideti obaveznu primenu ove mere, kao što je to učinjeno kod krivičnog dela falsifikovanja novca, propisano je obavezno oduzimanje lažnog novca nastalog izvršenjem tog krivičnog dela.

Može se odrediti i obavezno uništavanje oduzetih predmeta

Obavezno lečenje alkoholičara

4. marta 2017.

Ova mera bezbednosti predviđena je za učinioce koji su krivično delo izvršili usled zavisnosti od upotrebe alkohola.

Za izricanje ove mere bezbednosti potrebna su 2 uslova:

  • da je krivično delo učinjeno usled zavisnosti od upotrebe alkohola
    • za razliku od narkomana, alkoholičari češće vrše krivična dela pod neposrednim uticajem alkohola
  • da postoji ozbiljna opasnost da će učinilac krivičnog dela usled zavisnosti i dalje vršiti krivična dela

Ova mera bezbednosti može se izreći uz:

  1. Kaznu zatvora
  2. Novčanu kaznu
  3. Uslovnu osudu
  4. Sudsku opomenu
  5. Oslobođenje od kazne

U slučaju kazne zatvora – ne sme trajati duže od kazne zatvora. Izvršava se u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi.

  • može trajati kraće ali ne i duže

U ostalim slučajevima – izdržava se na slobodi i ne može trajati duže od 2 godine.

Ako se učinilac ne podvrgne lečenju na slobodi sud će odrediti prinudno izvršenje.

Obavezno lečenje narkomana

4. marta 2017.

Ova mera bezbednosti predviđena je za učinioce koji su krivično delo izvršili usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga.

Za izricanje ove mere bezbednosti potrebna su 2 uslova:

  • da postoji uzročna veza između učinjenog krivičnog dela i zavisnosti od droge
    • ne traži se da je učinilac u vreme izvršenja krivičnog dela bio pod uticajem droge, već da je delo rezultat zavisnosti
      • narkomani vrlo često vrše dela protiv imovine kako bi došli do sredstava za drogu
  • da postoji ozbiljna opasnost da će učinilac krivičnog dela usled zavisnosti i dalje vršiti krivična dela.

Ova mera bezbednosti može se izreći uz:

  1. Kaznu zatvora
  2. Novčanu kaznu
  3. Uslovnu osudu
  4. Sudsku opomenu
  5. Oslobođenje od kazne

U slučaju kazne zatvora može trajati i duže od kazne zatvora, ali ne duže od 3 godine. Izvršava se u zavodu za izdržavanje kazne zatvora ili odgovarajućoj ustanovi.

  • vreme provedeno u ustanovi uračunava se u kaznu zatvora

U ostalim slučajevima izdržava se na slobodi i ne može trajati duže od 3 godine.

Ako se učinilac bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi, sud će odrediti da se ova mera prinudno izvrši u zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi

Vrste i sistem mera bezbednosti u našem krivičnom pravu

4. marta 2017.

Naše krivično pravo predviđa 1 1 mera bezbednosti:

  • Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi
  • Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi
  • Obavezno lečenje narkomana
  • Obavezno lečenje alkoholičara
  • Zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti
  • Zabrana upravljanja motornim vozilom
  • Oduzimanje predmeta
  • Proterivanje stranca iz zemlje
  • Javno objavljivanje presude
  • Zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim
  • Zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama

Ove mere se mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima, a uobičajene su podele na:

  • Mere bezbednosti medicinskog karaktera i ostale mere bezbednosti
  • Mere bezbednosti ličnog i stvarnog karaktera
  • Mere bezbednosti sa lišenjem slobode i bez lišenja slobode
  • Obavezne i fakultativne
  • One koje se izriču samostalno ili uz neku drugu krivičnu sankciju

Mere bezbednosti su heterogene po svojoj prirodi.

Nisu predviđene kod pojedinih krivičnih dela već se primenjuju na osnovu odredaba Opšteg dela

Načelo legaliteta važi i u odnosu na njih

Trajanje mera bezbednosti je posebno određeno kod svake pojedine mere bezbednosti.

  • jedina mera čije je trajanje neograničeno je obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi.
  • niti sud određuje njeno trajanje prilikom izricanja niti zakon ograničava njeno trajanje, što znači da postoji mogućnost da lice koje je upućeno u zdravstvenu ustanovu u njoj ostane doživotno

KZ određuje međusobni odnos pojedinih mera bezbednosti prilikom njihovog izricanja u konkretnom slučaju, kao i njihov odnos sa drugim krivičnim sankcijama.

  • Samo kada je u pitanju neuračunljiv učinilac moguće je samostalno izreći dve mere bezbednosti: meru bezbednosti obaveznog čuvanja i lečenja u zdravstvenoj ustanovi i meru obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi
    • uz te dve mogu se izreći i tri mere bezbednosti: zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, i oduzimanje predmeta
  • Bitno smanjeno uračunljivom licu uz kaznu ili uslovnu osudu: mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi mogu se izreći 
  • Uz sudsku opomenu i oslobođenje od kazne: zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta.
  • Uz kaznu i uslovnu osudu: proterivanje stranca iz zemlje i zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama
  • Uz novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, kaznu oduzimanja vozačke dozvole, uslovnu osudu i sudsku opomenu: zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim može se izreći 

Pojam i svrha mera upozorenja

4. marta 2017.

Mere upozorenja su posebna vrsta sankcija koju čine uslovna osuda i sudska opomena.

Svrha uslovne osude i sudske opomene je ostvarivanje principa da je kazna lišenja slobode krajnje sredstvo, tj. da ne treba primenjivati strože sankcije sve dok se svrha krivičnih sankcija može postići blažom vrstom sankcije.

  • to se naročito odnosi na lakša krivična dela gde bi trebalo izbegavati kratkotrajne kazne lišenja slobode.

Međutim, one se međusobno znatno razlikuju

  • uslovna osuda je pretnja konkretno utvrđenom kaznom koja se pod određenim uslovima može realizovati
  • sudska opomena se svodi na golu opomenu koja definitivno ostaje samo opomena
    • u slučaju izvršenja novog krivičnog dela ona se jedino uzima u obzir kao ranija osuđivanost, što može predstavljati otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne za novo krivično delo
  • KZ određuje zajedničku svrhu ove dve admonitivne sankcije – svrha je u tome da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne ili samo upozorenje dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela

Elementi koji određuju svrhu uslovne osude i sudske opomene su:

  • izbegavanje primene kazne
    • reč je o težnji da se njihovom primenom izbegnu negativne posledice kazne lišenja slobode
    • dve prednosti u tom pogledu: izbegava se štetan uticaj kratkotrajnih kazni lišenja slobode, štede se materijalna sredstva društva
  • uticaj na učinioca da više ne vrši krivična dela
    • uslovna osuda i sudska opomena treba da ostvare pozitivan uticaj na učinioca da se on ubuduće uzdržava od vršenja novih krivičnih dela
  • upozorenje uz pretnju kazne
    • pretnja kaznom predstavlja suštinu uslovne osude, dok je kod sudske opomene reč samo o upozorenju

Elementi kojima se određuje svrha uslovne osude i sudske opomene, koji su istovremeno uslovi za njihovu primenu su:

  • da se uslovna osuda i sudska opomena mogu izreći samo za lakša krivična dela
    • potrebno je da se radi o lakšem krivičnom delu.
    • kod sudske opomene ta granica je precizno postavljena određivanjem kruga krivičnih dela kod kojih se može izreći sudska opomena
    • primena uslovne osude se dozvoljava i kod nekih krivičnih dela koja se ne bi mogla smatrati lakšim krivičnim delima, s obzirom na propisanu kaznu
  • da je cilj uslovne osude da se izbegne primena kazne
    • to znači da kaznu ne treba koristiti u slučajevima kada se svrha krivičnih sankcija može ostvariti pretnjom kaznom. tj uslovnom osudom
  • da je reč o učiniocu kod kog se može očekivati da će uslovna osuda odnosno sudska opomena dovoljno uticati da ubuduće ne vrši krivična dela
    • radi se o učiniocu od koga se, s obzirom na njegovu ličnost, ranije ponašanje i okolnosti dela, to realno može očekivati

Odmeravanje kazne osuđenom licu i uračunavanje pritvora i ranije kazne

4. marta 2017.

Ako se osuđenom licu sudi za krivično delo koje je učinjeno pre nego što je započelo izdržavanje ranije kazne, ili za vreme izdržavanja kazne zatvora, sud će izreći jedinstvenu kaznu za sva krivična dela, primenom odredaba za odmeravanje kazne učinjene u sticaju.

  • Sud će utvrditi kaznu za novo krivično delo, a ranije izrečenu kaznu će uzeti kao već utvrđenu, a potom će izreći jedinstvenu kaznu primenom pravila koja važe za krivična dela učinjena u sticaju.
  • Kazna ili deo kazne koju je osuđeni izdržao uračunaće se u izrečenu kaznu zatvora
  • U pogledu načina odmeravanja kazne osuđenom licu zakon izjednačava slučaj kad je delo učinjeno pre nego što je osuđeno lice započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi sa slučajem u kojem je već došlo do izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora kada lice na izdržavanju kazne učini novo delo
    • u oba slučaja sud će izreći kaznu primenom odredaba za odmeravanje kazne za krivična dela učinjena u sticaju

U slučaju kada osuđeno lice već izdržava kaznu po ranijoj osudi, predviđena su dva izuzetka od ovog pravila:

  • neće se primeniti odredbe za odmeravanje kazne za krivična dela učinjena u sticaju ukoliko se ne bi mogla ostvariti svrha kažnjavanja, s obzirom na težinu krivičnog dela i neizdržani deo ranije izrečene kazne
    • radi se o slučajevima kada učinilac koji je osuđen za neko teže krivično delo pri kraju izdržavanja kazne opet učini neko teže krivično delo
  • kada učinilac koji za vreme izdržavanja kazne zatvora učini krivično delo koje je zaprećeno kaznom zatvora do 1 godine ili novčanom kaznom
    • u tom slučaju će osuđeni biti disciplinski kažnjen

U izrečenu kaznu zatvora, novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu uračunava se vreme provedeno u pritvoru, vreme trajanja mere zabrane napuštanja stana, kao i svako drugo lišenje slobode u vezi sa krivičnim delom.

  • lišenje slobode koje nema karakter pritvora
  • ako je osuđeni izdržao zatvor ili platio novčanu kaznu za prekršaj ili privredni prestup ili izdržao kaznu odnosno disciplinsku meru lišenja slobode zbog povrede vojne discipline to će mu biti uračunato ukoliko kd za koje je izrečena kazna obuhvata obeležja tih delikata
  • pri svakom uračunavanju izjednačava se dan pritvora, dan lišenja slobode, dan zatvora, 8h rada u javnom interesu, 1000 dinara novčane kazne