Međunarodna krivičnopravna pomoć

Objavljeno autor: Ted

Budući da savremeni kriminalitet ne poznaje državne granice, a svet je u velikoj meri postao globalno selo, uspešno suzbijanje kriminaliteta (naročito transnacionalnog organizovanog kriminaliteta) nemoguće je bez sistemske međunarodne saradnje. Sve pravne države u svojim zakonodavstvima sadrže norme koje uređuju ovu problematiku.

  • Tradicionalna klasifikacija: Međunarodna krivičnopravna pomoć se tradicionalno deli na dve osnovne kategorije:
    1. Mala krivičnopravna pomoć (pravna pomoć u užem smislu);
    2. Velika krivičnopravna pomoć (pravna pomoć u širem smislu).

Mala krivičnopravna pomoć (Pravna pomoć u užem smislu)

  • Definicija: Predstavlja jedinu pravu ili tipičnu pravnu pomoć procesno-dokaznog karaktera. Sastoji se u izvršenju pojedinačnih procesnih radnji na osnovu zahteva strane države (države molilje) radi izvođenja, obezbeđenja ili pribavljanja dokaza za potrebe stranog krivičnog postupka.
  • Radnje koje obuhvata: Radnje su suštinski dokaznog karaktera i dele se na dve procesne forme:
    • Direktne dokazne radnje – npr. saslušanje okrivljenog, ispitivanje svedoka, sprovođenje uviđaja i slično;
    • Dostavljanje dokaznog materijala – omogućavanje dostupnosti spisa, akata i pismena koji mogu imati dokazni značaj.
  • Hijerarhija izvora:
    • Primarni izvor: Pružanje ove pomoći se primarno realizuje prema pravilima potvrđenog međunarodnog ugovora.
    • Supsidijarni izvor: Ukoliko međunarodni ugovor ne postoji ili određena pitanja ne uređuje u potpunosti, supsidijarno se primenjuju pravila Zakonika o krivičnom postupku (ZKP). U praksi se ZKP često koristi jer su međunarodni ugovori po pravilu nepotpuni.

Velika krivičnopravna pomoć (Međunarodna saradnja u krivičnim stvarima)

  • Pravna priroda: Ne predstavlja tipičnu pravnu pomoć jer se ne sastoji u neposrednoj dokaznoj asistenciji, već je reč o specifičnim vidovima saradnje i koordinacije između nadležnih organa različitih država.
  • Oblici (vrste) saradnje: Velika krivičnopravna pomoć se isključivo svodi na sledeća tri vida saradnje:
    1. Ustupanje i preuzimanje krivičnog gonjenja – predstavlja odricanje države od sopstvenog prava na krivično gonjenje ili prihvatanje krivičnog gonjenja koje inače ne bi došlo u obzir;
    2. Izdavanje (izručenje ili ekstradicija) okrivljenih ili osuđenih – predstavlja radnju kojom se omogućava da određeno lice postane fizički dostupno državi u kojoj se protiv njega vodi krivični postupak;
    3. Izvršenje strane krivične presude – odnosi se na priznavanje formalnog autoriteta strane krivične presude u delu koji se odnosi na krivičnu sankciju.

Poseban oblik saradnje – Razmena informacija i centralizacija podataka

  • Suština instituta: Predstavlja poseban vid međunarodne saradnje kod teških oblika kriminaliteta sa izraženom internacionalnom komponentom, koji se sastoji u formalnoj obavezi institucionalne razmene informacija.
  • Katalog krivičnih dela: Ova obaveza se primenjuje na sledeća krivična dela:
    • Pravljenje i stavljanje u opticaj falsifikovanog novca;
    • Pranje novca;
    • Neovlašćena proizvodnja, prerada i prodaja opojnih droga i otrova;
    • Trgovina ljudima;
    • Sva druga krivična dela za koja je potvrđenim međunarodnim ugovorima predviđena centralizacija podataka.
  • Procesna obaveza domaćih organa: Organ pred kojim se vodi domaći krivični postupak ima dužnost da bez odlaganja dostavi Ministarstvu unutrašnjih poslova podatke o krivičnom delu i okrivljenom, dok je prvostepeni sud dužan da dostavi i pravnosnažnu presudu.

Saradnja sa međunarodnim krivičnim pravosuđem

U pogledu saradnje i pružanja pomoći međunarodnim pravosudnim telima, razlikuju se dva pravna režima:

A) Saradnja sa ad hoc međunarodnim krivičnim tribunalima (npr. Haški tribunal)

  • Pravna priroda predaje: Slanje okrivljenih lica ad hoc tribunalima (osnovanim odlukama Saveta bezbednosti UN) pravno ne predstavlja ekstradiciju, već se označava isključivo kao „predaja“.
  • Posebno pravilo (Izuzetak): Za razliku od ekstradicije, ova predaja se može odnositi i na domaće državljane.
  • Primarni izvor prava: Saradnja se realizuje prema pravilima posebnog zakona – Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom.

B) Saradnja sa stalnim Međunarodnim krivičnim sudom

  • Pravni osnov: Odnosi se na stalni sud osnovan Rimskim statutom.
  • Primarni izvor prava: Pružanje pravne pomoći i saradnja sa ovim sudom ostvaruje se isključivo na osnovu posebnog izvora – Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom.

Pravni izvori i odnos normi u međunarodnoj krivičnopravnoj pomoći

Pravni osnov za pružanje ove pomoći počiva na strogoj hijerarhiji izvora:

  • Primarna primena: Postupak se prvenstveno ostvaruje prema pravilima propisanim u potvrđenom međunarodnom ugovoru.
  • Supsidijarna primena (ZKPPKS): Zakon o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima primenjuje se isključivo u sledeće dve situacije:
    1. Kada ne postoji potvrđeni međunarodni ugovor.
    2. Kada određena pitanja nisu uređena potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Pravne posledice i dejstvo Zakona:

  • Ako međunarodni ugovor uopšte ne postoji, zakonske norme predstavljaju kompletnu pravnu osnovu za postupanje u konkretnom slučaju.
  • Ako ugovor postoji ali je nepotpun, zakonske norme imaju dopunjujuće i supsidijarno dejstvo u odnosu na pravila iz tog ugovora.

Pojam i oblici (vrste) međunarodne krivičnopravne pomoći

Prema zakonskoj klasifikaciji (član 2 ZKPPKS), međunarodna krivičnopravna pomoć obuhvata sledeće taksativno navedene oblike:

Opšta pravila pružanja pomoći koja reguliše zakon odnose se na: određivanje postupka u odnosu na koji se pomoć pruža, nadležne organe, formu, sadržaj i dostavljanje zahteva, opšte pretpostavke za pružanje pomoći, kao i druga opšta pravila.

Postupci u kojima se pruža međunarodna krivičnopravna pomoć

Pomoć se može pružati pred domaćim i stranim organima, pri čemu zakon razlikuje primarni i supsidijarni domen primene:

  1. Krivični postupak (primarni domen): Pomoć se pruža u odnosu na postupak koji se odnosi na krivično delo koje u trenutku traženja pomoći spada u nadležnost suda države molilje.
  2. Vanpravosudni (upravni) postupak (supsidijarni domen): Izuzetno, pomoć se može pružiti i u postupcima koji su administrativnog (upravnog) karaktera, pod sledećim kumulativnim uslovima:
    • Postupak je pokrenut pred organima uprave za delo kažnjivo po zakonodavstvu države molilje ili zamoljene države.
    • Između tog upravnog postupka i eventualnog pokretanja krivičnog postupka postoji funkcionalna veza, što znači da odluka upravnog organa može predstavljati osnov za pokretanje krivičnog postupka.

Pružanje pomoći po zahtevu međunarodnih organa: Zakon izričito predviđa da se pravna pomoć pruža i po zahtevu sledećih međunarodnih pravosudnih organa i institucija:

  • Međunarodni sud pravde;
  • Međunarodni krivični sud;
  • Evropski sud za ljudska prava;
  • Druge međunarodne institucije osnovane međunarodnim ugovorom koji je potvrdila Republika Srbija.

Nadležni organi za postupanje

U realizaciji međunarodne krivičnopravne pomoći učestvuju dve kategorije organa:

  1. Pravosudni organi (primarna nadležnost): Kao organi krivičnog postupka, neposredno postupaju i odlučuju:
    • Sudovi;
    • Javna tužilaštva. (Stvarna i mesna nadležnost ovih organa određuje se zakonom).
  2. Upravni organi (pomoćna nadležnost): Pojedine specifične radnje u postupku vrše sledeća ministarstva:
    • Ministarstvo nadležno za pravosuđe;
    • Ministarstvo nadležno za spoljne poslove;
    • Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.

Pravilo o postupanju sa nenadležno upućenim zahtevom:

  • Ako se zahtev dostavi nenadležnom organu, taj organ je dužan da ga bez odlaganja uputi nadležnom organu na postupanje i da o tome odmah obavesti organ koji je zahtev dostavio.

Zamolnica – pojam, sadržina i otklanjanje formalnih nedostataka

Zahtev za pružanje pravne pomoći podnosi se isključivo u formi pismene zamolnice.

Obavezni elementi (sadržaj) zamolnice: Zakon propisuje da zamolnica mora sadržati:

  1. Naziv organa koji je sačinio zamolnicu;
  2. Naziv organa kome se upućuje (ili oznaku „nadležni državni organ” uz naziv zamoljene države, ako tačan naziv nije poznat);
  3. Pravni osnov za pružanje pomoći;
  4. Identifikaciju krivičnog predmeta (oznaka predmeta, zakonski naziv dela, tekst zakonske odredbe i sažet opis činjeničnog stanja);
  5. Opis zahtevane radnje i razlog (obrazloženje) podnošenja zamolnice;
  6. Lične podatke lica (državljanstvo i druge lične podatke za fizička lica, odnosno naziv i sedište za pravna lica, kao i njihovo svojstvo u postupku);
  7. Druge podatke od značaja za postupanje.

Formalni i jezički uslovi:

  • Zamolnica i prateća pismena moraju biti potpisani i overeni od strane nadležnog organa.
  • Dostavljaju se sa prevodom na jezik zamoljene države ili sa prevodom na engleski jezik, koji mora biti overen od strane sudskog tumača.

Pravne posledice neuredne zamolnice:

  • Ako zahtev nije podnet u skladu sa zakonom, vratiće se radi ispravke ili dopune.
  • Organ koji vraća zamolnicu određuje rok za korigovanje koji ne može biti duži od dva meseca.

Načini dostavljanja zamolnice i drugih pismena

Zakon razlikuje redovan i izuzetne (brze) kanale komunikacije sa inostranim organima:

  1. Redovni (standardni) način dostavljanja:
    • Zamolnica i druga pismena domaćeg pravosudnog organa dostavljaju se inostranom organu preko ministarstva nadležnog za pravosuđe.
    • Izuzetak: Na zahtev zamoljene države, dostavljanje se može vršiti diplomatskim putem.
  2. Posebni načini dostavljanja (uz uslov uzajamnosti): Pod uslovom reciprociteta (uzajamnosti), dostavljanje se može vršiti na sledeća dva načina:
    • Neposredno inostranom pravosudnom organu;
    • Posredstvom INTERPOL-a, ali isključivo u hitnim slučajevima.

Obaveza kod posebnih načina dostavljanja:

  • Ukoliko je dostavljanje izvršeno neposredno ili preko INTERPOL-a, domaći pravosudni organ ima imperativnu dužnost da kopiju zamolnice dostavi ministarstvu nadležnom za pravosuđe.
  • Ista pravila se primenjuju i kada se zamolnice i druga pismena inostranog organa dostavljaju domaćem pravosudnom organu.

Pojam i podela pretpostavki za pružanje međunarodne pravne pomoći

Pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći predstavljaju uslove koji moraju biti ispunjeni da bi uopšte došlo do realizacije bilo kog oblika međunarodne krivičnopravne pomoći.

Zakon vrši fundamentalnu podelu pretpostavki na dve vrste, u zavisnosti od organa koji je nadležan da oceni njihovu ispunjenost:

  1. Pretpostavke o čijoj ispunjenosti odlučuje nadležni pravosudni organ;
  2. Pretpostavke o čijoj ispunjenosti odluku donosi nadležni organ uprave.

Pretpostavke o kojima odlučuje nadležni pravosudni organ

Domaći pravosudni organ u svakom konkretnom slučaju ispituje postojanje sledeće tri pravosudne pretpostavke:

  • Uslov dvostruke kažnjivosti – krivično delo povodom kojeg se zahteva pružanje pomoći mora predstavljati krivično delo i po zakonu Republike Srbije.
  • Uslov nedelovanja litispendencije u našoj državi – zahteva se da za isto krivično delo nije već pravnosnažno okončan postupak pred domaćim sudom, odnosno da krivična sankcija nije u potpunosti izvršena.
  • Uslovi koji se odnose na krivično gonjenje i izvršenje krivične sankcije – krivično gonjenje, odnosno izvršenje izrečene krivične sankcije ne sme biti isključeno po domaćem zakonu usled nastupanja:
    • Zastarelosti;
    • Amnestije;
    • Pomilovanja.

Pretpostavke o kojima odlučuje organ uprave (ministar nadležan za pravosuđe)

Ove pretpostavke su političko-bezbednosnog karaktera, a odluku o njihovoj ispunjenosti donosi isključivo ministar nadležan za pravosuđe:

  • Karakter krivičnog dela – zahteva se da se molba ne odnosi na:
    • Političko krivično delo ili delo koje je povezano sa političkim krivičnim delom;
    • Krivično delo koje se sastoji isključivo u povredi vojnih dužnosti.
    • Izuzetak: Međunarodna krivičnopravna pomoć će se, izuzetno od ovog uslova, pružiti povodom krivičnih dela protiv međunarodnog humanitarnog prava za koja po zakonu ne nastupa zastarelost.
  • Zaštita vitalnih interesa države – zahteva se da pružanje krivičnopravne pomoći ne bi povredilo:
    • Suverenitet Republike Srbije;
    • Bezbednost Republike Srbije;
    • Javni poredak Republike Srbije;
    • Druge interese od suštinskog značaja za Republiku Srbiju.

Ostala opšta pravila pružanja međunarodne krivičnopravne pomoći

Načelo uzajamnosti (reciprocitet)

Međunarodna pravna pomoć se principijelno zasniva na načelu uzajamnosti (reciprocite), koje podrazumeva da se pravna pomoć pruža organima druge države pod uslovom da se u slučaju potrebe takva pomoć može uzajamno i povratno dobiti od te države.

Pravila o utvrđivanju i pretpostavljanju uzajamnosti:

  • Uloga Ministarstva: Domaći pravosudni organi pružaju pomoć pod uslovom uzajamnosti, a na njihov zahtev ministarstvo nadležno za pravosuđe daje obaveštenje o postojanju uzajamnosti.
  • Zakonska pretpostavka (Praesumptio iuris): Ukoliko ne postoje konkretni podaci o uzajamnosti, zakonski se pretpostavlja da uzajamnost postoji. To znači da će se uvek načelno smatrati da reciprocitet postoji sve dok se ne ustanovi suprotno.
  • Dokazivanje nepostojanja uzajamnosti: Da reciprocitet u konkretnom slučaju (u odnosu na određenu državu) ipak ne postoji, može se ustanoviti na dva načina:
    1. De facto – ako su organi te države u praksi odbili da pruže pravnu pomoć organima naše države;
    2. Formalno – kada nadležni organ strane države oficijelno (zvanično) informiše našu državu da njeni organi neće pružati pravnu pomoć našim organima.

Pravila o tajnosti podataka, jeziku i troškovima postupka

U ostala opšta pravila pružanja međunarodne krivičnopravne pomoći spadaju sledeća pravila:

  • Tajnost podataka: Državni organi imaju imperativnu dužnost da čuvaju tajnost svih podataka dobijenih u postupku pružanja pomoći. Posebno je zaštićena sfera privatnosti, što znači da se dobijeni podaci o ličnosti mogu koristiti isključivo u krivičnom ili upravnom postupku povodom kojeg je podneta konkretna zamolnica.
  • Jezik postupka: Postupak se primarno vodi na srpskom jeziku. Međutim, pred domaćim pravosudnim organom na čijem su području u službenoj upotrebi jezici nacionalnih manjina, postupak se vodi u skladu sa Ustavom i zakonom i na njihovom jeziku.
  • Troškovi postupka: Opšte pravilo je da sve nastale troškove pružanja pomoći snosi zamoljena država. Od ovog pravila se može odstupiti samo ako je drugačije propisano samim Zakonom o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Hijerarhija izvora i shodna primena drugih zakona

U pogledu procesnih pravila koja se primenjuju, važi stroga hijerarhijska struktura izvora:

  • Primarni izvor (Lex specialis): Zakon o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima je primarni formalni izvor prava. Njegove odredbe imaju prvenstvo i primenjuju se uvek kada je neko pitanje njime striktno i direktno rešeno.
  • Supsidijarni izvor (Lex generalis): Kada određeno procesno pitanje nije uređeno ovim specijalnim zakonom, uspostavlja se pravilo o shodnoj primeni drugih zakonskih tekstova.
  • Krug zakona koji se shodno primenjuju:
    1. Zakonik o krivičnom postupku (kada su u pitanju krivičnoprocesne radnje);
    2. Zakoni kojima se uređuju organizacija i nadležnost sudova i javnih tužilaštava.

Pojam i katalog ostalih oblika međunarodne krivičnopravne pomoći

  • Pojam: Ostali oblici međunarodne pravne pomoći predstavljaju široku grupu dokaznih, procesnih i operativnih radnji koje se preduzimaju na osnovu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima (ZMPPKS).
  • Katalog (oblici) pomoći: Zakon u ovu kategoriju svrstava sledeće radnje i mere:
    • Izvršenje procesnih radnji:
      • Radnje kojima se obezbeđuje prisustvo određenih lica (pozivanje i dostavljanje pismena).
      • Dokazne radnje: saslušanje okrivljenog, ispitivanje svedoka i veštaka, uviđaj, pretresanje prostorija i lica, kao i privremeno oduzimanje predmeta.
    • Primena određenih mera (specijalnih istražnih tehnika), odnosno posebnih dokaznih radnji: nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija, optička snimanja lica, kontrolisana isporuka, pružanje simulovanih poslovnih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova, angažovanje prikrivenog islednika, računarsko pretraživanje i obrada podataka.
    • Razmena obaveštenja i dostavljanje: dostavljanje pismena i predmeta u vezi sa krivičnim postupkom u državi molilji, kao i dostavljanje podataka bez zamolnice.
    • Savremeni oblici tehničke i timske saradnje: korišćenje audio i video-konferencijske veze, kao i formiranje zajedničkih istražnih timova.
    • Privremena predaja lica lišenog slobode radi ispitivanja pred nadležnim organom države molilje.

Opšti uslovi za pružanje ostalih oblika međunarodne pravne pomoći

Da bi domaći organ mogao pružiti neki od ostalih oblika krivičnopravne pomoći, moraju se kumulativno ispuniti sledeće tri grupe pretpostavki i uslova:

  1. Opšte pretpostavke: moraju biti ispunjene opšte pretpostavke za pružanje međunarodne krivičnopravne pomoći koje propisuje zakon.
  2. Procesni uslovi (ZKP): moraju biti ispunjeni uslovi predviđeni Zakonikom o krivičnom postupku.
  3. Uslov odsustva domaćeg postupka: zahteva se nevođenje krivičnog postupka pred domaćim sudom protiv istog lica zbog krivičnog dela povodom kojeg se traži pružanje međunarodne pravne pomoći.

Privremena predaja radi ispitivanja u svojstvu svedoka ili veštaka i posebne garancije davaocima iskaza

Zakon uspostavlja stroge garancije lične bezbednosti (tzv. pravilo o imunitetu) za lica koja iz inostranstva dolaze na teritoriju države molilje radi učešća u postupku:

  • Sadržina garancije (Pravilo o imunitetu): Lice koje boravi u inostranstvu ne može biti lišeno slobode, pritvoreno ili krivično gonjeno za ranije učinjeno krivično delo dok se nalazi na teritoriji države molilje radi davanja iskaza.
  • Krug zaštićenih lica: Garancija važi za lica koja daju iskaz u svojstvu:
    1. Oštećenog;
    2. Svedoka;
    3. Veštaka.
  • Formalni uslov u pogledu poziva: U samom pisanom pozivu koji se upućuje ovim licima mora se posebno naznačiti da oštećeni, svedok ili veštak ima ove garancije.
  • Apsolutna dobrovoljnost odazivanja: Svedok ili veštak koji se ne odazove na poziv nadležnog organa države molilje neće biti podvrgnut bilo kakvoj sankciji ili meri prinude, čak i ako je sam poziv formalno sadržao takvu pretnju ili naredbu.

Privremena predaja lica lišenog slobode iz Srbije i pravilo o tranzitu

Ukoliko se lice čije se saslušanje traži već nalazi pod režimom lišenja slobode u našoj zemlji, primenjuje se poseban režim privremene predaje:

  • Predmet zahteva: Na zahtev države molilje, lice koje se u Srbiji nalazi u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, može biti privremeno predato radi ispitivanja u svojstvu svedoka ili veštaka.
  • Kumulativne pretpostavke za odobrenje privremene predaje:
    1. Saglasnost lica – da se samo lice izričito saglasilo sa privremenom predajom;
    2. Nenarušavanje domaćeg postupka – da prisustvo tog lica nije neophodno u krivičnom postupku koji je u toku pred domaćim sudom;
    3. Nenarušavanje trajanja lišenja slobode – da privremena predaja ne dovodi do produženja lišenja slobode;
    4. Odsustvo drugih prepreka – da ne postoje drugi važni razlozi protiv privremene predaje.
  • Pravilo o tranzitu: U ovim situacijama se radi privremene predaje lica može odobriti i tranzit preko teritorije Republike Srbije.

Formiranje zajedničkih istražnih timova

Zajednički (multinacionalni, odnosno međudržavni) istražni timovi predstavljaju specifičan oblik neposredne saradnje više država na suzbijanju najtežih krivičnih dela.

Zajednički istražni timovi mogu se formirati pod uslovom da su kumulativno ispunjena sledeća dva uslova:

  1. Materijalni uslov: formiranje tima moraju da opravdavaju specifične okolnosti slučaja. U praksi se po pravilu radi o potrebi suzbijanja oblika kriminaliteta koji imaju izraženu međunarodnu komponentu, kao što su:
    • Organizovani kriminal;
    • Trgovina ljudima, itd.
  2. Formalni uslov: zahteva se postojanje formalnog sporazuma ministra nadležnog za pravosuđe i nadležnog organa strane države kojim se konkretan zajednički istražni tim osniva.

Postavi komentar