Krivično pravo Jugoslavije u toku Drugog svetskog rata (1941-45)

• okupatorske snage su vršile vlast negde neposredno, negde posredno preko satelitskih državnih tvorevina npr NDH
  • krivično pravo Kraljevine Jugoslavije tu i dalje važi 
  • jača se represija predviđanjem drastičnih kazni za kršenje naredbi okupatora
• sredinom 41. formira se pokret otpora NOB
  • usmeren je na oslobođenje zemlje od okupatora i uspostavljanje novog društvenog poretka
  • na oslobođenim područjima prestala je primena dotadašnjih propisa uključujući KZ i počelo stvaranje novog prava
  • ratno i strogo pravo i pretežnim delom običajno
  • retki pisani izvori prava
    • najvažniji pisani izvor je Uredba o vojnim sudovima 1944
      • organizacija i nadležnost vojnih sudova, kd, kazne i zaštitne mere o postupku i o izvršenju presude

Jugoslovensko kp od 1945-92:

• odmah posle rata 
  • Zakon o krivičnim delima protiv naroda i države 25. avgust 1945
    • inkriminacije političkih krivičnih dela i ratnih zločina
  • Zakon o vrstama kazni 5. jul 1945.
    • sistem od 12 vrsta kazni
  • Zakon o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941 i za vreme neprijateljske okupacije
    • omogućena je primena pravnih pravila iz predratnog zakonodavstva ako nisu u suprotnosti s novim propisima
    • primenjivane su norme jugoslovenskog Krivičnog zakonika iz 1929.
• Krivični zakonik – Opšti deo 4. decembar 1947.
  • rađen pod uticajem sovjetskog krivičnog zakonodavstva
  • materijalna koncepcija kp
  • usvaja se analogija kao sredstvo za stvaranje novih kd
  • široka odgovornost za pokušaj i pripremne radnje
  • sistem krivičnih sankcija
• posebni zakoni koji predviđaju određene grupe kd doneti 1948.
• Krivični zakonik FNRJ 1. jul 1951.
  • sukob Jugoslavije sa SSSR je imao za posledicu izradu novog zakonika
  • savremen i legislativno tehnički dobro urađen zakonik
  • u znatnoj meri predstavlja originalnu kodifikaciju materijalnog krivičnog prava iako rađen po uzoru evropskih zakonodavstva (najviše švajcarskog)
  • izmene i dopune 1959 – Novela
    • niz novina u sistemu ks – sankcije prema maloletnicima
• devet krivičnih zakonika 1. jul 1977
  • po osnovu ustava SFRJ 1974.
  • savezni, šest republičkih i dva pokrajinska
  • uglavnom preuzima rešenja noveliranog KZ iz 1951.
    • razlog donošenja je isključivo političke, ustavnopravne prirode
  • opšti deo ostao je skoro u celini u nadležnosti federacije
  • posebni deo podeljen između federacije i federalnih jedinica 
    • veći deo u regulisanju federalnih jedinica
  • menjani su više puta, najznačajnije izmene i dopune izvršene su 1990
    • zakonski opisi kd su precizirani i sužena kriminalna zona
    • manji broj kd potpuno ukinut
    • unete inkriminacije na osnovu obaveza iz međunarodnih akata koji su ratifikovani

Krivično pravo SRJ i SCG:

• državni kontinuitet posle raspada SFRJ nastavlja SRJ
  • obaveza usklađivanja ranijeg zakonodavstva sa Ustavom SRJ iz 1992.
    • Krivični zakon SRJ 1993. usklađen sa Ustavom.
    • izmene i dopune 1994 Krivičnog zakona Srbije
    • Crna gora 1993. donela novi krivični zakon
  • izmene i dopune se uglavnom odnose na Posebni deo, u oblasti Opšteg dela je najznačajnija izmena bila ukidanje smrtne kazne u saveznom zakonodavstvu i ukidanje mere bezbednosti zabranjenog javnog istupanja
• izmene i dopune KZ SRJ 2001.
  • smrtna kazna je potpuno eliminisana iz sistema krivičnih sankcija, uvedena kazna zatvora u trajanju od 40 godina.
• izmene i dopune KZ RS februar 2002. i kasnije KZ CG
  • promenjen je zakonski opis i strože kazne kod nekih krivičnih dela
  • uvedeno više novih ali i dekriminalizovana neka kd
• posle transformacije u državnu zajednicu SCG
  • svaka republika donosi svoje krivične zakonike, državna zajednica nije ni delimično regulisala krivičnopravnu materiju
• Krivični zakonik 29. septembar 2005. godine
  • 2004. obrazovana komisija eksperata koja je sačinila Nacrt
  • utvrđen je predlog koji je u okt. 2004. upućen u skupštinsku proceduru

Krivično pravo Srbije:

• posle prestanka postojanja drž. zajednice SCG, i dalje na snazi KZ 2005.
• donet je i Zakon o izmenama i dopunama KZ iz 2009. 
  • šire se granice krivičnog prava
  • zaoštravanje propisanih kazni kod oko trećine kd
  • isključene primene odredaba o ublažavanju kazne kod nekih kd
  • kontinuitet sa izmenama i dopunama ranijeg krivičnog zakonodavstva iz 2003, nego sa samim KZ 2005.
• Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela 2008
  • postoje argumenti pro i contra za uvođenje odgovornosti pravnih lica
• Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz kd 2008
  • na osnovu njega može biti oduzeta imovina koja ne mora imati nikakve veze sa učinjenim kd
• Zakon o izmenama i dopunama iz 2012.
  • otklanja grube propuste učinjene 2009.
  • broj novouvedenih kd je znatno veći
    • krivična dela terorizma
    • zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom
  • izvesno poboljšanje KZ
• noviji razvoj
  • težište se stavlja na represiju
  • zaštita po svaku cenu

Srednjovekovni period:

• opšte karakteristike tadašnjeg evropskog prava
  • običajno i partikularno
  • period privatne reakcije koja se postepeno pretvarala u državnu
• u 12. veku umesto kazne postoji privatna reakcija u obliku krvne osvete i sistema kompozicije
  • vražda – otkupljivanje kod ubistva davanjem naknade rodbini ubijenog i postupak mirenja
• represiju preuzima feudalna država
  • donosi se Dušanov zakonik 1349.
    • surove telesne kazne
    • česta primena smrtne kazne
    • zločin ne smatra privatnom stvari pojedinca nego kao javnu stvar koja se tiče cele zajednice
    • jak uticaj vizantijskog prava
    • pravi razliku između umišljaja i nehata
• turska državna vlast i primena šerijatskog prava
  • zadržava se običajno pravo donekle
  • stvaraju se Srbija i Crna gora
    • Crna gora ima de facto nezavisnost ali rodovsko-plemensko uređenje iz kojeg se postepeno formirala država
    • Srbija je bila pod Turcima do početka 19. veka

Period do stvaranja Jugoslavije 19. i početak 20 veka:

• u toku prvog srpskog ustanka 1804 donose se kp odredbe u formi Zakonika prote Mateje Nenadovića 1804
  • sporno da li je primenjivan samo na delu teritorije ili na celoj oslobođenoj teritoriji
• Karađorđev kriminalni zakonik 1807 sadrži isključivo kp odredbe
  • nije utvrđeno do kada se i u kojoj se meri primenjivao
  • dela vojne prirode i teške telesne kazne
• Kaznitelni zakon za policajne prestupe 1850
• Kriminalni zakonik za Knjaževstvo Srbiju 1860.
  • prvi moderni krivični zakonik
  • po uzoru na pruski 1851. 
• Nacrt novog srpskog krivičnog zakonika 1910
  • po uticajem norveškog 1902 i ruskog 1903
  • 1911 prerađen
  • nije usvojen zbog balkanskih ratova i 1. svetskog rata

Krivično pravo Jugoslavije 1918 – 1941:

• od nastanka do donošenja jedinstvenog krivičnog zakonika ima 6 pravnih područja u oblasti kp
  • izuzetak je vojno zakonodavstvo jer je važenje vojnog srpskog iz 1901 prošireno na celu državu
  • doneto je i nekoliko posebnih zakona koji su važili u celoj zemlji među kojima i Zakon o zaštiti javne bezbednost i poretka u državi 1921. godine
• unifikacija krivičnog zakonodavstva
  • počelo se raditi 1921. na tome
  • 27. januar 1929. – novi Krivični zakonik Kraljevine Jugoslavije
    • tadašnji moderni KZ
    • pod uticajem krivičnog zakonodavstva Kraljevine Srbije, Projekta iz 1910. i nemačkih projekata iz 1925. i 27. i stavova neoklasične škole
    • mnoga rešenja su prisutna i danas
  • Zakon o izvršavanju kazni lišenja slobode 1929.
    • progresivni sistem u četiri stadijuma
  • Vojni krivični zakonik iz 1930.
    • vojno krivično pravo
    • supsidijarno važe odredbe opšteg dela KZ 1929.

Krivično pravo je jedna od najstarijih grana prava.

I pre nastanka države neke oblike reakcije su primenjivala privatna društva kao sankciju kao npr progonstvo.

Tek s nastankom države može se govoriti o kp u pravom smislu.

U jednom prelaznom periodu država je delila pravo kažnjavanja sa pojedincima ili društvenim grupama.

S postepenim jačanjem države i dalje se sreću ustanove koje su postojale i pre nastanka države – krvna osveta, kompozicija, talionsko načelo, progonstvo i sl.

Talion je značajan korak napred u ograničavanju osvete i priv. reakcije u smislu uvođenja određene srazmernosti. Sreće se u zakonima starog veka – Hamurabijev i rimski zakon 12 tablica. Kp materija regulisana je s drugim oblastima zajedno u ovim zakonima a svela se na predviđanje pojedinih ponašanja kao krivičnih dela i propisivanje strogih kazni

S nastankom modernog kp u 18. veku sreću se krivični zakonici kako ih i danas poznajemo.

Srednji vek:

• arbitrernost
• običaj kao izvor kp
• primena strogih i surovih kazni – smrtne i telesne
• heterogeno, arbitrerno, surovo i nejednako pravo
• pod uticajem religije kažnjava za kd zasnovana na verskim zabludama

U drugoj polovini 18 veka ideje Monteskjea, Rusoa, Voltera i drugih stvaraju novo krivično pravo.

Ćezare Bekarija u svojoj knjizi O zločinima i kaznama udara temelje modernog krivičnog prava, mnoge njegove ideje su i danas aktuelne i predstavljaju dostignuća krivičnog prava.

• treba izdvojiti toskanski 1786, austrijski 1787 i francuski krivični zakonik koji su doneti u tom periodu
  • iako nisu drugo važili to su prvi zakonici u kojima dolaze do izražaja nove ideje

Jedan od najpoznatijih zakonika koji je uticao na KZ velikog broja zemalja je Napoleonov iz 1810.

• zasniva se na principu zakonitosti
• polazi od ideje utilitarizma

Bavarski krivični zakonik iz 1813 – Anselm Fojerbah – daje ogroman doprinos nauci kp.

Pruski krivični zakonik 1851. je bio uzor za prvi srpski krivični zakonik 1860.

Totalitarni režimi vode negaciji osnovnih principa krivičnog prava  čak i kad se smatra da ne može biti pogaženo ono što je postignuto, pa čak ponekad i s dobrim namerama (orijentacija ka tretmanu i resocijalizaciji je odvela do lobotomije i kastriranja).

Što se tiče napretka, iako se ostaje pri proverenim principima i dostignućima krivičnog prava ne znači da nema ničega novog naročito na planu uvođenja novih sankcija kao alternativama kazni lišenja slobode.

Krivično pravo bivših socijalističkih zemalja je uvelo dosta boljih zakona ali je postalo mnogo lošije stanje na planu kriminaliteta.

U krivičnim pravima evropskih zemalja zapaža se trend evropeizacije njihovih zakonodavstava. Krivično pravo evropskih zemalja se i dalje znatno razlikuje, tako da na putu zajedničkog krivičnog prava stoje mnoge prepreke.

• termin „evropsko pravo“ ne označava neko supranacionalno pravo već samo zbirni pojam za one pravne norme Evropske unije i Saveta Evrope koje su relevantne za nacionalne krivičnopravne sisteme