Čuvanje tajne u istrazi
Pravna priroda javnosti u istrazi
- Odsustvo klasične javnosti: Istraga po svojoj prirodi načelno nema javni karakter za razliku od glavnog pretresa koji je javan.
- Ograničavanje tajnosti: Iako javnost često saznaje detalje istrage preko medija (naročito kada se vodi protiv poznatog osumnjičenog), zakonodavac predviđa posebne mehanizme za dodatno limitiranje javnosti radi zaštite određenih vrednosti.
- Predmet ograničenja: Ovo dodatno ograničenje se ne odnosi na istragu kao celinu, već na konkretne dokazne radnje ili na uvid u konkretne dokaze u spisima predmeta.
Uslovi za izricanje obaveze čuvanja tajne
Organ postupka koji preduzima dokaznu radnju može narediti licima koja saslušava/ispituje, prisutnim licima ili licima koja razgledaju spise da čuvaju određene podatke kao tajnu. Ova mera se izriče kada je to neophodno radi zaštite nekog od sledećih alternativnih dobara:
- Interesa nacionalne bezbednosti
- Javnog reda i morala
- Interesa maloletnika
- Privatnosti učesnika u postupku
- Drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu
Formalna procedura i procesna svrha
- Način određivanja: Naredba o čuvanju tajne se unosi u zapisnik o dokaznoj radnji ili se beleži na spisima koji se razgledaju, uz obavezan potpis upozorenog lica.
- Upozorenje na posledice: Lice se izričito upozorava da odavanje tajne predstavlja krivično delo.
- Svrha formalnog upozorenja: Potpisivanjem zapisnika/beleške formalno se otklanja mogućnost pravne zablude – sprečava se da se lice kasnije pravda da nije znalo da čini krivično delo odavanjem tih podataka.
Sankcije za narušavanje reda tokom istrage (Procesna disciplina)
Sprovodjenje dokaznih radnji zahteva procesnu disciplinu kako bi se stvorili uslovi za uspešno izvođenje radnje. U slučaju narušavanja reda, reaguje se kroz dvostepeni mehanizam:
A. Primarna mera (Nadležnost javnog tužioca)
- Opomena: Javni tužilac je dužan da najpre opomene lice koje za vreme preduzimanja dokazne radnje narušava red.
B. Supsidijarna mera (Nadležnost suda)
- Novčano kažnjavanje: Ako opomenuto lice nastavi sa narušavanjem reda, sud ga može novčano kazniti iznosom do 150.000 dinara.
- Pravni lek: Protiv rešenja o novčanom kažnjavanju dozvoljena je žalba o kojoj odlučuje vanpretresno veće. Žalba nema suspenzivno dejstvo (ne odlaže izvršenje kazne).
- Udaljenje sa mesta radnje: Ukoliko učešće lica koje narušava red nije neophodno za sprovođenje dokazne radnje, ono može biti udaljeno sa mesta gde se radnja preduzima.
Prigovor i pritužba zbog nepravilnosti u toku istrage
Ukoliko u toku istrage dođe do nezakonitosti ili odugovlačenja, zakon odbrani stavlja na raspolaganje pravna sredstva kroz primarnu (tužilačku) i supsidijarnu (sudsku) kontrolu.
A. Primarna kontrola: Prigovor neposredno višem javnom tužiocu
- Aktivna legitimacija: Prigovor mogu podneti osumnjičeni i njegov branilac.
- Rok za podnošenje: Odmah po saznanju za nepravilnost, a najkasnije do završetka istrage.
- Razlozi za podnošenje:
- Odugovlačenje postupka.
- Druge nepravilnosti u toku istrage.
- Odlučivanje i rok: Neposredno viši javni tužilac donosi rešenje o odbijanju ili usvajanju prigovora u roku od osam dana od dana prijema.
- Pravna sredstva: Protiv ovog rešenja nisu dozvoljena posebna pravna sredstva (ni žalba ni prigovor).
- Pravno dejstvo usvajanja: Ukoliko usvoji prigovor, viši tužilac izdaje obavezno uputstvo nadležnom javnom tužiocu da otkloni utvrđene nepravilnosti.
- Kritička napomena za ispit: S obzirom na to da viši javni tužilac kroz princip hijerarhije i redovnu kontrolu već ima ovlašćenje da nižem tužiocu izdaje obavezna uputstva, ovaj formalni mehanizam prigovora se u teoriji smatra u određenoj meri suvišnim.
B. Supsidijarna kontrola: Pritužba sudiji za prethodni postupak
- Uslov za podnošenje: Može se podneti isključivo ako je prethodni prigovor višem javnom tužiocu odbijen.
- Rok za podnošenje: U roku od osam dana od dana prijema rešenja o odbijanju prigovora.
- Nadležni organ: Podnosi se sudiji za prethodni postupak.
- Pravne posledice: Ako sudija oceni da je pritužba osnovana, doneće nalog da se preduzmu mere za otklanjanje nepravilnosti.
- Karakter odluke: Ovaj sudski mehanizam je u osnovi instruktivnog karaktera.
Ciljna usmerenost (granice) istrage i njeno proširenje
Istraga je strogo limitirana i pravno uokvirena naredbom o sprovođenju istrage na dva načina:
- Subjektivna usmerenost: Istraga se sprovodi samo u pogledu konkretnog osumnjičenog lica.
- Izuzetak: Pravilo subjektivne usmerenosti važi samo kod istrage protiv poznatog osumnjičenog, budući da se istraga može voditi i protiv nepoznatog učinioca (NN lica).
- Objektivna usmerenost: Istraga se odnosi samo na konkretno krivično delo za koje je pokrenuta.
Institut proširenja istrage
- Uslov za primenu: Ukoliko se u toku istrage pokaže potreba da se postupak proširi na drugo krivično delo ili protiv drugog lica.
- Procesna forma: Javni tužilac donosi naredbu o proširenju istrage.
- Pravna pravila: Za odluku o proširenju i samo sprovođenje proširene istrage važe identične opšte zakonske odredbe koje se primenju i za pokretanje i sprovođenje inicijalne istrage.
