Kategorija: Saglasnost volja

Saglasnost trećeg lica za zaključenje ugovora

15. januara 2026.

1. Pojam i Pravilo
Načelno, stranama nije potrebna saglasnost za zaključenje ugovora (princip autonomije volje). Saglasnost trećeg lica je izuzetak koji mora biti izričito:
• Propisan zakonom, ili
• Predviđen ugovorom.
Treće lice je pravno ili fizičko lice koje nije ugovorna strana (ne obavezuje se ugovorom), već se samo saglašava da druga lica stupe u ugovorni odnos.
Važna distinkcija: Kada zakonski zastupnik daje saglasnost, on ne zaključuje ugovor u ime strane, niti izjavljuje volju umesto nje. Strana (npr. stariji maloletnik) izjavljuje volju u svoje ime, a zastupnik se samo saglašava.

2. Svrha (Ratio legis)
Saglasnost se traži radi zaštite tri vrste interesa:
• Interes jedne ugovorne strane: Npr. zaštita ograničeno poslovno sposobnog lica (starijeg maloletnika).
• Opšti interes: Npr. saglasnost Ministarstva finansija za budžetske korisnike kod višegodišnjih obaveza.
• Interes trećeg lica: Npr. zakupodavac daje dozvolu za podzakup da bi zaštitio svoju imovinu.

3. Vreme davanja saglasnosti
Saglasnost se može dati u dva momenta:
• Dozvola: Pre ili istovremeno sa zaključenjem ugovora.
• Odobrenje: Naknadno, posle zaključenja ugovora.

4. Forma saglasnosti (Ključno za ispit!)
Osnovno pravilo je paralelizam formi: Saglasnost mora biti u formi koja je propisana za sam ugovor.
• Ako je ugovor u običnoj pismenoj formi → saglasnost je u pismenoj formi (npr. jemstvo).
• Ako je ugovor u formi javno overene isprave (legalizacija) → saglasnost mora biti overena.
IZUZETAK (Novo pravilo ZOO od 2020. godine): Kada se zahteva „stroža“ forma ugovora (javno potvrđena/solemnizovana isprava ili javnobeležnički zapis), saglasnost trećeg lica NE mora pratiti tu strogu formu.
• Dovoljno je: Da potpis davaoca saglasnosti bude javno overen (legalizovan).
• Primer: Ugovor o prometu nepokretnosti (solemnizacija) – saglasnost supružnika ili trećeg lica dovoljna je u formi overe potpisa, ne mora se solemnizovati.

5. Dejstva i posledice nedostatka saglasnosti
Posledice nisu jedinstvene i zavise od toga šta je propisano za konkretan slučaj:
1. Rušljivost: Kada nedostaje saglasnost zakonskog zastupnika za ugovor ograničeno poslovno sposobnog lica.
2. Ništavost: Npr. ugovor o osiguranju za slučaj smrti starijeg maloletnika je ništav bez pismene saglasnosti zastupnika.
3. Otkaz ugovora: Ako zakupac da stvar u podzakup bez dozvole zakupodavca (kad je ugovorena), zakupodavac može otkazati ugovor.
4. Krivična odgovornost: U određenim slučajevima.

6. Specifičnost kod pravnih lica
Kada statut preduzeća traži da direktor pribavi saglasnost upravnog odbora, to se ne smatra saglasnošću trećeg lica u strogom smislu (jer je organ deo pravnog lica).
• Zato se odredba o formi ovde tumači usko – organ može dati saglasnost u slobodnoj formi, osim ako zakon ili akt preduzeća ne traže drugačije.

Saglasnost izjavljenih volja (pojam i obim)

15. januara 2026.

1. Pojam i definicija
Za nastanak punovažnog ugovora u našem pravu neophodna je saglasnost uzajamno izjavljenih volja o sadržini ugovora. To znači da su se strane sporazumele o pravnom dejstvu ugovora, koje mora biti moguće, dopušteno i određeno.
Da bi saglasnost postojala, izjave volja moraju imati sledeće atribute:
• Uzajamnost: Svaka izjava mora biti upućena drugoj strani.
• Podudarnost: Izjave se moraju sadržinski poklapati – ono što jedna strana nudi, druga prihvata.
• Sloboda i ozbiljnost: Izjava ne sme biti data pod manom volje (zabluda, prevara, pretnja) i mora postojati namera zaključenja ugovora (animus contrahendi).

2. Obim saglasnosti (Bitni elementi)
Saglasnost volja je opšti uslov, ali se smatra ispunjenim samo ako je obim postignute saglasnosti dovoljan. Minimalni obim saglasnosti podrazumeva sporazum o bitnim sastojcima ugovora.
U našem pravu razlikujemo:
A) Objektivno bitni sastojci (Essentialia negotii)
• To su elementi o kojima strane po prirodi posla ili po zakonu moraju postići saglasnost da bi ugovor određene vrste uopšte nastao.
• Primer: Kod ugovora o prodaji to su stvar i cena.
• Kod imenovanih ugovora zakon određuje ove elemente, dok se kod neimenovanih ugovora ceni da li postignuti sporazum čini „smislenu celinu“.
B) Subjektivno bitni sastojci
• To su tačke koje su inače sporedne (npr. mesto ili vreme isporuke), ali je jedna strana uslovila zaključenje ugovora postizanjem saglasnosti o njima.
• Uslov: Strana mora blagovremeno (pre ili u trenutku saglasnosti o bitnim elementima) obavestiti drugu stranu da je taj element za nju bitan.

3. Pravna priroda i pretpostavke (Rešavanje sporova)
Šta se dešava ako strane postignu dogovor o bitnim elementima, a ostanu neke otvorene tačke?
• Pravilo ZOO: Ako postoji saglasnost o bitnim sastojcima (objektivnim i subjektivnim), ugovor se smatra zaključenim.
• Sporedne tačke: Nepostojanje saglasnosti o sporednim tačkama ne sprečava nastanak ugovora. Ako se strane kasnije ne dogovore, te tačke će urediti sud (vodeći računa o pregovorima, praksi i običajima).
Teret dokazivanja (Presumpcija zaključenja): U našem pravu važi oboriva pretpostavka da je ugovor zaključen čim postoji saglasnost o objektivno bitnim elementima.
• Strana koja tvrdi da ugovora nema mora da dokaže:
    1. Da je tačka o kojoj nema saglasnosti za nju bila subjektivno bitna.
    2. Da je o tome blagovremeno obavestila drugu stranu (rezervisana sporedna tačka).
Napomena (Uporedno pravo): Ovo je suprotno rešenju u nemačkom pravu (BGB), gde se pretpostavlja da ugovor nije zaključen dok se ne postigne saglasnost o apsolutno svakoj tački pomenutoj u pregovorima.

4. Dejstva i specifične situacije
• Imperativne norme (Obavezna sadržina): Ako ugovor ima zakonom propisanu sadržinu, te norme postaju deo ugovora automatski, čak i ako ih strane nisu ugovorile ili su ugovorile suprotno.
    ◦ Primer: Ako cena nije određena kod ugovora o prodaji u privredi, kupac duguje tekuću/razumnu cenu (ugovor ne pada).
    ◦ Primer: Ako je ugovorena kamata veća od dozvoljene, primenjuje se najveća dozvoljena stopa.
• Formalni ugovori: Kod njih puka saglasnost o bitnim elementima nije dovoljna. Ugovor nastaje tek kada se postignuta saglasnost „zaodene“ u propisanu formu (mesto i vreme zaključenja vezuju se za trenutak ispunjenja forme).