Povezivanje privrednih društava u srpskom pravu predstavlja trajniji pravni odnos između dva ili više pravno samostalnih privrednih društava, koji je zasnovan na kapital-učešću i/ili ugovoru, a koji omogućava upravljanje tim društvima na jedinstven način.
- Ratio legis: Smisao formiranja grupa društava jeste stvaranje efekta sinergije za snažniji zajednički nastup na tržištu, smanjenje uloga za indirektnu kontrolu (kod višestepenih grupa) i ograničavanje rizika odgovornosti kroz odvajanje različitih delatnosti u posebna pravna lica.
Pravna priroda i osnovne karakteristike
- Pravna samostalnost: Društva koja se povezuju u potpunosti zadržavaju svoj pravni subjektivitet. Svako od njih ima sopstveno poslovno ime, imovinu i obaveze i jasno se razlikuje od ostalih.
- Ekonomsko jedinstvo (Grupa društava): Zahvaljujući jedinstvenom upravljanju, društva predstavljaju ekonomsku celinu (grupu). Važno je zapamtiti na ispitu: putem povezivanja ne nastaje novi pravni subjekt, stoga sama grupa društava nema pravni subjektivitet.
- Strukturalni odnos: Odnos je usmeren ka trajanju i mora biti takve prirode da omogućava organizacioni uticaj na upravljanje, a ne samo ad hoc (trenutnu) vezu.
- Stvarno vršenje kontrole: Da bi postojala grupa društava, jedinstveno upravljanje i kontrola se moraju faktički vršiti. Ovo grupu razlikuje od opšteg ZPD instituta „kontrole“, gde kontrola pravno postoji i kada se ista ne vrši (sama mogućnost).
Osnivanje i akti (Pravni osnov povezivanja) Prema vrsti pravnog odnosa (ZPD), povezivanje se može izvršiti:
- Putem kapital-učešća (tzv. vlasničke grupe).
- Putem ugovora (tzv. ugovorne grupe – npr. ugovor o kontroli i upravljanju).
- Mešovito (kombinacijom kapital-učešća i ugovora).
Organi društva (Upravljanje i vrste grupa) Način donošenja odluka i struktura upravljanja definišu vrstu grupe. Prema karakteru upravljačkog odnosa razlikujemo:
- Grupe sa odnosima podređenosti (vertikalne): Zasnivaju se na strogom hijerarhijskom upravljanju, gde postoji kontrola jednog (nadređenog) društva nad drugim (podređenim). Prema delatnosti kontrolnog društva, ZPD ovde izričito razlikuje dva oblika:
- Koncern: Kontrolno društvo, pored toga što upravlja zavisnim društvima, obavlja i druge sopstvene privredne delatnosti.
- Holding: Isključiva delatnost kontrolnog (holding) društva je upravljanje i finansiranje kontrolisanih društava.
- Grupe sa odnosima ravnopravnosti (horizontalne): Sva društva su potpuno ravnopravna u odlučivanju o načinu jedinstvenog upravljanja i ne postoji hijerarhija.
Napomena za ispit: Prema pravnom osnovu, grupa sa odnosima podređenosti može biti faktička (kontrola se uspostavlja preko kapital-učešća ili mešovito) i ugovorna (postoji samo ako je zaključen poseban ugovor o kontroli i upravljanju).
Prava i obaveze članova/akcionara (Položaj članova u grupi) U zavisnosti od mesta u hijerarhiji upravljanja (kod grupa sa podređenošću), članovi grupe nose sledeće zakonske nazive:
- Kontrolno društvo (nadređeno, matično društvo): Član grupe koji vrši kontrolu.
- Kontrolisano društvo (podređeno, zavisno društvo): Član nad kojim se kontrola vrši.
- U višestepenim strukturama gde postoji više nivoa povezivanja, na ispitu koristite terminologiju: društvo majka (krovno društvo na najvišem nivou), društva ćerke (niži nivo), društva unuke (još niži nivo) i društva sestre (dva podređena društva na istom hijerarhijskom nivou u odnosu na društvo majku).
