Osim tri osnova isključenja protivpravnosti: dela malog značaja, nužne odbrane i krajnje nužde, postoji i određeni broj drugih osnova isljučenja protivpravnosti koji su predviđeni drugim propisima, ili proizilaze iz stavova doktrine i sudske prakse.

Oni se mogu svrstati u nekoliko grupa:

• vršenje službene dužnosti
  • postoje osnovi isključenja protivpravnosti koji proizlaze iz vršenja službene dužnosti
  • npr. u slučaju lišavanja slobode radi izvršavanje kazne zatvora ili narušavanja nepovredivosti stana radi hvatanja učinioca krivičnog dela nema protivpravnosti, pa ni krivičnog dela osim ukoliko dođe do prekoračenja ovlašćenja
• naređenje pretpostavljenog
  • u našem krivičnom pravu naređenje pretpostavljenog se javlja kao osnov isključenja protivpravnosti samo u vršenju službene dužnosti u Vojsci Srbije, i to pod određenim uslovima
    • da se naređenje tiče službene dužnosti i
    • da se ne odnosi na izvršenje krivičnog dela za koje se može izreći pet godina zatvora ili teža kazna.
  • neće isključiti postojanje krivičnog dela u slučaju da je potčinjeni znao da izvršenje predstavlja krivično delo
    • u tom slučaju potčinjeni nije dužan da izvrši naređenje pretpostavljenog.
• pristanak povređenog
  • kod nekih krivičnih dela radi se o zaštiti određenih dobara za čiju je zaštitu zainteresovano društvo u celini
    • u tom slučaju se ne može dati pravo pojedincu da odlučuje o tome da li će krivično delo biti isključeno
    • čak i kod nekih ličnih dobara, postoji društveni interes, tako da se ne može prepustiti pojedincu da o njima odlučuje bez obzira što je on njihov neposredni nosilac (npr. pravo na život)
  • ovaj institut se može primeniti kod nekih strogo ličnih prava i sloboda, kao i kod nekih krivičnih dela protiv imovine
    • u većini tih slučajeva unošenjem u biće kd određenog elementa koji se isključuje pristankom ne dolazi do ostvarenja predviđenosti u zakonu
    • kod drugih propisivanjem da se ono goni po privatnoj tužbi, ovaj osnov je nepotreban
  • značaj i kod povreda nanetih prilikom sportskih takmičenja
    • kod nekih sportova učesnici prihvataju mogućnost povreda
    • krivično delo će biti isključeno ukoliko je povreda naneta u okviru pravila nekog sportskog takmičenja; dve situacije:
      • da je povreda sama po sebi dozvoljena (npr u boksu)
      • da se povreda kažnjava u okviru pravila igre (npr faul u fudbalu)
    • ukoliko povreda nije naneta u okviru pravila igre, nego iz drugih motiva i razloga, krivično delo će postojati
  • neophodan uslov je da pristanak bude dat prethodno
    • nije dovoljno da se pasivni subjekt naknadno saglasi sa učinjenim krivičnim delom
• dozvoljeni rizik
  • ponašanja u određenim oblastima zbog tehničkih dostignuća danas sa sobom nose određene rizike koji se mogu pretvoriti u povredu tela, života, imovine (u oblasti saobraćaja, industrije itd).
  • može biti osnov isključenja protivpravnosti:
    • ako je učinilac preduzeo sve što je potrebno da opasnost svede na najmanju moguću meru
  • novije shvatanje kaže da se ovde ne radi o osnovu isključenja protivpravnosti već o tome da nisu ostvarena obeležja biča kd
    • ne postoji objektivna povreda dužne pažnje na kojoj se zasniva biće nehatnog kd
• disciplinsko kažnjavanje maloletne dece od strane roditelja
  • u vršenju svog roditeljskog prava moguće je da dođe do ostvarenja bića nekih krivičnih dela
  • npr. roditelj koji svom maloletnom detetu ne dozvoljava da izađe iz stana dok ne nauči lekciju za školu ostvaruje bitna obeležja krivičnog dela prinude, a u nekim slučajevima i protivpravno lišenje slobode
  • protivpravnost će biti isključena:
    • ako se merama disciplinskog kažnjavanja ne ostvare elementi nekog težeg krivičnog dela
    • ako se te mere preduzimaju sa ciljem vaspitavanja
    • ako su mere prikladne i srazmerne
• obavljanje lekarske dužnosti
  • prilikom preduzimanja medicinskih zahvata, naročito kada je reč o hirurškim zahvatima, može doći do ostvarenja bića određenih krivičnih dela, npr teške telesne povrede
  • radiće se o isključenju protivpravnosti tih krivičnih dela:
    • ako se lekarski zahvat vrši po pravilima lekarske profesije (lege artis)
    • ako postoji pristanak pacijenta ili pretpostavljeni pristanak kada nije u mogućnosti da ga da
    • ako je zahvat izvršen u nameri lečenja (a ne npr. u nameri vršenja eksperimenata).

Određenost ljuskog ponašanja u krivičnom zakonu kao krivičnog dela, po pravilu znači i njegovu protivpravnost. Protivpravnosti nema ukoliko nema previđenosti dela u zakonu.

• nema protivpravnosti u kp ako nema ostvarenosti bitnih elemenata nekog kd

Međutim, iako je delo određeno u zakonu kao krivično delo, protivpravnost može biti isključena. Stoga se protivpravnost u praksi, kada su ispunjeni svi elementi bića nekog krivičnog dela svodi na negativnu konstataciju da ne postoje osnovi koji isključuju protivpravnost.

Postoje mišljenja da nije potrebno unositi i predviđenost u zakonu i protivpravnost kao samostalne elemente u opšti pojam krivičnog dela

1. predviđenost u zakonu obuhvata protivpravnost
   • teorija o negativnim obeležjima bića krivičnog dela
   • prema njoj pozitivna obeležja (ona koja su sadržana u zakonskom opisu svakog krivičnog dela) treba da budu prisutna, a negativna (neki od osnova koji isključuje protivpravnost) odsutna
   • izjednačava ona ponašanja koja imaju sva obeležja bića krivičnog dela ali krivično delo ne postoji zbog nekog osnova koji isključuje protivpravnost i ona ponašanja koja su krivičnopravno irelevantna, jer uopšte ne ispunjavaju elemente bića krivičnog dela
     • npr potpuno je izjednačena situacija kada neko ubije čoveka u nužnoj odbrani sa situacijom kada ubije komarca
     • očigledno je da u obe situacije nema krivičnog dela, ali krivičnopravno posmatrajući to nisu identične situacije
     • u prvom slučaju mora doći do primene krivičnog prava da bi se došlo do zaključka da krivično delo ne postoji, dok je drugi slučaj krivičnopravno irelevantan
2.  protivpravnost obuhvata predviđenost u zakonu
   • problem je taj što postoje brojna ponašanja koja su protivpravna, ali ne predstavljaju krivično delo
     • ako se protivpravnost svede na krivičnu protivpravnost (protivnost normama krivičnog prava) i time reši problem nastaje problem da u određenim slučajevima osnovi isključenja protivpravnosti su predviđeni drugim normama a ne krivičnopravnim

Protivpravnost i predviđenost u zakonu ipak predstavljaju dva odvojena elementa u opštem pojmu krivičnog dela

• niti predviđenost u zakonu znači uvek i protivpravnost, niti protivpravnost znači predviđenost u zakonu
• čak i kada bi se spojili u jedan element, opet bi prvo bilo nužno utvrđivati da li su ispunjena bitna obeležja krivičnog dela, a potom utvrđivati da li je isključena protivpravnost

Krivičnog dela nema onda kada postoji neki od opštih osnova koji isključuju postojanje krivičnog dela.

Osnovi isključenja protivpravnosti se mogu podeliti u dve kategorije:

• oni koji su propisani krivičnim zakonom: delo malog značaja, nužna
  odbrana i krajnja nužda
• oni osnovi do kojih se došlo u teoriji ili ih poznaju neka strana
  krivična zakonodavstva – izvršenje službene dužnosti, pristanak povređenog, naređenje pretpostavljenog, dozvoljen rizik itd
  • nisu predviđeni krivičnim zakonom pa je njihovo dejstvo sporno
  • samo neki od njih mogu za rezultat imati isključenje protivpravnosti

Krajnja nužda postoji kada je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog istovremenu, neskrivljenu, opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tome učinjeno zlo nije veće od onoga koje je pretilo.

• sukob prava s pravom, stroži zakonski uslovi za postojanje krajnje nužde

Krajnja nužda, kao i nužna odbrana, isključuje postojanje protivpravnosti. Najvažnije razlike su u tome što:

• kod krajnje nužde dozvoljava se žrtvovanje dobra drugog lica, u cilju spašavanja sopstvenog dobra
• kod krajnje nužde, za razliku od nužne odbrane, nema ni subjektivne ni objektivne veze između zla koje preti i lica čije se dobro žrtvuje radi otklanjanja tog zla.

Opravdano je da se krajnja nužda predvidi samo kao osnov isključenja protivpravnosti, a ne i kao osnov isključenja krivice

• lice čije se dobro žrtvuje nema pravo na nužnu odbranu jer lice koje postupa u krajnjoj nuždi ne postupa protivpravno
  • ne može se tom licu odreći pravo da spasava svoj život
  • pošto ne može da postupa u nužnoj odbrani, uzima se i da se ono nalazi u situaciji krajnje nužde, ima pravo da otklanja opasnost po svoj život
    • dozvoljeno je korišćenje instituta krajnje nužde u slučaju da opasnost proističe iz toga što drugo lice postupa u krajnjoj nuždi
    • samo ako su dobra iste vrednosti
      • ako se spasava dobro veće vrednosti, nosilac žrtvovanog dobra nema pravo na krajnju nuždu

Elementi krajnje nužde su: opasnost i otklanjanje opasnosti

• opasnost je stanje u kome je neko dobro ugroženo i postoji mogućnost da bude povređeno
  • ne mora, kao kod nužne odbrane, biti izazvana samo ljudskom radnjom, nego i na bilo koji drugi način, kao što je delovanje prirodnih nepogoda, napad životinje itd
  • uslovi koji se zahtevaju za opasnost su:
    1. da se opasnošću ugrožava bilo koje pravom zaštićeno dobro
       • zakon nije ograničio dobra koja se mogu štititi
         • nije prihvatljiva državna krajnja nužda – otklanjanje opasnosti od dobra političke prirode
       • mogu se štititi kako sopstvena, tako i tuđa dobra
         • u slučaju da se spasava dobro drugo lica, važe isti uslovi kao i kada je u pitanju sopstveno dobro
    2. da je neskrivljena
       • ukoliko je lice izazvalo opasnost ne može se pozvati na krajnju nuždu, već u tom slučaju krivično delo postoji
       • izazivanje opasnosti iz nehata predstavlja fakultativni osnov za ublažavanje kazne
    3. da je istovremena
       • istovremenost postoji dok opasnost traje, i kada još nije nastupila ali neposredno predstoji
    4. da je stvarna
       • ukoliko to nije slučaj, postojaće putativna krajnja nužda, koja će se rešavati u okviru instituta stvarne zablude
       • pogrešna procena bliskosti i intenziteta opasnosti
         • onda kada izvesna opasnost zaista postoji ali je lice koje se u njoj našlo precenilo razmere i stepen opasnosti
         • rešavati u vezi s uslovima otklanjanja opasnosti

• uslovi za otklanjanje opasnosti su:
  1. da se ona na drugi način nije mogla otkloniti, osim vršenjem radnje kojom su ostvareni svi elementi nekog krivičnog dela
     • treba učiniti sve što je moguće da ne dođe do povrede tuđeg dobra
     • lice koje je u opasnosti od nje se mora spasavati bekstvom
     • ako je već nužno da do povrede dobra dođe, ono se mora u najvećoj meri štedeti
       • moraju se primeniti sva sredstva i načini otklanjanja opasnosti koji u najmanjoj mogućoj meri u konkretnoj situaciji pogađaju to dobro
  2. da učinjeno zlo nije veće od onoga koje je pretilo
     • učinjeno zlo mora biti manje od onoga koje je pretilo, a najviše što zakon prihvata je da je ono isto
     • procena konkretne situacije gde se polazi od hijerarhije pravom zaštićenih dobara čija se vrednost upoređuje

Problem ostvarenja subjektivnog elementa treba rešiti na isti način kao i kod nužne odbrane

• da je lice svesno opasnosti i da je voljno otklanja

Prekoračenje (eksces) granica krajnje nužde postoji kada je opasnost otklonjena povredom dobra veće vrednosti od vrednosti dobra od kog se opasnost otklanjala.

• krivično delo postoji, ali zakon predviđa fakultativni osnov za ublažavanje kazne
• ukoliko je prekoračenje učinjeno pod naročito olakšavajućim okolnostima, učinilac se može i osloboditi od kazne

Institut krajnje nužde se ne može primenjivati u situacijama u kojima je učinilac bio dužan da se izloži opasnosti – npr kod određenih profesija: policajci, vatrogasci, piloti, rudari itd…

• ta dužnost nije apsolutne prirode
  • nisu dužni da se izlože opasnosti ukoliko je prema okolnostima slučaja sasvim izvesno da će doći do njihove smrti

Za razliku od nužne odbrane gde napadaču ne pripada pravo na naknadu štete, lice koje je oštećeno radnjama preduzetim u krajnjoj nuždi ima pravo da zahteva naknadu štete od lica od kojih je šteta otklonjena s tim što je visina štete ograničena vrednošću spasenog dobra.

• krajnja nužda isključuje protivpravnost u kp ali šteta ipak ostaje ponašanje koje je protivno pravu

Nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad.

Nužna odbrana je osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela.

• delo učinjeno u nužnoj odbrani nije krivično delo
• tu je u sukobu pravo sa nepravom
• postoji ne samo kada odbija napad o sebe nego i od nekog drugog lica

Nužna odbrana ima dva elementa: napad i odbranu.

Uslovi napada su da je napad:

1. ponašanje čoveka
   • napad mora preduzeti čovek, i on se sastoji u činjenju, a izuzetno u nečinjenju
2. uperen protiv nekog pravom zaštićenog dobra
   • napad mora biti uperen na bilo koje pravom zaštićeno dobro
   • ne postoji ograničenje u pogledu vrste i značaja dobara
3. protivpravan
   • da je protivan normama pravnog sistema objektivno, a ne sa aspekta napadača
   • nije dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu ili na radnje preduzete u krajnjoj nuždi
   • dozvoljena je u odnosu na one radnje koje predstavljaju prekoračenje nužne odbrane
   • napad je protivpravan i onda kada ga je napadnuti izazvao
     • isključena je kad je napad isprovociran s ciljem da se iskoristi situacija nužne odbrane radi povrede nekog napadačevog dobra – zloupotreba prava na nužnu odbranu
4. istovremen
   • istovremenost postoji sve dok napad traje – sve dok ne prestane, kao i onda kada napad neposredno predstoji
   • u praksi ima situacija kada je teško utvrditi koje su radnje odbrane preduzete nakon prestanka napada –
     • da li se u tim slučajevima radi o nepostojanju uslova istovremenosti ili je reč o tome da odbrana nije bila neophodno potrebna
     • slučaj kada radnja odbrane predstavlja celinu i kada ju je teško prekinuti u momentu kad je napad odbijen
       • nekad ima opravdanja da se uzme da odbrana nije bila neophodno potrebna – prekoračenje granica nužne odbrane
         • mogućnost ublažavanja ili oslobođenja od kazne
   • uslov istovremenosti po vladajućem shvatanju je ispunjen i u slučaju preduzimanja zaštitnih mera koje se aktiviraju u momentu napada
     • česte situacija prekoračenja – onaj ko to čini ne može ispravno unapred proceniti da li je takva odbrana neophodno potrebna
     • npr. puštanje električne struje u žičanu ogradu
5. stvaran
   • napad mora stvarno postojati
   • u suprotnom će postojati putativna nužna odbrana, što će se rešavati u okviru instituta stvarne zablude

Uslovi odbrane su da je:

1. kroz radnju odbrane ostvareno biće nekog krivičnog dela
   • ukoliko napadnuti odbije napad, a da time ne ostvari elemente bića nekog krivičnog dela onda nema ni svrhe primenjivati institu nužne odbrane
2. upravljena prema nekom napadačevom dobru
   • ukoliko se radi o povredi dobra trećeg lica, onda bi to bila krajnja nužda, a ne nužna odbrana
3. neophodno potrebna za odbijanje napada
   • neophodno potrebna je ona odbrana kojm bi se napad mogao efikasno odbiti uz najmanju povredu napadačevog dobra
   • u najvećoj meri je potrebno štedeti napadačeva dobra a da se ne ugrozi efikasnost odbrane
     • napadnuti često nije u stanju da izabere način odbijanja napada koji je optimalan za napadača
   • napadnuti nije dužan da se bekstvom spasava od napada
     • mogućnost da se napad izbegne bekstvom ne isključuje uslov da je odbrana bila neophodno potrebna
     • treba razlikovati bekstvo i izbegavanje koje ne znači ponižavanje odnosno povredu dostojanstva napadnutog
       • postoji shvatanje ako se napad može izbeći prikladnim udaljavanjem (commodus discessus) nužna odbrana ne bi bila dozvoljena

Subjektivni element – svest i volja napadnutog da odbija napad:

• da li postoji nužna odbrana ako napadnuti odbije napad a da nije ni bio svestan da postoji napad
  • lišava života neko lice a da nije svestan da mu neposredno preti napad od strane tog lica
  • error in persona – učinilac hoće da izvrši kd prema jednom licu a izvrši delo prema napadaču
  • retko se direktno naša teorija i praksa izjašnjavaju o tom pitanju
• ako lice prihvati poziv drugog lica da se fizički obračunaju nužne odbrane nema jer nedostaje subjektivni element
  • obojica se nalaze u protivpravnom napadu
• odbrambena volja
  • odbrana podrazumeva svest o napadu i volju da se taj napad odbija
• radnja koja se preduzima u cilju izvršenja kd a ne odbijanja napada je protivpravna
  • posledica međutim nije protivpravna jer napad objektivno predstoji
• protivpravnost se delimično isključuje – nekompletno kd na koje treba primeniti odredbe o kažnjavanju za pokušaj

Prekoračenje granica nužne odbrane će postojati onda kada su ostvareni svi uslovi odbrane i napada, osim onog da je odbrana neophodno potrebna za odbijanje napada – intenzivni eksces, intenzivno prekoračenje

• taj uslov neće biti ispunjen ukoliko dođe do povrede znatno vrednijeg dobra napadača
• u slučaju prekoračenja nužne odbrane postoji kd
  • prvobitni napadač ima pravo na nužnu odbranu u odnosu na kd koje se vrši u prekoračenju nužne odbrane
• prekoračenje granica nužne odbrane predstavlja fakultativni osnov za ublažavanje kazne
• izuzetno može biti fakultativni osnov za oslobođenje od kazne ukoliko je prekoračenje izvršeno usled jake prepasti i razdraženosti izazvane napadom

Ekstenzivni eksces postoji onda kada napad prestane i njega naša sudska praksa, opravdano, ne prihvata.

Jugoslovensko krivično zakonodavstvo predviđalo je institut „neznatne društvene opasnosti“ kao osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela.

U KZ Srbije, taj institut je zamenjen institutom koji ima istu svrhu, a to je „delo malog značaja“.

Izričita krivičnopravna norma kaže da nije krivično delo ono delo koje je malog značaja – osnov koji isključuje i formalnu krivičnu protivpravnost.

• ne znači da je isključena i protipravnost uopšte
  • iako nije protivpravno u smislu krivičnog prava, može ostati protivpravno s aspekta neke druge grane prava

Zakonodavac može na nivou bića kd da izvrši selekciju u odnosu na bagatelna ponašanja

• bagatelna ponašanja – ona ponašanja koja ne povređuju ili ugrožavaju zaštitni objekt u meri koja opravdava krivičnopravnu reakciju
• opasnost slabljenja načela zakonitosti i prodora arbitrernosti
  • sud daje prevagu materijalnom kriterijumu i onda kada su ispunjeni svi elementi kd
  • samo lakša krivična dela – do tri godine ili novčana kazna

Cilj ovog instituta je da isključi primenu krivičnog prava u onim slučajevima kada su ispunjena sva obeležja nekog krivičnog dela, ali se radi o tako beznačajnom delu da primena krivičnih sankcija očigledno nema svrhe.

• u rimskom kp – minima non curat praetor – sudija se ne brine o malim stvarima

Pored osnovne pretpostavke – da su ostvarena sva bitna obeležja bića krivičnog dela, KZ zahteva kumulativno ostvarivanje tri uslova za isključenje postojanja krivičnog dela po ovom osnovu:

• nizak stepen krivice učinioca
  • stepen krivice može biti nizak i kod umišljajnih krivičnih dela, tako da bi bilo pogrešno vezivati ovaj institut samo za nehatna krivična dela
• štetne posledice su odsutne ili neznatne
  • alternativno postavljen uslov
    • potrebno je da je odsutna štetna posledica
    • ako je posledica nastupila, potrebno je da je ona neznatna
• opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije
  • u odnosu na konkretnog učinioca i na potencijalne učinioce nije neophodna primena krivične sankcije
  • prečesta primena slabi generalnu prevenciju

Kod ranijeg instituta, neznatne društvene opasnosti, nije postojao uslov vezan za propisanu kaznu, tj bila je moguća njegova primena i kod težih krivičnih dela.

• Kada se radi o institutu dela malog značaja, KZ je propisao da se primenjuje na kd za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna. ZID KZ 2009. proširuje mogućnost primene na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina (ili novčana kazna).