Amnestija i pomilovanje predstavljaju politički akt milosti koji se dodeljuje od strane najviših organa državne vlasti (parlamenta, odnosno šefa države).

Predstavljaju akte kojima se dejstvo presude menja u korist osuđenog ili se isključuje mogućnost krivičnog gonjenja učinioca.

Pomilovanje je institut kojim se menja dejstvo sudske odluke u pogledu izrečene krivične sankcije ili pak sprečava donošenje te odluke u slučaju da do krivičnog gonjenja još nije došlo

• ima dejstvo samo u odnosu na poimenično određeno lice

Pomilovanje predstavlja akt kojim se poimenično određeno lice može:

• Osloboditi od gonjenja (abolicija)
• Potpuno ili delimično osloboditi od izvršenja kazne
• Zameniti izrečena kazna blažom kaznom ili uslovnom osudom
• Dati rehabilitacija
• Ukinuti, odnosno odrediti kraće trajanje pojedine ili svih posledica osude
• Ukinuti ili odrediti kraće trajanje mere bezbednosti (zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje)

Pomilovanjem se može odrediti ne samo ukidanje (kao kod amnestije) nego i kraće trajanje ovih mera bezbednosti

• zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti, zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje

Dejstvo pomilovanja u odnosu na izvršenje bilo koje kazne, određene mere bezbednosti i pravne posledice osude može biti potpuno ili delimično, a u odnosu na krivično gonjenje samo potpuno.

Pomilovanje je u isključivoj nadležnosti predsednika Republike Srbije.

Postupak za pomilovanje pokreće se na molbu osuđenog lica ili po službenoj dužnosti od strane ministra

• osim osuđenog lica molbu može podneti i: njegov zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik u pravoj liniji, brat, sestra, usvojilac, hranilac ili staralac
• ukoliko je reč o oslobođenju od krivičnog gonjenja, postupak se pokreće samo po službenoj dužnosti
• molba se podnosi pošto je presuda postala pravnosnažna, a u slučaju odbijanja molbe ona se može ponoviti po isteku jedne godine od dana donete odluke ako se radi o osudi dužoj od 3 godine, a po isteku 6 meseci ako je u pitanju osuda na blažu kaznu

Davanjem pomilovanja se ne dira u prava trećih lica koja se zasnivaju na osudi. Bez obzira što je dato pomilovanje, lica koja su oštećena krivičnim delom mogu da ostvaruju svoj imovinskopravni zahtev.

Odluka o pomilovanju ne može se ni na koji način osporavati a pri zloupotrebi lica nadležnog da odlučuje o pomilovanju podleže političkoj i parlamentarnoj odgovornosti i kontroli, ne krivičnoj

Amnestija i pomilovanje predstavljaju politički akt milosti koji se dodeljuje od strane najviših organa državne vlasti (parlamenta, odnosno šefa države).

Predstavljaju akte kojima se dejstvo presude menja u korist osuđenog ili se isključuje mogućnost krivičnog gonjenja učinioca.

Amnestija je akt zakonodavnog organa kojim se u formi zakona poimenično neodređenom krugu lica daje:

• Oslobođenje od gonjenja (abolicija)
• Potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne
• Zamena izrečene kazne blažom kaznom
• Rehabilitacija
• Ukidanje (pojedinih ili svih) pravnih posledica osude
• Ukidanje određenih mera bezbednosti (zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje).

Može se odnositi na učinjena određena krivična dela ili na određene kazne bez obzira na krivično delo.

KZ ne predviđa nikakva ograničenja u pogledu vrste i težine krivičnog dela, visine izrečene kazne za dela koja mogu biti obuhvaćena amnestijom. Amnestija se najčešće vezuje za:

1. vrstu krivičnog dela
   • tada se mogu amnestirati lica bez obzira na visinu izrečene kazne
2. visinu izrečene kazne
   • tada njom može biti obuhvaćeno bilo koje krivično delo ali ona se može vezivati i za druge kriterijume:
3. učinioce određene starosti
4. pola
5. određenog zdravstvenog stanja (npr. invalidnost).

Amnestija se daje samo za već učinjena krivična dela, što znači da se ne može dati za ubuduće.

Kod trajnih krivičnih dela datom amnestijom je obuhvaćeno samo ono protivpravno stanje stvoreno izvršenjem krivičnog dela koje je trajalo do stupanja na snagu zakona o amnestiji

• Ukoliko lice obuhvaćeno amnestijom nastavi da ostvaruje obeležja istog krivičnog dela i posle tog momenta, čini novo krivično delo koje nije obuhvaćeno amnestijom.
• npr. ako bi posle amnestije za krivično delo izbegavanja vojne obaveze amnestirano lice nastavilo da izbegava vojnu službu amnestija se ne bi odnosila na to kasnije učinjeno delo

Davanjem amnestije se ne dira u prava trećih lica koja se zasnivaju na osudi (pre svega u pravo na imovinskopravni zahtev).