U srpskom Zakonu o privrednim društvima (ZPD), posledice povezivanja su ostale prilično nedorečene, te se u nedostatku posebnih normi prvenstveno primenjuju opšta pravila o povezanim licima, kontrolnom članu i kontroli.

• Jedini izuzetak, gde su posledice i međusobni odnosi detaljno i razgranato uređeni, jeste ugovorna grupa sa odnosima podređenosti, koja se zasniva na ugovoru o kontroli i upravljanju. U uporednom pravu se, takođe, posledice najdetaljnije regulišu kod grupa sa odnosima podređenosti, dok su ravnopravne grupe prepuštene pravilima o zaštiti konkurencije.

Interes grupe vs. Interes društva

• Kada se društva povežu, njima se upravlja na jedinstven način radi ostvarenja zajedničkog cilja, što stvara poseban interes grupe. U praksi često dolazi do sukoba između ovog nadređenog interesa i pojedinačnog interesa konkretnog društva članice.
• ZPD pravilo (Ključno za usmeni!): Srpsko pravo izričito priznaje interes grupe isključivo kod zaključenog ugovora o kontroli i upravljanju. Samo u tom slučaju zakon omogućava upravljanje zavisnim društvom u skladu sa interesom grupe, čak i kada to zavisnom društvu prouzrokuje štetu. Izvan tog ugovora, interes grupe nije pravno priznat i upravni organi se moraju rukovoditi striktno interesom svog društva.

Dužnosti, odgovornost i gubici

• Fiducijarne dužnosti (Posebne dužnosti): Opšte pravilo je da članovi uprave imaju posebne dužnosti (dužnost pažnje i lojalnosti) isključivo prema onom društvu u kom obavljaju funkciju.
  • Izuzetak: ZPD propisuje da samo kod ugovora o kontroli i upravljanju članovi uprave matičnog društva duguju ove dužnosti i zavisnom (kontrolisanom) društvu.
• Odgovornost za štetu (Unutrašnja): Kontrolno društvo i članovi njegove uprave odgovaraju za štetu koju nanesu kontrolisanom društvu sprovodeći interes grupe, ali je i to izričito regulisano samo kod ugovora o kontroli i upravljanju.
• Odgovornost prema poveriocima (Spoljna): Kontrolno društvo načelno ne odgovara za obaveze zavisnog društva prema trećim licima (zbog odvojenog pravnog subjektiviteta), osim ako nije zaključen poseban ugovor poput jemstva ili garancije. Za zaštitu trećih lica koriste se opšti instituti poput proboja pravne ličnosti.
  • Ratio legis: Sprečavanje zloupotrebe odvojenog pravnog subjektiviteta zavisnog društva od strane „majke“ kako bi se izigrali i oštetili poverioci.
• Obaveza pokrivanja gubitka (Trik pitanje!): Iako bi bilo logično i opravdano da kontrolno društvo nadoknadi gubitak zavisnom društvu ako je njime upravljalo u interesu grupe, srpsko pravo ne propisuje takvu obavezu na teret kontrolnog društva.

Finansijsko izveštavanje

• Konsolidovani izveštaji: Prema Zakonu o računovodstvu, kontrolno (matično) društvo ima obavezu da sastavlja konsolidovane godišnje finansijske izveštaje za celu grupu kao jedinstvenu ekonomsku celinu.
• Ovi izveštaji se podnose Skupštini akcionara/članova matičnog društva na usvajanje, čime se obezbeđuje njihovo informisanje o stanju grupe. Nakon toga, izveštaji se dostavljaju Agenciji za privredne registre (APR) radi objavljivanja i informisanja javnosti.

Poreski tretman

• Poresko konsolidovanje: Povezana društva koja su rezidenti Srbije mogu tražiti poresko konsolidovanje, što im omogućava da prebijaju gubitke jednog društva na račun dobiti drugog u svrhe obračuna poreza.
• Zakon takođe obezbeđuje mehanizme za otklanjanje dvostrukog oporezivanja dobiti na osnovu isplaćene međukompanijske dividende.

Ugovor o kontroli i upravljanju je ugovor kojim jedno privredno društvo poverava upravljanje i vođenje svojih poslova drugom privrednom društvu.

• Njegovim zaključenjem nastaje ugovorna grupa privrednih društava sa odnosima podređenosti. Društvo koje stiče moć upravljanja je kontrolno društvo, dok društvo koje se podvrgava toj volji postaje kontrolisano društvo.
• Napomena za ispit: Ostale vrste ugovora (npr. ugovor o konzorcijumu ili joint venture) imaju samo privremeni (ad hoc) i čisto obligacionopravni karakter, te ne dovode do nastanka grupe društava u smislu kompanijskog prava.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Iako po formi ima obligacionopravnu prirodu, ovaj ugovor ima dominantnu kompanijskopravnu prirodu jer direktno menja organizaciju društva i nadležnosti organa, a njegov domašaj se može uporediti sa izmenom statuta ili osnivačkog akta.
• Uspostavljena kontrola se ne mora dokazivati, jer zakon predviđa neoborivu pretpostavku da kontrola nastaje samim zaključenjem ovog ugovora.

Zaključenje, odobrenje i registracija

• Odluku o zaključenju donose organi uprave (lica ovlašćena za poslovođenje), a ugovor se zaključuje isključivo u pisanoj formi (forma ad solemnitatem).
• Za naočiglednu promenu ustrojstva neophodno je odobrenje (saglasnost) Skupštine (članova) oba društva potpisnika. Da bi odluka bila informisana, organ uprave obavezno priprema izveštaj sa finansijskim podacima.
• Kvorum i većina za odobrenje:
  • OD / KD: Svi ortaci / komplementari.
  • AD: 3/4 glasova prisutnih akcionara na Skupštini.
  • DOO: 2/3 ukupnog broja glasova (po analogiji sa statusnim promenama).
• Ugovor proizvodi pravna dejstva (stupa na snagu) tek danom registracije u Registru privrednih subjekata (APR).

Upravljanje i obavezujuća uputstva

• Nadležnost uprave se menja tako što kontrolno društvo stiče pravo da daje obavezujuća uputstva kontrolisanom društvu o načinu vođenja poslova.
• Ova uputstva vežu isključivo organ poslovođenja (izvršne direktore), a ne smeju se davati Skupštini ili Nadzornom odboru kontrolisanog društva.
• Interes grupe: Organ poslovođenja kontrolisanog društva mora da postupi po uputstvima koja su u interesu grupe, čak i kada ona nanose štetu samom kontrolisanom društvu. Jedini izuzetak je ako bi uputstvo bilo protivno zakonu ili statutu.
• Direktori kontrolisanog društva su izričito oslobođeni odgovornosti za štetu ukoliko su postupali po ovakvim obavezujućim uputstvima.

Prava i obaveze članova/akcionara (Zaštita i odgovornost)

• Ratio legis: Budući da se kontrolisano društvo vodi u interesu grupe i može trpeti gubitke, sistem pruža snažnu zaštitu „spoljnim članovima“ (manjini koja nije deo kontrolnog društva) i ustanovljava specifične odgovornosti za upravu kontrolnog društva.
• Odgovornost i fiducijarne dužnosti: Kontrolno društvo zakonski odgovara za štetu koju pretrpi kontrolisano društvo postupajući po uputstvima. ZPD propisuje da direktori kontrolnog društva imaju posebne dužnosti (dužnost pažnje, lojalnosti) i prema kontrolisanom društvu, zbog čega mogu biti tuženi direktno, pa i putem derivativne tužbe manjinskih akcionara.
• Zaštita spoljnih članova (Ključno za ispit!): Spoljni članovi imaju dva fundamentalna prava koja ugovor mora da sadrži pod pretnjom ništavosti:
  1. Pravo na primerenu naknadu: Garantovana godišnja isplata po akciji (minimalno u visini prosečne dividende iz prethodne 3 godine) koja im se plaća bez obzira na trenutnu isplativost poslovanja.
  2. Pravo na izlazak (prodaju učešća): Pravo da zahtevaju da kontrolno društvo otkupi njihove akcije po tržišnoj vrednosti ili ih zameni za akcije kontrolnog društva.
  3. Ukoliko smatraju da cena ili naknada nisu adekvatne, mogu podneti tužbu sudu u vanparničnom postupku u roku od 3 meseca od registracije ugovora.

Raskid ugovora i zaštita poverilaca

• Prestanak: Ugovor može prestati istekom roka ili raskidom. Ako je na neodređeno vreme, raskid je moguć uz otkazni rok od 30 dana pred kraj poslovne godine, ili bez otkaznog roka iz ozbiljnog uzroka (npr. ako sud dosudi veću primerenu naknadu spoljnim akcionarima).
• Svaki prestanak se obavezno registruje u Registru.
• Zaštita poverilaca (Ex post): Pruža se poveriocima kontrolisanog društva čija su potraživanja nastala pre registracije prestanka ugovora. Oni imaju pravo da od kontrolnog društva u prekluzivnom roku od 6 meseci od dana prestanka ugovora zahtevaju odgovarajuću zaštitu.

U srpskom kompanijskom pravu (ZPD), povezivanje privrednih društava vrši se na dva osnovna načina: kapital-učešćem (sticanjem udela/akcija u drugom društvu) i/ili ugovorom.

• Nije svaki ugovor osnov za povezivanje (npr. klasičan obligacioni ugovor o kreditu to nije). Da bi ugovor stvorio grupu društava, on mora da menja kompanijskopravna pravila (npr. način upravljanja, raspodela dobiti).
• U praksi, društva se najčešće povezuju mešovito, kombinacijom manjeg kapital-učešća i ugovora koji zajedno obezbeđuju kontrolu.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Ograničenost ugovornog povezivanja: Imperativna priroda ZPD-a strogo ograničava menjanje pravila funkcionisanja društva ugovorom. Jedini izuzetak gde je to izričito dopušteno jeste ugovor o kontroli i upravljanju.
• Osnovni kapital vs. Glasački kapital (Važno za usmeni!):
  • Učešće u osnovnom kapitalu = procenat nominalne vrednosti udela/akcija člana.
  • Učešće u glasačkom kapitalu = procenat glasačkih prava u društvu.
  • Za uspostavljanje kontrole i grupe društava, ZPD kao referentnu tačku uzima isključivo učešće u glasačkom kapitalu. Učešće u osnovnom kapitalu ne stvara ni pretpostavku kontrole.

Pragovi kapital-učešća Da bi se utvrdilo postojanje kontrole, zakon i teorija razlikuju sledeće pragove glasačkog kapitala:

• Isključivo kapital-učešće (100%): Kontrolno društvo ima 100% udela i 100% glasova (tzv. društvo u potpunom vlasništvu / potpuno zavisno društvo). Ako društvo ima 100% glasova, ali nešto manje udela, postoje i manjinski akcionari. Pravno srodna situacija je kada kontrolno društvo dosegne 90% akcija i glasova, jer tada stiče pravo na prinudni otkup akcija (squeeze-out), dok manjina stiče pravo da mu akcije prinudno proda.
• Apsolutno kapital-učešće: Procenat koji zavisno od statuta AD-a omogućava samostalno donošenje svih (čak i onih koji zahtevaju kvalifikovanu većinu) odluka na Skupštini (najčešće preko 75% ili preko 66,67% glasačkih prava).
• Većinsko kapital-učešće (>50%): Posedovanje više od polovine ukupnih glasačkih prava. Prelaženjem ovog praga, ZPD ustanovljava neoborivu pravnu pretpostavku da je to društvo „kontrolni član“, te se kontrola ne mora dokazivati.
• Značajno kapital-učešće (>25%): Posedovanje više od četvrtine glasačkih prava. Kontrola se ne pretpostavlja, već se mora faktički dokazati (moguća je ako su ostali glasovi rasuti-disperzovani, pa značajno učešće faktički predstavlja većinu prisutnih na Skupštini usled niskog kvoruma).

Zajedničko delovanje i vršenje kontrole Kontrola nad zavisnim društvom se ne mora vršiti samo samostalno, već se može vršiti i kroz zajedničko delovanje više lica.

• Povezana lica: Ako su dva člana društva zakonski definisana kao povezana lica, ZPD uvodi neoborivu pretpostavku zajedničkog delovanja. Njihovi procenti glasačkog kapitala se prosto sabiraju radi utvrđivanja postojanja kontrole (npr. lice A sa 23% i lice B sa 28% čine većinsko učešće od 51%).
• Ostala lica: Ako lica nisu formalno povezana, ali koordinirano glasaju na Skupštini radi uticaja na upravljanje, zajedničko delovanje postoji, ali se mora dokazati.

Oblici povezivanja kapital-učešćem Prema smeru povezivanja, razlikujemo:

• Radijalno (Majka kontroliše više nezavisnih ćerki) i Piramidalno (Majka kontroliše ćerku, ćerka kontroliše unuku – indirektno kapital učešće).
• Uzajamno povezivanje (Ukršteni kapital): Društvo A ima učešće u društvu B, a društvo B u društvu A. Prema ZPD-u, to su društva gde svako ima značajno učešće (>25%) u onom drugom.
  • Ratio legis: Uzajamno povezivanje stvara iluziju duplog kapitala („prividni kapital“) i otvara prostor upravi za zloupotrebu kontrole glasanja.
  • ZPD pravilo: U srpskom pravu su načelno dozvoljena, ali ako društvo A kontroliše društvo B, sticanje učešća društva B u majci (društvu A) se tretira kao sticanje sopstvenih udela/akcija i strogo je ograničeno. Ako su akcije stečene pre kontrole, one ne menjaju status, ali gube pravo glasa na Skupštini.
• Cirkularno/Triangularno povezivanje: Višestrano uzajamno povezivanje u zatvoreni krug (A->B->C->A). Rešava se istim ZPD pravilima o sticanju sopstvenih akcija kao i obično uzajamno povezivanje.

Nastanak grupe društava u pravnom smislu ostvaruje se na dva osnovna načina:

1. Osnivanjem jednog ili više zavisnih društava od strane postojećeg privrednog društva.
2. Povezivanjem već postojećih društava, što se realizuje sticanjem kapital-učešća u drugom društvu (na šta se primenjuje Zakon o preuzimanju akcionarskih društava) ili zaključenjem ugovora.

• Ratio legis: Osnovni cilj uvođenja posebnog pravnog režima za grupe društava jeste zaštita kontrolisanog društva, njegovih spoljnih članova (akcionara) i poverilaca. Praksa je pokazala da bez regulative dolazi do finansijskog iscrpljivanja zavisnog društva (npr. prenošenje dobiti ka društvu majci) i upravljanja isključivo u interesu kontrolnog društva.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Očuvanje pravnog subjektiviteta: Nastankom grupe nijedno društvo ne menja svoju pravnu formu niti gubi pravni subjektivitet. Obezbeđen je neprekinut pravni kontinuitet svakog člana grupe.
• Sistemski pristup: Na grupu se ne primenjuje isključivo kompanijsko pravo. Posebno su značajni pravo zaštite konkurencije (sprečavanje monopola), poresko pravo (izbegavanje dvostrukog oporezivanja), stečajno pravo i računovodstveno pravo (konsolidovani izveštaji).

Uloga ZPD-a i ugovori

• Srpski Zakon o privrednim društvima (ZPD) je u ovom delu ostao prilično nedorečen i ne reguliše detaljno većinu grupa.
• Ugovor o kontroli i upravljanju: ZPD detaljno reguliše isključivo zasnivanje ugovorne grupe društava, propisujući pravila zaključenja i dejstva ovog ugovora. Za ostale oblike povezivanja primenjuju se opšta pravila o povezanim licima i kontroli.
• Ograničenja prava konkurencije (Zakon o zaštiti konkurencije – ZZK):
  • Horizontalne grupe: Ugovor o uspostavljanju grupe sa odnosima ravnopravnosti potencijalno predstavlja ništav restriktivni sporazum (osim uz pojedinačno izuzeće od nadležne Komisije).
  • Vertikalne grupe: Nastanak grupe sa odnosima podređenosti predstavlja koncentraciju kapitala koja zahteva odobrenje Komisije za zaštitu konkurencije.

Upravljanje i nadležnosti pri osnivanju

• Nadležnost organa uprave: Odluku o osnivanju zavisnog društva ili sticanju učešća donosi isključivo organ uprave društva (Odbor direktora/direktor), budući da je reč o redovnom poslovnom aktu iz domena poslovođenja.
• Faktičko preuzimanje kontrole: Ulaskom u grupu, dešava se „birokratizacija“ – lica iz organa uprave kontrolnog društva preuzimaju kontrolu nad Skupštinom zavisnog društva, izdajući im obavezujuće instrukcije, čime se direktno podrivaju nadležnosti organa zavisnog društva.

Prava i obaveze članova/akcionara (Ex-ante zaštita članova)

• Opšte pravilo o isključenju članova iz odlučivanja: Članovi (akcionari) nemaju pravo odlučivanja o tome da li će društvo postati deo grupe (to radi organ uprave), niti imaju pravo veta ili izlaska iz društva pre formiranja grupe. Poverioci takođe nemaju pravo da spreče nastanak grupe, jer društvo zadržava samostalnost.
• Rizici po članove: Iako se ne pitaju, članovi zavisnog društva rizikuju pad vrednosti akcija usled izvlačenja kapitala. Članovi kontrolnog društva rizikuju pokrivanje tuđih gubitaka ili probijanje pravne ličnosti (odgovornost za tuđe obaveze).
• IZUZETAK (Ključno za ispit): Prethodno navedeno opšte pravilo ima jedan apsolutni izuzetak u ZPD-u. Nastanak ugovorne grupe sa odnosima podređenosti zasniva se na ugovoru o kontroli i upravljanju koji mora odobriti Skupština (dakle, članovi) svakog društva potpisnika. Bez ove odluke članova, ugovor ne proizvodi pravna dejstva.

Prestanak/Statusne promene

• U kontekstu antimonopolskih pravila, ukoliko dođe do nedozvoljene koncentracije prilikom nastanka grupe, Komisija za zaštitu konkurencije može izreći mere dekoncentracije, što praktično dovodi do prestanka povezanosti grupe – npr. nalogom da se raskine ugovor o povezivanju ili prinudno otuđe stečene akcije.

Povezivanje privrednih društava u srpskom pravu predstavlja trajniji pravni odnos između dva ili više pravno samostalnih privrednih društava, koji je zasnovan na kapital-učešću i/ili ugovoru, a koji omogućava upravljanje tim društvima na jedinstven način.

• Ratio legis: Smisao formiranja grupa društava jeste stvaranje efekta sinergije za snažniji zajednički nastup na tržištu, smanjenje uloga za indirektnu kontrolu (kod višestepenih grupa) i ograničavanje rizika odgovornosti kroz odvajanje različitih delatnosti u posebna pravna lica.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Pravna samostalnost: Društva koja se povezuju u potpunosti zadržavaju svoj pravni subjektivitet. Svako od njih ima sopstveno poslovno ime, imovinu i obaveze i jasno se razlikuje od ostalih.
• Ekonomsko jedinstvo (Grupa društava): Zahvaljujući jedinstvenom upravljanju, društva predstavljaju ekonomsku celinu (grupu). Važno je zapamtiti na ispitu: putem povezivanja ne nastaje novi pravni subjekt, stoga sama grupa društava nema pravni subjektivitet.
• Strukturalni odnos: Odnos je usmeren ka trajanju i mora biti takve prirode da omogućava organizacioni uticaj na upravljanje, a ne samo ad hoc (trenutnu) vezu.
• Stvarno vršenje kontrole: Da bi postojala grupa društava, jedinstveno upravljanje i kontrola se moraju faktički vršiti. Ovo grupu razlikuje od opšteg ZPD instituta „kontrole“, gde kontrola pravno postoji i kada se ista ne vrši (sama mogućnost).

Osnivanje i akti (Pravni osnov povezivanja) Prema vrsti pravnog odnosa (ZPD), povezivanje se može izvršiti:

• Putem kapital-učešća (tzv. vlasničke grupe).
• Putem ugovora (tzv. ugovorne grupe – npr. ugovor o kontroli i upravljanju).
• Mešovito (kombinacijom kapital-učešća i ugovora).

Organi društva (Upravljanje i vrste grupa) Način donošenja odluka i struktura upravljanja definišu vrstu grupe. Prema karakteru upravljačkog odnosa razlikujemo:

• Grupe sa odnosima podređenosti (vertikalne): Zasnivaju se na strogom hijerarhijskom upravljanju, gde postoji kontrola jednog (nadređenog) društva nad drugim (podređenim). Prema delatnosti kontrolnog društva, ZPD ovde izričito razlikuje dva oblika:
  • Koncern: Kontrolno društvo, pored toga što upravlja zavisnim društvima, obavlja i druge sopstvene privredne delatnosti.
  • Holding: Isključiva delatnost kontrolnog (holding) društva je upravljanje i finansiranje kontrolisanih društava.
• Grupe sa odnosima ravnopravnosti (horizontalne): Sva društva su potpuno ravnopravna u odlučivanju o načinu jedinstvenog upravljanja i ne postoji hijerarhija.

Napomena za ispit: Prema pravnom osnovu, grupa sa odnosima podređenosti može biti faktička (kontrola se uspostavlja preko kapital-učešća ili mešovito) i ugovorna (postoji samo ako je zaključen poseban ugovor o kontroli i upravljanju).

Prava i obaveze članova/akcionara (Položaj članova u grupi) U zavisnosti od mesta u hijerarhiji upravljanja (kod grupa sa podređenošću), članovi grupe nose sledeće zakonske nazive:

• Kontrolno društvo (nadređeno, matično društvo): Član grupe koji vrši kontrolu.
• Kontrolisano društvo (podređeno, zavisno društvo): Član nad kojim se kontrola vrši.
• U višestepenim strukturama gde postoji više nivoa povezivanja, na ispitu koristite terminologiju: društvo majka (krovno društvo na najvišem nivou), društva ćerke (niži nivo), društva unuke (još niži nivo) i društva sestre (dva podređena društva na istom hijerarhijskom nivou u odnosu na društvo majku).