Oznaka: Međunarodna krivičnopravna pomoć

Izvršenje strane krivične presude

8. avgusta 2026.

Izvršenje strane krivične presude u Republici Srbiji

1. Pretpostavke za izvršenje

Krivična sankcija koja je izrečena presudom nadležnog suda države molilje može se izvršiti u Republici Srbiji pod uslovom da su ispunjene opšte pretpostavke pružanja međunarodne krivičnopravne pomoći, kao i najmanje jedna od sledeće tri alternativno propisane pretpostavke:

  • Da je osuđeni državljanin Republike Srbije;
  • Da osuđeni ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji;
  • Da osuđeni u Republici Srbiji već izdržava krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode po ranije izrečenoj presudi.

2. Donošenje presude o priznanju i izricanje sankcije

Ukoliko sud usvoji zamolnicu države molilje, on donosi presudu o priznanju strane krivične presude.

  • Određivanje sankcije: Sud izriče krivičnu sankciju prema krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije.
  • Zabrana pogoršanja položaja (Zabrana reformatio in peius): Izrečena krivična sankcija ne može biti stroža od sankcije koja je prvobitno izrečena u stranoj krivičnoj presudi.

3. Sadržaj i struktura sudske odluke

Zakon striktno propisuje sadržaj i strukturu elemenata ove presude:

  • Sadržaj izreke presude: U izreku se obavezno unose:
    • Odluka o usvajanju zamolnice;
    • Naziv nadležnog suda države molilje;
    • Potpuna izreka strane krivične presude;
    • Izrečena krivična sankcija.
  • Sadržaj obrazloženja presude: Sud je dužan da u obrazloženju detaljno iznese razloge kojima se rukovodio prilikom izricanja krivične sankcije.

4. Pravni lekovi i merodavno pravo u fazi izvršenja

  • Pravo na žalbu: Protiv donete presude o priznanju žalbu mogu izjaviti sledeći subjekti:
    • Javni tužilac;
    • Osuđeni;
    • Branilac.
  • Merodavno pravo: Sam postupak izvršenja presude, kao i donošenje odluke o uslovnom otpustu, sprovode se isključivo po pravu Republike Srbije.

5. Razlozi za odbijanje zamolnice

Sud donosi rešenje o odbijanju zamolnice ukoliko nastupi bilo koji od sledećih alternativno propisanih razloga:

  • Ako nisu ispunjene pretpostavke za izvršenje strane krivične presude;
  • Ako se osnovano može zaključiti da je lice osuđeno zbog svoje rasne, verske ili nacionalne pripadnosti ili političkog uverenja;
  • Ako je strana presuda doneta u odsustvu osuđenog;
  • Ako tokom stranog postupka nisu bile ispunjene pretpostavke pravičnog suđenja.

6. Nadležnost kod vanrednih pravnih lekova, amnestije i pomilovanja

Nadležnost za odlučivanje o ovim institutima nakon priznanja presude je podeljena:

  • Vanredni pravni lekovi: O svim vanrednim pravnim lekovima koji su izjavljeni protiv presude odlučuje isključivo sud države molilje koji je tu presudu doneo.
  • Amnestija i pomilovanje: O amnestiji i pomilovanju osuđenog lica odlučuju uporedo i nadležni organi države molilje i nadležni organi Republike Srbije.

Izvršenje krivične presude suda Republike Srbije u stranoj državi

1. Pretpostavke za pokretanje postupka

Domaći sud može zahtevati da strana država izvrši krivičnu presudu suda Republike Srbije ukoliko je ispunjena jedna od sledećih alternativno propisanih pretpostavki:

  • Da je osuđeni državljanin strane države;
  • Da osuđeni ima prebivalište ili boravište u stranoj državi;
  • Da osuđeni u toj stranoj državi već izdržava kaznu zatvora ili drugu krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode po ranije izrečenoj presudi.

2. Procesna inicijativa i nadležnost za donošenje rešenja

  • Nadležnost: Rešenje o pokretanju postupka za izvršenje domaće presude u inostranstvu donosi vanraspravno veće suda koji je doneo presudu u prvom stepenu.
  • Obavezna procesna radnja: Rešenje se može doneti isključivo po prethodno pribavljenom mišljenju javnog tužioca.

3. Pravne posledice odluke strane države o preuzimanju izvršenja

U zavisnosti od odluke zamoljene države, nastupaju sledeće pravne posledice:

  • U slučaju uspešnog preuzimanja: Ako zamoljena država preuzme izvršenje domaće presude, postupak izvršenja krivične sankcije u Republici Srbiji se obustavlja.
  • U slučaju neuspešnog preuzimanja ili izbegavanja: Nadležni sud u Republici Srbiji će nastaviti postupak izvršenja presude u sledeća dva alternativna slučaja:
    1. Ako zamoljena država ne preuzme izvršenje domaće krivične presude;
    2. Ako osuđeni nakon preuzimanja izbegne izvršenje krivične sankcije u toj zamoljenoj državi.

Preuzimanje i ustupanje krivičnog gonjenja

8. avgusta 2026.

Pojam i korelativnost preuzimanja i ustupanja krivičnog gonjenja

  • Pojam preuzimanja: Kod preuzimanja krivičnog gonjenja, strana država ustupa Srbiji krivično gonjenje određenog lica, a naša država to gonjenje preuzima.
  • Pojam ustupanja: U slučaju ustupanja krivičnog gonjenja, strana država od Srbije preuzima krivično gonjenje određenog lica koje joj je naša država prethodno ustupila.
  • Načelo korelativnosti: Zakon postavlja pravilo da je svakom preuzimanju krivičnog gonjenja korelativno ustupanje krivičnog gonjenja, i obrnuto.

Preuzimanje krivičnog gonjenja od strane Republike Srbije

1. Nadležnost i prateća dokumentacija

  • Nadležnost za odlučivanje: Nadležni javni tužilac može odlučiti da preuzme krivično gonjenje protiv osumnjičenog ili okrivljenog za krivično delo koje spada u nadležnost suda države molilje, pod uslovom da su ispunjeni zakonski uslovi.
  • Dokumentacija: Uz zamolnicu kojom se traži preuzimanje krivičnog gonjenja obavezno se prilaže original ili overeni prepis krivičnih spisa.

2. Pretpostavke za preuzimanje krivičnog gonjenja

Da bi nadležni javni tužilac preuzeo krivično gonjenje, moraju biti kumulativno ispunjene sledeće dve grupe pretpostavki:

  1. Opšte pretpostavke pružanja međunarodne krivičnopravne pomoći.
  2. Posebne (alternativne) pretpostavke:
    • da lice ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji, ili
    • da lice u Republici Srbiji već izdržava kaznu zatvora ili se prema njemu već izvršava druga krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode.

3. Postupak preuzimanja i uloga Ministarstva pravosuđa

  • Dostavljanje zamolnice: Ministarstvo nadležno za pravosuđe dostavlja zamolnicu i krivične spise nadležnom javnom tužiocu.
  • Mesna nadležnost javnog tužioca: Određuje se prema sledećim zakonskim kriterijumima:
    1. javni tužilac na čijem području lice ima prebivalište ili boravište;
    2. javni tužilac na čijem području lice izdržava kaznu zatvora ili drugu krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode;
    3. javni tužilac koji učestvuje u krivičnom postupku koji se protiv tog lica već vodi za isto ili drugo krivično delo.
  • Obavezno mišljenje Ministarstva: Ministarstvo nadležno za pravosuđe je dužno da uz spise dostavi javnom tužiocu i mišljenje o ispunjenosti sledećih političko-bezbednosnih pretpostavki:
    • da se zahtev ne odnosi na političko krivično delo (ili delo povezano sa njim), odnosno na krivično delo koje se sastoji isključivo u povredi vojnih dužnosti;
    • da pružanje pomoći ne bi povredilo suverenitet, bezbednost, javni poredak ili druge interese od suštinskog značaja za Republiku Srbiju.

4. Pravila o sprovođenju preuzetog krivičnog postupka

  • Merodavno pravo: Preuzeti krivični postupak se sprovodi isključivo prema propisima Republike Srbije.
  • Zabrana suđenja u odsustvu: U preuzetom postupku se ne primenjuju zakonske odredbe o suđenju u odsustvu.
  • Izjednačavanje procesnih radnji: Procesna radnja preduzeta prema propisima države molilje izjednačava se sa procesnom radnjom preduzetom prema propisima Republike Srbije.
    • Izuzetak: Izjednačavanje ne važi ako je radnja protivna osnovnim načelima domaćeg pravnog poretka i međunarodnim standardima o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
  • Maksimum krivične sankcije: Krivična sankcija izrečena u preuzetom krivičnom postupku ne može biti stroža od krivične sankcije koja se može izreći prema pravu države molilje.

5. Obaveštavanje države molilje

  • Država molilja se obavezno obaveštava o odluci javnog tužioca o preuzimanju, kao i o pravnosnažnoj odluci donetoj u preuzetom krivičnom postupku.
  • Ako preuzimanje krivičnog gonjenja ne bude prihvaćeno, stranoj državi se dostavlja obrazloženo obaveštenje, kao i svi spisi koji su bili dostavljeni uz zamolnicu.

Ustupanje krivičnog gonjenja stranoj državi

1. Pretpostavke za ustupanje

Krivično gonjenje se zamoljenoj državi može ustupiti ako su kumulativno ispunjene sledeće grupe uslova:

  1. Opšte pretpostavke pružanja međunarodne krivičnopravne pomoći koje se odnose na ne-politički karakter dela, nepovezanost sa političkim delom, te da se ne radi o delu koje se sastoji isključivo u povredi vojnih dužnosti.
    • Izuzetak: Ustupanje je dozvoljeno za vojna dela ako je reč o krivičnom delu protiv međunarodnog humanitarnog prava koje nije zastarelo.
  2. Da ustupanje ne bi povredilo suverenitet, bezbednost, javni poredak ili druge interese od suštinskog značaja za Republiku Srbiju.
  3. Posebne (alternativne) pretpostavke:
    • da lice ima prebivalište ili boravište u zamoljenoj državi, ili
    • da lice u zamoljenoj državi izdržava kaznu zatvora ili drugu krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode.

2. Zaštita interesa domaćeg oštećenog

  • Ukoliko je krivičnim delom oštećena Republika Srbija, njen državljanin ili domaće pravno lice, prilikom odlučivanja o ustupanju se posebno ceni mogućnost obezbeđenja imovinskopravnog zahteva i drugi interesi oštećenog.

3. Nadležnost za donošenje rešenja o pokretanju postupka za ustupanje

Nadležnost organa za donošenje ovog rešenja određuje se isključivo prema procesnom stadijumu u kojem se odluka donosi:

  1. Javni tužilac – pre pokretanja krivičnog postupka;
  2. Istražni sudija (na predlog javnog tužioca) – do stupanja optužnice na pravnu snagu;
  3. Vanraspravno veće (po pribavljenom mišljenju javnog tužioca) – do početka glavnog pretresa;
  4. Pretresno veće (po pribavljenom mišljenju javnog tužioca) – do završetka glavnog pretresa.

4. Pravni lekovi protiv rešenja o ustupanju

Protiv donetog rešenja o ustupanju ovlašćena lica mogu izjaviti pravni lek u roku od tri dana:

  • Protiv rešenja javnog tužioca: Osumnjičeni ima pravo da izjavi prigovor neposredno višem tužiocu.
  • Protiv rešenja suda (istražnog sudije, vanraspravnog ili pretresnog veća): Okrivljeni i javni tužilac imaju pravo da izjave žalbu neposredno višem sudu.

5. Nastavak domaćeg krivičnog gonjenja nakon pokušaja ustupanja

Domaći pravosudni organ će nastaviti krivično gonjenje, odnosno krivični postupak, isključivo u sledećim alternativno propisanim situacijama:

  1. Ako zamoljena država dostavi odluku da ne prihvata preuzimanje krivičnog gonjenja;
  2. Ako zamoljena država naknadno odustane od odluke o preuzimanju krivičnog gonjenja;
  3. Ako domaći pravosudni organ samostalno odustane od ustupanja krivičnog gonjenja pre nego što zamoljena država uopšte dostavi svoju odluku o zamolnici.

Međunarodna krivičnopravna pomoć

8. avgusta 2026.

Budući da savremeni kriminalitet ne poznaje državne granice, a svet je u velikoj meri postao globalno selo, uspešno suzbijanje kriminaliteta (naročito transnacionalnog organizovanog kriminaliteta) nemoguće je bez sistemske međunarodne saradnje. Sve pravne države u svojim zakonodavstvima sadrže norme koje uređuju ovu problematiku.

  • Tradicionalna klasifikacija: Međunarodna krivičnopravna pomoć se tradicionalno deli na dve osnovne kategorije:
    1. Mala krivičnopravna pomoć (pravna pomoć u užem smislu);
    2. Velika krivičnopravna pomoć (pravna pomoć u širem smislu).

Mala krivičnopravna pomoć (Pravna pomoć u užem smislu)

  • Definicija: Predstavlja jedinu pravu ili tipičnu pravnu pomoć procesno-dokaznog karaktera. Sastoji se u izvršenju pojedinačnih procesnih radnji na osnovu zahteva strane države (države molilje) radi izvođenja, obezbeđenja ili pribavljanja dokaza za potrebe stranog krivičnog postupka.
  • Radnje koje obuhvata: Radnje su suštinski dokaznog karaktera i dele se na dve procesne forme:
    • Direktne dokazne radnje – npr. saslušanje okrivljenog, ispitivanje svedoka, sprovođenje uviđaja i slično;
    • Dostavljanje dokaznog materijala – omogućavanje dostupnosti spisa, akata i pismena koji mogu imati dokazni značaj.
  • Hijerarhija izvora:
    • Primarni izvor: Pružanje ove pomoći se primarno realizuje prema pravilima potvrđenog međunarodnog ugovora.
    • Supsidijarni izvor: Ukoliko međunarodni ugovor ne postoji ili određena pitanja ne uređuje u potpunosti, supsidijarno se primenjuju pravila Zakonika o krivičnom postupku (ZKP). U praksi se ZKP često koristi jer su međunarodni ugovori po pravilu nepotpuni.

Velika krivičnopravna pomoć (Međunarodna saradnja u krivičnim stvarima)

  • Pravna priroda: Ne predstavlja tipičnu pravnu pomoć jer se ne sastoji u neposrednoj dokaznoj asistenciji, već je reč o specifičnim vidovima saradnje i koordinacije između nadležnih organa različitih država.
  • Oblici (vrste) saradnje: Velika krivičnopravna pomoć se isključivo svodi na sledeća tri vida saradnje:
    1. Ustupanje i preuzimanje krivičnog gonjenja – predstavlja odricanje države od sopstvenog prava na krivično gonjenje ili prihvatanje krivičnog gonjenja koje inače ne bi došlo u obzir;
    2. Izdavanje (izručenje ili ekstradicija) okrivljenih ili osuđenih – predstavlja radnju kojom se omogućava da određeno lice postane fizički dostupno državi u kojoj se protiv njega vodi krivični postupak;
    3. Izvršenje strane krivične presude – odnosi se na priznavanje formalnog autoriteta strane krivične presude u delu koji se odnosi na krivičnu sankciju.

Poseban oblik saradnje – Razmena informacija i centralizacija podataka

  • Suština instituta: Predstavlja poseban vid međunarodne saradnje kod teških oblika kriminaliteta sa izraženom internacionalnom komponentom, koji se sastoji u formalnoj obavezi institucionalne razmene informacija.
  • Katalog krivičnih dela: Ova obaveza se primenjuje na sledeća krivična dela:
    • Pravljenje i stavljanje u opticaj falsifikovanog novca;
    • Pranje novca;
    • Neovlašćena proizvodnja, prerada i prodaja opojnih droga i otrova;
    • Trgovina ljudima;
    • Sva druga krivična dela za koja je potvrđenim međunarodnim ugovorima predviđena centralizacija podataka.
  • Procesna obaveza domaćih organa: Organ pred kojim se vodi domaći krivični postupak ima dužnost da bez odlaganja dostavi Ministarstvu unutrašnjih poslova podatke o krivičnom delu i okrivljenom, dok je prvostepeni sud dužan da dostavi i pravnosnažnu presudu.

Saradnja sa međunarodnim krivičnim pravosuđem

U pogledu saradnje i pružanja pomoći međunarodnim pravosudnim telima, razlikuju se dva pravna režima:

A) Saradnja sa ad hoc međunarodnim krivičnim tribunalima (npr. Haški tribunal)

  • Pravna priroda predaje: Slanje okrivljenih lica ad hoc tribunalima (osnovanim odlukama Saveta bezbednosti UN) pravno ne predstavlja ekstradiciju, već se označava isključivo kao „predaja“.
  • Posebno pravilo (Izuzetak): Za razliku od ekstradicije, ova predaja se može odnositi i na domaće državljane.
  • Primarni izvor prava: Saradnja se realizuje prema pravilima posebnog zakona – Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom.

B) Saradnja sa stalnim Međunarodnim krivičnim sudom

  • Pravni osnov: Odnosi se na stalni sud osnovan Rimskim statutom.
  • Primarni izvor prava: Pružanje pravne pomoći i saradnja sa ovim sudom ostvaruje se isključivo na osnovu posebnog izvora – Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom.

Pravni izvori i odnos normi u međunarodnoj krivičnopravnoj pomoći

Pravni osnov za pružanje ove pomoći počiva na strogoj hijerarhiji izvora:

  • Primarna primena: Postupak se prvenstveno ostvaruje prema pravilima propisanim u potvrđenom međunarodnom ugovoru.
  • Supsidijarna primena (ZKPPKS): Zakon o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima primenjuje se isključivo u sledeće dve situacije:
    1. Kada ne postoji potvrđeni međunarodni ugovor.
    2. Kada određena pitanja nisu uređena potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Pravne posledice i dejstvo Zakona:

  • Ako međunarodni ugovor uopšte ne postoji, zakonske norme predstavljaju kompletnu pravnu osnovu za postupanje u konkretnom slučaju.
  • Ako ugovor postoji ali je nepotpun, zakonske norme imaju dopunjujuće i supsidijarno dejstvo u odnosu na pravila iz tog ugovora.

Pojam i oblici (vrste) međunarodne krivičnopravne pomoći

Prema zakonskoj klasifikaciji (član 2 ZKPPKS), međunarodna krivičnopravna pomoć obuhvata sledeće taksativno navedene oblike:

Opšta pravila pružanja pomoći koja reguliše zakon odnose se na: određivanje postupka u odnosu na koji se pomoć pruža, nadležne organe, formu, sadržaj i dostavljanje zahteva, opšte pretpostavke za pružanje pomoći, kao i druga opšta pravila.

Postupci u kojima se pruža međunarodna krivičnopravna pomoć

Pomoć se može pružati pred domaćim i stranim organima, pri čemu zakon razlikuje primarni i supsidijarni domen primene:

  1. Krivični postupak (primarni domen): Pomoć se pruža u odnosu na postupak koji se odnosi na krivično delo koje u trenutku traženja pomoći spada u nadležnost suda države molilje.
  2. Vanpravosudni (upravni) postupak (supsidijarni domen): Izuzetno, pomoć se može pružiti i u postupcima koji su administrativnog (upravnog) karaktera, pod sledećim kumulativnim uslovima:
    • Postupak je pokrenut pred organima uprave za delo kažnjivo po zakonodavstvu države molilje ili zamoljene države.
    • Između tog upravnog postupka i eventualnog pokretanja krivičnog postupka postoji funkcionalna veza, što znači da odluka upravnog organa može predstavljati osnov za pokretanje krivičnog postupka.

Pružanje pomoći po zahtevu međunarodnih organa: Zakon izričito predviđa da se pravna pomoć pruža i po zahtevu sledećih međunarodnih pravosudnih organa i institucija:

  • Međunarodni sud pravde;
  • Međunarodni krivični sud;
  • Evropski sud za ljudska prava;
  • Druge međunarodne institucije osnovane međunarodnim ugovorom koji je potvrdila Republika Srbija.

Nadležni organi za postupanje

U realizaciji međunarodne krivičnopravne pomoći učestvuju dve kategorije organa:

  1. Pravosudni organi (primarna nadležnost): Kao organi krivičnog postupka, neposredno postupaju i odlučuju:
    • Sudovi;
    • Javna tužilaštva. (Stvarna i mesna nadležnost ovih organa određuje se zakonom).
  2. Upravni organi (pomoćna nadležnost): Pojedine specifične radnje u postupku vrše sledeća ministarstva:
    • Ministarstvo nadležno za pravosuđe;
    • Ministarstvo nadležno za spoljne poslove;
    • Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.

Pravilo o postupanju sa nenadležno upućenim zahtevom:

  • Ako se zahtev dostavi nenadležnom organu, taj organ je dužan da ga bez odlaganja uputi nadležnom organu na postupanje i da o tome odmah obavesti organ koji je zahtev dostavio.

Zamolnica – pojam, sadržina i otklanjanje formalnih nedostataka

Zahtev za pružanje pravne pomoći podnosi se isključivo u formi pismene zamolnice.

Obavezni elementi (sadržaj) zamolnice: Zakon propisuje da zamolnica mora sadržati:

  1. Naziv organa koji je sačinio zamolnicu;
  2. Naziv organa kome se upućuje (ili oznaku „nadležni državni organ” uz naziv zamoljene države, ako tačan naziv nije poznat);
  3. Pravni osnov za pružanje pomoći;
  4. Identifikaciju krivičnog predmeta (oznaka predmeta, zakonski naziv dela, tekst zakonske odredbe i sažet opis činjeničnog stanja);
  5. Opis zahtevane radnje i razlog (obrazloženje) podnošenja zamolnice;
  6. Lične podatke lica (državljanstvo i druge lične podatke za fizička lica, odnosno naziv i sedište za pravna lica, kao i njihovo svojstvo u postupku);
  7. Druge podatke od značaja za postupanje.

Formalni i jezički uslovi:

  • Zamolnica i prateća pismena moraju biti potpisani i overeni od strane nadležnog organa.
  • Dostavljaju se sa prevodom na jezik zamoljene države ili sa prevodom na engleski jezik, koji mora biti overen od strane sudskog tumača.

Pravne posledice neuredne zamolnice:

  • Ako zahtev nije podnet u skladu sa zakonom, vratiće se radi ispravke ili dopune.
  • Organ koji vraća zamolnicu određuje rok za korigovanje koji ne može biti duži od dva meseca.

Načini dostavljanja zamolnice i drugih pismena

Zakon razlikuje redovan i izuzetne (brze) kanale komunikacije sa inostranim organima:

  1. Redovni (standardni) način dostavljanja:
    • Zamolnica i druga pismena domaćeg pravosudnog organa dostavljaju se inostranom organu preko ministarstva nadležnog za pravosuđe.
    • Izuzetak: Na zahtev zamoljene države, dostavljanje se može vršiti diplomatskim putem.
  2. Posebni načini dostavljanja (uz uslov uzajamnosti): Pod uslovom reciprociteta (uzajamnosti), dostavljanje se može vršiti na sledeća dva načina:
    • Neposredno inostranom pravosudnom organu;
    • Posredstvom INTERPOL-a, ali isključivo u hitnim slučajevima.

Obaveza kod posebnih načina dostavljanja:

  • Ukoliko je dostavljanje izvršeno neposredno ili preko INTERPOL-a, domaći pravosudni organ ima imperativnu dužnost da kopiju zamolnice dostavi ministarstvu nadležnom za pravosuđe.
  • Ista pravila se primenjuju i kada se zamolnice i druga pismena inostranog organa dostavljaju domaćem pravosudnom organu.

Pojam i podela pretpostavki za pružanje međunarodne pravne pomoći

Pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći predstavljaju uslove koji moraju biti ispunjeni da bi uopšte došlo do realizacije bilo kog oblika međunarodne krivičnopravne pomoći.

Zakon vrši fundamentalnu podelu pretpostavki na dve vrste, u zavisnosti od organa koji je nadležan da oceni njihovu ispunjenost:

  1. Pretpostavke o čijoj ispunjenosti odlučuje nadležni pravosudni organ;
  2. Pretpostavke o čijoj ispunjenosti odluku donosi nadležni organ uprave.

Pretpostavke o kojima odlučuje nadležni pravosudni organ

Domaći pravosudni organ u svakom konkretnom slučaju ispituje postojanje sledeće tri pravosudne pretpostavke:

  • Uslov dvostruke kažnjivosti – krivično delo povodom kojeg se zahteva pružanje pomoći mora predstavljati krivično delo i po zakonu Republike Srbije.
  • Uslov nedelovanja litispendencije u našoj državi – zahteva se da za isto krivično delo nije već pravnosnažno okončan postupak pred domaćim sudom, odnosno da krivična sankcija nije u potpunosti izvršena.
  • Uslovi koji se odnose na krivično gonjenje i izvršenje krivične sankcije – krivično gonjenje, odnosno izvršenje izrečene krivične sankcije ne sme biti isključeno po domaćem zakonu usled nastupanja:
    • Zastarelosti;
    • Amnestije;
    • Pomilovanja.

Pretpostavke o kojima odlučuje organ uprave (ministar nadležan za pravosuđe)

Ove pretpostavke su političko-bezbednosnog karaktera, a odluku o njihovoj ispunjenosti donosi isključivo ministar nadležan za pravosuđe:

  • Karakter krivičnog dela – zahteva se da se molba ne odnosi na:
    • Političko krivično delo ili delo koje je povezano sa političkim krivičnim delom;
    • Krivično delo koje se sastoji isključivo u povredi vojnih dužnosti.
    • Izuzetak: Međunarodna krivičnopravna pomoć će se, izuzetno od ovog uslova, pružiti povodom krivičnih dela protiv međunarodnog humanitarnog prava za koja po zakonu ne nastupa zastarelost.
  • Zaštita vitalnih interesa države – zahteva se da pružanje krivičnopravne pomoći ne bi povredilo:
    • Suverenitet Republike Srbije;
    • Bezbednost Republike Srbije;
    • Javni poredak Republike Srbije;
    • Druge interese od suštinskog značaja za Republiku Srbiju.

Ostala opšta pravila pružanja međunarodne krivičnopravne pomoći

Načelo uzajamnosti (reciprocitet)

Međunarodna pravna pomoć se principijelno zasniva na načelu uzajamnosti (reciprocite), koje podrazumeva da se pravna pomoć pruža organima druge države pod uslovom da se u slučaju potrebe takva pomoć može uzajamno i povratno dobiti od te države.

Pravila o utvrđivanju i pretpostavljanju uzajamnosti:

  • Uloga Ministarstva: Domaći pravosudni organi pružaju pomoć pod uslovom uzajamnosti, a na njihov zahtev ministarstvo nadležno za pravosuđe daje obaveštenje o postojanju uzajamnosti.
  • Zakonska pretpostavka (Praesumptio iuris): Ukoliko ne postoje konkretni podaci o uzajamnosti, zakonski se pretpostavlja da uzajamnost postoji. To znači da će se uvek načelno smatrati da reciprocitet postoji sve dok se ne ustanovi suprotno.
  • Dokazivanje nepostojanja uzajamnosti: Da reciprocitet u konkretnom slučaju (u odnosu na određenu državu) ipak ne postoji, može se ustanoviti na dva načina:
    1. De facto – ako su organi te države u praksi odbili da pruže pravnu pomoć organima naše države;
    2. Formalno – kada nadležni organ strane države oficijelno (zvanično) informiše našu državu da njeni organi neće pružati pravnu pomoć našim organima.

Pravila o tajnosti podataka, jeziku i troškovima postupka

U ostala opšta pravila pružanja međunarodne krivičnopravne pomoći spadaju sledeća pravila:

  • Tajnost podataka: Državni organi imaju imperativnu dužnost da čuvaju tajnost svih podataka dobijenih u postupku pružanja pomoći. Posebno je zaštićena sfera privatnosti, što znači da se dobijeni podaci o ličnosti mogu koristiti isključivo u krivičnom ili upravnom postupku povodom kojeg je podneta konkretna zamolnica.
  • Jezik postupka: Postupak se primarno vodi na srpskom jeziku. Međutim, pred domaćim pravosudnim organom na čijem su području u službenoj upotrebi jezici nacionalnih manjina, postupak se vodi u skladu sa Ustavom i zakonom i na njihovom jeziku.
  • Troškovi postupka: Opšte pravilo je da sve nastale troškove pružanja pomoći snosi zamoljena država. Od ovog pravila se može odstupiti samo ako je drugačije propisano samim Zakonom o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Hijerarhija izvora i shodna primena drugih zakona

U pogledu procesnih pravila koja se primenjuju, važi stroga hijerarhijska struktura izvora:

  • Primarni izvor (Lex specialis): Zakon o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima je primarni formalni izvor prava. Njegove odredbe imaju prvenstvo i primenjuju se uvek kada je neko pitanje njime striktno i direktno rešeno.
  • Supsidijarni izvor (Lex generalis): Kada određeno procesno pitanje nije uređeno ovim specijalnim zakonom, uspostavlja se pravilo o shodnoj primeni drugih zakonskih tekstova.
  • Krug zakona koji se shodno primenjuju:
    1. Zakonik o krivičnom postupku (kada su u pitanju krivičnoprocesne radnje);
    2. Zakoni kojima se uređuju organizacija i nadležnost sudova i javnih tužilaštava.

Pojam i katalog ostalih oblika međunarodne krivičnopravne pomoći

  • Pojam: Ostali oblici međunarodne pravne pomoći predstavljaju široku grupu dokaznih, procesnih i operativnih radnji koje se preduzimaju na osnovu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima (ZMPPKS).
  • Katalog (oblici) pomoći: Zakon u ovu kategoriju svrstava sledeće radnje i mere:
    • Izvršenje procesnih radnji:
      • Radnje kojima se obezbeđuje prisustvo određenih lica (pozivanje i dostavljanje pismena).
      • Dokazne radnje: saslušanje okrivljenog, ispitivanje svedoka i veštaka, uviđaj, pretresanje prostorija i lica, kao i privremeno oduzimanje predmeta.
    • Primena određenih mera (specijalnih istražnih tehnika), odnosno posebnih dokaznih radnji: nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija, optička snimanja lica, kontrolisana isporuka, pružanje simulovanih poslovnih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova, angažovanje prikrivenog islednika, računarsko pretraživanje i obrada podataka.
    • Razmena obaveštenja i dostavljanje: dostavljanje pismena i predmeta u vezi sa krivičnim postupkom u državi molilji, kao i dostavljanje podataka bez zamolnice.
    • Savremeni oblici tehničke i timske saradnje: korišćenje audio i video-konferencijske veze, kao i formiranje zajedničkih istražnih timova.
    • Privremena predaja lica lišenog slobode radi ispitivanja pred nadležnim organom države molilje.

Opšti uslovi za pružanje ostalih oblika međunarodne pravne pomoći

Da bi domaći organ mogao pružiti neki od ostalih oblika krivičnopravne pomoći, moraju se kumulativno ispuniti sledeće tri grupe pretpostavki i uslova:

  1. Opšte pretpostavke: moraju biti ispunjene opšte pretpostavke za pružanje međunarodne krivičnopravne pomoći koje propisuje zakon.
  2. Procesni uslovi (ZKP): moraju biti ispunjeni uslovi predviđeni Zakonikom o krivičnom postupku.
  3. Uslov odsustva domaćeg postupka: zahteva se nevođenje krivičnog postupka pred domaćim sudom protiv istog lica zbog krivičnog dela povodom kojeg se traži pružanje međunarodne pravne pomoći.

Privremena predaja radi ispitivanja u svojstvu svedoka ili veštaka i posebne garancije davaocima iskaza

Zakon uspostavlja stroge garancije lične bezbednosti (tzv. pravilo o imunitetu) za lica koja iz inostranstva dolaze na teritoriju države molilje radi učešća u postupku:

  • Sadržina garancije (Pravilo o imunitetu): Lice koje boravi u inostranstvu ne može biti lišeno slobode, pritvoreno ili krivično gonjeno za ranije učinjeno krivično delo dok se nalazi na teritoriji države molilje radi davanja iskaza.
  • Krug zaštićenih lica: Garancija važi za lica koja daju iskaz u svojstvu:
    1. Oštećenog;
    2. Svedoka;
    3. Veštaka.
  • Formalni uslov u pogledu poziva: U samom pisanom pozivu koji se upućuje ovim licima mora se posebno naznačiti da oštećeni, svedok ili veštak ima ove garancije.
  • Apsolutna dobrovoljnost odazivanja: Svedok ili veštak koji se ne odazove na poziv nadležnog organa države molilje neće biti podvrgnut bilo kakvoj sankciji ili meri prinude, čak i ako je sam poziv formalno sadržao takvu pretnju ili naredbu.

Privremena predaja lica lišenog slobode iz Srbije i pravilo o tranzitu

Ukoliko se lice čije se saslušanje traži već nalazi pod režimom lišenja slobode u našoj zemlji, primenjuje se poseban režim privremene predaje:

  • Predmet zahteva: Na zahtev države molilje, lice koje se u Srbiji nalazi u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, može biti privremeno predato radi ispitivanja u svojstvu svedoka ili veštaka.
  • Kumulativne pretpostavke za odobrenje privremene predaje:
    1. Saglasnost lica – da se samo lice izričito saglasilo sa privremenom predajom;
    2. Nenarušavanje domaćeg postupka – da prisustvo tog lica nije neophodno u krivičnom postupku koji je u toku pred domaćim sudom;
    3. Nenarušavanje trajanja lišenja slobode – da privremena predaja ne dovodi do produženja lišenja slobode;
    4. Odsustvo drugih prepreka – da ne postoje drugi važni razlozi protiv privremene predaje.
  • Pravilo o tranzitu: U ovim situacijama se radi privremene predaje lica može odobriti i tranzit preko teritorije Republike Srbije.

Formiranje zajedničkih istražnih timova

Zajednički (multinacionalni, odnosno međudržavni) istražni timovi predstavljaju specifičan oblik neposredne saradnje više država na suzbijanju najtežih krivičnih dela.

Zajednički istražni timovi mogu se formirati pod uslovom da su kumulativno ispunjena sledeća dva uslova:

  1. Materijalni uslov: formiranje tima moraju da opravdavaju specifične okolnosti slučaja. U praksi se po pravilu radi o potrebi suzbijanja oblika kriminaliteta koji imaju izraženu međunarodnu komponentu, kao što su:
    • Organizovani kriminal;
    • Trgovina ljudima, itd.
  2. Formalni uslov: zahteva se postojanje formalnog sporazuma ministra nadležnog za pravosuđe i nadležnog organa strane države kojim se konkretan zajednički istražni tim osniva.

Izručenje okrivljenog ili osuđenog

8. avgusta 2026.

1. Pojam ekstradicije

  • Ekstradicija (izdavanje okrivljenih ili osuđenih) predstavlja izručenje određenog lica od strane nadležnih organa jedne države drugoj državi.
  • Izručenje se sprovodi nakon što se sprovede formalni postupak i donese odluka kojom se ekstradicija dozvoljava.
  • Svrha (cilj) ekstradicije je da se pred nadležnim organima države kojoj se konkretno lice izručuje protiv njega vodi ili nastavi već započeti krivični postupak, ili da se prema njemu izvrši izrečena krivična sankcija.

2. Vrste ekstradicije

Sa stanovišta domaćeg pravnog sistema, ekstradicija se deli na:

  1. Aktivnu ekstradiciju – situacija kada se našoj (domaćoj) državi izručuje okrivljeni ili osuđeni od strane strane države.
  2. Pasivnu ekstradiciju – situacija kada naša (domaća) država izručuje okrivljenog ili osuđenog stranoj državi koja je izručenje zahtevala.

Razlikovanje od drugih oblika predaje lica:

  • Predaja Međunarodnom krivičnom sudu: Odnosi se na stalni Međunarodni krivični sud osnovan Rimskim statutom. On se smatra i vrstom „domaćeg suda“ za države članice, a predaja oklivljenih ovom sudu predstavlja specifičan oblik izručenja kod kojeg se primenjuju pravila koja u određenoj meri odstupaju od opštih pravila ekstradicije među državama.
  • Predaja ad hoc tribunalima: Predaja okrivljenih ad hoc međunarodnim krivičnim tribunalima (kao što je bio Haški tribunal) ne predstavlja ekstradiciju, već poseban vid predaje optuženih lica.

3. Pravna priroda ekstradicije

Ekstradicija po svojoj pravnoj prirodi ima mešoviti karakter koji u sebi spaja sledeće aspekte:

  • Materijalno-pravni aspekt: Odnosi se na uslove za izdavanje lica, odnosno na pravila po kojima se ekstradicija isključuje ili ograničava, što su odredbe materijalnog krivičnopravnog karaktera.
  • Procesno-pravni aspekt: Odnosi se na sam postupak donošenja odluke o ekstradicionom zahtevu, gde se primenjuju odredbe krivičnog procesnog prava.
  • Međunarodno-pravni karakter: Ogleda se u tome što ekstradicija predstavlja rešavanje zahteva jedne države upućenog drugoj državi.
  • Političko-upravni karakter: Prisutan je zbog toga što je u većini država (uključujući i Srbiju) za donošenje konačne odluke o ekstradiciji nadležan odgovarajući upravni (politički) organ.

Izvori prava i sistemi regulisanja ekstradicije

1. Izvori prava

Pravila o izdavanju okrivljenih ili osuđenih lica nalaze se u dve vrste izvora:

  1. Primarni izvor: Potvrđeni međunarodni ugovor.
  2. Supsidijarni izvor: Zakon o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima. Ovaj zakon se primenjuje kada međunarodni ugovor ne postoji ili kada određena pitanja ugovorom nisu regulisana.

2. Uporedni sistemi regulisanja ekstradicije

U uporednoj zakonodavnoj praksi postoje tri osnovna sistema regulisanja ekstradicije:

  1. Administrativni sistem – o izručenju odlučuju isključivo i samostalno upravni (politički) organi.
  2. Sudski sistem – o izručenju odlučuje jedino i isključivo nadležni sud.
  3. Mešoviti sistem – karakteriše ga podeljena nadležnost između suda i organa uprave.
    • Sistem u Srbiji: Republika Srbija primenjuje mešoviti sistem. Kod nas sud u posebnoj vrsti kontradiktornog postupka utvrđuje da li su ispunjeni zakonski uslovi za izručenje, a potom nadležni politički, odnosno upravni organ donosi konačnu odluku o samom izručenju ili neizručenju konkretnog lica.

Opšti uslovi za izručenje okrivljenog ili osuđenog stranoj državi (Pasivna ekstradicija)

Izručenje se stranoj državi može dozvoliti radi ostvarivanja dva zakonom predviđena cilja, pod sledećim preciznim uslovima:

1. Izručenje radi vođenja krivičnog postupka (izručenje okrivljenog)

  • Uslov: Krivično delo zbog kojeg se izručenje traži mora biti delo za koje se i po zakonu Republike Srbije i po zakonu države molilje može izreći kazna zatvora od najmanje godinu dana ili teža kazna.

2. Izručenje radi izvršenja krivične sankcije (izručenje osuđenog)

Za izručenje lica koje ima status osuđenog, moraju biti kumulativno ispunjena dva uslova:

  1. Krivično delo mora biti takvo da se i po domaćem zakonu i po zakonu države molilje za njega može izreći kazna zatvora od najmanje godinu dana ili teža kazna.
  2. Osuđenom licu mora biti efektivno izrečena kazna zatvora u trajanju od najmanje četiri meseca.

3. Pravilo o kombinovanom cilju izručenja

  • Moguće je da se izručenje zasniva na kombinovanom cilju – istovremeno radi vođenja krivičnog postupka za jedno delo i radi izvršenja već izrečene kazne zatvora za drugo krivično delo u odnosu na isto lice.

4. Pravilo o konzumiranju lakših krivičnih dela

  • Ako se molba za izručenje odnosi na više krivičnih dela, od kojih pojedina ne ispunjavaju uslove o težini kazne, izručenje se može dozvoliti i za ta lakša dela.
  • Pravna posledica: Dovoljno je da samo jedno od krivičnih dela iz zamolnice ispunjava uslove, pa da izručenje bude dozvoljeno za sva dela, jer teža krivična dela na izvestan način „konzumiraju“ lakša dela za koja inače ekstradicija ne bi bila moguća.

Pretpostavke za izručenje okrivljenog ili osuđenog (ekstradiciju)

Pored opštih pretpostavki koje moraju biti ispunjene za bilo koji oblik međunarodne krivičnopravne pomoći (poput dvostruke kažnjivosti i uslova koji se odnose na krivično gonjenje) i osnovnih uslova u pogledu težine dela ili izrečene kazne, izručenje je dopušteno isključivo ako su kumulativno ispunjene i sledeće posebne pretpostavke:

1. Opšte pretpostavke za svako izručenje

  • Uslov neposedovanja domaćeg državljanstva – lice čije se izručenje zahteva ne sme biti državljanin Republike Srbije.
  • Uslov nemogućnosti primene teritorijalnog ili realnog principa – krivično delo povodom kojeg se traži izručenje ne sme biti izvršeno na teritoriji Republike Srbije, protiv Republike Srbije ili protiv njenog državljanstva.
  • Uslov nedelovanja litispendencije – protiv istog lica se u Republici Sribiji ne sme već voditi krivični postupak za isto krivično delo povodom kojeg se izručenje zahteva.
  • Uslov poznatog identiteta – mora biti precizno i pouzdano utvrđena istovetnost (identitet) lica čije se izručenje traži.
  • Uslov dokazne utemeljenosti ekstradicionog zahteva – neophodno je da postoji dovoljno dokaza za osnovanu sumnju da je to lice učinilo krivično delo, odnosno da postoji pravnosnažna sudska odluka kojom je oglašeno krivim.

2. Dodatni uslovi za tri specifične situacije

Ukoliko se radi o nekoj od sledeće tri posebne situacije, zakon zahteva ispunjenje i dodatnih uslova:

  • Kada je u Srbiji već doneta pravnosnažna osuda u odnosu na isto lice – zahteva se postojanje mogućnosti za izuzetak u odnosu na načelo ne bis in idem, što podrazumeva da po domaćem zakonu (zakonu Srbije) mora biti pravno moguće ponavljanje krivičnog postupka za to krivično delo.
  • Kada se radi o osudi u odsustvu u državi molilji – država koja zahteva izručenje mora pružiti garancije da će krivični postupak biti ponovljen u prisustvu izručenog lica.
  • Kada država molilja u svom sistemu ima smrtnu kaznu (a delo se odnosi na zaprećenu smrtnu kaznu) – država molilja mora pružiti formalne garancije da smrtna kazna neće biti izrečena, odnosno da neće biti izvršena ukoliko je već izrečena.

Načelo specijaliteta u ekstradicionom pravu

1. Pojam i suština načela specijaliteta

  • Načelo specijaliteta predstavlja zabranu odgovarajućeg „prekoračenja“ u krivičnom gonjenju ili krivičnom sankcionisanju izručenog lica, kao i zabranu njegove reekstradicije (izručenja trećoj državi).
  • Sadržina zabrane: Ako izručenje bude dozvoljeno, izručeno lice ne može biti:
    1. Krivično gonjeno;
    2. Podvrgnuto izvršenju krivične sankcije;
    3. Izručeno trećoj državi (reekstradirano).
  • Uslov za primenu zabrane: Zabrana važi kumulativno samo ako se radi o krivičnom delu koje je izvršeno pre ekstradicije, a to delo nije predmet ekstradicije (odnosno nije delo povodom kojeg je izručenje odobreno).

2. Izuzeci od načela specijaliteta

Navedena zabrana i garancije koje pruža načelo specijaliteta prestaju da važe u sledeće dve alternativne situacije:

  1. Ako se izručeno lice izričito odreklo ovih garancija (odreklo se zaštite od gonjenja, izvršenja sankcije ili reekstradicije za dela izvršena pre izručenja koja nisu bila predmet ekstradicije).
  2. Ako izručeno lice, iako je imalo realnu mogućnost, nije napustilo teritoriju države kojoj je izručeno u roku od 45 dana od dana njegovog uslovnog otpusta ili izvršene krivične sankcije, ili ako se nakon odlaska dobrovoljno vratilo na teritoriju te države.

Dokumentacija koja se prilaže uz ekstradicionu zamolnicu

Zakon striktno propisuje koja se prateća pismena i dokazi moraju priložiti uz zamolnicu kojom se zahteva izručenje. Ta dokumentacija obuhvata:

  • Sredstva za utvrđivanje istovetnosti oklivljenog ili osuđenog (precizan opis, fotografija, otisci prstiju i slično);
  • Uverenje ili drugi relevantni podaci o državljanstvu lica čije se izručenje zahteva;
  • Procesne odluke nadležnog organa – odluka o pokretanju krivičnog postupka, optužnica, odluka o određivanju pritvora ili pravnosnažna presuda;
  • Navođenje dokaza o postojanju osnovane sumnje da je lice učinilo delo za koje se izručenje traži.

Konkurencija ekstradicionih zahteva i određivanje prvenstva

1. Pojam konkurencije zahteva

  • Ova situacija nastaje kada više država molilja podnese zamolnice za izručenje istog lica zbog istog ili zbog različitih krivičnih dela.
  • Pravna specifičnost: Ne mora se raditi o doslovno „istovremenom“ podnošenju zahteva u minut ili dan, već je ključno da se radi o zahtevima koji su podneti u odnosu na isto lice u pogledu kojeg još uvek nije doneta odluka o izručenju (jer je zahtev aktuelan samo do donošenja te odluke).

2. Metod odlučivanja i kriterijumi prvenstva

  • Sistem slobodne ocene: Naš zakonodavac više ne propisuje kruta, stroga i apsolutna pravila o prioritetu. Odlučivanje se prepušta slobodnoj oceni nadležnog organa uz obavezu da uzme u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja.
  • Orijentacioni (exempli causa) kriterijumi: Prilikom donošenja odluke o prvenstvu, nadležni organ će posebno ceniti sledeće okolnosti:
    1. Teritoriju na kojoj je krivično delo učinjeno;
    2. Težinu krivičnog dela;
    3. Redosled podnošenja ekstradicionih zahteva (zahtevi koji su ranije podneti);
    4. Državljanstvo lica čije se izručenje zahteva;
    5. Mogućnost daljeg izručenja trećoj državi.

3. Formalni uslov: Obaveza obrazloženja

  • Odluka o izručenju u slučaju konkurencije zahteva mora biti detaljno obrazložena.
  • Obrazloženje mora da sadrži jasno i precizno objašnjenje zbog kojih je tačno okolnosti i razloga konkretnom ekstradicionom zahtevu data prednost u odnosu na zahteve drugih država.

Postupak izručenja okrivljenog ili osuđenog – postupak pred sudom

1. Faze postupka izručenja i funkcionalna nadležnost

Postupak ekstradicije (izručenja) po svojoj strukturi deli se na dve osnovne faze:

  • Sudski postupak – predstavlja prvu fazu u kojoj se preduzimaju procesne radnje, ispituje ispunjenost pretpostavki za izručenje i o tome donosi odluka.
  • Postupak pred organom uprave – predstavlja drugu fazu u kojoj ministar nadležan za pravosuđe donosi konačnu odluku o ekstradicionom zahtevu. Ovaj postupak se može sprovesti isključivo pod uslovom da je sud u prethodnoj fazi pravnosnažno utvrdio da su ispunjene sve zakonske pretpostavke za izručenje.

Funkcionalna nadležnost unutar sudskog postupka: U okviru prve (sudske) faze, postupak se odvija pred dva funkcionalna oblika krivičnog suda:

  1. Istražni sudija – pred kojim se najpre odvija postupak i preduzimaju inicijalne radnje (pri čemu određene radnje može vršiti i policija);
  2. Vanraspravno veće – pred kojim se postupak nastavlja nakon što istražni sudija sprovede svoje radnje i dostavi mu spise predmeta.

2. Inicijalne radnje i teritorijalna nadležnost

  • Dostavljanje zamolnice: Ministarstvo nadležno za pravosuđe dostavlja ekstradicionu zamolnicu sudu na čijem području lice čije se izručenje zahteva boravi ili se zatekne.
  • Uloga policije u lociranju: Ukoliko mesto boravišta ili nalaženja lica nije poznato, policija preduzima radnje u cilju utvrđivanja mesta gde se to lice nalazi.
  • Naredba za dovođenje: Ako je zamolnica formalno uredna (sadrži sve zakonske elemente) i praćena je propisanom dokumentacijom, istražni sudija izreče naredbu za dovođenje. Ovu naredbu izvršava policija, koja ima dužnost da lice odmah sprovede istražnom sudiji.

3. Klasifikacija radnji istražnog sudije

Sve radnje koje istražni sudija preduzima u ekstradicionom postupku dele se na dve kategorije:

  1. Obavezne radnje:
    • Saslušanje lica čije se izručenje zahteva (što podrazumeva neposredno saslušanje, davanje zakonom propisanih obaveštenja i pouka o pravima);
    • Ispitivanje postojanja pretpostavki za izručenje.
  2. Fakultativne radnje:
    • Izdavanje naredbe za pretresanje lica i prostorija i privremeno oduzimanje predmeta;
    • Određivanje ekstradicionog pritvora (bilo u redovnom postupku, bilo po posebnom zahtevu pre podnošenja samog ekstradicionog zahteva).

4. Pretresanje i privremeno oduzimanje predmeta

  • Pretpostavka za pretresanje: Istražni sudija može narediti pretresanje lica i prostorija u kojima ono boravi isključivo na zahtev države molilje.
  • Predmet privremenog oduzimanja: Od lica se privremeno oduzimaju predmeti krivičnog dela pronađeni pri pretresanju, kao i imovinska korist pribavljena krivičnim delom.
  • Vremensko ograničenje privremenog oduzimanja: Ova mera može trajati do donošenja odluke o pritvoru ili drugoj meri za obezbeđenje prisustva, a najduže 48 sati od trenutka privođenja tog lica.
  • Izuzetno privremeno ustupanje: Ako se radi o predmetima koji se po zakonu Republike Srbije moraju obavezno oduzeti, istražni sudija ih može privremeno predati državi molilji, ali uz eksplicitan uslov da budu vraćeni u roku koji on odredi.
  • Pravna posledica dozvoljenog izručenja: Ukoliko izručenje bude pravnosnažno dozvoljeno, svi privremeno oduzeti predmeti i imovinska korist se trajno predaju državi molilji.

5. Procesni položaj lica: Identifikacija, pouke o pravima i odbrana

Kada se lice dovede pred istražnog sudiju, zakon propisuje strogu proceduru zaštite njegovih prava:

A) Preliminarne radnje i informisanje

  • Istražni sudija najpre utvrđuje identitet dovedenog lica.
  • Nakon utvrđivanja istovetnosti, sudija ga obaveštava o razlogu dovođenja i o dokazima na osnovu kojih se izručenje zahteva.

B) Pouka o pravima

Sudija je dužan da lice pouči o sledećim pravima:

  1. Pravo na potpunu pasivnu odbranu – pravo da ne iznese nikakvu odbranu, odnosno da nije dužno ništa da izjavi;
  2. Pravo na stručnu odbranu – pravo da uzme branioca po sopstvenom izboru;
  3. Pravo da branilac prisustvuje njegovom saslušanju.
  4. Dodatna pouka: Sudija poučava lice i o procesnoj mogućnosti da da saglasnost za izručenje po pojednostavljenom postupku (što ne predstavlja njegovo pravo, već isključivo procesnu mogućnost).

C) Obavezna odbrana (Postavljanje branioca po službenoj dužnosti)

Zakon predviđa obaveznu stručnu odbranu u postupku ekstradicije. Branilac po službenoj dužnosti se postavlja u jednoj od sledeće dve alternativne situacije:

  1. Ukoliko se lice izričito odrekne prava na branioca;
  2. Ukoliko lice, u roku od 24 sata od kada je poučeno o pravu na angažovanje branioca, ne obezbedi branioca po sopstvenom izboru.

6. Saslušanje lica čije se izručenje zahteva

  • Prethodno obaveštenje: Istražni sudija je dužan da o dovođenju lica službeno (oficijelno) obavesti javnog tužioca.
  • Predmet i obim saslušanja: Saslušanje se vrši nakon utvrđivanja identiteta, pouke o pravima i obezbeđivanja branioca. Lice se saslušava o okolnostima koje su bitne za utvrđivanje pretpostavki za izručenje, a naročito o:
    1. Ličnim prilikama;
    2. Državljanstvu;
    3. Odnosu prema državi molilji;
    4. Odnosu prema samom zahtevu za izručenje.
  • Prisustvo i pravo na ispitivanje: Saslušanju obavezno prisustvuju javni tužilac i branilac, koji imaju pravo da licu postavljaju pitanja.
  • Zapisnik: O toku i sadržaju saslušanja obavezno se sastavlja zapisnik.

7. Ekstradicioni pritvor i alternativne mere

A) Pravna priroda i razlozi za određivanje

Ekstradicioni pritvor je fakultativnog karaktera. Istražni sudija ga može odrediti tek nakon sprovedenog saslušanja, ukoliko postoji neki od sledeća dva alternativna pritvorska razloga:

  1. Opasnost od bekstva radi opstrukcije ekstradicije – postojanje okolnosti koje ukazuju da će se lice sakriti ili pobeći sa ciljem da omete postupak odlučivanja o zamolnici ili samo sprovođenje izručenja;
  2. Opasnost od dokazne opstrukcije – postojanje okolnosti koje ukazuju da će lice ometati prikupljanje dokaza u postupku izručenja ili u krivičnom postupku pred sudom države molilje.

B) Vremenska ograničenja i kontrola opravdanosti

  • Maksimalno trajanje: Pritvor može trajati najduže do izvršenja odluke o izručenju, ali je limitiran apsolutnim rokom od najduže godinu dana od dana pritvaranja.
  • Periodična kontrola: Sud je dužan da po službenoj dužnosti, po isteku svaka dva meseca od pravnosnažnosti rešenja o određivanju pritvora, ispita da li i dalje postoje razlozi za njegovo produženje ili ga treba ukinuti.

C) Alternativne mere obezbeđenja prisustva

  • Ukoliko to opravdavaju posebni razlozi, istražni sudija ima ovlašćenje da umesto ekstradicionog pritvora odredi drugu meru za obezbeđenje prisustva lica.

8. Ispitni postupak o pretpostavkama i dostavljanje spisa

A) Radnje utvrđivanja pretpostavki

Istražni sudija preduzima sve potrebne radnje kako bi utvrdio postojanje zakonskih pretpostavki za izručenje lica i predaju privremeno oduzetih predmeta.

B) Postupanje u nedostatku garancija države molilje

Ako država molilja uz zamolnicu nije dostavila potrebne garancije (kod suđenja u odsustvu – garanciju da će postupak biti ponovljen u prisustvu lica; ili kod smrtne kazne – garanciju da ona neće biti izrečena odnosno izvršena ukoliko takva kazna postoji u njenom sistemu), zakon obavezuje istražnog sudiju na sledeći korak:

  • Sudija će od države molilje zatražiti dostavljanje tih garancija.
  • Za dostavljanje garancija određuje se rok koji ne može biti duži od 30 dana.

C) Izrada službene beleške o domaćem postupku ili sankciji

  • Ukoliko se protiv lica pred domaćim sudom vodi krivični postupak (za isto ili drugo delo), ili se ono već nalazi na izdržavanju kazne zatvora odnosno izvršenju druge sankcije lišenja slobode u Srbiji, istražni sudija je dužan da o tome sačini pisanu belešku u spisima predmeta.

D) Otpremanje spisa

  • Nakon što sprovede sve navedene obavezne i potrebne radnje, istražni sudija dostavlja spise predmeta vanraspravnom veću radi donošenja odluke o ispunjenosti pretpostavki za izručenje.

Zahtev za privremeno pritvaranje pre podnošenja ekstradicione zamolnice

1. Pojam i uslov hitnosti

  • U hitnim slučajevima, nadležni organ države molilje može podneti specifičan zahtev za pritvaranje pre nego što formalno podnese samu ekstradicionu zamolnicu.

2. Obavezni elementi (sadržina) zahteva

Ovaj zahtev po zakonu mora da sadrži sledeća četiri elementa:

  1. Podatke potrebne za utvrđivanje istovetnosti (identiteta) lica čije će izručenje biti zatraženo;
  2. Činjenični opis i pravnu kvalifikaciju krivičnog dela;
  3. Izjavu nadležnog organa države molilje o postojanju sudske odluke ili optužnog akta na osnovu kojeg se zahteva ekstradicija;
  4. Izjavu da će naknadno biti podneta formalna ekstradiciona zamolnica.

3. Načini dostavljanja zahteva

Zahtev se domaćem pravosudnom organu ili policiji može podneti na jedan od sledeća tri načina:

  • Neposredno;
  • Preko ministarstva nadležnog za pravosuđe;
  • Preko INTERPOL-a (Međunarodne organizacije kriminalističke policije).

4. Međunarodna poternica kao zahtev za pritvaranje

  • Pravilo: Pod uslovom uzajamnosti (reciprociteta), raspisana međunarodna poternica se po zakonu izjednačava sa zahtevom za pritvaranje pre podnošenja ekstradicione zamolnice.

Postupak i određivanje pritvora pre podnošenja zamolnice

1. Inicijalne radnje policije i istražnog sudije

  • Uloga policije: Policija lišava slobode lice na koje se odnosi zahtev i ima dužnost da ga odmah sprovede istražnom sudiji.
  • Radnje istražnog sudije: Kada dovedeno lice stupi pred istražnog sudiju, on preduzima sledeće radnje:
    • Utvrđuje istovetnost (identitet) dovedenog lica;
    • Obaveštava ga o razlogu dovođenja;
    • Poučava ga o pravima (koja su po obimu i sadržini potpuno istovetna pravima koja ima lice u redovnom ekstradicionom postupku).
  • Obavezna odbrana: Licu se postavlja branilac po službenoj dužnosti iz istih zakonskih razloga iz kojih se takav branilac postavlja i u klasičnom ekstradicionom postupku.

2. Određivanje i dostavljanje rešenja o pritvoru

  • Fakultativni karakter: I ovaj oblik pritvora je fakultativnog karaktera. Istražni sudija ga može, ali ne mora odrediti, a odluku donosi tek nakon saslušanja dovedenog lica.
  • Dostavljanje i obaveštavanje:
    • Rešenje o određivanju pritvora i pouku o roku za podnošenje zamolnice istražni sudija bez odlaganja dostavlja nadležnom organu države molilje.
    • O donetoj odluci sudija odmah obaveštava javnog tužioca.
    • Ukoliko je zahtev za pritvaranje bio dostavljen neposredno ili preko INTERPOL-a, o određivanju pritvora se obavezno obaveštava i ministarstvo nadležno za pravosuđe.

3. Ukidanje i produženje pritvora (Procesni rokovi)

Istražni sudija ima zakonsku dužnost da ukine pritvor u sledeće dve alternativne situacije:

  1. Ako nadležni organ države molilje ne podnese ekstradicionu zamolnicu u roku od 18 dana od dana kada je lice pritvoreno;
  2. Ukoliko prestanu razlozi zbog kojih je pritvor određen.

Izuzetak (Produženje roka za zamolnicu):

  • Na zahtev nadležnog organa države molilje, istražni sudija može produžiti rok za podnošenje ekstradicione zamolnice.
  • Maksimalno trajanje produženja: Rok se može produžiti najviše do 40 dana od dana pritvaranja.

Pravne posledice propuštanja roka:

  • Ukoliko ekstradiciona zamolnica ne bude podneta u zakonskom (odnosno produženom) roku, lice se mora pustiti na slobodu.
  • Ovo lice se u budućnosti može ponovo pritvoriti jedino pod uslovom da se ispune razlozi za određivanje pritvora koji važe u klasičnom ekstradicionom postupku.

Postupak i odlučivanje pred vanraspravnim većem

Nakon što istražni sudija sprovede sve radnje i dostavi spise, vanraspravno veće razmatra spise predmeta i donosi jednu od dve zakonom predviđene odluke:

1. Rešenje o odbijanju izručenja

Ovo rešenje se donosi ukoliko veće utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za ekstradiciju.

  • Hitno dostavljanje: Rešenje se bez odlaganja dostavlja neposredno višem sudu na kontrolu.
  • Postupak pred neposredno višim sudom: Ovaj sud odlučuje tek nakon saslušanja javnog tužioca i branioca lica čije se izručenje zahteva.
  • Odluke višeg suda: Neposredno viši sud može rešenje vanraspravnog veća:
    • Potvrditi;
    • Ukinuti;
    • Preinačiti.
  • Pravna posledica pravnosnažnog odbijanja: Pravnosnažno rešenje o odbijanju izručenja dostavlja se ministarstvu nadležnom za pravosuđe, koje ima obavezu da o tome zvanično obavesti državu molilju.

2. Rešenje o ispunjenosti pretpostavki za izručenje

Ovo rešenje se donosi ukoliko veće utvrdi da su ispunjene sve zakonske pretpostavke za ekstradiciju.

  • Pravna priroda: Rešenje je isključivo deklarativnog karaktera. Njime se ekstradicija još uvek pravno ne dozvoljava, već se samo sudski utvrđuje postojanje potrebnih zakonskih uslova. Na osnovu ovog rešenja, konačnu odluku o izručenju donosi ministar nadležan za pravosuđe.
  • Pravo na žalbu: Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba neposredno višem sudu.
  • Rok za žalbu: Žalba se podnosi u kratkom prekluzivnom roku od tri dana od dana prijema rešenja.
  • Odlučivanje po žalbi: Neposredno viši sud donosi odluku (potvrđuje, ukida ili preinačuje rešenje) tek nakon saslušanja javnog tužioca, lica čije se izručenje zahteva i njegovog branioca.

Pojednostavljeno izručenje (ekstradicija)

1. Pojam i osnovni uslov (conditio sine qua non)

  • Pojednostavljeno izručenje predstavlja ubrzani oblik ekstradicionog postupka.
  • Osnovni uslov: Nezaobilazni uslov (conditio sine qua non) za vođenje ovog postupka jeste izričit pristanak (saglasnost) lica čije se izručenje zahteva.

2. Formalne aktivnosti istražnog sudije

Ukoliko lice pred sudom izjavi da pristaje na pojednostavljeno izručenje, istražni sudija je dužan da preduzme sledeće dve formalne radnje:

  1. Upoznaje lice sa pravnim posledicama takve izjave;
  2. Ispituje (pita) lice da li je izjavu o pristanku dalo potpuno dobrovoljno.
  3. Zapisnik: O ovim preduzetim aktivnostima i izjavi o pristanku obavezno se sastavlja zapisnik.

3. Pravni karakter i neopozivost pristanka

  • Data saglasnost lica da bude izručeno po pojednostavljenom postupku je neopoziva i ne može se naknadno povući.

4. Donošenje odluke i žalbeni režim

  • Dostavljanje spisa: Istražni sudija zapisnik i ostale spise predmeta odmah dostavlja vanpretresnom veću.
  • Odluka veća: Vanpretresno veće donosi rešenje o ispunjenosti pretpostavki za izručenje.
  • Žalbeni režim: Protiv ovog rešenja vanraspravnog veća žalba nije dozvoljena.
  • Pravna posledica: Rešenje se bez odlaganja dostavlja ministru nadležnom za pravosuđe, koji odmah preuzima postupak i odlučuje u skladu sa pravilima koja uređuju ministarsku fazu ekstradicionog postupka.

Postupak izručenja pred ministrom nadležnim za pravosuđe

1. Pravna priroda i pokretanje postupka pred ministrom

  • Neneposrednost i uslovljenost: Do postupka pred ministrom nadležnim za pravosuđe ne dolazi automatski i obavezno.
  • Conditio sine qua non: Jedini i nezaobilazni uslov za pokretanje ove faze jeste da je prethodno nadležni sud, u funkcionalnom obliku vanraspravnog veća, doneo pravnosnažno rešenje o ispunjenosti pretpostavki za izručenje.
  • Dostavljanje spisa: Nakon donošenja, ovo pravnosnažno sudsko rešenje se zajedno sa celokupnim spisima predmeta dostavlja ministru nadležnom za pravosuđe.

2. Vrste odluka (rešenja) ministra i njihovo dostavljanje

Nakon što primi spise predmeta, ministar nadležan za pravosuđe donosi jednu od dve alternativne odluke:

  1. Rešenje kojim dozvoljava izručenje;
  2. Rešenje kojim se ne dozvoljava izručenje.

Dostavljanje donetog rešenja: Rešenje koje donese ministar mora se obavezno dostaviti sledećim subjektima:

  • Nadležnom sudu;
  • Licu čije je izručenje zahtevano;
  • Ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove;
  • Državi molilji.

3. Rešenje kojim se dozvoljava izručenje i njegovo dodatno uslovljavanje

  • Osnov za donošenje: Ovo rešenje se donosi kada su ispunjene sve zakonom propisane pretpostavke za izručenje (ekstradicioni uslovi).
  • Uslovni karakter odluke: Odluka ministra može imati poseban uslovni karakter, jer on ima zakonsko ovlašćenje da u rešenju postavi dodatne uslove. Ispunjenje ovih uslova od strane nadležnih organa države molilje predstavlja conditio sine qua non za samu realizaciju ekstradicije.
  • Dozvoljeni uslovi: Izručenje se može usloviti naročito:
    1. Nemoćnošću krivičnog gonjenja, izvršenja sankcije ili reekstradicije (izručenja trećoj državi) ekstradiranog lica za krivično delo koje je izvršeno pre izručenja, a koje nije predmet ekstradicije.
      • Izuzetak: Ovaj uslov ne važi ako se izručeno lice izričito odreklo tih garancija.
    2. Postavljanjem drugih uslova.

4. Rešenje kojim se ne dozvoljava izručenje: Razlozi i izuzetak

Ministar donosi rešenje kojim se izručenje ne dozvoljava kada utvrdi da nisu ispunjene opšte pretpostavke za pružanje međunarodne krivičnopravne pomoći.

To znači da će ministar odbiti izručenje čak i ako je sud prethodno utvrdio da su ekstradicioni uslovi ispunjeni, ukoliko postoji neki od sledećih alternativno propisanih razloga:

  • Ako se izručenje zahteva za političko krivično delo (ili delo povezano sa njim);
  • Ako se zahtev odnosi na delo koje se sastoji isključivo u povredi vojnih dužnosti;
    • Izuzetak: Ekstradicija se, izuzetno od ovog pravila, dozvoljava ako se radi o krivičnom delu protiv međunarodnog humanitarnog prava za koje ne nastupa zastarelost;
  • Ako bi ekstradicija povredila suverenitet, bezbednost, javni poredak ili druge interese od suštinskog značaja za Republiku Srbiju;
  • Ako u postupku suđenja u odsustvu (suđenje u odsustvu) licu čije se izručenje traži, nisu bile ostvene garancije pravičnog suđenja.

5. Odlaganje izručenja i privremeno izručenje

A) Odlaganje izručenja (Faktički rokovi)

Ministar može odložiti izvršenje rešenja kojim je izručenje dozvoljeno. Odlaganje može trajati u okviru dva alternativno propisana roka:

  1. Dok se protiv lica pred domaćim sudom pravnosnažno ne okonča krivični postupak koji se vodi za drugo krivično delo;
  2. Dok to lice u Republici Srbiji ne izdrži kaznu zatvora ili drugu krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode.

B) Privremeno izručenje

Ukoliko je došlo do odlaganja, ministar može dozvoliti privremeno izručenje lica državi molilji pod sledećim kumulativnim uslovima:

  1. Ako privremeno izručenje neće štetiti krivičnom postupku koji se vodi pred domaćim sudom;
  2. Ukoliko država molilja pruži formalne garancije da će privremeno izručeno lice biti u pritvoru i da će ga, na zahtev ministra, vratiti Republici Srbiji.

C) Uračunavanje vremena i odustanak od vraćanja

  • Uračunavanje pritvora: Prilikom kasnijeg izricanja kazne zatvora pred domaćim sudom, licu se obavezno uračunava vreme koje je provelo u pritvoru u državi molilji tokom privremenog izručenja (neizdržani deo kazne u Srbiji se umanjuje za to vreme).
  • Odluka o nevraćanju: Uzimajući u obzir ove okolnosti (odnosno dužinu trajanja pritvora u inostranstvu), ministar može odlučiti da ne zahteva vraćanje privremeno izručenog lica u Republiku Srbiju.

6. Realizacija i neposredno izvršenje predaje lica

A) Nadležnost za izvršenje i sporazum o predaji

  • Nadležni organ: Rešenje o dozvoli izručenja neposredno izvršava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove (MUP).
  • Predmet sporazuma: MUP se sa nadležnim organom države molilje dogovara o bitnim tehničkim parametrima predaje, koji obuhvataju:
    • Mesto predaje;
    • Vreme predaje;
    • Način predaje oklivljenog ili osuđenog.

B) Procesni rokovi za realizaciju i pravne posledice nepreuzimanja

  • Opšti rok za predaju: Predaja se mora realizovati u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja kojim se izručenje dozvoljava.
  • Pravna posledica propuštanja roka (Puštanje na slobodu): Ukoliko država molilja bez opravdanog razloga ne preuzme lice dogovorenog dana, to lice se obavezno pušta na slobodu.
  • Izuzetak (Određivanje novog dana): Na obrazloženi zahtev države molilje, ministar može odrediti drugi dan za realizaciju predaje.

Izručenje okrivljenog ili osuđenog Republici Srbiji (Aktivna ekstradicija)

1. Procesna inicijativa i nadležnost

  • Inicijator postupka: Nadležni sud podnosi zahtev za izručenje.
  • Organ koji podnosi zamolnicu: Ministarstvo nadležno za pravosuđe je jedini organ ovlašćen da na osnovu zahteva suda podnese formalnu ekstradicionu zamolnicu stranoj državi.

2. Kumulativni uslovi za podnošenje zamolnice

Da bi se od strane države moglo zahtevati izručenje nekog lica, moraju biti ispunjena dva kumulativna uslova:

  1. Statusni uslov – lice ima status okrivljenog (protiv njega se vodi krivični postupak pred domaćim sudom) ili status osuđenog (domaći sud mu je pravnosnažnom odlukom izrekao krivičnu sankciju).
  2. Uslov boravka u inostranstvu – lice se efektivno nalazi na teritoriji strane države.

Prateća dokumentacija: Uz ekstradicionu zamolnicu se obavezno prilaže istovrsna dokumentacija koja je potrebna i kada strana država zahteva izručenje od Republike Srbije.

3. Pravne posledice izručenja i princip specijaliteta

Kada strana država odobri izručenje i preda lice našim organima, nastupaju sledeća pravna dejstva:

  • Pravilo specijaliteta (Osnovno pravilo): Protiv izručenog lica se može pokrenuti krivični postupak, odnosno izvršiti krivična sankcija, isključivo za krivično delo za koje je izručenje odobreno.
  • Izuzetak od pravila specijaliteta: Krivični postupak se može voditi (ili sankcija izvršiti) i za druga dela samo ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova:
    1. Ako se izručeno lice izričito odreklo tog prava (prava na zaštitu koju pruža specijalitet);
    2. Ukoliko strana država (država koja je izvršila izručenje) nije postavila takav uslov (da se postupak vodi samo za delo povodom kojeg je izručenje odobreno).

4. Dejstvo uslova strane države na izricanje i izvršenje krivične sankcije

Ukoliko je strana država odobrila izručenje, ali uz postavljanje određenih uslova koji se odnose na vrstu ili visinu krivične sankcije koja se može izreći odnosno izvršiti, nastupaju sledeće pravne posledice:

  • Pri izricanju sankcije: Domaći sud je u potpunosti vezan tim uslovima i ne može izreći sankciju koja ih prekoračuje.
  • Pri izvršenju već izrečene sankcije: Domaći sud koji je sudio u prvom stepenu preinačiće odluku o krivičnoj sankciji u skladu sa uslovima koje je postavila strana država, pod uslovom da su ti uslovi u saglasnosti sa domaćim propisima u ovoj materiji.

5. Uračunavanje inostranog pritvora

  • Ukoliko je izručeno lice pre predaje bilo lišeno slobode (pritvoreno) u stranoj državi zbog krivičnog dela radi kojeg je izručeno, vreme provedeno u inostranom pritvoru obavezno se uračunava u krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode.

Sprovodjenje preko teritorije Republike Srbije radi ekstradicije trećoj državi (Tranzit)

1. Pravna priroda instituta

  • Tranzit (sprovođenje) lica preko naše teritorije nije tipična ekstradiciona materija u užem smislu, jer u ovom slučaju Republika Srbija niti sama izručuje lice, niti se njoj to lice izručuje.
  • Predstavlja poseban vid faktičke međunarodne pomoći i saradnje koji se pruža na osnovu opštih načela solidarnosti i uzajamnog poverenja između država.
  • Podleže određenim razumnim ograničenjima u odnosu na:
    • Karakter krivičnog dela zbog kojeg se lice ekstradira;
    • Državljanstvo lica koje se sprovodi.

2. Nadležnost za odobrenje tranzita

  • Odluku kojom se odobrava sprovođenje lica preko naše teritorije donosi ministar nadležan za pravosuđe na zahtev strane države koja je izručenje zahtevala.

3. Kumulativni uslovi (pretpostavke) za odobrenje sprovođenja

Ministar može odobriti tranzit preko naše teritorije isključivo kada su kumulativno ispunjene sledeće dve grupe pretpostavki:

  1. Opšte pretpostavke za pružanje međunarodne krivičnopravne pomoći (propisane članom 7 Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima);
  2. Pretpostavke za izručenje (propisane članom 16 istog zakona).

4. Dokumentacija i troškovi tranzita

  • Prateća dokumentacija: Uz zamolnicu kojom se traži odobrenje tranzita mora se priložiti istovrsna dokumentacija koja je inače potrebna kada se zahteva samo izručenje.
  • Troškovi: Sve troškove sprovođenja lica preko teritorije Republike Srbije u potpunosti snosi država molilja.