Obe revizije predstavljaju specifične (ad hoc) provere koje na zahtev akcionara (a po odluci Skupštine ili suda) sprovode eksterna lica. Zbog usko postavljenog zakonskog okvira, apsolutno se ne smeju koristiti za proveru drugih činjenica mimo zakonom predviđenih.

• Posebna revizija: Njen predmet je isključivo provera: 1) procene vrednosti nenovčanog uloga ili 2) vrednosti i uslova pod kojima je društvo sticalo ili raspolagalo imovinom velike vrednosti.
• Vanredna revizija: Njen predmet su finansijski izveštaji koji su prethodno već prošli redovnu reviziju. Pokreće se ako postoji sumnja da redovna revizija nije sprovedena po zakonu/standardima, ili ako izveštaji ne sadrže (ili sadrže nepotpune) obavezne napomene.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Ratio legis: Ovaj institut predstavlja mehanizam zaštite manjinskih akcionara i služi kao „produžena ruka“ njihovog prava na informisanje. Njegov primarni cilj je da nepristrasno lice utvrdi činjenično stanje koje bi kasnije poslužilo kao osnov za tužbu za naknadu štete protiv članova uprave i osnivača.
• Vremensko ograničenje: Pravo na ove revizije oročeno je strogim objektivnim rokom od 3 godine (računajući od dana unosa uloga, raspolaganja imovinom velike vrednosti ili usvajanja izveštaja).
• Zaštita društva (Privremena mera): Kako bi se društvo zaštitilo od zloupotreba, ono ima pravo da u vanparničnom postupku zahteva od suda uvođenje privremene mere – zabrane prenosa akcija onim akcionarima koji su predložili reviziju (zabrana traje dok se revizija ne okonča).

Upravljanje i postupak donošenja odluke

• Aktivna legitimacija: Predlog mogu podneti isključivo imaoci običnih akcija, i to oni koji poseduju najmanje 10% akcija sa pravom glasa. Predlog mora biti pisan i obrazložen.
• Obaveze Odbora: Po prijemu predloga, organ uprave (Odbor direktora ili Nadzorni odbor) dužan je da ga stavi na dnevni red prve naredne redovne Skupštine (ako se održava za manje od 6 meseci), ili da sazove vanrednu sednicu Skupštine. Ako uprava to ignoriše, akcionari se mogu obratiti sudu.
• Odlučivanje Skupštine: Skupština odluku donosi običnom većinom glasova prisutnih akcionara i tom prilikom mora odrediti lice koje će sprovesti reviziju.
  • Svojstvo revizora: To lice mora biti ovlašćeni revizor, uz strogi negativni uslov – to ne sme biti isto ono lice koje je vršilo prvobitnu procenu/reviziju koja se sada osporava.
• Sudska zaštita: Ukoliko Skupština odbije predlog, predlagači imaju pravo da se u roku od 30 dana obrate sudu (u vanparničnom postupku), koji svojom odlukom može naložiti reviziju, imenovati revizora i obavezati društvo da predujmi troškove.

Izveštaj i pravne posledice

• Sadržina izveštaja: Revizor obavezno mora da se izjasni da li nađena odstupanja jesu ili nisu značajna. Ukoliko su odstupanja značajna, on ima obavezu da predloži mere za njihovo otklanjanje.
• Postupanje organa po izveštaju: Odbor se mora pisano izjasniti o izveštaju.
  • Ukoliko su odstupanja značajna, odbor imperativno mora sazvati vanrednu sednicu Skupštine u roku od 8 dana radi razmatranja.
• Pravo nesaglasnih akcionara (POZITIVNO PRAVO): Ukoliko na toj sednici Skupština donese negativnu odluku (odbije usvajanje izveštaja i predloženih mera), zakon strogo štiti one akcionare koji su glasali „ZA“ izveštaj. Oni se automatski tretiraju kao nesaglasni akcionari i stiču pravo na izlazak iz društva uz isplatu pravične naknade, kao i pravo na naknadu štete.
• Odgovornost predlagača za štetu: Ukoliko se na kraju pokaže da je predlog akcionara bio neosnovan (odnosno ako izveštaj pokaže da odstupanja ne postoje ili nisu značajna), društvo ima puno pravo da od predlagača zahteva naknadu svih troškova revizije, za koje oni odgovaraju solidarno.

Pojam/Definicija

• Unutrašnji nadzor je sistem unutrašnje kontrole koji se sprovodi nad celokupnim poslovanjem akcionarskog društva.
• Spoljni nadzor (Eksterna revizija) predstavlja postupak provere i ocene finansijskih izveštaja od strane nezavisnog lica (društva za reviziju ili samostalnog revizora). Njen cilj je davanje nezavisnog stručnog mišljenja o tome da li ti izveštaji istinito i objektivno prikazuju finansijsko stanje društva.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Ratio legis (Svrha revizije): Uprava (koja sastavlja izveštaje) često ima tendenciju da „ulepšava“ krvnu sliku društva, stoga eksterna revizija obezbeđuje nepristrasnu proveru kako bi se podigao nivo pouzdanosti tih informacija za javnost i akcionare.
• Obaveznost eksterne revizije (POZITIVNO PRAVO): Zakonska revizija nije obavezna za sva društva. Imperativno se sprovodi kod: 1) velikih i srednjih akcionarskih društava, 2) svih javnih akcionarskih društava (nezavisno od veličine), i 3) svih društava čiji godišnji prihod prelazi 4.400.000 evra. Za sva ostala društva revizija je dobrovoljna.

Ugovor o reviziji i interni akti

• Interni akti: Organizacija rada unutrašnjeg nadzora prepuštena je samom društvu i uređuje se njegovim internim aktima.
• Ugovor o reviziji: Odnos sa eksternim revizorom zasniva se ugovorom koji se obavezno zaključuje u pisanoj formi, najkasnije do 30. septembra za godinu u kojoj se obavlja revizija.
• Pravna priroda ugovora: Ugovor je strogo intuitu personae, što znači da društvo za reviziju apsolutno ne sme ustupljeni posao da prebaci na drugo društvo za reviziju.

Upravljanje unutrašnjim nadzorom i izbor revizora

• Nosilac odgovornosti: Vršenje nadzora ostaje ultimativna nadležnost Odbora direktora, odnosno Nadzornog odbora, a lica koja operativno sprovode unutrašnji nadzor im u tome samo pomažu (ne dolazi do delegacije odgovornosti). Izveštaji o unutrašnjem nadzoru se podnose Komisiji za reviziju, a ako ona ne postoji, onda direktno organu uprave.
• Specifičnost javnih društava (POZITIVNO PRAVO): Zakon propisuje stroge uslove za lice koje rukovodi unutrašnjim nadzorom u javnim društvima – to lice imperativno mora biti zaposleno u društvu, sme da obavlja isključivo poslove unutrašnjog nadzora, apsolutno ne sme biti član uprave, a imenuje ga organ uprave na predlog Komisije za reviziju.
• Izbor eksternog revizora: U cilju smanjenja uticaja uprave (koju revizor zapravo kontroliše), isključivu nadležnost da izabere revizora i odredi mu naknadu ima Skupština akcionara. Kandidata Skupštini predlaže Komisija za reviziju uz procenu njegove stručnosti i nezavisnosti.

Pravila sprovođenja eksterne revizije

• Obaveze društva: Akcionarsko društvo ima striktnu obavezu da revizoru obezbedi pristup svoj dokumentaciji, ispravama i elektronskim zapisima, kao i da mu plati naknadu. Naknada apsolutno ne sme zavisiti od rezultata revizije, niti biti uslovljena pružanjem drugih usluga.
• Raskid ugovora: Ugovor se može raskinuti isključivo iz opravdanih razloga. Neslaganje uprave sa mišljenjem revizora se ni u kom slučaju ne smatra opravdanim razlogom za raskid ugovora.
• Vrste revizorskog izveštaja: Revizor formuliše mišljenje koje može biti pozitivno, mišljenje sa rezervom, ili negativno. Ukoliko mu društvo uskrati informacije, revizor se može uzdržati od davanja mišljenja.
• Zabrana sukoba interesa (Konsultantske usluge): Iako društva za reviziju zakonski mogu da pružaju konsultantske usluge, strogo je zabranjeno da društvo za reviziju obavlja eksternu reviziju onom akcionarskom društvu kojem je u istoj godini pružalo konsultantske usluge.
• Rotacija revizora (POZITIVNO PRAVO): Radi očuvanja nezavisnosti usled protoka vremena, srpsko pravo propisuje dva mehanizma:
  1. Interna rotacija (opšte pravilo): Društvo za reviziju najkasnije svake sedme godine mora da zameni fizičko lice (licenciranog revizora) koje sprovodi reviziju kod istog akcionarskog društva. Pauza (hladni period) traje 3 godine.
  2. Eksterna rotacija: Primenjuje se rigoroznije za društva od javnog interesa (gde spadaju i javna akcionarska društva). Ista revizorska kuća može vršiti reviziju najviše 10 godina uzastopno, nakon čega se posao mora prepustiti drugom društvu za reviziju na period od najmanje 4 godine.
• Zaštita nezavisnosti: Revizor se smatra povezanim i pristrasnim ako on (ili njegova kuća) poseduje akcije/udele u subjektu revizije. Kod javnih akcionarskih društava, revizor ima imperativnu obavezu da Komisiji za reviziju dostavlja pisanu izjavu kojom potvrđuje svoju nezavisnost i izveštava o svim okolnostima koje je mogu ugroziti.