Kategorija: Istraga

Prekid i okončanje istrage

21. jula 2026.

Prekid istrage

  • Pravna priroda: Prekid istrage ne predstavlja njeno definitivno okončanje, već se svodi na privremeni zastoj u njenom sprovođenju. Kada prestanu smetnje koje su prekid prouzrokovale, javni tužilac nastavlja istragu.
  • Forma odluke: Donosi se isključivo naredbom javnog tužioca.
  • Obaveza tužioca pre donošenja naredbe: Pre nego što donese naredbu o prekidu, javni tužilac je dužan da prikupi sve dokaze o krivičnom delu i osumnjičenom do kojih se u tom trenutku može doći.
  • Podela: Zakonik razlikuje dva vida prekida istrage:
    1. Obavezni prekid
    2. Fakultativni prekid

A. Obavezni prekid istrage

Javni tužilac je dužan da prekine istragu ukoliko nastupi neki od sledećih alternativno propisanih razloga:

  • Procesna nesposobnost osumnjičenog: Kada kod osumnjičenog, nakon učinjenog krivičnog dela, nastupi duševno oboljenje, duševna poremećenost ili druga teška bolest zbog koje ne može da učestvuje u postupku.
    • Posebno pravilo: Ovaj razlog je primenjiv isključivo u istrazi koja se vodi protiv poznatog osumnjičenog.
  • Privremene smetnje za krivično gonjenje: Kada nedostaje predlog oštećenog, odobrenje nadležnog državnog organa za gonjenje, ili kada nastupe druge okolnosti koje privremeno sprečavaju krivično gonjenje.

B. Fakultativni prekid istrage

Do ovog prekida dolazi usled nedostupnosti osumnjičenog u budućem, vremenski neizvesnom periodu (bilo zbog aktivnog bekstva i skrivanja, bilo zato što se nalazi u državi koja odbija ekstradiciju). Može se izreći iz sledećih alternativnih razloga:

  • Ako se ne zna boravište osumnjičenog.
  • Ako je osumnjičeni u bekstvu ili na drugi način nije dostižan državnim organima.
  • Posebna pravna posledica: Ako se istraga prekida zbog bekstva ili nedostupnosti, javni tužilac će predložiti da se osumnjičenom odredi pritvor.

Okončanje istrage

Istraga se obavezno okončava na jedan od sledeća dva načina:

  1. Obustavom istrage (kada nema uslova za optuženje).
  2. Završetkom istrage (kada je stanje stvari dovoljno razjašnjeno).
Obustava istrage
  • Pojam: Predstavlja vid okončanja krivičnog postupka usled „neuspeha optužbe“, odnosno odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja jer nisu ispunjeni faktički uslovi za prelazak u fazu optuženja.
  • Forma odluke: Donosi se naredbom javnog tužioca o obustavi istrage.

Razlozi za obustavu istrage

Donosi se kada nastupi neki od sledećih zakonom propisanih alternativnih razloga:

  • Razlog koji se odnosi na predmet: Ako delo koje je predmet istrage nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti.
  • Trajne procesne smetnje: Ako je krivično gonjenje zastarelo, ako je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili ako postoje druge okolnosti koje trajno isključuju gonjenje.
  • Dokazna insuficijencija: Ako nema dovoljno dokaza za optuženje.

Pravna priroda odluke („može“ vs. „mora“)

  • Zakonska formulacija: Zakon navodi da javni tužilac „može“ u toku istrage da odustane od gonjenja i obustavi istragu.
  • Ispitni stav: Ova formulacija je pravno neprecizna. Prema procesnoj logici i nameri zakonodavca, javni tužilac mora (ima dužnost) da obustavi istragu kada ovi razlozi nastupe (npr. ako je delo zastarelo, on nema diskreciono pravo da nastavi gonjenje).

Obaveštavanje i pravni lek

  • O donetoj naredbi tužilac obaveštava osumnjičenog i oštećenog.
  • Zaštita prava oštećenog: Oštećeni se mora obavestiti u roku od osam dana. Uz obaveštenje, tužilac mu obavezno dostavlja pouku da može podneti prigovor neposredno višem javnom tužiocu.
Završetak istrage
  • Materijalni uslov: Donosi se kada javni tužilac oceni da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjašnjeno za donošenje odluke o podizanju optužnice ili o odustanku od gonjenja.
  • Forma odluke: Donosi se naredbom o završetku istrage.
  • Dostavljanje: Naredba se dostavlja osumnjičenom i njegovom braniocu (ako ga ima), a oštećeni se samo obaveštava o završetku.

Rokovi za završetak istrage i procesne posledice prekoračenja

Zakon propisuje rokove čije prekoračenje aktivira kontrolnu funkciju višeg tužioca:

  • Opšti rok: Šest meseci.
  • Posebni rok (za predmete u nadležnosti javnog tužilaštva posebne nadležnosti): Jedna godina.
  • Pravna posledica prekoračenja: Ako ne završi istragu u ovim rokovima, javni tužilac je dužan da obavesti neposredno višeg javnog tužioca o razlozima kašnjenja. Viši tužilac je tada dužan da preduzme mere kako bi se istraga što pre okončala.

Odustanak od gonjenja nakon završetka istrage

Ako javni tužilac nakon formalnog završetka istrage odluči da odustane od gonjenja, o tome obaveštava osumnjičenog i oštećenog (oštećenog obaveštava u roku od osam dana uz pouku o pravu na podnošenje prigovora neposredno višem javnom tužiocu).

Podaci koji se obavezno ili fakultativno pribavljaju pre završetka istrage

Pre nego što završi istragu, javni tužilac je dužan da, pored dokaza o samom delu, pribavi i tri specifične grupe podataka:

  1. Obavezni podaci formalnog karaktera:
    • Lični podaci o osumnjičenom koji se uzimaju prilikom prvog saslušanja (ako nedostaju ili ih treba proveriti).
    • Podaci o ranijim osudama osumnjičenog.
    • Ukoliko osumnjičeni trenutno izdržava kaznu zatvora – podaci o njegovom ponašanju tokom izdržavanja krivične sankcije.
  2. Fakultativni podaci o ličnosti (pribavljaju se „po potrebi“):
    • Podaci o ranijem životu osumnjičenog, prilikama u kojima živi i drugim okolnostima njegove ličnosti.
    • Radi dopune ovih podataka, tužilac može odrediti preglede ili psihološka ispitivanja osumnjičenog.
  3. Podaci u slučaju sticaja (pravnosnažne presude):
    • Ako u obzir dolazi izricanje jedinstvene kazne koja obuhvata i ranije presude, tužilac pribavlja spise tih predmeta ili overene prepise pravnosnažnih presuda.

Dopuna istrage

  • Pojam i uslov: Ako nakon formalnog završetka istrage javni tužilac samostalno utvrdi da je potrebno preduzeti nove dokazne radnje, on donosi naredbu o dopuni istrage.
  • Inicijativa odbrane i sudska kontrola:
    • Dopunu istrage javnom tužiocu mogu predložiti osumnjičeni i njegov branilac.
    • Uloga sudije za prethodni postupak: Ako javni tužilac odbije predlog odbrane ili o njemu ne odluči u roku od osam dana, odbrana može podneti predlog sudiji za prethodni postupak.
    • Rok za odlučivanje suda: Sudija za prethodni postupak donosi odluku u roku od osam dana.
    • Pravna posledica usvajanja predloga: Ako sudija usvoji predlog odbrane, donosi rešenje kojim nalaže javnom tužiocu da sprovede dopunu istrage i određuje mu rok za postupanje.

Čuvanje tajne, disciplina i kontrola istrage

21. jula 2026.

Čuvanje tajne u istrazi

Pravna priroda javnosti u istrazi

  • Odsustvo klasične javnosti: Istraga po svojoj prirodi načelno nema javni karakter za razliku od glavnog pretresa koji je javan.
  • Ograničavanje tajnosti: Iako javnost često saznaje detalje istrage preko medija (naročito kada se vodi protiv poznatog osumnjičenog), zakonodavac predviđa posebne mehanizme za dodatno limitiranje javnosti radi zaštite određenih vrednosti.
  • Predmet ograničenja: Ovo dodatno ograničenje se ne odnosi na istragu kao celinu, već na konkretne dokazne radnje ili na uvid u konkretne dokaze u spisima predmeta.

Uslovi za izricanje obaveze čuvanja tajne

Organ postupka koji preduzima dokaznu radnju može narediti licima koja saslušava/ispituje, prisutnim licima ili licima koja razgledaju spise da čuvaju određene podatke kao tajnu. Ova mera se izriče kada je to neophodno radi zaštite nekog od sledećih alternativnih dobara:

  1. Interesa nacionalne bezbednosti
  2. Javnog reda i morala
  3. Interesa maloletnika
  4. Privatnosti učesnika u postupku
  5. Drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu

Formalna procedura i procesna svrha

  • Način određivanja: Naredba o čuvanju tajne se unosi u zapisnik o dokaznoj radnji ili se beleži na spisima koji se razgledaju, uz obavezan potpis upozorenog lica.
  • Upozorenje na posledice: Lice se izričito upozorava da odavanje tajne predstavlja krivično delo.
  • Svrha formalnog upozorenja: Potpisivanjem zapisnika/beleške formalno se otklanja mogućnost pravne zablude – sprečava se da se lice kasnije pravda da nije znalo da čini krivično delo odavanjem tih podataka.

Sankcije za narušavanje reda tokom istrage (Procesna disciplina)

Sprovodjenje dokaznih radnji zahteva procesnu disciplinu kako bi se stvorili uslovi za uspešno izvođenje radnje. U slučaju narušavanja reda, reaguje se kroz dvostepeni mehanizam:

A. Primarna mera (Nadležnost javnog tužioca)

  • Opomena: Javni tužilac je dužan da najpre opomene lice koje za vreme preduzimanja dokazne radnje narušava red.

B. Supsidijarna mera (Nadležnost suda)

  • Novčano kažnjavanje: Ako opomenuto lice nastavi sa narušavanjem reda, sud ga može novčano kazniti iznosom do 150.000 dinara.
  • Pravni lek: Protiv rešenja o novčanom kažnjavanju dozvoljena je žalba o kojoj odlučuje vanpretresno veće. Žalba nema suspenzivno dejstvo (ne odlaže izvršenje kazne).
  • Udaljenje sa mesta radnje: Ukoliko učešće lica koje narušava red nije neophodno za sprovođenje dokazne radnje, ono može biti udaljeno sa mesta gde se radnja preduzima.

Prigovor i pritužba zbog nepravilnosti u toku istrage

Ukoliko u toku istrage dođe do nezakonitosti ili odugovlačenja, zakon odbrani stavlja na raspolaganje pravna sredstva kroz primarnu (tužilačku) i supsidijarnu (sudsku) kontrolu.

A. Primarna kontrola: Prigovor neposredno višem javnom tužiocu

  • Aktivna legitimacija: Prigovor mogu podneti osumnjičeni i njegov branilac.
  • Rok za podnošenje: Odmah po saznanju za nepravilnost, a najkasnije do završetka istrage.
  • Razlozi za podnošenje:
    1. Odugovlačenje postupka.
    2. Druge nepravilnosti u toku istrage.
  • Odlučivanje i rok: Neposredno viši javni tužilac donosi rešenje o odbijanju ili usvajanju prigovora u roku od osam dana od dana prijema.
  • Pravna sredstva: Protiv ovog rešenja nisu dozvoljena posebna pravna sredstva (ni žalba ni prigovor).
  • Pravno dejstvo usvajanja: Ukoliko usvoji prigovor, viši tužilac izdaje obavezno uputstvo nadležnom javnom tužiocu da otkloni utvrđene nepravilnosti.
  • Kritička napomena za ispit: S obzirom na to da viši javni tužilac kroz princip hijerarhije i redovnu kontrolu već ima ovlašćenje da nižem tužiocu izdaje obavezna uputstva, ovaj formalni mehanizam prigovora se u teoriji smatra u određenoj meri suvišnim.

B. Supsidijarna kontrola: Pritužba sudiji za prethodni postupak

  • Uslov za podnošenje: Može se podneti isključivo ako je prethodni prigovor višem javnom tužiocu odbijen.
  • Rok za podnošenje: U roku od osam dana od dana prijema rešenja o odbijanju prigovora.
  • Nadležni organ: Podnosi se sudiji za prethodni postupak.
  • Pravne posledice: Ako sudija oceni da je pritužba osnovana, doneće nalog da se preduzmu mere za otklanjanje nepravilnosti.
  • Karakter odluke: Ovaj sudski mehanizam je u osnovi instruktivnog karaktera.

Ciljna usmerenost (granice) istrage i njeno proširenje

Istraga je strogo limitirana i pravno uokvirena naredbom o sprovođenju istrage na dva načina:

  • Subjektivna usmerenost: Istraga se sprovodi samo u pogledu konkretnog osumnjičenog lica.
    • Izuzetak: Pravilo subjektivne usmerenosti važi samo kod istrage protiv poznatog osumnjičenog, budući da se istraga može voditi i protiv nepoznatog učinioca (NN lica).
  • Objektivna usmerenost: Istraga se odnosi samo na konkretno krivično delo za koje je pokrenuta.

Institut proširenja istrage

  • Uslov za primenu: Ukoliko se u toku istrage pokaže potreba da se postupak proširi na drugo krivično delo ili protiv drugog lica.
  • Procesna forma: Javni tužilac donosi naredbu o proširenju istrage.
  • Pravna pravila: Za odluku o proširenju i samo sprovođenje proširene istrage važe identične opšte zakonske odredbe koje se primenju i za pokretanje i sprovođenje inicijalne istrage.

Upoznavanje sa dokazima prikupljenim u istrazi

21. jula 2026.

Ovaj institut predstavlja specifičan oblik delovanja načela kontradiktornosti u fazi istrage, ali ne u njegovoj punoj meri.

  • Razlika u odnosu na glavni pretres: Dok se na glavnom pretresu pod okriljem načela raspravnosti dokazi prezentuju sudu, u istrazi se prikupljeni dokazi i materijali ne iznose pred sud, već stranke i branilac uzajamno upoznaju jedna drugu sa materijalom do kojeg su došli.
  • Dvostruki značaj instituta:
    • Značaj za odbranu: Predstavlja važan element prava na pravično suđenje, jer omogućava odbrani da već u ranoj fazi postupka procesno parira dokazima javnog tužioca.
    • Praktičan značaj za javnog tužioca: Omogućava tužiocu da se blagovremeno upozna sa dokazima odbrane koji potencijalno „ruše“ optužbu, što mu daje priliku da korguje optužbu ili u potpunosti odustane od krivičnog gonjenja.
  • Procesni nedostatak (kritička tačka za usmeni ispit): U teoriji se postavlja pitanje realne koristi za odbranu. Iako joj zakon omogućava neformalno delovanje, istovremeno joj nameće i obavezu saradnje sa suprotnom stranom (tužiocem), jer je dužna da ga obavesti o svemu što je tokom istrage prikupila.

Obaveze javnog tužioca prema odbrani

Javni tužilac ima precizno definisane dužnosti u pogledu omogućavanja uvida u dokazni materijal:

  • Omogućavanje uvida u spise i predmete: Dužan je da osumnjičenom koji je saslušan i njegovom braniocu omogući da razmotre spise i razgledaju predmete koji služe kao dokaz.
    • Uslov: Uvid se mora omogućiti u roku koji je dovoljan za pripremanje odbrane.
  • Izuzetak kod saoptuženih (odlaganje uvida): Ako je više lica osumnjičeno za isto krivično delo, javni tužilac može odložiti razmatranje spisa i razgledanje predmeta dok ne sasluša poslednjeg dostupnog osumnjičenog.
  • Poziv za podnošenje dokaznih predloga: Nakon što odbrana izvrši uvid u spise i predmete, javni tužilac je dužan da pozove osumnjičenog i njegovog branioca da u određenom roku stave predlog za preduzimanje određenih dokaznih radnji.

Obaveze odbrane prema javnom tužiocu (Recipročna dužnost)

Uspostavljajući procesnu simetriju, zakon propisuje i stroge dužnosti za subjekte odbrane:

  • Dužnost obaveštavanja: Osumnjičeni koji je saslušan i njegov branilac dužni su da po prikupljanju dokaza i materijala u korist odbrane o tome obaveste javnog tužioca.
  • Omogućavanje uvida tužiocu: Odbrana je dužna da pre završetka istrage omogući javnom tužiocu razmatranje svojih spisa i razgledanje predmeta koji služe kao dokaz.

Prisustvo određenih lica dokaznim radnjama koje sprovodi javni tužilac

21. jula 2026.

Javni tužilac ima zakonsku dužnost da omogući prisustvo određenim licima prilikom sprovođenja dokaznih radnji, što realizuje upućivanjem poziva ili obaveštenja:

  • Saslušanje osumnjičenog: Javni tužilac je dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju.
  • Ispitivanje svedoka ili veštaka: Javni tužilac je dužan da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a da oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja.
  • Pravilo dostavljanja kada osumnjičeni ima branioca: Ako osumnjičeni ima branioca, javni tužilac će, po pravilu, pozivati i obaveštavati samo branioca. Napomena za ispit: U teoriji se ukazuje da ovo pravilo može biti nepravično, jer je osumnjičeni izvorno u funkciji odbrane, pa bi u praksi uvek trebalo obaveštavati i samog osumnjičenog kada je to moguće.
  • Pravilo za osumnjičenog u pritvoru: Ako se osumnjičeni nalazi u pritvoru, a dokazna radnja se preduzima van sedišta suda, javni tužilac samostalno odlučuje da li je prisustvo osumnjičenog neophodno.
Prisustvo pojedinačnim dokaznim radnjama

Uviđaj

  • Krug lica: Pravo da prisustvuju uviđaju imaju osumnjičeni, branilac i oštećeni.
  • Karakter prava: Ovo pravo je bezuslovno, ali isključivo u istrazi koja se vodi protiv poznatog osumnjičenog.
  • Pravne posledice neprisustvovanja: Neprisustvo ovih lica uviđaju ne proizvodi nikakve procesne posledice, bez obzira na to da li su o uviđaju bila obaveštena ili ne, i nezavisno od razloga neobaveštavanja.

Veštačenje

  • Obaveštavanje stručnog savetnika: Javni tužilac je dužan da obavesti stručnog savetnika da može prisustvovati veštačenju.
  • Uloga stručnog savetnika: Njegova uloga je da kontroliše veštačenje koje obavlja zvanični sudski veštak, čime se ostvaruje određeni stepen „raspravnosti“ u pogledu ove dokazne radnje.

Pravne posledice odsustva pozvanih lica (Opšte pravilo)

  • Osim kada je prisustvo određenog lica apsolutna procesna pretpostavka (npr. saslušanje osumnjičenog u slučaju obavezne odbrane), prisustvo pozvanih lica nije obavezni uslov za sprovođenje dokazne radnje.
  • Ako pozvano ili obavešteno lice ne dođe, dokazna radnja se može nesmetano preduzeti u njegovom odsustvu.
Izuzeci od pravila o prisustvu i pozivanju

Zakon predviđa dva specifična izuzetka kada se odstupa od opštih pravila o pozivanju odbrane:

A. Izuzetak kod tužilaštava posebne nadležnosti

  • Pravilo: U postupcima za krivična dela za koja je zakonom određena nadležnost javnog tužilaštva posebne nadležnosti, javni tužilac može ispitati svedoka bez pozivanja osumnjičenog i branioca.
  • Uslov: Potrebno je da javni tužilac oceni da bi prisustvo odbrane moglo uticati na svedoka.
  • Pravna posledica (ograničenje dokazne snage): Sudska odluka se ne može zasnivati isključivo ili u odlučujućoj meri na ovakvom iskazu svedoka.
  • Kritički osvrt za visoku ocenu: Ova norma potencijalno ugrožava pravo na pravično suđenje i načelo neposrednosti, jer se odbrana posmatra kao „destruktivan“ faktor, a zapisnik o ispitivanju se pod određenim uslovima može čitati na glavnom pretresu. Formula „u odlučujućoj meri“ predstavlja fleksibilnu („kaučuk“ normu) podložnu širokim tumačenjima.

B. Izuzetak kod nepravilnog dostavljanja poziva ili istrage protiv NN lica

  • Pravilo: Ako poziv osumnjičenom i njegovom braniocu nije pravilno dostavljen, ili se istraga vodi protiv nepoznatog učinioca (NN lica), javni tužilac može ispitati svedoka ili veštaka samo uz prethodno odobrenje sudije za prethodni postupak.
  • Svrha: Na ovaj način sudija za prethodni postupak vrši kontrolnu funkciju nad radom javnog tužioca.
Aktivna procesna prava lica koja prisustvuju radnjama

Lica koja prisustvuju dokaznim radnjama imaju sledeća aktivna prava u cilju razjašnjenja stvari:

  1. Predlaganje i postavljanje pitanja: Mogu predložiti javnom tužiocu da postavi određena pitanja osumnjičenom, svedoku ili veštaku, a uz dozvolu javnog tužioca mogu mu postavljati pitanja i neposredno.
  2. Unošenje primedbi: Imaju pravo da zahtevaju da se njihove primedbe u pogledu preduzimanja pojedinih radnji unesu u zapisnik.
  3. Predlaganje dokaza: Ovlašćeni su da predlažu prikupljanje pojedinih dokaza.
  4. Učešće u vezi sa stručnim objašnjenjima:
    • Javni tužilac može radi razjašnjenja tehničkih ili stručnih pitanja zatražiti objašnjenja od stručnog lica ili stručne ustanove.
    • Ako su tom prilikom prisutni osumnjičeni ili branilac, oni imaju pravo da zahtevaju da stručno lice pruži bliža objašnjenja.

Preduzimanje dokaznih radnji u korist odbrane

21. jula 2026.

Preduzimanje dokaznih radnji u korist odbrane predstavlja drugi formalni oblik delovanja u korist odbrane tokom istrage.

  • Pravna priroda i razlika u odnosu na „paralelnu istragu“:
    • Kod tzv. paralelne istrage, osumnjičeni i branilac sami preduzimaju neformalne aktivnosti koje nemaju formalni dokazni kredibilitet.
    • Kod ovog instituta, dokazne radnje u korist odbrane preduzima državni organ koji i inače sprovodi istragu – javni tužilac.
    • Ove radnje se sprovode u skladu sa svim formalnim zahtevima Zakonika o krivičnom postupku (ZKP).
  • Pravna posledica (Dokazni kredibilitet): Budući da su sprovedene po formalnim pravilima ZKP-a, ove radnje imaju puni dokazni kredibilitet u krivičnom postupku, što znači da se na njima može zasnivati odluka suda.
  • Korektivna funkcija: Ovaj mehanizam služi kao svojevrsni korektiv tužiočeve procene o tome koje dokaze treba izvesti.
  • Opšta dužnost nepristrasnosti javnog tužioca: Ovaj institut je praktična manifestacija zakonske obaveze javnog tužioca da tokom istrage i celog postupka deluje nepristrasno. On je dužan da sa jednakom pažnjom ispituje kako činjenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist.

Načini realizacije (Procesni mehanizmi)

Do preduzimanja dokaznih radnji u korist odbrane dolazi kroz dva procesna mehanizma: primarni i supsidijarni.

A. Primarni procesni mehanizam (Tužilački put)

  • Pokretanje: Pokreće se upućivanjem konkretnog dokaznog predloga javnom tužiocu od strane osumnjičenog i njegovog branioca.
  • Dejstvo: Ukoliko javni tužilac prihvati (usvoji) predlog, on samostalno sprovodi predloženu dokaznu radnju.

B. Supsidijarni procesni mehanizam (Sudski put)

  • Pokretanje: Aktivira se kada se javni tužilac „ogluši“ o primarni predlog odbrane.
  • Oblici oglušivanja javnog tužioca:
    1. Izričito – donošenjem odluke kojom se odbija dokazni predlog odbrane.
    2. Prećutno – neizjašnjavanjem o predlogu odbrane u zakonom predviđenom roku.
  • Rok za odlučivanje tužioca: Javni tužilac je dužan da o predlogu odluči u roku od osam dana od dana podnošenja predloga.
  • Uloga sudije za prethodni postupak:
    • Ako tužilac odbije predlog ili ne odluči o njemu u roku od 8 dana, odbrana podnosi predlog sudiji za prethodni postupak.
    • Sudija za prethodni postupak je dužan da o predlogu odluči u roku od osam dana.
  • Pravna posledica usvajanja predloga: Ako sudija usvoji predlog odbrane, on donosi rešenje kojim nalaže javnom tužiocu da preduzme tu dokaznu radnju i određuje mu rok za njeno izvršenje.
Izuzetak i procesni nedostatak supsidijarnog mehanizma
  • Instruktivan karakter mehanizma: Iako je tužilac formalno dužan da postupi po nalogu sudije za prethodni postupak, ovaj mehanizam je u suštini instruktivnog karaktera.
  • Nedostatak sankcije: Zakonodavac nije predvideo nikakve procesne posledice (sankcije) za slučaj da se javni tužilac oglasi nepokornim prema nalogu sudije, niti za slučaj da naloženu radnju sprovede površno, neefikasno ili aljkavo.
  • Praktični problem: Budući da je tužilac na ove radnje praktično „prinuđen“, a prethodno ih je smatrao nepotrebnim, u praksi postoji rizik od njihovog nekvalitetnog izvođenja.

Prikupljanje dokaza i materijala u korist odbrane

21. jula 2026.

Iako je istraga u isključivoj nadležnosti javnog tužioca, on nije samo jednostrana stranka u postupku, već državni organ koji ima zakonsku dužnost nepristrasnosti.

  • Zakonska dužnost: Javni tužilac je formalno obavezan da nepristrasno razjasni sumnju o krivičnom delu.
  • Pravilo jednake pažnje: Dužan je da sa jednakom pažnjom ispituje kako činjenice koje terete oštetitelja/okrivljenog, tako i činjenice koje mu idu u korist.
  • Specifični oblici delovanja u korist odbrane: Zakonik uspostavlja dva osnovna oblika:
    1. Prikupljanje dokaza i materijala u korist odbrane (od strane same odbrane).
    2. Preduzimanje dokaznih radnji u korist odbrane (preko javnog tužioca ili suda).
Pojam i priroda „paralelne istrage“
  • Pojam: Aktivnost odbrane tokom istrage u teoriji se opisuje kao „paralelna istraga“ (ovo je teorijski koncept, a ne zakonski termin).
  • Uslov za primenu: Ova aktivnost je moguća isključivo kada se vodi istraga protiv poznatog osumnjičenog.
  • Razlika u odnosu na istragu javnog tužioca:
    • Ne radi se o „pravoj“ istrazi jer osumnjičeni nema dužnost da se brani, niti da bilo šta istražuje.
    • Pretpostavka nevinosti nalaže da suprotna stranka (tužilac) mora da dokazuje optužbu, a ne okrivljeni svoju nevinost.
    • Prikupljanje materijala je isključivo mogućnost (pravo), a ne dužnost odbrane.
  • Materijalna optužba: Iako u novom tipu istrage ne postoji formalni optužni akt (jer se istraga pokreće naredbom tužioca, a ne rešenjem istražnog sudije kao ranije), optužba postoji u materijalnom smislu jer se naredba donosi na osnovu osnova sumnje da je konkretno lice učinilo delo. Iz te materijalne optužbe izvire pravo na odbranu.
Ovlašćenja odbrane u samostalnom prikupljanju materijala

U cilju ostvarivanja prava na odbranu, osumnjičeni i njegov branilac imaju sledeća taksativno određena prava:

  • Pravo na razgovor i pribavljanje pisanih izjava: Mogu razgovarati sa licima koja imaju korisne podatke i od njih pribavljati pisane izjave i obaveštenja, ali isključivo uz njihovu saglasnost.
    • Izuzetak (zabrana): Ovo pravo se ne može koristiti prema oštećenom, kao ni prema licima koja su već ispitana od strane policije ili javnog tužioca.
  • Pravo na ulazak u privatne prostore: Mogu ulaziti u privatne prostorije, prostore koji nisu otvoreni za javnost, stan ili prostore povezane sa stanom, ali isključivo uz pristanak njihovog držaoca.
  • Pravo na preuzimanje predmeta i isprava: Mogu od fizičkih ili pravnih lica preuzimati predmete, isprave i obaveštenja, isključivo uz njihovu saglasnost.
    • Obaveza odbrane: Prilikom preuzimanja predmeta i isprava, odbrana ima strogu obavezu da tom licu izda potvrdu sa popisom preuzetih stvari.
Dokazni značaj prikupljenog materijala odbrane

Zakon pravi oštru razliku između dokazne snage pisanih izjava i materijalnih dokaza koje odbrana prikupi:

A. Dokazni značaj pisanih izjava i obaveštenja

  • Pravno dejstvo: Pisane izjave i obaveštenja građana data odbrani nemaju nikakav posebni dokazni značaj.
  • Zabrana: Sudska odluka se ne može zasnivati na ovim izjavama, niti one imaju značaj svedočenja (iskaza svedoka).
  • Pravna priroda: Radi se o potpuno neformalnom materijalu bez neposrednog dokaznog značaja.
  • Dozvoljene (limitirane) svrhe korišćenja: Ovaj materijal odbrana može koristiti isključivo u tri zakonom predviđena slučaja:
    1. Tokom ispitivanja svedoka.
    2. Radi provere verodostojnosti iskaza svedoka.
    3. Kao osnov za donošenje odluke da javni tužilac ili sud ispitaju to lice kao svedoka.

B. Dokazni značaj predmeta i isprava (materijalnih dokaza)

  • Pravno dejstvo: Materijalni dokazi (predmeti i isprave) mogu imati neposredan dokazni značaj.
  • Uslov za priznavanje dokaza: Dokazni značaj se ne stiče automatski, već je neophodno da se u istrazi ili kasnijem toku postupka sprovede uviđaj u odnosu na te predmete i o tome sastavi zapisnik (ili se uviđaj registruje na drugi dokazno podoban način).
Granice delovanja odbrane i nedostatak prinude
  • Pravilo saglasnosti: Za apsolutno svaki oblik delovanja osumnjičenog ili branioca (pribavljanje izjava, ulazak u prostor, uzimanje predmeta) neophodna je saglasnost lica prema kojem se radnja preduzima.
  • Nedostatak procesne prinude: Subjekti odbrane nemaju na raspolaganju nikakav procesno-pravni mehanizam kojim bi treća lica mogli da prinude na saradnju ako ona to ne žele.
  • Supsidijarno rešenje: Ukoliko lice odbije saradnju sa odbranom, jedina preostala mogućnost jeste da se podnese inicijativa javnom tužiocu da on preduzme te dokazne radnje. Ako javni tužilac tu inicijativu odbije, odbrana se može obratiti sudiji za prethodni postupak radi donošenja odluke o preduzimanju te radnje.

Sprovođenje istrage

21. jula 2026.

Uslovi za sprovođenje istrage

Za pokretanje i sprovođenje istrage zakonom je predviđeno kumulativno ispunjenje materijalnih i formalnih uslova:

Materijalni uslov (stepen sumnje)

  • Osnovi sumnje: Predstavljaju najniži zakonski definisani stepen sumnje u krivičnom postupku, koji obavezno mora proisticati iz konkretnih dokaza.
  • Primena prema tipu istrage:
    • Kod istrage protiv poznatog osumnjičenog, osnovi sumnje se odnose na verovatnoću da je to konkretno lice učinilo krivično delo.
    • Kod istrage protiv nepoznatog učinioca (NN lica), osnovi sumnje se odnose na verovatnoću da je krivično delo uopšte učinjeno.
  • Izuzetak (zahtev za višim stepenom sumnje): Ukoliko se osumnjičenom u istrazi određuje pritvor, kao najteža mera procesne prinude, opšti materijalni uslov se podiže na nivo osnovane sumnje da je to lice učinilo krivično delo (uz ispunjenje nekog od posebnih, alternativno propisanih razloga za pritvor).

Formalni uslov (odluka)

  • Naredba nadležnog javnog tužioca: Istraga se formalno pokreće isključivo donošenjem ove odluke. Uz ovaj osnovni formalni uslov, proces zahteva i poštovanje zakonskih rokova, kao i precizno definisan odnos javnog tužioca i policije.

Naredba o sprovođenju istrage: Rokovi, sadržaj i dostavljanje

Rokovi za donošenje naredbe

Zakonik predviđa dva roka za donošenje naredbe o sprovođenju istrage, koji su po svojoj pravnoj prirodi instruktivnog karaktera:

  • Primarni rok (faktičkog karaktera): Naredba se donosi pre ili neposredno posle prve dokazne radnje koju su preduzeli javni tužilac ili policija u predistražnom postupku.
  • Sekundarni (maksimalni formalni) rok: Najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je javni tužilac obavešten o prvoj dokaznoj radnji koju je policija preduzela.

Sadržaj naredbe o sprovođenju istrage

Zakon striktno propisuje obavezne elemente koje naredba mora da sadrži:

  1. Lični podaci osumnjičenog – ovaj element je obavezan isključivo u istrazi protiv poznatog osumnjičenog (u naredbi protiv NN lica ovaj podatak logično izostaje).
  2. Opis dela iz kojeg proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela.
  3. Zakonski naziv krivičnog dela.
  4. Okolnosti iz kojih proizlaze osnovi sumnje.

Dostavljanje naredbe i obaveštavanje subjekata

  • Dostavljanje odbrani: Naredba o sprovođenju istrage se obavezno dostavlja osumnjičenom i njegovom braniocu (ako ga ima). Dostavljanje se vrši zajedno sa pozivom, odnosno obaveštenjem o prvoj dokaznoj radnji kojoj ova lica imaju pravo da prisustvuju.
  • Pravilo u slučaju naknadne identifikacije NN lica: Ako se tokom istrage protiv NN lica utvrdi njegov identitet, javni tužilac ima obavezu da dopuni naredbu o sprovođenju istrage unošenjem ličnih podataka tog lica. Nakon toga, dopunjenu naredbu dostavlja osumnjičenom i braniocu uz poziv/obaveštenje o prvoj dokaznoj radnji.
  • Obaveštavanje oštećenog: Istovremeno sa dostavljanjem naredbe odbrani, javni tužilac je dužan da obavesti oštećenog o pokretanju istrage i da ga pouči o pravima koja mu pripadaju u postupku.

Neobaveznost (fakultativnost) istrage

Istraga u našem krivičnom procesnom pravu nije obavezni procesni stadijum iz sledećih razloga:

  • Isključenost u posebnim postupcima: Istraga se uopšte ne sprovodi u skraćenom postupku i u postupku prema maloletnicima.
  • Neposredno optuženje: Čak i kod krivičnih dela za koja se inače vodi opšti krivični postupak, javni tužilac može bez ikakvih posebnih uslova podneti neposrednu optužnicu, pod uslovom da na osnovu prikupljenih podataka smatra da ima dovoljno osnova za optuženje.

Nadležnost i pružanje pomoći u sprovođenju istrage

Nadležnost za sprovođenje

  • Javni tužilac: Istragu primarno sprovodi nadležni javni tužilac.
  • Istražni centar: Zakonom se može odrediti jedno javno tužilaštvo (istražni centar) u kome će se istraga sprovoditi za područje više različitih javnih tužilaštava.

Mesna nadležnost za preduzimanje dokaznih radnji

  • Opšte pravilo: Javni tužilac preduzima dokazne radnje na području nadležnosti suda pred kojim postupa.
  • Eksteritorijalno preduzimanje (izuzetak): Ako to zahteva interes istrage, javni tužilac može preduzeti pojedine radnje i van svog područja, ali je dužan da o tome bez odlaganja obavesti javnog tužioca koji postupa pred sudom na čijem se području te radnje preduzimaju.

Saradnja i pružanje pomoći tužiocu

Svi pozvani organi i subjekti dužni su da postupe po zahtevu javnog tužioca:

  • Pomoć policije i državnih organa: Policija (pruža forenzičku, analitičku i drugu pomoć) i drugi državni organi dužni su da na zahtev javnog tužioca pruže neophodnu pomoć.
  • Poveravanje dokaznih radnji policiji: Javni tužilac može, u skladu sa zakonskim odredbama, poveriti policiji izvršenje pojedinih dokaznih radnji.
  • Dužnost pravnih lica: Svako pravno lice dužno je da na zahtev javnog tužioca pruži pomoć za preduzimanje one dokazne radnje koja ne trpi odlaganje.
  • Poveravanje radnji drugom javnom tužiocu (pravna pomoć):
    • Javni tužilac može poveriti preduzimanje pojedinih dokaznih radnji javnom tužiocu na čijem području radnju treba preduzeti (ili tužiocu pred sudom koji je određen za pružanje pravne pomoći za više sudova).
    • Zamoljeni javni tužilac će po potrebi preduzeti i druge dokazne radnje koje su u vezi sa poverenim radnjama ili iz njih proističu.
    • Postupanje kod nenadležnosti: Ako javni tužilac kome je radnja poverena utvrdi da za nju nije nadležan, dostaviće predmet nadležnom javnom tužiocu i o tome obavestiti tužioca koji mu je predmet prvobitno dostavio.

Istraga – pojam i karakteristike

14. jula 2026.

Istraga je faza krivičnog postupka koja prethodi suđenju.

  • Svrha: Njena osnovna svrha je prikupljanje dokaza potrebnih za optuženje, ili obrnuto, konstatovanje da nema uslova za podizanje optužnice, čime se omogućava prelazak u narednu procesnu fazu.
  • Sistem istražnih faza: U krivičnom postupku Srbije, istraga je jedna od dve „istražne“ faze, jer njenom vođenju obavezno prethodi predistražni postupak.

Osnovne specifičnosti i pravna obeležja istrage

  • Nadležnost: Istraga je u isključivoj nadležnosti javnog tužioca.
  • Pokretanje i pravna priroda odluke: Pokreće se formalno, donošenjem naredbe javnog tužioca.
    • Posebno pravilo: Protiv naredbe o pokretanju istrage žalba nije dozvoljena.
    • Pravna posledica: Ova odluka je momentom donošenja istovremeno i pravnosnažna i izvršna.
  • Stepen sumnje: Pokreće se na nivou relativno niskog stepena sumnje (najniži zakonom definisani stepen), odnosno kada postoje osnovi sumnje da je određeno lice učinilo krivično delo ili da je krivično delo učinjeno.
  • Fakultativnost (neobaveznost) istrage: Istraga ne predstavlja obavezni procesni stadijum iz sledećih razloga:
    • Izuzeci po vrsti postupka: Ne vodi se za krivična dela koja su predmet skraćenog postupka, niti u postupku prema maloletnicima.
    • Neposredna optužnica: Javni tužilac može uvek i bez posebnih formalnih uslova, umesto vođenja istrage, neposredno podići optužnicu ukoliko na osnovu slobodnog uverenja smatra da prikupljeni podaci o delu i učiniocu pružaju dovoljno osnova za optuženje.
  • Vrsta krivičnih dela: Može se voditi isključivo za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti.

Tipovi istrage prema poznatosti učinioca – Zakonik predviđa dva osnovna tipa istrage s obzirom na to da li je identitet učinioca poznat u trenutku pokretanja:

  1. Istraga protiv poznatog osumnjičenog: Pokreće se prema konkretnom licu za koje postoje osnovi sumnje da je učinilo krivično delo, i istraga je od samog početka usmerena na njega.
  2. Istraga protiv nepoznatog učinioca (protiv NN lica): Pokreće se kada postoje osnovi sumnje da je krivično delo učinjeno, ali je učinilac nepoznat. Primarni cilj ovog tipa istrage jeste otkrivanje i identifikovanje lica kome se na nivou osnova sumnje može pripisati krivično delo koje je predmet istrage.

Ciljna orijentisanost i krug dokaza koji se prikupljaju – U istrazi se prikupljaju sledeći dokazi i podaci:

  • Dokazi potrebni za donošenje odluke o tome da li će se podići optužnica ili će se postupak obustaviti.
  • Dokazi potrebni za utvrđivanje identiteta učinioca (samo u istrazi protiv NN lica).
  • Dokazi za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu, ili bi njihovo izvođenje na pretresu bilo otežano.
  • Drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak, a čije se izvođenje, s obzirom na okolnosti, pokazuje celishodnim.

Procesne uloge subjekata u istrazi

Uloga suda (sudije za prethodni postupak)

Uloga suda je u javnotužilačkoj istragi svedena na strogo ograničen i limitiran broj radnji:

  • Odlučivanje o pojedinim merama procesne prinude (gde je najznačajniji pritvor kao oblik lišenja slobode).
  • Donošenje odluka koje spadaju u isključivu nadležnost suda (npr. naredba o pretresanju stana, drugih prostorija i lica).
  • Delovanje u određenoj meri u korist odbrane, uz vršenje drugih zakonom taksativno određenih funkcija.

Uloga i prava odbrane

  • Izvođenje dokaznih radnji: Iako istragu formalno vodi javni tužilac, određene radnje dokaznog karaktera u korist odbrane mogu sprovoditi i sam okrivljeni, kao i njegov branilac.
  • Obaveza obaveštavanja: Odbrana ima zakonsku dužnost da o sprovođenju ovih dokaznih radnji na odgovarajući način obavesti javnog tužioca.