Kategorija: Saglasnost volja

Pretnja i fizička prinuda

15. januara 2026.

Pretnja

Pretnja je mana volje koja postoji kada je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenim postupkom izazvao opravdani strah kod druge strane, tako da je ova zbog toga zaključila ugovor.
• Psihički pritisak: To je stavljanje u izgled nekog zla koje će pogoditi ugovornika ili treće lice ako ne izjavi volju kako se traži.
• Svesni nesklad volje: Za razliku od zablude (gde strana ne zna da greši), kod pretnje ugovornik je svestan da izjavljuje nešto što ne želi, ali to čini pod prisilom.

BITNI USLOVI
Da bi pretnja bila razlog za poništaj (rušljivost) ugovora, moraju se steći tri uslova:
• 1. Ozbiljnost (Opravdani strah): Pretnja mora biti podesna da izazove strah za život, telo ili drugo značajno dobro (imovinsko ili neimovinsko – čast, ugled) ugovornika ili trećeg lica.
    ◦ Merilo (Subjektivno): Naše pravo usvaja subjektivno merilo. Ne ceni se da li bi se uplašio „prosečan razuman čovek“, već da li je pretnja izazvala strah kod konkretnog lica s obzirom na njegove lične osobine (uzrast, pol, konstitucija, obrazovanje, položaj).
• 2. Odlučujući uticaj (Uzročna veza): Ugovor ne bi bio zaključen da nije bilo pretnje.
• 3. Nedopuštenost: Pretnja mora biti protivna pravu ili moralu. Razlikujemo situacije:
    ◦ Nedopušteno sredstvo: (npr. fizički napad, ucena intimnim slikama) → Uvek pretnja.
    ◦ Dopušteno sredstvo + Dopušten cilj: (npr. pretnja tužbom radi naplate duga) → NIJE pretnja i ne vodi poništaju.
    ◦ Dopušteno sredstvo + Nedopušten cilj (Zloupotreba prava): (npr. pretnja krivičnom prijavom da bi se iznudio zakup kancelarije) → Jeste pretnja.

PRETNJA TREĆEG LICA
Za razliku od prevare, kod pretnje važi stroži režim zaštite žrtve:
• Ugovor je rušljiv čak i kada pretnja potiče od trećeg lica, nezavisno od toga da li je druga ugovorna strana znala za pretnju ili je bila savesna.

DEJSTVA I SANKCIJE
Ugovor zaključen pod pretnjom je RUŠLJIV (relativno ništav).
• Pravo na poništaj: Ima samo strana koja je bila pod pretnjom. Odluka suda je konstitutivna.
• Rokovi (Prekluzivni):
    ◦ Subjektivni: 1 godina od dana prestanka pretnje (ne od dana zaključenja!). Ratio legis: Rok ne teče dok pretnja traje jer strana tada nije slobodna da traži poništaj.
    ◦ Objektivni: 3 godine od dana zaključenja ugovora.
• Konvalidacija: Ako se propuste rokovi ili strana potvrdi ugovor (izričito ili izvršenjem), ugovor se osnažuje.
• Restitucija: Vraćanje onoga što je primljeno ili isplata novčane protivvrednosti.

NAKNADA ŠTETE
Pored poništaja, žrtva ima pravo na naknadu štete.
• Od saugovornika: Po pravilima ugovorne odgovornosti.
• Od trećeg lica: Po pravilima deliktne odgovornosti (ako je treći pretio).
• Odgovornost žrtve prema savesnom saugovorniku: Ako je pretnju izvršilo treće lice, a saugovornik nije znao za nju, strana koja poništava ugovor dužna je da nadoknadi štetu tom savesnom saugovorniku (jer on trpi posledice poništaja bez svoje krivice).

Fizička prinuda

Fizička prinuda (vis absoluta) predstavlja primenu fizičke sile, nanošenje bola, telesno povređivanje, mučenje ili lišavanje slobode, kako bi se druga strana naterala da izjavi volju određene sadržine.
• Razlika od pretnje: Pretnja je psihička prinuda (vis compulsiva) koja stvara strah (manu volje), dok je fizička prinuda direktna primena sile koja dovodi do odsustva volje,.
• Status u ZOO: Naš zakon ne sadrži posebno, izričito pravilo o fizičkoj prinudi, ali se rešenje izvodi iz opštih načela o saglasnosti volja.

PRAVNA PRIRODA
Kod fizičke prinude ne govorimo o mani volje, već o potpunom odsustvu pravno relevantne volje.
• Nedostatak je toliko ozbiljan da se smatra da volja nije ni izjavljena.
• Zbog toga, ugovor zaključen pod fizičkom prinudom je NEPOSTOJEĆI UGOVOR.
On spada u retke nepostojeće ugovore u sistemu ZOO (zajedno sa nesporazumom i potpunom poslovnom nesposobnošću) jer nije postignuta saglasnost volja kao suštinski element.

BITNI ELEMENTI
Da bi postojala fizička prinuda relevantna za pravo, potrebno je:
• Objektivna radnja: Primena fizičkog pritiska (napad, mučenje, vođenje ruke pri potpisu).
• Odlučujući uticaj: Da volja ne bi bila izjavljena da nije bilo te prinude (uzročna veza).
Fizički pritisak radi zaključenja ugovora nikada nije dopušten.

DEJSTVA UGOVORA
Budući da je ugovor nepostojeći:
• Dejstvo: Ne proizvodi pravno dejstvo od samog početka (ab initio, ex tunc).
• Rokovi: Svaka zainteresovana strana može tražiti utvrđenje da ugovor ne postoji, nevezano za rok (nema zastarelosti).
• Sanacija: Nije moguća ni konverzija ni konvalidacija (naknadno osnaženje).

POREKLO PRINUDE I NAKNADA ŠTETE
Fizička prinuda može poticati od druge ugovorne strane ili od trećeg lica.
• Uticaj na ugovor: Ugovor je nepostojeći bez obzira na to da li je saugovornik znao za prinudu trećeg lica ili je bio savestan.
• Odgovornost za štetu:
    ◦ Žrtva ima pravo na naknadu štete od lica koje je vršilo pritisak.
    ◦ Ako je pritisak vršilo treće lice, druga ugovorna strana duguje naknadu štete samo ako je bila nesavesna (znala ili morala znati za prinudu).

Prevara

15. januara 2026.

Prevara je mana volje koja postoji kada jedna strana namerno izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi, u nameri da je time navede na zaključenje ugovora.
• Pravna priroda: Prevara je svesno, mala fide postupanje. To je isključivo indukovana zabluda – ugovornik nije sam pao u nju, već ga je druga strana tuđim skrivljenim postupkom dovela u to stanje.
• Razlika od zablude: Dok obična zabluda zahteva da bude „bitna“ i bez tuđe krivice, prevara podrazumeva nesavesnost druge strane i stroži režim odgovornosti.

BITNI ELEMENTI
Da bi ugovor bio rušljiv zbog prevare, moraju se kumulativno ispuniti sledeći uslovi:
• 1. Prevarna radnja (Ponašanje druge strane):
    ◦ Aktivno ponašanje: Obmanjivanje, lažno prikazivanje činjenica, davanje netačnih obaveštenja ili stvaranje lažnog utiska.
    ◦ Pasivno ponašanje (Ćutanje): Propuštanje da se saugovornik upozori na zabludu. Uslov: Druga strana mora znati da je saugovornik u zabludi; nije dovoljno da je „morala primetiti“. Ako ni druga strana nije znala (obostrana zabluda), nema prevare.
• 2. Prevarna namera (Krivica):
    ◦ Neophodno je da je strana postupala maliciozno (s namerom). Obična nepažnja nije dovoljna za prevaru.
• 3. Uzročna veza (Odlučujući uticaj):
    ◦ Prevara mora biti odlučujuća – prevarena strana ne bi zaključila ugovor da nije bila dovedena u zabludu.
• 4. Karakteristike zablude (Specifičnost instituta):
    ◦ Ne mora biti bitna: Zbog načela da „prevara sve kvari“, ugovor je rušljiv čak i kada se prevara odnosi na okolnosti koje inače nisu bitne (npr. prevara u pogledu pobude/motiva kod teretnih ugovora).
    ◦ Mora biti izvinjavajuća: Prevareni mora postupati sa pažnjom koja se u prometu zahteva. Ako je zabluda posledica grube nepažnje žrtve (npr. direktor potpiše ugovor a da ga ne pročita), ne može se pozvati na prevaru.

PREVARA TREĆEG LICA
Dejstvo prevare koju izvrši treće lice zavisi od vrste ugovora:
• Teretni ugovori (Uz naknadu): Ugovor je rušljiv samo ako je druga ugovorna strana u vreme zaključenja znala ili morala znati za prevaru trećeg lica (ako je bila nesavesna).
• Dobročini ugovori (Bez naknade): Ugovor je uvek rušljiv, bez obzira na to da li je saugovornik znao za prevaru ili je bio savestan.

RAZGRANIČENJA
• Simplex commendatio (Dozvoljeno hvalisanje): Uobičajeno trgovinsko preterivanje u hvaljenju robe nije prevara, ako bi razuman učesnik u prometu shvatio da se to ne uzima doslovno.
• Povreda dužnosti obaveštavanja (Tokom ugovora): Ako strana propusti da obavesti drugu o činjenicama nakon zaključenja ugovora (tokom trajanja odnosa), to nije prevara (ne vodi poništaju), već povlači ugovornu odgovornost za štetu.
• Jednostrani pravni poslovi: Rušljivi su ako je lice koje stiče korist znalo ili moralo znati za prevaru (analogija sa dobročinim ugovorima).

DEJSTVO PREVARE
• Rušljivost: Ugovor zaključen pod prevarom je rušljiv (relativno ništav).
• Vreme ocene: Postojanje prevare ceni se prema stanju u vreme zaključenja ugovora.

Posledice prevare

Građanskopravne posledice (ZOO)
A) Rušljivost ugovora Prevara dovodi do relativne ništavosti (rušljivosti) ugovora.
• Aktivna legitimacija: Poništaj može zahtevati isključivo prevarena strana (rušljivost je ustanovljena u njenom interesu).
• Priroda sudske odluke: Odluka suda je konstitutivna. Sud ne utvrđuje da je ugovor ništav (kao kod apsolutne ništavosti), već svojim aktom izriče poništaj.
• Dejstvo pre poništaja: Rušljiv ugovor proizvodi pravna dejstva od trenutka zaključenja sve dok se ne poništi.
B) Rokovi za poništaj (Prekluzivni rokovi) Sud na ove rokove pazi po službenoj dužnosti.
• Subjektivni rok: 1 godina od saznanja za prevaru.
• Objektivni rok: 3 godine od zaključenja ugovora.
Subjektivni rok teče unutar objektivnog. Ako objektivni rok istekne pre nego što strana sazna za prevaru, ona gubi pravo na poništaj.
C) Konvalidacija (Osnaženje ugovora) Ugovor opstaje i postaje punovažan ako:
1. Protekne rok za poništaj (prevarena strana propusti rokove).
2. Prevarena strana izjavi da ostaje pri ugovoru (znajući za prevaru).
3. Prevarena strana počne da izvršava obavezu ili primi ispunjenje.

Dejstva poništaja: Restitucija i Naknada štete
A) Restitucija (Vraćanje davanja) Ako se ugovor poništi, svaka strana vraća ono što drži bez pravnog osnova.
• Naturalna restitucija: Vraćanje primljene stvari.
• Novčana restitucija: Ako vraćanje nije moguće ili mu se protivi priroda stvari, daje se odgovarajuća naknada u novcu (prema cenama u vreme vraćanja ili donošenja sudske odluke).
B) Naknada štete (Samostalno pravo) Naknadu štete treba razlikovati od restitucije. To je nezavisno pravo prevarene strane.
• Može se tražiti i ako ugovor nije poništen.
• Može se tražiti i ako se ugovor ne može poništiti (npr. prevara trećeg lica kod teretnog ugovora gde je saugovornik savestan).
Od koga se traži naknada?
1. Od saugovornika: Ako je on izvršio prevaru.
2. Od trećeg lica: Ako je treće lice izvršilo prevaru (uvek odgovara za štetu).
3. Od saugovornika za prevaru trećeg lica: Samo ako je saugovornik bio nesavestan (znao ili morao znati za prevaru trećeg lica).

Krivičnopravni aspekt
Prevara je i krivično delo.
• Biće dela: Lažno prikazivanje/prikrivanje činjenica radi dovođenja u zabludu, s namerom pribavljanja protivpravne imovinske koristi.
• Sitna prevara: Ako šteta/korist ne prelazi 5.000 dinara (goni se po privatnoj tužbi).

Potrošački aspekt (Zabranjena praksa)
U potrošačkom pravu prevara se manifestuje kao obmanjujuće oglašavanje i poslovanje.
• Pojam: Navođenje potrošača na ugovor koji inače ne bi zaključio, putem netačnih obaveštenja ili stvaranjem zablude.
• Primeri: Piramidalne šeme, lažne oznake kvaliteta, skrivanje bitnih informacija, lažna dostupnost proizvoda.

Zabluda (bitna zabluda i nesporazum)

15. januara 2026.

Zabluda je pogrešna predstava o stvarnosti, odnosno pogrešno uverenje zasnovano na neznanju ili nepotpunom znanju o relevantnim okolnostima.
• U pravnom smislu, to je situacija kada lice izjavljuje volju radi proizvodnje pravnog dejstva, ali ima pogrešnu sliku o činjenicama.
• Da je lice imalo tačnu predstavu o stvarnosti, ono tu izjavu volje ne bi dalo ili ne bi dalo izjavu takve sadržine.

PRAVNA PRIRODA
Ovo je ključna teorijska distinkcija koju morate znati:
• Kod zablude NEMA nesklada između onoga što se misli i onoga što se govori.
    ◦ Lice u zabludi saopštava tačno ono što stvarno misli.
• Problem je u formiranju volje:
    ◦ Izjavljena volja je manljiva (defektna) jer je sama unutrašnja volja formirana na pogrešnim informacijama.
• Razlika u odnosu na pretnju:
    ◦ Kod pretnje lice misli jedno, a govori drugo (svestan nesklad). Kod zablude lice veruje da je istina ono što govori, ali greši.

NAČELO PRAVNE SIGURNOSTI
Osnovno pravilo obligacionog prava glasi: Svaki učesnik u prometu načelno snosi rizik sopstvene zablude.
Ratio legis (Zašto je to tako?):
• Zaštita poverenja: Kada bi svako mogao da poništi ugovor jer se „prevario u proceni“, pravna sigurnost bi bila uništena, a teret bi nepravedno padao na druge učesnike (adresate izjave).
• Pravna relevantnost: Zbog toga, neobaveštenost ili neznanje izjavioca u načelu nemaju pravni značaj i izjava ostaje na snazi.

USLOVI ZA PONIŠTAJ
Da bi zabluda dovela do pravnih posledica (poništaja/rušljivosti pravnog posla), ona ne sme biti bilo kakva, već mora biti KVALIFIKOVANA.
• Bitna zabluda: Samo zabluda koja se po zakonskim merilima smatra bitnom čini pravni posao rušljivim.
• Nebitna zabluda: Ostale zablude su pravno irelevantne i ugovor ostaje na snazi.

Bitna zabluda

Naš Zakon o obligacionim odnosima (ZOO) prihvata kombinovani pristup određivanja bitne zablude:
1. Posebna pravila (Taksativno nabrajanje): Zakon izričito navodi koje se zablude uvek smatraju bitnim (npr. o svojstvima predmeta, o licu, o motivu kod dobročinih ugovora).
2. Generalna klauzula (Opšta definicija): Omogućava sudu da kao bitnu tretira i svaku drugu zabludu koja nije izričito navedena, ako ispunjava opšte uslove „odlučujuće okolnosti“.
Definicija (Generalna klauzula): Bitna zabluda je pogrešna predstava o okolnosti koja se po običajima u prometu ili po nameri strana smatra odlučujućom, a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine da je imala tačnu predstavu o stvarnosti.

Zakon kao bitne zablude izdvaja sledeće slučajeve:
• Zabluda o bitnim svojstvima predmeta: Osobine koje su presudne za upotrebu ili vrednost stvari.
• Zabluda o licu: Samo kod ugovora zaključenih s obzirom na lična svojstva ili identitet tog lica (intuitu personae).
• Zabluda o motivu: Isključivo kod dobročinih ugovora (kod teretnih zabluda o motivu nije bitna).
• Prekomerno oštećenje: U našem pravu je uređeno kao vid zablude o vrednosti.

BITNI ELEMENTI
Da bi zabluda dovela do rušljivosti ugovora, moraju se kumulativno ispuniti sledeći uslovi:
• Vreme nastanka: Pogrešna predstava mora postojati u trenutku zaključenja ugovora (davanja izjave volje).
• Odlučujuća okolnost: Okolnost o kojoj postoji zabluda mora biti presudna. Da li je presudna ceni se prema:
    ◦ Običajima u pravnom prometu, ILI
    ◦ Nameri ugovornih strana (subjektivni kriterijum).
• Uzročnost: Mora se utvrditi da strana ne bi zaključila ugovor (ili ne bi zaključila ugovor te sadržine) da je znala pravu istinu.
• Izvinjavajuća (Ključni filter!): Zabluda mora biti izvinjavajuća. Strana se ne može pozvati na zabludu ako nije postupala sa pažnjom koja se u prometu zahteva (pažnja dobrog domaćina/privrednika/stručnjaka). Ako je bila nepažljiva, sama snosi rizik i ugovor ostaje na snazi.

SAVESNOST DRUGE STRANE
Kod bitne zablude, druga strana (saugovornik) se po definiciji smatra savesnom.
• Ako je druga strana nesavesna (ako je izazvala zabludu ili održavala saugovornika u njoj), tada se ne primenjuju pravila o zabludi, već pravila o prevari, koja je posebna mana volje.

SPECIFIČNE SITUACIJE
A) Zabluda zastupnika Kod ugovora preko punomoćnika, relevantna je volja i svest punomoćnika.
• Ako je punomoćnik bio u zabludi, ta zabluda se pripisuje vlastodavcu (ugovorniku) i ugovor je rušljiv, iako sam vlastodavac možda nije bio u zabludi.
B) Zabluda u prenošenju volje Ako je volja pogrešno preneta (npr. greškom radnika, glasnika):
• Ovo se takođe smatra zabludom u vlastitom izjavljivanju volje.
• Zavisno od težine, kvalifikuje se kao bitna zabluda (rušljivost) ili nesporazum (nepostojeći ugovor).

Pravila o zabludi služe da zaštite autonomiju volje, sprečavajući da se strana nađe u obavezi na koju ne bi pristala da je znala sve bitne činjenice.

Zakonski slučajevi bitne zablude

A) Zabluda o pobudi/motivu (Error in motivo)
• Pravilo: Bitna je samo kod ugovora bez naknade (dobročinih).
• Objašnjenje: Odlučujuća pobuda (razlog zašto neko daje nešto besplatno) formirana je na pogrešnoj predstavi.
    ◦ Primer: Poklon učinjen misleći da je primalac student kome treba pomoć, a on je zaposlen.
• Kod teretnih ugovora: Zabluda o motivu nije bitna i ne vodi rušljivosti (npr. kupovina stana u očekivanju rasta cena, pa cene padnu).
B) Zabluda o licu (Error in persona)
• Pravilo: Bitna je samo kod ugovora intuitu personae (koji se zaključuju s obzirom na lična svojstva).
• Sadržaj: Može se odnositi na identitet lica ili na njegova bitna lična svojstva (stručnost, znanje, veštine) zbog kojih se stupilo u odnos.
    ◦ Primer: Angažovanje fotografa zbog umetničkih kvaliteta koje on nema.
C) Zabluda o bitnim svojstvima predmeta
• Pravilo: Bitna je bez obzira na vrstu ugovora (i kod teretnih i kod dobročinih).
• Sadržaj: Ne odnosi se samo na materijal (error in substantia), već na bilo koju osobinu stvari koja je odlučujuća po običajima ili nameri strana.
    ◦ Primer: Uverenje da je predmet od kristala u odličnom stanju ili da poštanska usluga uključuje osiguranje.
D) Prekomerno oštećenje
• U našem pravu je uređeno kao izvinjavajuća zabluda o vrednosti i predstavlja poseban razlog rušljivosti.

Zabluda vs. Odgovornost za materijalne nedostatke

Ovo morate znati napamet. Iako su istorijski povezani, danas su to dva različita instituta.
• Vreme nastanka:
    ◦ Zabluda: Mora postojati u času zaključenja ugovora.
    ◦ Materijalni nedostatak: Ceni se u času predaje stvari (prelaska rizika).
• Sadržina pojma:
    ◦ Zabluda: Subjektivna kategorija – strana ima pogrešnu predstavu (veruje da stvar ima svojstva koja nema).
    ◦ Materijalni nedostatak: Objektivna kategorija – stvar realno nije saobrazna ugovorenom (nema svojstva koja treba da ima).
• Sankcija (Dejstvo):
    ◦ Zabluda: Ugovor je rušljiv (poništaj).
    ◦ Materijalni nedostatak: Ugovor se može raskinuti (ili tražiti sniženje cene/opravka).
• Zaštitni objekt (Funkcija):
    ◦ Zabluda: Štiti autonomiju volje (da ne budete vezani nečim na šta niste pristali).
    ◦ Materijalni nedostatak: Štiti ekvivalentnost davanja (jednakost vrednosti) i vezuje se samo za teretne ugovore.

Posledice bitne zablude

Ugovor zaključen u bitnoj zabludi je RUŠLJIV (relativno ništav).
• Dejstvo ugovora: Za razliku od apsolutno ništavog ugovora, rušljiv ugovor proizvodi pravno dejstvo od svog zaključenja, sve dok se ne poništi.
• Aktivna legitimacija: Poništaj može zahtevati isključivo strana koja je bila u zabludi, jer je rušljivost ustanovljena u njenom interesu,.
• Sudska odluka: Odluka suda je konstitutivna – sud ne utvrđuje da je ugovor ništav, već svojim aktom izriče poništaj.

ROKOVI ZA PONIŠTAJ (PREKLUZIVNI)
Sud na ove rokove pazi po službenoj dužnosti.
• Subjektivni rok: 1 godina od saznanja za zabludu.
• Objektivni rok: 3 godine od zaključenja ugovora.
• Pravilo računanja: Subjektivni rok teče unutar objektivnog. Ako objektivni rok protekne pre nego što strana sazna za zabludu, ona gubi pravo na poništaj.
• Napomena: Kod obostrane zablude, rokovi teku posebno za svaku stranu.

PRAVO DRUGE STRANE (Prekraćivanje neizvesnosti)
Druga strana (saugovornik) nema pravo da traži poništaj, ali ne mora ni trpeti neizvesnost ako strana u zabludi odugovlači.
• Poziv na izjašnjenje: Saugovornik može pozvati stranu u zabludi da se izjasni da li ostaje pri ugovoru.
• Rok: Ne može biti kraći od 30 dana.
• Posledica: Ako se pozvana strana ne izjasni ili izjavi da ne ostaje pri ugovoru, smatraće se da je ugovor poništen (saugovornik tada može tražiti sudsko utvrđenje te činjenice).

OGRANIČENJE PRAVA NA PONIŠTAJ (Izuzetak)
Strana koja je u zabludi ne može tražiti poništaj ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo.
• Primer: Kupac je mislio da je ram od aluminijuma (a bio je čelični), ali prodavac pristane da mu isporuči aluminijumski ram.

IMOVINSKE POSLEDICE PONIŠTAJA
A) Restitucija (Vraćanje datog) Ako se ugovor poništi, svaka strana vraća ono što drži bez pravnog osnova.
• Pravilo: Vraća se ono što je primljeno (naturalna restitucija).
• Novčana naknada: Ako vraćanje nije moguće ili mu se protivi priroda stvari, duguje se naknada u novcu prema cenama u vreme vraćanja (odnosno donošenja sudske odluke).
B) Naknada štete (Specifična odgovornost) Naknada štete je nezavisna od restitucije i duguje se savesnom saugovorniku (onome ko nije bio u zabludi).
• Ko duguje: Strana koja je bila u zabludi.
• Osnov: To je ugovorna odgovornost jer se uzrok rušljivosti nalazi na njenoj strani.
• Krivica: Odgovara se bez obzira na krivicu (čak i ako strana nije kriva što je upala u zabludu), samim tim što je prouzrokovala rušljivost ugovora prema savesnom licu.

KONVALIDACIJA
Rušljiv ugovor može postati punovažan (konvalidirati) u tri slučaja:
1. Protekne rok za poništaj.
2. Strana u zabludi izjavi da ostaje pri ugovoru (znajući za zabludu).
3. Strana u zabludi počne da izvršava obavezu ili primi ispunjenje.

Nesporazum

Nesporazum (lat. dissensus) postoji kada strane veruju da su saglasne, a u stvari među njima postoji nesporazum o suštinskim elementima ugovora.
• Iako je sistemski smešten među pravila o zabludi, ovo je specifičan institut koji se naziva i zabluda prepreka (pod uticajem francuske teorije l’erreur obstacle), jer sprečava nastanak ugovora.

SLUČAJEVI NESPORAZUMA
Prema ZOO, nesporazum postoji ako se nesaglasnost odnosi na:
• 1. Prirodu ugovora (Error in negotio):
    ◦ Jedna strana misli da zaključuje jedan ugovor, a druga strana drugi.
    ◦ Primer: Jedna strana smatra da joj je novac poklonjen, a druga da je dala zajam.
• 2. Predmet obaveze (Error in corpore):
    ◦ Nesporazum o identitetu stvari ili o dugovanom ponašanju.
    ◦ Primeri: Kupac misli na sliku iz kataloga br. 1, a prodavac na sliku br. 2; ili nalogodavac misli da se stvar skladišti, a nalogoprimac da se prodaje.
• 3. Osnov obaveze (Error in causa):
    ◦ Primer: Lice osigurava stvar, ne znajući da je ona već osigurana od istog rizika kod istog osiguravača (nema osnova za novo osiguranje).

PRAVNA PRIRODA
Ugovor kod kojeg postoji nesporazum je NEPOSTOJEĆI UGOVOR.
• Obrazloženje: Nije postignuta saglasnost izjavljenih volja, što je suštinski element bez koga ne može biti nikakvog ugovora.
• Razlika od bitne zablude:
    ◦ Kod bitne zablude, saglasnost formalno postoji, ali je volja manljiva → ugovor je rušljiv.
    ◦ Kod nesporazuma, saglasnost volja uopšte nije postignuta → ugovor ne nastaje (nije ni zaključen).

SISTEMATIKA
Nesporazum spada u retku grupu nepostojećih ugovora u sistemu ZOO, zajedno sa:
• Ugovorima zaključenim pod fizičkom prinudom.
• Ugovorima lica potpuno lišenih poslovne sposobnosti.
• Simulovanim ugovorima.

Pojam mane volje

15. januara 2026.

Mana volje postoji kada izjava volje (ono što je rečeno/napisano) ne proizvodi redovno pravno dejstvo jer nije slobodna ili nije autentična.
Do mane volje dolazi u dve situacije:
1. Nesklad volja: Kada sadržina izjave ne odgovara unutrašnjoj (stvarnoj) volji izjavioca.
2. Formiranje pod greškom: Kada se unutrašnja i izjavljena volja poklapaju, ali je volja formirana na osnovu pogrešne predstave o stvarnosti.
Pretpostavka punovažnosti: U pravu važi oboriva pretpostavka da unutrašnja volja odgovara izjavljenoj i da je formirana na osnovu tačnog saznanja. Teret dokazivanja mane volje je na onome ko je volju izjavio.

PRAVNA PRIRODA
Kako rešiti sukob kada neko jedno misli, a drugo izjavi? Postoje dva pristupa:
• Teorija volje (Subjektivna): Daje primat onome što je lice stvarno mislilo. Autonomija volje je apsolutna.
• Teorija izjave (Objektivna): Daje prednost onome što je izjavljeno. Štiti poverenje u prometu i savesne treća lica.
Rešenje ZOO (Pozitivno pravo): Naš ZOO načelno polazi od Teorije izjave volje.
• Ratio legis: Cilj je zaštita pravnog prometa i sigurnosti – savesna strana mora moći da se pouzda u datu reč.
• Mentalne rezerve: Zbog ovoga, mentalne rezerve (kad neko svesno izjavi ono što ne želi, a da druga strana to ne zna) se ne uzimaju u obzir i ne utiču na punovažnost.
• Izuzetak: Sud ipak istražuje zajedničku nameru (teorija volje) prilikom tumačenja, a mane volje sankcioniše rušljivošću, ali pod strogim uslovima.

KLASIFIKACIJA
ZOO različito sankcioniše različite nedostatke volje. Ovo je najvažnija podela na ispitu:
A) Rušljivi ugovori (Relativna ništavost) Ugovor proizvodi dejstvo, ali se može poništiti u određenom roku. Ovde spadaju:
• Zabluda: Nesvesni nesklad; volja se poklapa sa izjavom, ali je zasnovana na pogrešnoj predstavi.
• Prevara: Izazvana zabluda.
• Pretnja (Psihička prinuda): Svesni nesklad; lice izjavljuje ono što ne želi zbog straha.
• Prekomerno oštećenje: U našem pravu se tretira kao vrsta zablude (zabluda o vrednosti), pa je ugovor rušljiv.
B) Apsolutno ništavi ugovori
• Zelenaški ugovor: Iako liči na pretnju (svesni nesklad, iskorišćavanje stanja nužde), zbog težine povrede morala on je u našem pravu apsolutno ništav.
C) Nepostojeći ugovori Ugovor uopšte nije nastao jer nedostaje saglasnost volja.
• Fizička prinuda: Ako je lice fizički naterano da potpiše (npr. vođenje ruke), volja uopšte nije izjavljena. Ugovor je nepostojeći.
• Nesporazum: Kada strane veruju da su se saglasile, a zapravo misle na različite stvari. Ugovor ne nastaje.

OPŠTI USLOVI ZA PUNOVAŽNOST IZJAVE
Da ne bi bilo mane volje, izjava mora kumulativno ispuniti sledeće uslove:
• Mora biti slobodna (bez prinude).
• Mora biti ozbiljna (data u nameri da proizvede dejstvo, a ne u šali).
• Mora postojati sposobnost lica da izjavom proizvodi posledice.
• Mora postojati saglasnost o bitnim elementima ugovora.

Vreme i mesto zaključenja ugovora

15. januara 2026.

1. Vreme zaključenja ugovora (Pravilo)
U našem pravu prihvaćena je Teorija prijema.
• Definicija: Ugovor je zaključen onog časa kada ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.
• Adresovane izjave: Prihvat je adresovana izjava volje i proizvodi dejstvo tek kad stigne licu kojem je upućena (adresatu).
Važna distinkcija (Prijem vs. Saznanje): Kod pismene izjave, ugovor je zaključen kada ponudilac primi pismo (npr. kada mu poštar uruči ili stigne u sanduče), a ne kada ga on otvori i pročita. Bitna je činjenica prijema, a ne da li je ponudilac subjektivno saznao za sadržinu.

2. Izuzetak: Zaključenje konkludentnom radnjom
Ako se ponuda prihvata posredno (konkludentnom radnjom), važi drugačije pravilo.
• Pravilo: Ugovor se smatra zaključenim u trenutku kada ponuđeni učini radnju koja se smatra prihvatom (npr. pošalje stvar, plati cenu).
• Specifičnost: Ovde ugovor nastaje pre nego što ponudilac sazna za prihvat ili primi stvar/novac.

3. Pravni značaj vremena zaključenja (Zašto je ovo bitno?)
Trenutak zaključenja je referentna tačka za brojna pravna pitanja:
• Rokovi: Od tog časa teku rokovi zastarelosti (ako obaveza odmah dospeva), objektivni rokovi za poništaj rušljivog ugovora, rokovi za prekomerno oštećenje itd.
• Promena režima: Strane prestaju da budu „pregovarači“ (predugovorna odgovornost) i postaju „ugovornici“ (ugovorna odgovornost).
• Merodavno pravo: Primenjuju se propisi koji su na snazi u tom trenutku.
• Mane volje: Postojanje zablude, prevare ili pretnje ceni se prema stanju u ovom trenutku.
• Opoziv: Do ovog trenutka se ponuda može opozvati ili prihvat povući; nakon toga ugovor je „svetinja“ (pacta sunt servanda).

4. Mesto zaključenja ugovora
ZOO ne vezuje mesto zaključenja za mesto gde se nalazi onaj ko prihvata, već za ponudioca.
• Definicija: Smatra se da je ugovor zaključen u mestu u kome je ponudilac imao sedište (pravno lice) odnosno prebivalište (fizičko lice) u trenutku kada je ponudu učinio.
• Pravni značaj: Mesto zaključenja je bitno radi određivanja merodavnog prava za formu ugovora (locus regit actum) ili prava merodavnog za sadržinu ugovora.

Prihvat ponude

15. januara 2026.

Prihvat ponude je jednostrana izjava volje kojom ponuđeni izražava nameru da zaključi ugovor (animus contrahendi) i bezrezervni pristanak na ponudu koja mu je učinjena.
• Pravna priroda: To je adresovani pravni posao, što znači da izjava mora biti upućena ponudiocu kako bi proizvela dejstvo.
• Razlika od prijema: Prihvat treba razlikovati od „prijema ponude“. Prijem je samo materijalna radnja (saznanje za ponudu), dok je prihvat izjava pravno relevantne volje.

BITNI USLOVI ZA PUNOVAŽNOST
Da bi izjava volje predstavljala prihvat koji dovodi do zaključenja ugovora, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
• Sadržinska podudarnost (Ogledalo ponude): Prihvat se mora u potpunosti poklapati s ponudom. Ponuđeni mora pristati na sve uslove bezrezervno.
    ◦ Modifikacija: Ako ponuđeni izjavi da prihvata ponudu uz izmene ili dopune, smatra se da je ponudu odbio i učinio novu ponudu (kontra-ponuda).
• Blagovremenost: Izjava o prihvatanju mora stići ponudiocu u roku koji je određen u ponudi ili zakonu.
• Forma: Načelno je slobodna. Izuzetak su formalni ugovori (zakonska ili ugovorena forma), gde i ponuda i prihvat moraju biti u toj posebnoj formi da bi ugovor nastao.

TRENUTAK ZAKLJUČENJA UGOVORA
Kada ugovor nastaje? Naše pravo usvaja teoriju prijema.
• Trenutak nastanka: Ugovor je zaključen onog časa kada ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.
• Dejstvo: Prihvat proizvodi pravno dejstvo o prispeću. U tom momentu nastaje ugovorni odnos.

ZADOCNELI PRIHVAT
Šta ako prihvat stigne nakon isteka roka?
• Opšte pravilo: Prihvatanje sa zadocnjenjem smatra se kao nova ponuda od strane ponuđenog (uloge se menjaju).
• Izuzetak (Neskvrivljeno kašnjenje): Ugovor se ipak smatra zaključenim ako je izjava poslata blagovremeno, ali je stigla sa zakašnjenjem (npr. greška pošte), a ponudilac je to znao ili mogao znati.
    ◦ Obaveza ponudioca: Ako ponudilac u ovom slučaju ne želi ugovor, mora odmah (ili najkasnije prvog idućeg radnog dana) izvestiti ponuđenog da se ne smatra vezanim. Ako ćuti, ugovor je zaključen.

POVLAČENJE I OPOZIV
• Povlačenje prihvata: Moguće je samo ako izjava o povlačenju stigne ponudiocu pre ili istovremeno sa izjavom o prihvatanju.
• Neopozivost: Jednom kada prihvat stigne ponudiocu i ugovor bude zaključen, prihvat je neopoziv. Ugovorna strana ne može jednostranim opozivom raskinuti već nastali ugovor.

Načini prihvatanja ponude

Prihvat ponude je jednostrana izjava volje kojom ponuđeni daje saglasnost na ponudu. Može se učiniti na tri načina:
• Neposredno (Izričito): Upotrebom reči ili standardizovanih gestova.
• Posredno (Konkludentnom radnjom): Aktivno ponašanje koje se u datom kontekstu opravdano shvata kao izjava volje.
    ◦ Primeri iz ZOO: Slanje stvari, plaćanje cene ili druga radnja koja se prema praksi ili običajima smatra prihvatanjem.
• Ćutanjem: Sasvim izuzetno, samo u zakonom određenim slučajevima.

ĆUTANJE PONUĐENOG
• Pojam: Ćutanje je potpuna pasivnost, uzdržavanje od svake reakcije (izostanak i govora i delanja).
• Pravilo: Ćutanje ponuđenog NE ZNAČI prihvatanje ponude.
• Zabrana nametanja ćutanja: Odredba u ponudi kojom ponudilac navodi da će se ćutanje smatrati prihvatanjem (npr. „ako ne odbijete u roku od 3 dana, smatram da ste kupili“) nema pravno dejstvo.

Kada ćutanje znači prihvat
Iako je osnovno pravilo da ćutanje nije prihvat, postoje situacije kada se pasivnost smatra pristankom:
• 1. Prethodni sporazum stranaka: Ako su se strane izričito dogovorile da će u njihovom budućem odnosu ćutanje značiti prihvatanje.
• 2. Poslovni običaji: Ako to nalažu običaji u određenom kontekstu.
• 3. Stalna poslovna veza (ZOO – Ključni izuzetak):
    ◦ Uslov: Ponuđeni stoji u stalnoj vezi s ponudiocem u pogledu isporuke određene robe ili izvršavanja naloga.
    ◦ Dejstvo: Smatra se da je prihvatio ponudu/nalog ako ga nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.
    ◦ Ratio: Ubrzanje prometa među licima koja već imaju ustaljen odnos.
• 4. Zakonska odredba: Kada zakon za određene imenovane ugovore propisuje da ćutanje znači prihvat (npr. kod osiguranja pod određenim uslovima).

Profesionalna delatnost (Bez stalne veze)
Ovde morate praviti razliku između nastanka ugovora i odgovornosti za štetu:
• Situacija: Lice se bavi izvršavanjem tuđih naloga kao zanimanjem (profesionalno), ali nema stalnu poslovnu vezu sa ponudiocem.
• Dejstvo ćutanja:
    ◦ Ugovor NIJE zaključen (ćutanje nije prihvat).
    ◦ Ali, postoji dužnost obaveštavanja: Ponuđeni mora bez odlaganja obavestiti drugu stranu da ne prihvata nalog.
• Sankcija: Ako ćuti i ne obavesti ponudioca, odgovara za štetu zbog predugovorne odgovornosti (culpa in contrahendo), ali ne po osnovu ugovora jer ugovor nije nastao.
    ◦ Napomena: Ako postoji stalna veza, onda ćutanje jeste prihvat i odgovara se za neizvršenje ugovora.

Ćutanje kod dobročinih poslova (ZOO vs. Skica)
• Poklon: ZOO ne sadrži posebna pravila o prihvatu poklona ćutanjem (za razliku od Skice/nacrta zakona).
• Otpuštanje duga: Prema ZOO, ćutanje dužnika na ponudu poverioca da mu oprosti dug ne znači prihvatanje (iako je to korisno za dužnika).

Poziv na ponudu

15. januara 2026.

1. Pojam i Definicija (Pozitivno pravo)
Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obaveštenja, kao i oglasi (putem štampe, TV-a, letaka), u našem pravu ne predstavljaju ponudu, već samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima.
• Razlika od ponude: Ponuda je konačan predlog za zaključenje ugovora. Poziv na ponudu je prethodni predlog (ugovorna inicijativa).
• Volja: Pošiljalac poziva nema nameru obavezivanja (animus contrahendi) u trenutku slanja poziva; on želi da se nađe u ulozi ponuđenog.

2. Mehanizam nastanka ugovora
Proces teče obrnutim redosledom u odnosu na opštu ponudu:
1. Inicijativa: Pošiljalac šalje katalog/oglas (poziv) u kojem precizira uslove (cenu, rok, garanciju).
2. Ponuda: Lice koje se javi (npr. pošalje porudžbenicu) zapravo čini ponudu prihvatajući uslove iz poziva.
3. Zaključenje: Ugovor nastaje tek kada pošiljalac poziva (sada u ulozi ponuđenog) prihvati tu ponudu.

3. Forma poziva
• Poziv na ponudu je neformalan jednostrani pravni posao.
• Nema paralelizma formi: Ne mora biti učinjen u formi koja je propisana za glavni ugovor (osim ako zakon ne traži posebno, npr. kod javnih nabavki).

4. Dejstva i Odgovornost (Ključno za ispit!)
Iako poziv na ponudu ne obavezuje na zaključenje ugovora kao ponuda, on stvara specifičnu obavezu savesnog postupanja.
Pravilo odgovornosti: Ako ponuđeni (pošiljalac poziva) dobije ponudu koja je u svemu saglasna sa njegovim pozivom, on je načelno može odbiti, ALI:
• Ako je odbije bez osnovanog (opravdanog) razloga, odgovara za štetu po pravilima o predugovornoj odgovornosti (culpa in contrahendo).
Šta je opravdan razlog?
• Primer: Iscrpljene zalihe robe (ako je roba rasprodata pre prijema porudžbine).
• Napomena: Pošiljalac mora biti savestan – ako ne obavesti kupce blagovremeno da su zalihe iscrpljene, može ipak odgovarati za štetu.
Ćutanje pošiljaoca: Ako pošiljalac poziva ćuti na primljenu ponudu, ugovor ne nastaje (ćutanje je odbijanje), ali se izlaže opasnosti od naknade štete ako je ćutao bez opravdanog razloga.

5. Specifični slučajevi (Profesionalci)
Lica koja obavljaju tuđe poslove kao zanimanje (advokati, špediteri, komisionari) ili se javno nude za te poslove, nalaze se u poziciji onih koji upućuju poziv na ponudu.
• Obaveza: Ako neće da prihvate ponuđeni nalog, moraju o tome obavestiti drugu stranu bez odlaganja.
• U suprotnom, odgovaraju za štetu koju nalogodavac pretrpi.

6. Ratio legis (Zašto se koristi ovaj institut?)
Pošiljalac bira put „poziva na ponudu“ umesto „ponude“ radi kontrole rizika:
• Da bi proverio zalihe ili kapacitete pre konačnog obavezivanja.
• Da bi proverio bonitet (platežnu moć) kupca.
• Da bi izbegao rizik „vezanih ruku“ kod neopozive ponude (npr. u uslovima inflacije).

Context (Uporedno pravo): U švajcarskom i našem pravu oglasi su poziv na ponudu. U nekim drugim sistemima javno oglašavanje se smatra opštom ponudom, dok nemačko pravo koristi klauzulu „sine obligo“ da bi ponudu pretvorilo u poziv,.

Opšta ponuda (ponuda javnosti)

15. januara 2026.

1. Pojam i Definicija (ZOO)
Opšta ponuda je predlog za zaključenje ugovora upućen neodređenom broju lica (ad incertam personam).
Prema Zakonu o obligacionim odnosima (ZOO), predlog upućen neodređenom broju lica važi kao PONUDA ako ispunjava dva uslova:
• Da sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen.
• Da drugačije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.

2. Odnos opšte ponude i posebnih slučajeva (Sistematika ZOO)
ZOO sadrži opšte pravilo o ponudi javnosti, ali istovremeno sadrži i posebna pravila za najčešće slučajeve iz prakse:
1. Izlaganje robe sa označenjem cene → Smatra se ponudom (direktna primena posebnog člana).
2. Javno oglašavanje (katalozi, oglasi) → Smatra se pozivom na ponudu (ne obavezuje kao ponuda).
Ratio legis (Hibridno rešenje): Naš zakonodavac je napravio kombinaciju. Preuzeo je opštu definiciju iz italijanskog prava (gde je svaka inicijativa ka javnosti načelno ponuda), ali je zadržao kazuistička rešenja iz švajcarskog prava za robu i oglase. Zato se postavlja pitanje – na šta se onda primenjuje ovo „opšte pravilo“?.

3. Područje primene (Kada koristimo ovaj institut?)
S obzirom da su izlaganje robe i oglasi već posebno uređeni, pravilo o opštoj ponudi se u praksi primenjuje na preostale ili specifične situacije:
• Javne službe i komunalne delatnosti: Opšti uslovi poslovanja pružalaca usluga od opšteg interesa (javni prevoz, pošta) često imaju karakter opšte ponude jer sadrže sve bitne elemente.
• Kvalifikovani oglasi: Iako je oglas načelno samo poziv na ponudu, on postaje opšta ponuda ako:
    ◦ To izričito piše u oglasu (ponudilac se sam obavezao).
    ◦ To proizlazi iz običaja i konkretnih okolnosti.
• Novi slučajevi: Ovo pravilo služi kao „sigurnosna mreža“ za buduće oblike trgovine koji nisu trenutno regulisani posebnim pravilima.

4. Dejstva
• Opšta ponuda obavezuje ponudioca prema svakom licu iz javnosti koje tu ponudu prihvati (dok ima zaliha ili dok važe uslovi).
• Ugovor nastaje momentom prihvata od strane bilo kog lica iz mase neodređenih lica.

Izlaganje robe s označenjem cene

15. januara 2026.

1. Pojam i pravilo (ZOO)
Prema našem pravu, izlaganje robe sa označenjem cene smatra se ponudom, ukoliko drugačije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.
To je specifična vrsta ponude koja ima sledeće karakteristike:
• Opšta ponuda (Ponuda javnosti): Upućena je neodređenom broju lica (svakome ko robu vidi, npr. prolaznicima pored izloga ili posetiocima sajma).
• Ponuda konkludentnom radnjom: Volja ponudioca se ne izražava rečima, već samim činom izlaganja robe sa cenom.

2. Bitni uslovi (Kada je ovo ponuda?)
Da bi izlaganje robe imalo dejstvo ponude, mora biti ispunjen ključni uslov:
• Istaknuta cena: Ponuda mora sadržati sve bitne elemente ugovora. Kako je kod prodaje cena bitan element, izlaganje robe bez cene se ne smatra ponudom.
Razgraničenje:
• Roba SA cenom → Ponuda (Prodavac je vezan i mora da proda prvom koji prihvati).
• Roba BEZ cene → Poziv na pregovore ili puka reklama (Prodavac nije dužan da zaključi ugovor).

3. Dejstva i zaključivanje ugovora
• Pravni položaj ponuđenog: Ima svako ko prođe pored robe.
• Kupac: Postaje ono lice koje prvo izjavi da prihvata kupovinu po označenoj ceni.
• Trenutak zaključenja: Kod automata (vending mašina), ponuda se smatra prihvaćenom kada kupac izvrši selekciju proizvoda i ubaci novac (plati cenu).

4. Ograničenja i rezerve (Izuzeci)
Iako je pravilo da je ovo obavezujuća ponuda, prodavac može isključiti to dejstvo stavljanjem rezerve.
• Prodavac se ograđuje od ponude isticanjem oznaka kao što su: „Nije za prodaju“, „Rezervisano“ ili „Eksponat“.
• U tom slučaju, iako je cena istaknuta, izlaganje se ne smatra ponudom i prolaznik ne može zasnovati ugovor prostim prihvatom.

5. Odnos ZOO i drugih propisa (Pravna priroda)
Važno je razlikovati građanskopravni od administrativnog aspekta:
• ZOO: Reguliše građanskopravna dejstva (da li je nastao ugovor i obaveza prodaje).
• Drugi zakoni (o trgovini/zaštiti potrošača): Propisuju obavezu trgovca da istakne cenu i predviđaju prekršajne sankcije ako to ne učini, ali to ne utiče na nastanak ugovora po ZOO.

Način na koji ponudilac izjavljuje volju

15. januara 2026.

1. Pojam i opšti uslovi
Izjava volje je govorni čin preduzet da bi se izazvale određene pravne posledice (nastanak, promena ili prestanak prava i obaveza). To je manifestacija unutrašnje volje spoljnom svetu – ono što nije iskazano, za pravo ne postoji.
Prema ZOO, volja se može izjaviti:
1. Rečima.
2. Uobičajenim znacima.
3. Drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju.
Uslovi za punovažnost izjave:
• Sloboda: Ne sme biti data pod manom volje (zabluda, prevara, pretnja, prinuda).
• Ozbiljnost: Mora postojati namera da se proizvedu pravne posledice (animus contrahendi), a ne šala.

2. Vrste aktivnog ponašanja (Načini izražavanja)
Volja se aktivnim ponašanjem izražava na dva načina:
A) Neposredna (Izričita) izjava volje
• To su reči (usmeno/pismeno) ili gestovi čija je nesumnjiva i direktna svrha da se drugima saopšti sadržina volje.
• Primeri: Potpisivanje ugovora, rukovanje kao znak pristanka, podizanje ruke na licitaciji.
B) Posredna izjava volje (Konkludentna radnja)
• To je ponašanje čija neposredna svrha nije izjavljivanje volje, ali se iz njega s obzirom na okolnosti sa izvesnošću može zaključiti da volja postoji.
• Ključno: Ovde se volja izvodi posredno, ali sigurno.
• Primeri iz izvora: Izlaganje robe sa cenom, parkiranje na mestu gde se plaća parking, ulazak u autobus, slanje robe.
Objektivni kriterijum (Zaštita prometa): Kod konkludentnih radnji nije bitno šta lice misli u sebi, već kako njegovo ponašanje razume prosečan, razuman posmatrač u datim okolnostima.
• Ograda (Protest): Ako neko želi da spreči nastanak obaveze konkludentnom radnjom, mora staviti izričitu rezervu (npr. ući u autobus i odmah reći „ne želim da se vozim, samo pitam vozača nešto“).

3. Pasivno ponašanje (Ćutanje)
Opšte pravilo: Ćutanje nije izjava volje (Qui tacet, nihil dicit – ko ćuti ne govori ništa).
• Uzdržavanje od reakcije ne proizvodi pravno dejstvo.
Izuzeci: Ćutanje se smatra pristankom (prihvatom) samo ako je to:
1. Zakon izričito predvideo, ili
2. Prethodno ugovoreno između strana.

4. Specifičnost kod PONUDE (Ključno za prolaz!)
Na ispitu morate naglasiti razliku između ponude i prihvata u pogledu načina izražavanja:
• Prihvat ponude: Može se učiniti pasivnim ponašanjem (ćutanjem) u izuzetnim slučajevima.
• Ponuda: NE MOŽE se učiniti ćutanjem (pasivnim ponašanjem).
Zašto? (Ratio legis): Ponuda mora sadržati bitne elemente ugovora (cenu, predmet, uslove). Ta sadržina se po prirodi stvari ne može iskazati ćutanjem.
• Ponuda uvek zahteva aktivno ponašanje (bilo neposredno rečima, bilo konkludentnom radnjom kao što je izlaganje robe).

Uslovi za punovažnost ponude

15. januara 2026.

Da bi izjava volje imala pravno dejstvo ponude (a ne samo puke informacije ili spiska želja), ona mora kumulativno ispuniti tri uslova:
1. Da sadrži sve bitne elemente budućeg ugovora.
2. Da je data u nameri zaključenja ugovora (animus contrahendi).
3. Da je učinjena u odgovarajućoj formi (ako zakon traži posebnu formu za taj ugovor).

Bitni elementi budućeg ugovora

Da bi predlog za zaključenje ugovora imao pravno dejstvo ponude, on mora biti dovoljno određen.
• To znači da ponuda mora sadržati sve bitne sastojke (essentialia negotii) budućeg ugovora.
• Pravilo: Ugovor ne može nastati dok se ugovornici ne saglase o svim bitnim sastojcima. Nesporazum o bitnim elementima sprečava nastanak ugovora.

VRSTE BITNIH ELEMENATA
Teorija i ZOO razlikuju dve vrste bitnih elemenata koje ponuda mora da sadrži:
A) Objektivno bitni sastojci
• To su elementi o kojima strane po prirodi stvari ili po zakonu moraju postići saglasnost da bi nastao ugovor određene vrste.
• Bez njih ugovor je nezamisliv.
• Primer (Ugovor o prodaji): Stvar i cena.
B) Subjektivno bitni sastojci
• To su tačke koje su po svojoj prirodi sporedne (npr. vreme i mesto isporuke), ali su ih strane (ili jedna od njih) učinile bitnim.
• Uslov: Da bi sporedna tačka postala bitan element, neophodno je:
    1. Da jedna strana uslovi zaključenje ugovora postizanjem saglasnosti o toj tački.
    2. Da taj svoj zahtev blagovremeno saopšti drugoj strani (najkasnije do postizanja saglasnosti).
• Posledica: Ako se ne postigne saglasnost o subjektivno bitnom elementu, ugovor ne nastaje, isto kao da nema saglasnosti o ceni.

SPOREDNE TAČKE
Za razliku od bitnih elemenata, nepostojanje trenutne saglasnosti o sporednim tačkama ne sprečava nastanak ugovora, pod uslovom da su se strane usaglasile o bitnim sastojcima.
• Ostavljanje za docnije: Strane mogu ostaviti uređenje sporednih tačaka za period posle zaključenja ugovora.
• Uloga suda: Ako ugovornici kasnije ne mogu sami da se dogovore o ovim tačkama, njih će urediti sud, vodeći računa o:
    ◦ Prethodnim pregovorima,
    ◦ Utvrđenoj praksi između ugovornika,
    ◦ Običajima.

SPECIFIČNOSTI KOD IMENOVANIH I NEIMENOVANIH UGOVORA
A) Imenovani ugovori (Zakonski uređeni)
• Dovoljno je da ponuda sadrži samo objektivno bitne elemente (one koje zakon traži).
• Za sve ostale elemente (sporedne), ako nisu ugovoreni, primenjuju se dispozitivne zakonske odredbe (npr. ako nisu ugovorili mesto isporuke, primenjuje se pravilo ZOO o mestu isporuke).
B) Neimenovani ugovori
• Ako nastane spor da li je ugovor uopšte zaključen, važi pretpostavka da je ono o čemu postoji saglasnost – bitno, a sve ostalo sporedno.
• Teret dokazivanja: Strana koja tvrdi da ugovor nije nastao jer fali dogovor o nekoj tački, mora da dokaže da je ta tačka za nju bila subjektivno bitna i da je to blagovremeno predočila.

Namera zaključenja ugovora (Animus contrahendi)

Namera zaključenja ugovora (animus contrahendi) je konstitutivan element ponude koji označava volju ponudioca da stupi u ugovorni odnos s ponuđenim.
• To je konačni predlog učinjen s ciljem da ponuđeni stiče pravnu moć da jednostranom izjavom o prihvatanju odmah zasnuje ugovor.
Nije svaka izjava o uslovima posla ponuda. Ponuda se razlikuje od pukog obaveštenja, spiska želja ili plana za budućnost.
• Primer: Ako vlasnik sastavi pismeno sa svim elementima prodaje automobila (cena, oprema, rokovi) i pokaže ga prijatelju kao svoj „plan“, pa se prijatelj saglasi – ugovor nije zaključen. Nedostaje namera vlasnika da se tim aktom veže; to je samo projekcija, a ne instrument zaključenja ugovora.

BITNI ELEMENTI
• Spoljašnja manifestacija: O postojanju namere sudi se isključivo prema ponašanju ponudioca (mora biti vidljiva spolja).
• Instrumentalnost: Ponuda mora biti data u nameri da se stvori pravna situacija u kojoj druga strana može reći „prihvatam“ i time zaključiti posao.

Na ispitu morate razlikovati ove dve namere:
• Animus contrahendi (Namera zaključenja ugovora): To je nužan sastojak SVAKE ponude. Bez nje nema ponude.
• Animus obligandi (Namera obavezivanja/da se bude dužnik): To je namera da se ugovorom preuzme obaveza na neko ponašanje. Ova namera NIJE nužan sastojak svake ponude.
Kada postoji ponuda bez namere da se bude dužnik? Izjava volje je punovažna ponuda (ima animus contrahendi), iako ponudilac nema nameru da bude dužnik (nema animus obligandi), u dva slučaja:
1. Dvostrani pravni poslovi raspolaganja: Ugovori koji ne stvaraju obavezu, već neposredno menjaju, prenose ili gase prava (npr. cesija, oprost duga, novacija). Ponudilac želi ugovor, ali njime ne preuzima obavezu činidbe.
2. Jednostrano obavezujući ugovori (Ponuda poverioca): Kada ponudu čini strana koja će samo primiti korist.
    ◦ Primer: Budući poklonoprimac nudi da primi poklon. On ima nameru da zaključi ugovor, ali nema nameru da bilo šta duguje.

Paralelizam formi

Iako su ponudilac i ponuđeni načelno slobodni u izboru forme, ovo pravilo trpi izuzetak kada je reč o formalnim ugovorima.
Kada je zakonom propisana posebna forma kao uslov punovažnosti ugovora (bitna, konstitutivna forma), tada i ponuda i prihvat ponude moraju biti učinjeni u toj istoj formi.
• Pravilo: Forma koja se traži za celinu (ugovor), traži se i za njegove sastavne delove (ponudu i prihvat).

POVREDA FORME
Šta se dešava ako ponuda za formalni ugovor nije data u propisanoj formi (npr. usmena ponuda za prodaju stana)?
• Nije ništava: Nepoštovanje forme ne znači da je ponuda apsolutno ništava.
• Neobaveznost (Opozivost): Takva ponuda ne obavezuje ponudioca. Ona je opoziva, što znači da ponudilac može odustati od namere sve dok ugovor ne bude zaključen u propisanoj formi.
• Odgovornost: Ako se ponudilac ponaša nesavesno, može odgovarati za štetu po pravilima o skrivljenom prekidu pregovora (culpa in contrahendo).

PARALELIZAM FORMI U PRAKSI
A) Predugovor i Izmene ugovora
• Predugovor: Proizvodi dejstvo samo ako je zaključen u formi koja je propisana za glavni ugovor.
• Raskid/Izmena: Ugovor zaključen u formi javnobeležničkog zapisa može se menjati ili raskinuti samo u istoj toj formi.
B) Punomoćje i Saglasnost trećeg lica (Režim iz 2018. godine) Za punomoćje i saglasnost (dozvola/odobrenje) za zaključenje formalnog ugovora važe specifična pravila:
• Za „blaže“ forme (pismena/overena isprava): Važi puni paralelizam (punomoćje mora biti u istoj formi kao ugovor).
• Za „strože“ forme (Javnobeležnički zapis/potvrđena isprava): Ovde je paralelizam ublažen. Nije potrebno da punomoćje bude u formi javnobeležničkog zapisa, već je dovoljna samo legalizacija (overa) potpisa vlastodavca.
C) Promet nepokretnosti (Praktični aspekt)
• Iako pravilo nalaže da i ponuda i prihvat za nekretnine budu solemnizovani (javnobeležnički potvrđeni), u praksi se to retko radi jer bi izazvalo dvostruke troškove.
• Strane obično postignu neformalnu saglasnost, a zatim zajedno odlaze kod notara da toj saglasnosti daju propisanu formu kroz jedinstven akt (ugovor).

Ponuda (pravno dejstvo i opozivost)

15. januara 2026.

Ponuda je jednostrana izjava volje koja predstavlja konačan predlog za zaključenje ugovora, učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor.
• Strane: Predlog daje ponudilac, a upućen je ponuđenom.
• Suština: Ponuda je ugovorna inicijativa koja se od drugih razlikuje po svojoj podobnosti za prihvat – ona je tako pripremljena da za nastanak ugovora nedostaje samo puko „da“ ponuđenog.

BITNI ELEMENTI I USLOVI
Da bi izjava volje imala dejstvo ponude, mora kumulativno ispuniti sledeće uslove:
• Određenost lica: Mora biti učinjena spram određenog lica (adresirana).
• Određenost predloga: Mora biti potpun, jasan i određen predlog.
• Bitni elementi: Mora da sadrži sve bitne elemente budućeg ugovora,.
• Namera (Animus contrahendi): Mora postojati jasna namera ponudioca da stupi u ugovorni odnos s ponuđenim.
• Poslovna sposobnost: Ponudilac mora imati potrebnu poslovnu sposobnost.
• Forma (Uslovno): Ako zakon za zaključenje ugovora zahteva posebnu konstitutivnu formu, i ponuda mora biti učinjena u toj formi.

PRAVNA PRIRODA
• Jednostrani pravni posao: Ponuda je izjava volje samo jedne strane.
• Adresovan posao: Proizvodi pravno dejstvo tek kada je ponuđeni primi.
• Preobražajno pravo: Ponuda daje ponuđenom pravnu moć da svojom jednostranom izjavom volje preobrazi ponudu u ugovor.

DEJSTVO I ODNOS PREMA PRIHVATU
• Nastanak ugovora: Ugovor nastaje momentom potpunog saglašavanja ponuđenog sa ponudom. Kaže se da ugovor nije ništa drugo do prihvaćena ponuda.
• Identitet prihvata: Izjava o prihvatanju mora biti sadržinski identična s ponudom.
• Kontra-ponuda: Ako ponuđeni izjavi da prihvata ponudu uz izmene ili dopune, smatra se da je:
    1. Ponudu odbio, i
    2. Učinio novu ponudu (drugu ponudu) svome ranijem ponudiocu.

PONUDA VS. POZIV NA PONUDU
• Ponuda: Spremna za zaključenje ugovora (dovoljan je samo pristanak).
• Poziv na ponudu: Nije podoban da se prihvatanjem odmah zaključi ugovor. Prihvatiti poziv na ponudu znači zapravo učiniti ponudu licu koje je poziv poslalo.

Nameravano pravno dejstvo ponude

Ponuda je jednostrani pravni posao (izjava volje) i to adresovani pravni posao (upućen određenom licu). U teoriji postoje dva pogleda na njenu pravnu prirodu:
• Izvor obaveze za ponudioca: Neopoziva ponuda se smatra izvorom obaveze da se ponuda održi i ne opozove tokom određenog vremena.
• Izvor preobražajnog prava za ponuđenog: Ponuda konstituiše ovlašćenje (pravnu moć) za ponuđenog da svojom jednostranom izjavom zasnuje ugovor. Ovo je određujuće i nužno svojstvo svake ponude, bilo da je ona opoziva ili neopoziva.

DEJSTVO PREMA PONUDIOCU
Prema sistemu ZOO (pozitivno pravo), važi pretpostavka da je ponuda neopoziva.
• Osnovno pravilo: Ponudilac je zakonom vezan svojom ponudom i dužan je da je održi (ne opozove) određeno vreme.
• Sadržina obaveze: To nije obaveza da se ispuni činidba iz budućeg ugovora (npr. plati cena), već samo obaveza da se ponuda održi u stanju podobnosti za prihvat dok ponuđeni ne donese odluku.

Iako je pravilo da je ponuda neopoziva, ponudilac nije vezan ponudom u tri slučaja:
• 1. Zakonski izuzetak (Imperativni propisi): Kada zakon nalaže opozivost (npr. ponuda koju potrošač čini trgovcu ne obavezuje potrošača i on se tog prava na opoziv ne može odreći).
• 2. Okolnosti posla: Kada iz same prirode posla ili situacije proizlazi da ponuda nije obavezujuća.
• 3. Volja ponudioca (Klauzula sine obligo): Kada sam ponudilac u ponudi isključi svoju vezanost (klauzula o neobaveznosti).

DEJSTVO PREMA PONUĐENOM
• Pravna moć: Ponuda daje ponuđenom preobražajno pravo da jednostranom izjavom o prihvatanju dovede do nastanka ugovora.
• Odsustvo obaveze: Iz ponude ne nastaje nikakva obaveza za ponuđenog.
    ◦ Nije dužan da odgovori, niti da prihvati ponudu.
    ◦ Nije dužan da učini bilo šta što bi bila obaveza iz ugovora.

ZABRANA NAMETANJA ĆUTANJA
Ponuđeni je slobodan da ignoriše ponudu.
• Pravilo: Odredba u ponudi kojom se navodi da će se ćutanje ili propuštanje ponuđenog (npr. nevraćanje poslate robe) smatrati prihvatanjem – nema pravno dejstvo.
Ako je za ugovor propisana posebna forma, a ponuda nije data u toj formi (nepoštovanje forme), pravna posledica je opozivost ponude.

Opozivost ponude u srpskom pravu

U srpskom pravu, ponuda je obavezujuća izjava volje.
• Pravilo: Ponuda obavezuje ponudioca da je održi otvorenom (da je ne opozove) u roku koji je predviđen za njeno prihvatanje.
• Autonomija volje: Ponudilac je slobodan da sam odredi rok trajanja ponude i trenutak od kada taj rok počinje da teče (npr. „do kraja meseca“, „7 dana od prijema“).

Za utvrđivanje roka (kada on nije izričito određen) ključno je da li se ponuđeni smatra prisutnim ili odsutnim licem.
• Prisutno lice: Ponuđeni koji može odmah da odgovori na ponudu.
    ◦ Fizička prisutnost: Lica se nalaze na istom mestu u isto vreme.
    ◦ Tehnička sredstva (Real-time): Slučajevi neposredne veze se izjednačavaju sa prisustvom: telefonski razgovor, radio-veza, direktan kontakt putem interneta (audio/video komunikacija, chat).
• Odsutno lice: Ponuđeni koji ne može odmah da odgovori (nema neposredne komunikacije).    ◦ Primeri: Pismo, mejl, kurir, telegram.

ROKOVI VAŽENJA PONUDE
A) Ponuda učinjena PRISUTNOM licu
• Pravilo: Mora biti prihvaćena bez odlaganja (odmah).
• Prestanak: Smatra se odbijenom ako nije odmah prihvaćena. Ponuda se gasi čim se stranke raziđu ili prekinu razgovor (telefon/internet).
• Izuzetak: Ako iz okolnosti ili same ponude proizlazi da je ostavljen rok za razmišljanje.
B) Ponuda učinjena ODSUTNOM licu Ovde razlikujemo dve situacije:
• 1. Ako je rok određen u ponudi:
    ◦ Ponuda obavezuje do isteka tog roka.
    ◦ Računanje roka:
        ▪ Ako je pismo/mejl datirano: Rok teče od datuma označenog u pismu/mejlu.
        ▪ Ako pismo nije datirano: Rok teče od dana kada je pismo predato pošti (poslato).
• 2. Ako rok NIJE određen:
    ◦ Ponuda obavezuje ponudioca za vreme koje je razumno potrebno da:
        1. Ponuda stigne ponuđenom,
        2. Ponuđeni je razmotri i odluči (uključujući i vreme za odluku organa pravnog lica),
        3. Odgovor stigne nazad ponudiocu.
    ◦ Sudska procena: Sud utvrđuje ovo vreme empirijski, pretpostavljajući da ponuđeni odgovara na isti način na koji je ponuda poslata (npr. kurir za kurira).

ZAKASNELI PRIHVAT
Šta se dešava ako izjava o prihvatanju stigne nakon isteka roka (bilo određenog, bilo razumnog)?
• Ugovor ne nastaje: Zakasneli prihvat ne dovodi do zaključenja ugovora.
• Nova ponuda: Zakasneli prihvat ima pravno dejstvo NOVE PONUDE koju sada bivši ponuđeni čini svom bivšem ponudiocu.

Povlačenje i opoziv ponude

POVLAČENJE PONUDE
Pojam: Povlačenje je izjava volje kojom se sprečava da ranija izjava (ponuda) uopšte proizvede pravno dejstvo.
• Mogućnost: Svaka izjava volje (ponuda, prihvat, poziv na ponudu) se može povući, bez obzira da li je opoziva ili neopoziva.
• Ključni uslov (Vreme): Izjava o povlačenju mora stići ponuđenom pre ponude ili istovremeno s njom.
• Forma: Bilo koja forma (npr. telefon, e-mail), bitno je samo da stigne na vreme.
• Ograničenje: Ponuda učinjena prisutnom licu se ne može povući, jer proizvodi dejstvo trenutno (u momentu izgovaranja).

OPOZIV PONUDE
Pojam: Opoziv je izjava kojom ponudilac oduzima pravni značaj ponudi koja je već počela da proizvodi pravno dejstvo (jer je ponuđeni primio).
Pravilo ZOO (Načelna neopozivost): U srpskom pravu (ZOO), ponuda je načelno neopoziva. Ponudilac je zakonski vezan ponudom i ne može je jednostrano ugasiti tokom roka za prihvatanje.
Izuzeci (Kada je opoziv moguć): Ponuda se može opozvati samo u tri slučaja:
1. Ako je ponudilac izričito isključio svoju obaveznost (klauzula „neobavezno“, „bez obaveze“).
2. Ako to proizlazi iz okolnosti posla.
3. Ako je zakon tako odredio.

VREMENSKI OKVIR ZA OPOZIV
Do kog trenutka ponudilac može opozvati svoju (opozivu) ponudu?
• Period: Od prijema ponude pa sve do zaključenja ugovora.
• Merodavni trenutak (ZOO): Naše pravo prihvata teoriju prijema.
    ◦ To znači da izjava o opozivu može stići ponuđenom sve dok ponudiocu ne stigne izjava o prihvatanju.
    ◦ Rizik: Ponuđeni snosi rizik da mu opoziv stigne pre nego što ponudilac primi njegov prihvat (jer ugovor nije zaključen dok ponudilac ne primi prihvat).
• Napomena (Ratio): Skica za zakonik o obligacijama je predviđala teoriju otposlanja (povoljniju za ponuđenog), ali to rešenje nije prihvaćeno u ZOO.

NEMOGUĆNOST OPOZIVA PRIHVATA
Za razliku od ponude, prihvat ponude se ne može opozvati.
• Razlog: Prihvat proizvodi dejstvo onog časa kada ga ponudilac primi – tog trenutka ugovor je već zaključen, pa se nema šta opozvati.

ODGOVORNOST ZA ŠTETU
Čak i kada je ponuda opoziva, njeno opozivanje može povući odgovornost.
• Nesavesnost: Ako ponudilac opozove ponudu bez opravdanog razloga, to se može smatrati nesavesnim prekidom pregovora.
• Sankcija: Ponudilac duguje naknadu štete ponuđenom.
• Obim štete: Nadoknađuje se negativni interes (troškovi pregovaranja, propuštene prilike na drugoj strani), a ne pozitivni interes (korist koju bi imao da je ugovor zaključen).

SPECIFIČNOST: SMRT ILI NESPOSOBNOST
Ponuda ne prestaje (ne gasi se) ako tokom roka za prihvatanje nastupi smrt ili poslovna nesposobnost ponudioca ili ponuđenog.

Pravno dejstvo opoziva neopozive ponude

• Situacija: Ponudilac je učinio ponudu neopozivom (određivanjem roka ili izričitom izjavom), ali pre isteka tog roka šalje izjavu kojom tu ponudu opoziva.
• Status u ZOO: Naše pravo nema zakonska pravila koja izričito rešavaju kakvo je dejstvo tog opoziva. Sudska praksa se o ovome takođe nije izjašnjavala.

Većina teoretičara u Srbiji smatra da izjava o opozivu neopozive ponude NE PROIZVODI pravno dejstvo.
• Pravna priroda: Ako je ponuda neopoziva, to znači da je njen opoziv pravno nemoguć.
• Dejstvo: Ponuda ostaje na snazi do isteka roka. Ako ponuđeni prihvati ponudu u roku, ugovor nastaje, bez obzira na protivljenje ponudioca.

• Ratio:
    ◦ Ako bi se dopustio opoziv, neopozivost bi bila „mrtvo slovo na papiru“.
    ◦ Ponuđeni mora imati sigurnost da može da razmotri ponudu bez pritiska i straha da će se ponudilac predomisliti.
• Uporednopravni kontekst: Ovo rešenje je prihvaćeno u nemačkom pravu (BGB), gde opoziv ne može oduzeti dejstvo neopozivoj ponudi.

Manji deo teorije dopušta mogućnost da opoziv ipak proizvede dejstvo, ali uz sankciju.
• Dejstvo: Opoziv je efikasan – on sprečava nastanak ugovora.
• Sankcija: Ponudilac koji je pogazio svoju reč dužan je da plati naknadu štete ponuđenom.
    ◦ Osnov odgovornosti: Pravila o vanugovornoj odgovornosti ili skrivljenom prekidu pregovora (culpa in contrahendo).
• Ratio: Smatra se da je bolje ne prisiljavati nekoga na ugovor koji više ne želi, jer to vodi u siguran sudski spor tokom izvršenja.
• Uporednopravni kontekst: Ovo je rešenje francuskog prava, gde opoziv sprečava ugovor, ali povlači deliktnu odgovornost za štetu.

Predugovor

15. januara 2026.

Predugovor je samostalan ugovor kojim se ugovorne strane (jedna ili obe) obavezuju da docnije zaključe drugi, glavni ugovor.
• Iz njega ne nastaje odmah obaveza izvršenja glavne činidbe (npr. predaja stvari), već obaveza zaključenja glavnog ugovora.
• Zasniva se na načelu slobode ugovaranja.

Da bi predugovor proizvodio pravno dejstvo i obavezivao na zaključenje glavnog ugovora, moraju biti ispunjena dva ključna uslova:
• 1. Sadržina (Bitni sastojci):
    ◦ Predugovor mora da sadrži sve bitne sastojke (objektivno i subjektivno bitne elemente) budućeg glavnog ugovora.
    ◦ Primer: Predugovor o prodaji mora sadržati predmet i cenu.
    ◦ Posledica: Ako nema saglasnosti o bitnim elementima, to nije predugovor već samo pripremni sporazum pregovarača koji ne obavezuje.
• 2. Forma (Načelo paralelizma formi):
    ◦ Pravilo: Propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor, ako je ta forma zakonom propisana kao uslov punovažnosti (konstitutivna forma).
    ◦ Primer: Predugovor za ugovor o građenju mora biti u pismenoj formi jer zakon to traži za glavni ugovor.
    ◦ Izuzetak (Ugovorena forma): Ako forma glavnog ugovora nije propisana zakonom, već su je strane same ugovorile, predugovor može biti neformalan (važi načelo konsensualizma), osim ako se nisu drugačije dogovorile.
Skica je tražila formu za predugovor samo ako je forma glavnog ugovora služila „zaštiti od nepromišljenosti“ (npr. poklon). ZOO je stroži i traži formu uvek kada je ona zakonski uslov za glavni ugovor, bez obzira na razlog (upozoravajući ili dokazni).

ZOO ne precizira da li se moraju obavezati obe strane, pa se primenjuje načelo autonomije volje:
• Dvostrano-obavezujući predugovor: Obe strane preuzimaju obavezu da zaključe glavni ugovor.
    ◦ Pretpostavka: Ako postoji sumnja da li su se obavezale jobe strane ili samo jedna, smatra se da je predugovor dvostrano-obavezan.
• Jednostrano-obavezujući predugovor: Samo jedna strana se obavezala na zaključenje, dok druga strana stiče pravo da zahteva zaključenje ugovora (ali ne mora).
    ◦ Može se zaključiti i u korist trećeg lica.

• Odnos prema Opcionom ugovoru:
    ◦ Predugovor: Stvara obligaciono pravo potraživanja (jedna strana zahteva od druge da pristupi zaključenju).
    ◦ Opcioni ugovor (Skica): Stvara preobražajno pravo (jedna strana svojom izjavom direktno zasniva glavni ugovor, bez potrebe za novom radnjom druge strane). ZOO nije preuzeo pravila Skice o opcionom ugovoru, pa se predugovor u našem pravu shvata kao izvor obaveze na činjenje (davanje saglasnosti), a ne kao direktna moć zasnivanja.
• Obezbeđenje: Obaveza iz predugovora može se osigurati kaparom, zalogom ili ugovornom kaznom.

Dejstvo predugovora i rokovi

Predugovor je dvostrani pravni posao obavezivanja iz koga nastaje jedna jedina obaveza: da se zaključi drugi (glavni) ugovor čiji su bitni sastojci već određeni.
• Priroda glavnog ugovora: Glavni ugovor ne mora biti samo obavezujući (npr. prodaja); strane se mogu predugovorom obavezati i na zaključenje pravnog posla raspolaganja (npr. cesija, preuzimanje duga, kompenzacija), koji će neposredno proizvesti pravno dejstvo.

• Isključivo dejstvo: Predugovor stvara samo obavezu zaključenja glavnog ugovora, a NE i obavezu izvršenja prestacije iz glavnog ugovora (npr. predaja stvari ili isplata cene).
• Sudska praksa: Na osnovu predugovora o prodaji stana:
    ◦ Ne može se tražiti: Utvrđenje prava svojine, iseljenje trećih lica, predaja posed ili isplata cene.
    ◦ Može se tražiti: Samo presuda kojom se nalaže tuženom da zaključi glavni ugovor.
• Zaključak: Zaključenje glavnog ugovora predstavlja sam čin izvršenja predugovorne obaveze.

U kom roku strana može sudski zahtevati da druga strana pristupi zaključenju glavnog ugovora? Zakon propisuje rok od šest meseci, koji se računa na dva načina:
• Ako je rok određen u predugovoru: 6 meseci od dana isteka tog ugovorenog roka.
• Ako rok NIJE određen: 6 meseci od dana kada je glavni ugovor trebalo da bude zaključen prema prirodi posla i okolnostima (tj. od dana kada je druga strana pala u docnju).

Specifičnost predugovora u odnosu na opšta pravila obligacionog prava ogleda se u načinu prestanka usled promenjenih okolnosti.
• Pravilo: Predugovor prestaje da obavezuje ako su se okolnosti od njegovog zaključenja toliko izmenile da on ne bi ni bio zaključen da su te okolnosti postojale ranije.
• Uslov: Promena okolnosti mora biti takva da se nije mogla razumno predvideti (nepredvidivost).
• Specifičnost dejstva (Ipso iure): Za razliku od opšteg režima gde se traži sudski raskid ili revizija, kod predugovora obaveza prestaje po sili zakona. Nema sudske revizije niti zahteva za raskid – predugovor jednostavno više ne veže.
    ◦ Context: Ovo rešenje je preuzeto iz austrijskog prava.

Tokom pregovora nastaju dokumenti koji liče na predugovor, ali to nisu jer ne stvaraju obavezu zaključenja ugovora.
• A) Sporazum o pregovaranju: Uređuje način vođenja pregovora (format, tajming, isključenje pregovora sa drugima). Stvara obavezu da se pregovara na određen način, a ne da se ugovor zaključi. Kršenje povlači predugovornu odgovornost za štetu.
• B) Delimični (parcijalni) sporazum: Saglasnost o nekim elementima ugovora, dok se o ostalim još pregovara. Služi da olakša nastavak pregovora („stavljanje na stranu“ rešenih pitanja), ali ne obavezuje na zaključenje celog ugovora.
• C) Sporazum o formi: Utvrđuje da budući ugovor mora imati određenu formu (konstitutivna forma). Ne obavezuje strane da zaključe ugovor, ali ako ga zaključe, moraju poštovati tu formu, inače je ugovor ništav.

Predugovor vs. Delimični sporazum
Pre nego što tužimo za izvršenje, moramo biti sigurni da imamo predugovor, a ne samo „delimični sporazum“.
• Predugovor: Sadrži sve bitne sastojke budućeg ugovora. Iz njega nastaje utuživa obaveza zaključenja glavnog ugovora.
• Delimični sporazum (Punktacija): Sporazum pregovarača o nekim, ali ne svim bitnim sastojcima.
    ◦ Dejstvo: Iz njega NE nastaje obaveza zaključenja glavnog ugovora. Pregovarač ne može tužiti za zaključenje ugovora.
    ◦ Obaveza: Postoji samo obaveza da se pregovori nastave i vode savesno.
    ◦ Sankcija: Ako jedna strana neopravdano odustane, druga može tražiti samo naknadu štete (zbog skrivljenog prekida pregovora – culpa in contrahendo), ali ne i ispunjenje.

Mehanizam prinudnog izvršenja

Ako jedna strana odbija da zaključi glavni ugovor, druga strana može podneti tužbu. Kako sud reaguje?
• Presuda: Sud donosi kondemnatornu presudu kojom nalaže tuženom da u određenom roku (paricioni rok) da izjavu volje kojom zaključuje glavni ugovor.
• Pravna praznina u ZOO: ZOO nema izričitu odredbu šta se dešava ako dužnik ignoriše presudu i ne da izjavu ni u ostavljenom roku.
• Rešenje (Pozitivno pravo – ZIO): Prazninu popunjava procesno pravo. Primenjuje se fikcija davanja izjave volje:
    ◦ Smatra se da je dužnik dao izjavu volje onog trenutka kada je sudska odluka postala pravosnažna.
    ◦ Posledica: Glavni ugovor se smatra zaključenim samom pravosnažnošću presude. Presuda zamenjuje ugovor.

• Nema prinudnog izvršavanja radnje: Nije potrebno (niti moguće) fizički prisiliti dužnika da potpiše papir. Presuda se samoizvršava.
• Zamena forme: Pravosnažna presuda može da zameni svaku formu (pa i javnobeležničku). Čak i ako zakon traži posebnu formu za ugovor, fikcija važi – presuda menja tu formu.

Iako je pravno čisto, ovo rešenje stvara problem u praksi (npr. Katastar nepokretnosti).
• Umesto ugovora, poverilac Katastru dostavlja presudu.
• Službenici katastra tada moraju da tumače da li sudska odluka ispunjava uslove da zameni ugovor, čime faktički izlaze iz svojih strogih administrativnih okvira.

Kod realnih ugovora (koji nastaju predajom stvari, npr. zajam u predratnom pravu), predugovor ima specifičnu ulogu:
• Predugovorom se stvara obaveza predaje stvari (jer se time zaključuje glavni ugovor).
• Dakle, izvršenje predugovora kod realnih ugovora znači prinudno traženje predaje predmeta ugovora.

U teoriji se ističe da je zahtev našeg prava – da predugovor mora imati sve bitne elemente i istu formu kao glavni ugovor – preteran.
• Kritičari smatraju da je to tautologija (nepotrebno ponavljanje): ako već imamo sve elemente i formu u predugovoru, zašto odmah ne zaključimo glavni ugovor? Time se postupak samo komplikuje.

Odsustvo pregovora (ugovori po pristupu)

15. januara 2026.

Tradicionalno shvatanje da se ugovori zaključuju pregovaranjem ravnopravnih strana u savremenom prometu ustupa mesto standardizaciji.
• Tipski (Formularni) ugovor: Ugovor koji nastaje prihvatanjem standardizovane opšte ponude koju jedno lice (obično privredni subjekt) čini neodređenom broju lica, umesto da pregovara sa svakim pojedinačno.
• Ugovor po pristupu (Adhezioni ugovor): Vrsta ugovora gde jedna strana unapred određuje sadržinu, a druga strana toj sadržini samo pristupa, bez mogućnosti da utiče na nju ili da je menja.

Osnovna karakteristika ovih ugovora je odsustvo pregovora.
• Princip: Ponuda se daje po principu „uzmi ili ostavi“ (take it or leave it). Ponuđeni ima samo dve opcije: da prihvati ugovor u celosti onako kako je ponuđen, ili da ga ne zaključi.
• Ograničeni izbor: Ponudilac može ostaviti mogućnost izbora samo oko nekih sporednih elemenata (npr. opcija brze isporuke, servisiranje), dok su bitni elementi nepromenljivi.

Opšti uslovi poslovanja – poseban institut koji prati tipske ugovore.
• Definicija: Opšti akt koji pravni subjekt donosi samostalno, propisujući uslove pod kojima obavlja svoju delatnost i zaključuje ugovore.
• Pravno dejstvo (Inkorporacija): Da bi opšti uslovi obavezivali saugovornika, oni moraju biti sastavni deo ugovora. To se postiže inkorporacijom (ugovor sadrži odredbe opštih uslova ili se poziva na njih).
• Sudska kontrola: Punovažnost opštih uslova podleže kontroli suda. Oni moraju biti u skladu sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima.

Razgraničenja
Morate razlikovati sledeće pojmove:
A) Tipski vs. Adhezioni ugovor
• Iako se često koriste kao sinonimi, razlika postoji.
• Tipski ugovor je širi pojam (odnosi se na pripremljen obrazac). Strane mogu uzeti tipski model ugovora i o njemu pregovarati ili ga menjati – tada to nije ugovor po pristupu.
• Tek kada je mogućnost pregovaranja isključena, tipski ugovor postaje ugovor po pristupu.
B) Formularni vs. Formalni ugovor
• Formularni (Tipski): Znači da je sadržina unapred pripremljena na obrascu.
• Formalni: Znači da zakon zahteva određenu formu za punovažnost.
• Odnos: Tipski ugovor može biti formalan (npr. ugovor o bankarskom kreditu), ali može biti i neformalan (npr. kupovina u samoposluzi – dobijate fiskalni račun koji je tipski, ali ugovor je neformalan).

• Razlog nastanka: Potreba za brzinom, masovnom proizvodnjom i smanjenjem troškova pregovaranja („standardizacija prometa“).
• Rizik: Iako su strane formalno ravnopravne, postoji suštinska neravnopravnost (ekonomska moć, stručno znanje). Jača strana diktira uslove.
• Zaštita: Zbog rizika od nametanja nepravičnih uslova, savremeno pravo razvija mehanizme zaštite (ništavost nepravičnih odredaba, dužnost obaveštavanja), naročito u potrošačkom pravu.

Ugovori po pristupu (Adhezioni ugovori)

Ugovori po pristupu su ugovori kod kojih jedna strana unapred priprema sadržinu, a druga strana nema mogućnost pregovora o toj sadržini, već samo slobodu da ugovor zaključi ili ne.
• Osnovno obeležje: Isključenje pregovora. Strana koja pristupa ne učestvuje u oblikovanju ugovora, već pristaje na tuđu zamisao.
• Neravnopravnost: Strane nisu formalno ravnopravne u postupku zaključenja (jedna kontroliše sadržinu), zbog čega strana koja pristupa uživa posebnu pravnu zaštitu.
• Forma: Po pravilu su to formularni (tipski) ugovori.

Opšti uslovi poslovanja (Pojam i Pravna priroda)

To su uslovi koje je jednostrano usvojila jedna ugovorna strana i pod kojima ona obavlja svoju delatnost i zaključuje ugovore.• Priroda: Oni su jednostrani akt subjekta koji ih je doneo (čak i ako su preuzeti model-uslovi nekog udruženja).
• Dejstvo: Da bi obavezivali saugovornika, moraju biti inkorporisani u ugovor (ugovor ih sadrži ili upućuje na njih). Tada dopunjuju posebne pogodbe i obavezuju jednako kao i one.

Druga strana je vezana opštim uslovima samo ako su ispunjeni strogi uslovi saznatljivosti:
• Saznatljivost: Moraju biti poznati ili su morali biti poznati strani koja pristupa u času zaključenja ugovora.
• Način objavljivanja: Moraju se objaviti na uobičajen način (sajt, vidno mesto u prostorijama, prilaganje uz ponudu).
• Vremenski okvir: Opšti uslovi sa kojima je strana upoznata nakon zaključenja ugovora ne obavezuju, osim ako je za njih morala znati ranije.
• Teret dokazivanja: Pada na onoga ko je doneo uslove (trgovca).

Odnos Opštih uslova i Posebnih pogodaba
• Posebne pogodbe: Uslovi o kojima su strane konkretno pregovarale („ono što su se dogovorile“).
• Pravilo jačeg dejstva: U slučaju neslaganja, važe posebne pogodbe, a ne opšti uslovi.
• Pretpostavka: Smatra se da su posebnim dogovorom strane isključile primenu suprotnih opštih uslova u tom konkretnom slučaju.

Zaštita slabije strane
• Contra proferentem: Nejasne odredbe tumače se u korist strane koja je pristupila ugovoru, a na štetu strane koja ih je pripremila (jer je ona stvorila nejasnoću).
• Potrošački ugovori: Nejasne odredbe se uvek tumače u korist potrošača, bez obzira da li je bilo pregovora.

Sudska kontrola
Zakon predviđa dva nivoa kontrole nepravičnih odredaba u opštim uslovima:
A) Ništavost (Apsolutna) Odredbe opštih uslova su ništave ako su protivne:
• Prinudnim propisima,
• Dobrim poslovnim običajima,
• Cilju samog zaključenog ugovora.
• Napomena: Odredba može biti ništava samo u konkretnom ugovoru jer vređa njegov cilj, dok u drugim ugovorima ostaje validna.
B) Odbijanje primene (Sudska procena pravičnosti) Sud nije dužan da primeni odredbu koja nije ništava, ali je nepravična ili preterano stroga. To su odredbe koje drugu stranu:
• Lišavaju prava na prigovore,
• Dovode do gubitka prava ili rokova. Sud ovo ceni prema okolnostima konkretnog slučaja.

Jednostrana izmena uslova
• Opšte pravilo: Izmena opštih uslova nema dejstvo na već zaključene ugovore (ne može se jednostrano menjati ugovor), osim ako je izmena povoljnija za drugu stranu.
• Izuzetak (Finansijske usluge): Banka može menjati nebitne elemente uz obaveštenje, ali bitne elemente ne sme menjati jednostrano (osim u korist klijenta).
• Potrošački ugovori: Odredba koja trgovcu daje pravo da jednostrano menja ugovor pretpostavlja se kao nepravična i ništava (oboriva pretpostavka).

Predugovorna faza (pregovori) i predugovorna odgovornost

15. januara 2026.

Predugovorna faza (pregovori) je vremenski period koji prethodi zaključenju ugovora.
• Početak: Prvi kontakt između potencijalnih saugovornika u vezi sa stupanjem u ugovorni odnos. To može biti formalni poziv, ali i obično pitanje na pijaci ili javljanje na oglas.
• Kraj: Okončava se trenutkom zaključenja ugovora (prijemom prihvata ponude) ili razilaženjem strana (odustankom).
• Predmet: Pregovori se mogu voditi radi zaključenja novog ugovora, ali i radi izmene ili raskida postojećeg.

U našem pravu važe dva osnovna pravila koja deluju suprotstavljeno, ali se dopunjuju:
• 1. Načelo slobode (Neobaveznost):
    ◦ Pregovori ne obavezuju. Činjenica da pregovarate ne znači da morate zaključiti ugovor.
    ◦ Svaka strana je slobodna da pregovore prekine kad god hoće.
• 2. Načelo savesnosti i poštenja (Ograničenje slobode):
    ◦ Ovo načelo obavezuje strane i pre nego što postanu saugovornici.
    ◦ Strane nisu dužne da pregovaraju uspešno, ali su dužne da pregovaraju savesno i pošteno.

Iako ne obavezuju na zaključenje ugovora, pregovori proizvode određena pravna dejstva:
A) Troškovi pregovora
• Pravilo (Dispozitivno): Svaka strana snosi svoje troškove, a zajedničke troškove dele na jednake delove.
• Izuzetak: Strane se mogu sporazumeti drugačije.
B) Značaj za tumačenje (ako se ugovor zaključi) Ako ugovor bude zaključen, pregovori služe sudu kao pomoćno sredstvo:
• Za popunjavanje praznina (uređenje sporednih tačaka oko kojih se strane spore).
• Za tumačenje volje (utvrđivanje zajedničke namere ugovornika kroz njihovo ponašanje tokom pregovora).
C) Sadržina komunikacije Tokom pregovora strane razmenjuju ponude, pozive na ponudu, uzorke, a mogu zaključiti i delimični sporazum ili predugovor.

Sloboda odustanka od pregovora nije apsolutna. Ako strana prekrši načelo savesnosti, nastaje odgovornost.
• Osnov odgovornosti: Skrivljeno (nesavesno) postupanje u predugovornoj fazi.
• Primer nesavesnosti: Kada pregovarač drži drugu stranu u zabludi da će ugovoriti posao, iako je stvar već prodao trećem licu ili nema nameru da ugovor zaključi.
• Obim naknade: Nadoknađuju se troškovi nastali pripremama za ugovor (uzaludni troškovi) i propuštene prilike (oportunitetni troškovi / izostanak koristi koju bi ostvario da resurse nije uložio u te pregovore).
• Uslov primene (ZOO čl. 30): Ova pravila se primenjuju kada ugovor nije zaključen (pregovori prekinuti).

Ako je ugovor zaključen, ali je jedna strana postupala nesavesno tokom pregovora (npr. prevara, zabluda), tada se ne primenjuju pravila o predugovornoj odgovornosti, već pravila o manama volje i ugovornoj odgovornosti (poništenje ugovora).

Predugovorna odgovornost (Culpa in contrahendo)

Predugovorna odgovornost je odgovornost za štetu koju jedan učesnik u pregovorima prouzrokuje drugom nesavesnim postupanjem u fazi koja prethodi zaključenju ugovora.
• Iako pregovarači nisu dužni da pregovore okončaju uspehom (zaključenjem ugovora), dužni su da postupaju u dobroj veri, poštujući načelo savesnosti i poštenja.

Pravna priroda
• U srpskom pravu: Ovo je subjektivna vanugovorna (deliktna) odgovornost. Na mestu štetnika je nesavesni pregovarač, a osnov odgovornosti je njegova krivica.
• Teorijski kontekst (Jhering): Izvorno je ovaj institut (R. Jering) shvatan kao odgovornost iz „prećutnog sporazuma“ da se pregovara pažljivo, ali naša teorija i zakon to ne prihvataju kao ugovornu, već kao deliktnu odgovornost.

Slučajevi odgovornosti
ZOO i praksa prepoznaju nekoliko situacija nesavesnog postupanja:
A) Zakonski slučajevi (ZOO):
1. Pregovaranje bez namere: Stupanje u pregovore bez namere da se ugovor zaključi.
2. Neopravdani odustanak: Odustanak od namere da se zaključi ugovor bez opravdanog razloga (iako je prethodno postojala namera).
B) Ostali slučajevi (Primena načela savesnosti):
• Odbijanje tražene ponude: Ako neko pošalje poziv na ponudu (traži ponudu), pa dobijenu ponudu koja odgovara pozivu odbije bez opravdanog razloga.
• Ćutanje profesionalca: Ako lice koje se profesionalno bavi vršenjem tuđih poslova (a nema trajni odnos sa nalogodavcem) odmah ne odbije nalog, njegovo ćutanje se smatra nesavesnim postupanjem (iako nije prihvat).
• Vraćanje na usaglašeno: Neopravdano ponovno otvaranje tačaka koje su već utvrđene delimičnim sporazumom.

Bitni elementi i Teret dokazivanja
Da bi postojala odgovornost, oštećeni mora dokazati tri elementa:
1. Štetu (gubitak).
2. Uzročnu vezu između prekida pregovora i štete.
3. Krivicu (nesavesnost) druge strane.
Specifičnost tereta dokazivanja (Izuzetak): Ovde ne važi opšta pretpostavka krivice. Oštećeni mora da dokaže da druga strana nije imala nameru da zaključi ugovor ili da je odustala bez razloga.
• Ratio: Ne može se pretpostaviti da ljudi ulaze u pregovore i troše resurse bez namere da uspeju; zato se nesavesnost mora izričito dokazati.

5. Dejstva: Obim naknade štete (Negativni interes)
Ovo je ključno ispitno pitanje. Šta se plaća?
• Oštećeni ima pravo na potpunu naknadu štete (stvarnu štetu i izmaklu korist) prema pravilima vanugovorne odgovornosti.
• Nadoknađuje se negativni ugovorni interes: Oštećeni se stavlja u stanje u kom bi bio da se nije ni upuštao u pregovore.
Struktura naknade:
• Stvarna šteta: Troškovi učinjeni radi zaključenja ugovora (putovanja, analize, komunikacija), ali ne i redovni troškovi poslovanja (reklame).
• Izmakla korist: Ne ona korist koju bi imao od tog ugovora (to bi bio pozitivni interes), već korist koju je izgubio na drugoj strani jer je vreme trošio na jalove pregovore.
• Neimovinska šteta: Teorijski moguća (npr. povreda privatnosti ili duševni bol), iako nema sudske prakse.

Odbrana i Izuzeci (Kada nema odgovornosti?)
Osnovno pravilo je da svako može prekinuti pregovore kad god hoće. Odgovornosti nema ako je odustanak opravdan.
• Opravdani razlozi: Saznanje o lošem imovinskom stanju partnera, promena tržišnih uslova, zabrana uvoza/izvoza, nemogućnost poštovanja rokova.
• Paralelni pregovori: Istovremeno pregovaranje sa više lica je dozvoljeno (traži se najpovoljniji uslov), osim ako je obećana ekskluzivnost.