Nastanak grupe društava u pravnom smislu ostvaruje se na dva osnovna načina:
- Osnivanjem jednog ili više zavisnih društava od strane postojećeg privrednog društva.
- Povezivanjem već postojećih društava, što se realizuje sticanjem kapital-učešća u drugom društvu (na šta se primenjuje Zakon o preuzimanju akcionarskih društava) ili zaključenjem ugovora.
- Ratio legis: Osnovni cilj uvođenja posebnog pravnog režima za grupe društava jeste zaštita kontrolisanog društva, njegovih spoljnih članova (akcionara) i poverilaca. Praksa je pokazala da bez regulative dolazi do finansijskog iscrpljivanja zavisnog društva (npr. prenošenje dobiti ka društvu majci) i upravljanja isključivo u interesu kontrolnog društva.
Pravna priroda i osnovne karakteristike
- Očuvanje pravnog subjektiviteta: Nastankom grupe nijedno društvo ne menja svoju pravnu formu niti gubi pravni subjektivitet. Obezbeđen je neprekinut pravni kontinuitet svakog člana grupe.
- Sistemski pristup: Na grupu se ne primenjuje isključivo kompanijsko pravo. Posebno su značajni pravo zaštite konkurencije (sprečavanje monopola), poresko pravo (izbegavanje dvostrukog oporezivanja), stečajno pravo i računovodstveno pravo (konsolidovani izveštaji).
Uloga ZPD-a i ugovori
- Srpski Zakon o privrednim društvima (ZPD) je u ovom delu ostao prilično nedorečen i ne reguliše detaljno većinu grupa.
- Ugovor o kontroli i upravljanju: ZPD detaljno reguliše isključivo zasnivanje ugovorne grupe društava, propisujući pravila zaključenja i dejstva ovog ugovora. Za ostale oblike povezivanja primenjuju se opšta pravila o povezanim licima i kontroli.
- Ograničenja prava konkurencije (Zakon o zaštiti konkurencije – ZZK):
- Horizontalne grupe: Ugovor o uspostavljanju grupe sa odnosima ravnopravnosti potencijalno predstavlja ništav restriktivni sporazum (osim uz pojedinačno izuzeće od nadležne Komisije).
- Vertikalne grupe: Nastanak grupe sa odnosima podređenosti predstavlja koncentraciju kapitala koja zahteva odobrenje Komisije za zaštitu konkurencije.
Upravljanje i nadležnosti pri osnivanju
- Nadležnost organa uprave: Odluku o osnivanju zavisnog društva ili sticanju učešća donosi isključivo organ uprave društva (Odbor direktora/direktor), budući da je reč o redovnom poslovnom aktu iz domena poslovođenja.
- Faktičko preuzimanje kontrole: Ulaskom u grupu, dešava se „birokratizacija“ – lica iz organa uprave kontrolnog društva preuzimaju kontrolu nad Skupštinom zavisnog društva, izdajući im obavezujuće instrukcije, čime se direktno podrivaju nadležnosti organa zavisnog društva.
Prava i obaveze članova/akcionara (Ex-ante zaštita članova)
- Opšte pravilo o isključenju članova iz odlučivanja: Članovi (akcionari) nemaju pravo odlučivanja o tome da li će društvo postati deo grupe (to radi organ uprave), niti imaju pravo veta ili izlaska iz društva pre formiranja grupe. Poverioci takođe nemaju pravo da spreče nastanak grupe, jer društvo zadržava samostalnost.
- Rizici po članove: Iako se ne pitaju, članovi zavisnog društva rizikuju pad vrednosti akcija usled izvlačenja kapitala. Članovi kontrolnog društva rizikuju pokrivanje tuđih gubitaka ili probijanje pravne ličnosti (odgovornost za tuđe obaveze).
- IZUZETAK (Ključno za ispit): Prethodno navedeno opšte pravilo ima jedan apsolutni izuzetak u ZPD-u. Nastanak ugovorne grupe sa odnosima podređenosti zasniva se na ugovoru o kontroli i upravljanju koji mora odobriti Skupština (dakle, članovi) svakog društva potpisnika. Bez ove odluke članova, ugovor ne proizvodi pravna dejstva.
Prestanak/Statusne promene
- U kontekstu antimonopolskih pravila, ukoliko dođe do nedozvoljene koncentracije prilikom nastanka grupe, Komisija za zaštitu konkurencije može izreći mere dekoncentracije, što praktično dovodi do prestanka povezanosti grupe – npr. nalogom da se raskine ugovor o povezivanju ili prinudno otuđe stečene akcije.
