Pojam/Definicija:

• Delatnost privrednog društva predstavlja skup poslova koje društvo obavlja radi sticanja dobiti.
• Važno je razlikovati delatnost od cilja društva: cilj je sticanje dobiti, dok je delatnost samo sredstvo (način) za ostvarivanje tog cilja. Zbog toga cilj ne mora biti izričito naveden u aktima, ali delatnost mora.

Pravna priroda i osnovne karakteristike:

• Vrste delatnosti: Društvo može obavljati jednu ili više delatnosti, koje se dele na glavnu i sporedne.
• Pretežna (glavna) delatnost: To je delatnost u kojoj društvo ostvaruje najveći prihod i to je jedina delatnost koja se upisuje u registar.
• Ratio legis: Obaveza preciznog razvrstavanja i označavanja delatnosti (umesto opisnog) uvedena je radi statistike, praćenja privrednih kretanja i ekonomske politike, a domaći sistem klasifikacije usklađen je sa standardima Evropske unije i OUN.
• Ultra vires pravilo (Punovažnost pravnih poslova): Jedno od najvažnijih pravila kompanijskog prava jeste da pravni posao (npr. ugovor) koji društvo preduzme izvan svoje registrovane delatnosti ostaje punovažan.
• Identifikacioni brojevi: Da bi društvo poslovalo, neophodni su mu Matični broj (MB) i Poreski identifikacioni broj (PIB).

Osnivanje i akti:

• Delatnost određuju osnivači i ona je bitan (obavezan) element osnivačkog akta.
• Zabranjeno je uopšteno i apstraktno određivanje delatnosti (npr. ne može se navesti: „društvo se osniva za sve delatnosti“).
• Uslovi za početak rada vs. Uslovi za osnivanje:
  • Načelno pravilo: Društvo je slobodno da izabere bilo koju delatnost i može se osnovati pre nego što dobije dozvole za rad. Međutim, društvo ne sme otpočeti njeno obavljanje dok ne ispuni posebne propisane uslove (prostorne, tehničke, ekološke itd.), što proverava nadležna inspekcija.
  • Izuzetak (Dozvola kao uslov za osnivanje): U specifičnim slučajevima (npr. banke ili osiguravajuća društva), dozvola državnog organa je uslov da bi se društvo uopšte osnovalo.
• Obavezna pravna forma: Određene delatnosti zakon rezerviše isključivo za specifične pravne forme (npr. banka može biti samo akcionarsko društvo).
• Postupak registracije: Prilikom upisa osnivanja u registar, registarski organ po službenoj dužnosti pribavlja MB (od Zavoda za statistiku) i PIB (od Poreske uprave) i upisuje ih u rešenje o registraciji. Tek nakon registracije, društvo samostalno bira banku i otvara tekući račun.

Organi društva (Upravljanje):

• Odluku o promeni delatnosti (proširenje, suženje ili zamena) donose članovi društva ili nadležni organ društva (npr. Skupština akcionarskog društva).
• Ova promena se sprovodi kroz izmenu osnivačkog akta po zakonski predviđenoj proceduri.

Prestanak/Statusne promene:

• Poništaj društva: Ukoliko registarski organ napravi propust i registruje društvo bez prethodno pribavljene dozvole (u slučajevima gde je dozvola uslov za osnivanje, npr. banka) ili registruje društvo u pravnom obliku koji nije zakonom dozvoljen za tu delatnost, sud će poništiti takvo društvo.
• Sankcije za rad bez ispunjenih uslova: Ako društvo obavlja delatnost bez ispunjenih uslova, pravni poslovi ostaju na snazi, ali društvo podleže upravnopravnim merama (npr. zabrana obavljanja delatnosti od strane inspekcije) i trpi kaznene sankcije (privredni prestup ili prekršaj).

Pojam/Definicija:

• Sedište: Mesto u kojem se društvo nalazi, tačnije mesto iz kog ono redovno upravlja svojim poslovima (to je mesto u kom se nalazi organ koji vodi tekuće poslove, npr. direktor). Društvo mora da ima samo jedno sedište.
• Nacionalnost (državna pripadnost): Pravni odnos privrednog društva sa jednom državom, u kojem mu ona priznaje pravni subjektivitet i svojstvo domaćeg lica, ali ga i podređuje svom pravnom poretku (npr. plaćanje poreza). Privredno društvo mora imati nacionalnost, i to samo jedne države (zabranjeno je da bude apatrid ili bipatrid).

Pravna priroda i osnovne karakteristike:

• Određivanje nacionalnosti u pravu Srbije (ZPD): Srbija primenjuje mešoviti sistem. Osnovno pravilo jeste sistem registracije – društvo ima nacionalnost države po čijem pravu je osnovano. Dopunsko merilo je sistem stvarnog sedišta – ukoliko društvo ima stvarno sedište van države registracije, a ta država ga po svom pravu smatra domaćim, onda ono ima njenu nacionalnost i za Srbiju.
• Uporednopravna napomena: U anglosaksonskom pravu primenjuje se sistem inkorporacije (mesto registracije), u kontinentalnom sistem stvarnog sedišta, dok se u vanrednim i ratnim prilikama primenjuje sistem kontrole, gde se zanemaruju formalni kriterijumi i gleda ko stvarno upravlja i čiji je kapital.
• Ratio legis (Pravo EU): Na nivou Evropske unije garantovana je sloboda premeštanja sedišta iz jedne države članice u drugu, što proizlazi iz načela slobode poslovnog nastanjivanja (kretanje lica). Društvo premeštanjem menja nacionalnost, ali zadržava pravni subjektivitet bez potrebe da se ponovo osniva i likvidira.

Pravni značaj sedišta (Zašto je važno?):

• Mesto čuvanja dokumentacije: Tu se drže opšti akti, poslovne knjige (koje se mogu ugovorom poveriti i stručnom licu van društva) i druge isprave.
• Mesto komunikacije i dostave: Pored sedišta, društvo može imati i registrovanu posebnu adresu za prijem pošte, kao i obaveznu adresu za prijem elektronske pošte.
  • Fikcija uredne dostave: Ako se preporučena pošiljka ne uruči na adresi, smatra se dostavljenom istekom osmog dana od ponovnog slanja (uz razmak od najmanje 15 dana između dva slanja). Ovo pravilo ne važi za sudsku i upravnu dostavu.
• Procesnopravni značaj: Prema sedištu se određuje mesna nadležnost sudova (actor sequitur forum rei – tužba se podnosi sudu tuženog), upravnih i poreskih organa, kao i nadležnost u stečajnom i izvršnom postupku.
• Materijalnopravni značaj: Određuje mesto zaključenja ili ispunjenja ugovora (ako stranke nisu drugačije ugovorile).

Osnivanje i akti:

• Sedište određuju osnivači i ono je obavezan element osnivačkog akta.
• Upisuje se u registar sa tačnim geografskim nazivom naselja, nazivom ulice i brojem (adresom).

Organi društva (Upravljanje) i promena sedišta:

• Odluku o promeni sedišta donosi nadležni organ društva (organ koji je po zakonu i statutu nadležan za izmenu osnivačkog akta – npr. Skupština članova/akcionara).
• Budući da je sedište obavezni element, njegova promena iziskuje izmenu osnivačkog akta i obaveznu registraciju promena.

Prestanak/Statusne promene (Premeštanje u inostranstvo):

• Ukoliko društvo premešta sedište u inostranstvo, država novog sedišta najčešće zahteva da se društvo tu ponovo osnuje prema njenim propisima.
• Po pravu Srbije, stranim licima je dozvoljeno iznošenje kapitala prilikom preseljenja sedišta, ali pod apsolutnim uslovom da su prethodno izmirene sve obaveze prema državi (porezi) i domaćim poveriocima (dugovi).

Pojam/Definicija:

• Zaštita poslovnog imena predstavlja sistem pravnih mehanizama kojima se privredno društvo (ali i druga pravna lica i preduzetnici) štiti od neovlašćenog korišćenja, podražavanja ili zloupotrebe njegovog naziva od strane drugih učesnika na tržištu.

Pravna priroda i osnovne karakteristike: Privredno društvo uživa tri osnovna oblika zaštite: upravnopravnu, parničnu i kaznenopravnu.

• 1. Upravnopravna zaštita (Preventivna zaštita)
  • Sprovodi je registarski organ po službenoj dužnosti prilikom odlučivanja o prijavi za upis u registar.
  • Registar će odbaciti prijavu ako se zahteva upis naziva koji je isti ili sličan sa već registrovanim (ili ranije prijavljenim) nazivom drugog društva.
  • Teritorijalni i stvarni obim: Zaštita važi za teritoriju cele Srbije i primenjuje se bez obzira na delatnost (čak i ako društva obavljaju potpuno različite delatnosti).
• 2. Parnična (Građanskopravna) zaštita Ostvaruje se u sudskom postupku po tužbi oštećenog lica, a može se zasnivati na tri različita pravna osnova:
  • Po pravilima kompanijskog prava (ZPD): Naziv mora biti dovoljno različit da ne dovede učesnike na tržištu u zabludu o identitetu društva. Tužilac mora dokazati da je ranije registrovao naziv. Rok za podnošenje tužbe je tri godine od registracije naziva tuženog. Tužbeni zahtev obuhvata promenu naziva tuženog i naknadu štete.
  • Po pravu konkurencije: Primenjuje se kada tuženi učini delo nepoštene tržišne utakmice (postupa protivno dobrim poslovnim običajima i navodi druge da ga zamene za tužioca). Ratio legis: Sprečavanje „parazitiranja“ na tuđem ugledu i zaštita stranih kompanija (zaštitu uživa i strano društvo koje nije registrovano u Srbiji, ali je prepoznatljivo). Rok za tužbu je šest meseci od saznanja (subjektivni), a najkasnije tri godine od okončanja radnje (objektivni). Traži se prestanak radnje, naknada materijalne i nematerijalne štete (npr. objavljivanje presude).
  • Po pravu industrijske svojine: Aktivira se kada je naziv registrovan kao žig (znak razlikovanja robe ili usluga). Zaštita podrazumeva isključivo pravo upotrebe. Rok za tužbu je tri godine od saznanja, a maksimalno pet godina od prve povrede. Zahteva se prestanak povrede, oduzimanje/uništenje spornih predmeta i naknada štete.
• 3. Kaznenopravna zaštita
  • Krivično delo: Postoji ukoliko lice neovlašćeno upotrebljava tuđe ime ili žig u nameri da obmane kupce ili korisnike usluga (sankcija je novčana kazna ili kazna zatvora).
  • Privredni prestup: Postoji ukoliko lice povređuje propise o poslovnom imenu (npr. ne označava ga pravilno u pismima), ali bez namere obmanjivanja (sankcija je isključivo novčana kazna).

Prestanak/Statusne promene:

• Prinudna likvidacija kao sankcija: Ukoliko sud u parničnom postupku (po osnovu ZPD-a) usvoji tužbeni zahtev i naloži tuženom promenu naziva, presuda se po pravnosnažnosti dostavlja registru. Ako tuženi u roku od 30 dana nakon pravnosnažnosti presude ne promeni svoj naziv, registar po službenoj dužnosti pokreće postupak njegove prinudne likvidacije. Ovo je ultimativni mehanizam kojim država eliminiše iz pravnog prometa subjekte koji odbijaju da postupe po sudskoj zabrani korišćenja tuđeg imena.

Pojam/Definicija:

• Poslovno ime je ime pod kojim privredno društvo posluje, prikazuje se na tržištu i stupa u pravne odnose sa drugim licima. Predstavlja obavezno lično obeležje društva bez kojeg se ono ne može osnovati niti upisati u registar.

Pravna priroda i osnovne karakteristike:

• Uporednopravna napomena: U starijoj teoriji i stranim pravima (npr. nemačkom) koristio se termin „firma“, međutim po pozitivnom pravu Srbije, firma u širem smislu obuhvata svaki poslovni subjekt, dok je „poslovno ime“ strogo pravni termin vezan za individualizaciju društva.
• Vrste prema sadržini:
  • Subjektivno: Sadrži lično ime osnivača, članova ili trećih lica (češće kod društava lica).
  • Objektivno: Zasniva se na predmetu poslovanja/delatnosti (češće kod društava kapitala).
• Vrste prema dužini:
  • Puno poslovno ime: Sadrži sve obavezne elemente i obavezno je za svako društvo.
  • Skraćeno poslovno ime: Sastoji se samo od naziva i pravnog oblika, nije obavezno i služi uglavnom za oglašavanje i lakšu upotrebu.
• Načela poslovnog imena:
  1. Načelo obaveznosti (nema društva bez imena).
  2. Načelo isključivosti (zabranjeno je isto ili slično ime zbog opasnosti od zablude na tržištu).
  3. Načelo jedinstvenosti (društvo može imati isključivo jedno ime).
  4. Načelo istinitosti (zabrana lažnih i zbunjujućih podataka).
  5. Načelo javnosti (obavezan upis u javni registar).
  6. Načelo trajnosti (ime je deo imovine, nosilac poslovnog ugleda – goodwill).
  7. Načelo srpskog jezika (sedište u RS zahteva ime na srpskom; Izuzetak: sam naziv može biti na stranom jeziku, ali obavezno latiničnim pismom).

Osnivanje i akti (Struktura poslovnog imena): Poslovno ime se određuje osnivačkim aktom. Njegovi elementi se dele u četiri grupe:

• 1. Obavezni elementi: Bez njih registar odbacuje prijavu.
  • Naziv: Reč ili znak po kom se društvo razlikuje od drugih.
  • Pravni oblik: Zakonski naziv ili skraćenica (npr. DOO, AD, OD, KD).
  • Sedište: Geografski naziv naselja, ulica i broj (mesto iz kog se upravlja društvom).
  • Oznaka posebnog stanja: Dodatak u imenu ako je društvo „u likvidaciji“, „u prinudnoj likvidaciji“ ili „u stečaju“.
• 2. Neobavezni (fakultativni) elementi: Oznaka delatnosti, godina osnivanja, slike ili znakovi koji pomažu prepoznavanju.
• 3. Uslovno dopušteni elementi:
  • Lično ime fizičkog lica: Isključivo uz saglasnost tog lica (ili naslednika ako je preminulo). Saglasnost se može opozvati ako društvo narušava ugled tog lica.
  • Ime države, teritorijalne jedinice ili međunarodne organizacije: Isključivo uz odobrenje nadležnog organa (koje je uvek opozivo).
• 4. Zabranjeni elementi: Reči koje vređaju javni moral, kao i lažni ili zbunjujući podaci (npr. o identitetu ili delatnosti).
• Institut rezervacije naziva: Ratio legis – Zaštita naziva tokom postupka osnivanja od preduhitrenja drugih lica. Rezervacija u registru traje 60 dana i može se obnoviti za još najviše 60 dana.

Organi društva (Upravljanje i promena):

• Društvo može slobodno, ili po sili zakona (npr. opoziv saglasnosti za ime lica/države, promena oblika, sedišta ili stečaj), promeniti ime.
• Pošto je ime bitan element osnivačkog akta/statuta, o promeni odlučuje:
  • Skupština – kod društava kapitala (DOO, AD).
  • Ortaci/Komanditori – kod društava lica (OD, KD).

Prava i obaveze (Upotreba i neprenosivost):

• Spoljašnja upotreba: Obavezno je isticanje natpisa sa punim poslovnim imenom na poslovnim prostorijama.
• Upotreba u pravnom prometu: Na poslovnim pismima (uključujući e-mail) i dokumentima moraju biti naznačeni: poslovno ime (puno ili skraćeno), sedište, adresa, matični broj i PIB.
• Pravilo o pečatu: Strogo je zabranjeno uslovljavati punovažnost bilo kog ugovora ili pravnog posla upotrebom pečata društva (dovoljan je samo potpis ovlašćenog lica).
• Prenos imena: Poslovno ime je lično pravo i načelno je neprenosivo. Izuzetak postoji samo kod statusnih promena.

Prestanak/Statusne promene:

• Statusne promene: Ako društvo prestaje (npr. pripajanjem drugom društvu), ono može preneti svoje poslovno ime na društvo sticaoca (uz promenu pravne forme ukoliko je to slučaj).
• Sankcija za zabranjeno ime (Prinudna likvidacija): Ako pravnosnažnom presudom sud naloži promenu poslovnog imena (npr. zbog zabranjenog/zbunjujućeg elementa ili tužbe pravobranioca), a društvo u roku od 30 dana ne podnese zahtev za promenu u registru, registar po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije.