Kategorija: Glavni pretres

Odbacivanje optužnice

24. jula 2026.

Pojam, faza donošenja i pravna priroda odluke

  • Definicija i forma: U toku glavnog pretresa ili po njegovom završetku, veće donosi odluku u obliku rešenja o odbacivanju optužnice.
  • Strogo formalni karakter: Ovo rešenje je po svojoj pravnoj prirodi formalnog karaktera, što zahteva izrazitu sumarnost i limitiranost u njegovom obrazlaganju.
  • Zabrana prejudiciranja: Prilikom obrazlaganja ove odluke, sud se ne upušta u ocenu glavne stvari (merituma krivične stvari), već se strogo ograničava samo na obrazlaganje konkretnih procesnih razloga za odbačaj. Time se izbegava štetno sudsko prejudiciranje daljeg procesnog ishoda.
  • Nevaženje načela ne bis in idem: Rešenje o odbacivanju optužnice se temelji na razlozima koji su po pravilu privremenog karaktera, zbog čega ova odluka nema dejstvo presuđene stvari (ne deluje u smislu načela ne bis in idem).

Zakonski razlozi za odbacivanje optužnice

Veće donosi rešenje o odbacivanju optužnice kada utvrdi postojanje nekog od sledeća tri opciono (alternativno) propisana razloga:

  1. Stvarna nenadležnost suda – ukoliko sud pred kojim se drži glavni pretres nije stvarno nadležan za postupanje u tom predmetu.
  2. Privremene smetnje za krivično gonjenje – nastupaju u sledećim situacijama:
    • ako se postupak vodi bez zahteva ovlašćenog tužioca;
    • ako se postupak vodi bez predloga oštećenog;
    • ako se postupak vodi bez odobrenja nadležnog državnog organa;
    • ako se pojave druge okolnosti koje privremeno sprečavaju vođenje krivičnog postupka.
  3. Procesna nesposobnost na strani odbrane – ako je kod optuženog nastupilo duševno oboljenje, duševna poremećenost ili druga teška bolest zbog koje on trajno ne može učestvovati u postupku.

Nastavljanje prethodno okončanog krivičnog postupka

S obzirom na to da rešenje o odbacivanju nema materijalno-pravno dejstvo pravnosnažno presuđene stvari (ne bis in idem), krivični postupak se može nastaviti.

  • Procesna pretpostavka: Postupak se nastavlja isključivo na zahtev ovlašćenog tužioca pod sledećim uslovima:
    • Kod stvarne nenadležnosti: Postupak se nastavlja pred stvarno nadležnim sudom.
    • Kod privremenih smetnji: Postupak se nastavlja kada prestanu privremene smetnje, odnosno kada optuženi ozdravi, osim u izuzetnom slučaju ako je nadležni državni organ u međuvremenu povukao prethodno dato odobrenje za krivično gonjenje.
    • Kod procesne nesposobnosti optuženog: Postupak se jednostavno nastavlja kada optuženi ozdravi.

Zakonodavna novina u pogledu nastavljanja postupka

  • Odvajanje od vanrednih pravnih lekova: Prema važećem Zakoniku o krivičnom postupku, nastavljanje postupka koji je prethodno okončan rešenjem o odbacivanju optužnice više se ne reguliše kao vid ponavljanja krivičnog postupka.
  • Sistematsko mesto: Ovaj mehanizam je u potpunosti izdvojen iz opšte sistematike i odredaba koje se odnose na zahtev za ponavljanje krivičnog postupka kao vanredni pravni lek.

Završetak glavnog pretresa i vrste odluka

24. jula 2026.

Završetak glavnog pretresa i faza donošenja odluke

  • Objavljivanje završetka glavnog pretresa: Ako veće nakon faza završnih reči ne odluči da nastavi dokazni postupak, predsednik veća formalno objavljuje da je glavni pretres završen.
  • Većanje i glasanje: Neposredno nakon objave o završetku pretresa, veće se povlači na većanje i glasanje radi donošenja sudske odluke.
  • Ponovno otvaranje glavnog pretresa (Izuzetak): Zakon daje ovlašćenje veću da i u toku samog većanja i glasanja odluči da se glavni pretres ponovo otvori i dokazni postupak nastavi.
    • Uslov za ponovno otvaranje: Do ovoga dolazi ako veće tokom većanja i glasanja zaključi da je potrebno dodatno izvođenje dokaza radi razjašnjenja nejasnih ili spornih pitanja (što je uvek činjenično pitanje – questio facti u svakom konkretnom slučaju).
    • Pravila postupanja: Ako se pretres ponovo otvori, postupa se u skladu sa zakonskim pravilima koja se i inače odnose na nastavljeni (dodatni) dokazni postupak nakon datih završnih reči.

Vrste odluka kojima se rešava predmet krivičnog postupka

Kada sud odlučuje o glavnom predmetu krivičnog postupka nakon održanog suđenja, zakon uspostavlja sledeći odnos između odluka:

  • Opšte pravilo (Presuda): Jednom započeti glavni pretres se po pravilu uvek završava donošenjem presude.
  • Izuzetak (Rešenje): Samo se po izuzetku krivični postupak nakon započetog glavnog pretresa okončava donošenjem rešenja.

Okončanje postupka rešenjem nakon započetog glavnog pretresa

Zakonik pravi jasnu razliku u donošenju rešenja u zavisnosti od faze u kojoj se krivični postupak nalazi:

  • Pre započinjanja glavnog pretresa: Kada se krivični postupak okončava u periodu nakon završene istrage pa sve do započinjanja glavnog pretresa, to se uvek manifestuje donošenjem rešenja o obustavi krivičnog postupka.
  • Nakon započinjanja glavnog pretresa: Po ulaženju postupka u njegovu centralnu procesnu fazu (nakon što je glavni pretres već formalno započeo), do okončanja postupka rešenjem umesto presudom može doći isključivo u dva procesna momenta (odnosno u dve taksativno navedene situacije):

1. Prestanak fizičkog subjektiviteta stranke (Smrt optuženog)

  • Opšte pravilo: Ako okrivljeni umre u toku krivičnog postupka, sud donosi rešenje o obustavi krivičnog postupka.
  • Primena na glavnom pretresu: Ovo pravilo se shodno primenjuje i kada optuženi umre nakon što je glavni pretres već započeo, pa sud i u tom momentu donosi rešenje o obustavi krivičnog postupka.

2. Privremene procesne smetnje

  • Pojam i vrsta odluke: Ukoliko nastupe razlozi koji privremeno onemogućavaju vođenje krivičnog postupka, sud donosi rešenje o odbacivanju optužnice.
  • Pravna posledica: Donošenje ovog rešenja ima privremeni karakter. Nakon što pod određenim uslovima preostane (prestane) dejstvo takvih procesnih smetnji, zakon dopušta da se krivični postupak nastavi.

Završne reči

24. jula 2026.

Pojam, procesni značaj i ratio legis završnih reči

  • Definicija: Davanje završnih reči predstavlja finalnu fazu glavnog pretresa do koje dolazi neposredno nakon što predsednik veća objavi da je dokazni postupak završen.
  • Procesna suština: Ova faza se sastoji od rezimirajućih izlaganja zakonom određenih subjekata koji sudu predstavljaju sopstveno viđenje činjeničnih i pravnih pitanja u vezi sa predmetom krivičnog postupka.
  • Značaj za načelo kontradiktornosti: Faza završnih reči je ključni teren za ispoljavanje načela kontradiktornosti (raspravnosti). Izlažući svoje stavove i vršeći analizu izvedenih dokaza i pravnih pitanja, subjekti ostvaruju svoj procesni interes i neposredno oponiraju učesnicima koji imaju suprotne procesne ciljeve.
  • Ratio legis vremenskog limitiranja: Zakonik uvodi mogućnost da predsednik veća, nakon izjašnjenja stranaka, odredi maksimalno trajanje završnih reči. Cilj ove novine jeste procesna efikasnost i sprečavanje odugovlačenja postupka.

Subjekti koji imaju pravo na završnu reč

Pravo na aktivno učestvovanje u ovoj fazi i davanje završne reči imaju tri taksativno određene grupe subjekata:

  1. Stranke: tužilac i optuženi;
  2. Lica u funkciji stručne pomoći strankama: branilac optuženog i punomoćnik (privatnog tužioca ili oštećenog kao tužioca);
  3. Subjekti u funkciji mogućeg tužioca: oštećeni, njegov zakonski zastupnik i punomoćnik oštećenog.

Redosled izlaganja, prava na odgovor i „poslednja reč“

Zakonik precizno uređuje redosled izlaganja prema kriterijumu procesnog interesa, obezbeđujući da subjekti optužbe govore prvi, a subjekti odbrane poslednji.

1. Formalni redosled izlaganja:

Završne reči se daju sledećim redom:

  1. tužilac;
  2. oštećeni (ili njegov zakonski zastupnik / punomoćnik);
  3. branilac optuženog;
  4. optuženi.

2. Pravo na odgovor (repliku) i pravo na osvrt:

  • Pravo na odgovor: Tužilac i oštećeni (odnosno njihovi zastupnici/punomoćnici) imaju zakonsko pravo da odgovore na završne reči branioca i optuženog.
  • Pravo na osvrt: Branilac i optuženi imaju pravo da se izjasne i daju svoj osvrt na te odgovore optužbe.

3. Zlatno pravilo „poslednje reči“:

  • Poslednja reč uvek pripada optuženom. Sud nikada ne može uskratiti optuženom pravo da se obrati sudu na samom kraju ove faze.

4. Specifično pravo optuženog koji ima branioca:

  • Ukoliko optuženi ima branioca koji je već izneo završnu reč, optuženi ima pravo da se na kraju izjasni da li prihvata završnu reč svog branioca, kao i pravo da je ispravi i dopuni.

Zakonom definisani sadržaj završnih reči

Sadržaj izlaganja je načelno postavljen u zavisnosti od procesne uloge i interesa subjekta koji govori.

1. Sadržaj završne reči tužioca:

Tužilac je u svom izlaganju dužan da obuhvati sledećih pet elemenata:

  • iznese ocenu dokaza koji su izvedeni na glavnom pretresu;
  • izvede jasne zaključke o činjenicama koje su važne za donošenje sudske odluke;
  • ukaže na konkretne odredbe krivičnog ili drugog zakona koje se moraju primeniti;
  • navede olakšavajuće i otežavajuće okolnosti koje sud treba da uzme u obzir;
  • predloži vrstu i meru krivične sankcije koju bi sud trebalo da izrekne.

2. Sadržaj završne reči oštećenog (zastupnika/punomoćnika):

Izlaganje oštećenog je ograničeno na sledeća dva pitanja:

  • obrazlaganje imovinskopravnog zahteva;
  • ukazivanje na dokaze koji potvrđuju da je optuženi učinio krivično delo.

3. Sadržaj završne reči branioca i optuženog:

Odbrana u završnoj reči može preduzeti sledeće aktivnosti:

  • odgovoriti na navode iz završnih reči tužioca i oštećenog;
  • izneti sopstvene ocene o pitanjima koja su bila predmet izlaganja tužioca (analiza dokaza, pravna kvalifikacija, olakšavajuće/otežavajuće okolnosti).

Procesna disciplina i kontrolna ovlašćenja predsednika veća

Predsednik veća ima obavezu da obezbedi red, efikasnost i poštovanje zakonskih pravila tokom davanja završnih reči.

  • Pravilo o zabrani ponavljanja kod više zastupnika/branilaca: Ukoliko optužbu zastupa više lica ili optuženi ima više branioca, sadržaj njihovih završnih reči se ne sme ponavljati. Oni su dužni da se pre izlaganja dogovore o podeli zadataka i tema.
  • Mere protiv kršenja procesne discipline (Prekid izlaganja): Predsednik veća može, nakon prethodne opomene, prekinuti lice koje daje završnu reč u sledećim slučajevima:
    • ako prekorači vreme koje je odobreno za izlaganje;
    • ako vređa javni red i morala;
    • ako vređa drugo lice;
    • ako se upušta u ponavljanje izlaganja;
    • ako se upušta u izlaganje koje očigledno nije u vezi sa predmetom postupka.
  • Dužnost evidentiranja: U slučaju prekida izlaganja, predsednik veća ima striktnu dužnost da u zapisnik unese zabelešku da je završna reč bila prekinuta, uz precizno navođenje razloga za prekid.
  • Obavezno finalno pitanje: Nakon što svi učesnici završe svoja izlaganja, predsednik veća je dužan da javno upita da li još neko od lica koja imaju pravo na završnu reč želi nešto da izjavi.

Dodatni (nastavljeni) dokazni postupak nakon završnih reči

Zakonik predviđa izuzetan mehanizam povratka u prethodnu fazu suđenja ukoliko se tokom završnih reči ukaže potreba za novim dokazivanjem.

  • Uslov za donošenje odluke: Veće može doneti odluku o nastavku dokaznog postupka ako iz sadržaja iznetih završnih reči zaključi da je to neophodno radi potpunijeg razjašnjenja stvari ili otklanjanja nastalih nejasnoća.
  • Pravne posledice donošenja odluke:
    • Glavni pretres se privremeno vraća u fazu dokaznog postupka u kojoj se izvode ti dodatni dokazi.
    • Nakon što se ovaj naknadni dokazni postupak završi, predsednik veća ponovo otvara fazu završnih reči.
    • Ograničenje ponovljenih završnih reči: U ovom slučaju, lica koja imaju pravo na završnu reč mogu dopuniti svoja izlaganja isključivo u vezi sa dokazima koji su izvedeni u tom nastavku (dopuni) dokaznog postupka.

Izmena i proširenje optužnice

24. jula 2026.

Procesni značaj optužbe i osnovni oblici modifikacije

  • Načelo akuzatornosti i pravilo o saobraznosti: U skladu sa načelom akuzatornosti, krivični postupak se ne može voditi bez ovlašćenog tužioca i njegove optužbe (nemo iudex sine actore). Optužba, shodno pravilu o saobraznosti, odnosno identitetu između presude i optužbe, u subjektivnom i objektivnom smislu usmerava krivični postupak.
  • Ratio legis (Svrha modifikacije): Da bi se presudom moglo obuhvatiti drugačije činjenično stanje u odnosu na ono koje je prvobitno navedeno u optužnici, tužilac mora u toku glavnog pretresa da prilagodi (modifikuje) svoju optužbu.
  • Materijalni uslov: Tužilac može da modifikuje optužbu ako u toku glavnog pretresa oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je činjenično stanje drugačije od onog koje je izneto u prvobitnoj optužnici.
  • Tri procesna oblika modifikacije:
    1. izmena optužnice,
    2. podnošenje nove optužnice,
    3. proširenje optužnice.

Izmena optužnice i podnošenje nove optužnice

Zakonik pravi razliku između tehničke izmene postojeće optužnice i pripreme potpuno novog optužnog akta na samom suđenju:

1. Izmena optužnice

  • Suština: Predstavlja prilagođavanje činjeničnog opisa ili pravne kvalifikacije dela u okviru postojećeg optužnog akta neposredno na glavnom pretresu.
  • Pravo na pripremanje odbrane: Sud je dužan da optuženom i njegovom braniocu obezbedi dovoljno vremena za pripremanje odbrane pod kumulativnim uslovima:
    • da su optuženi ili njegov branilac podneli takav zahtev, i
    • da sud (veće) oceni da je to potrebno.

2. Podnošenje nove optužnice

  • Suština: Ako tužilac oceni da je odstupanje činjeničnog stanja takvo da zahteva izradu potpuno novog optužnog akta, on predlaže prekid glavnog pretresa radi njegove pripreme.
  • Uloga veća i rokovi: Ako prihvati ovaj predlog, veće prekida glavni pretres i određuje rok u kome tužilac mora podneti novu optužnicu.
  • Dužnost suda: Sud ima izričitu obavezu da novu optužnicu dostavi optuženom i braniocu i da im obezbedi dovoljno vremena za pripremanje odbrane.

Proširenje optužnice

Ovaj institut se primenjuje kada se tokom suđenja otkriju nove činjenične okolnosti koje se odnose na ranije aktivnosti optuženog.

  • Materijalni uslov: Da se u toku glavnog pretresa otkrije ranije učinjeno krivično delo optuženog.
  • Inicijativa: Vrši se po optužnici ovlašćenog tužioca, koja na samom glavnom pretresu može biti iznesena i usmeno.
  • Alternativna ovlašćenja veća: Veće povodom ovog predloga može postupiti na jedan od dva načina:
    1. proširiti glavni pretres i na to ranije učinjeno krivično delo, ili
    2. odlučiti da se za to krivično delo posebno sudi.
  • Pravne posledice prihvatanja proširenja: Ako veće prihvati proširenje optužnice, ono je dužno da prekine glavni pretres i optuženom i odbrani obezbedi dovoljno vremena za pripremanje odbrane.
  • Posebno pravilo o stvarnoj nadležnosti: Ako je za presuđenje krivičnog dela sadržanog u novoj optužnici stvarno nadležan viši sud, veće donosi odluku o tome da li će tom višem sudu ustupiti i predmet po kome trenutno vodi glavni pretres.

Zajednička pravila o sudskoj kontroli i pravnim lekovima

Zakonik uspostavlja potpuno različit režim sudske kontrole i prava na odgovor u zavisnosti od oblika modifikacije optužbe:

1. Režim za izmenjenu i novopodnesenu optužnicu (Zabrana kontrole)

  • Protiv izmenjene optužnice, odnosno novooblikovane optužnice podnesene na glavnom pretresu, ne može se podneti odgovor.
  • Ove optužnice ne mogu biti ispitivane prema opštim zakonskim pravilima koja se odnose na klasičnu sudsku kontrolu optužnice.

2. Režim za proširenu optužnicu (Dozvoljenost odgovora)

  • Kao izuzetak od prethodnog pravila, protiv proširene optužnice optuženi i odbrana imaju pravo da podnesu odgovor.

Dopuna dokaznog postupka nakon modifikacije optužbe

Nakon što se izvrši bilo koja od tri navedene modifikacije optužbe, dokazni postupak se mora prilagoditi novonastaloj procesnoj situaciji:

  • Pravo na predlaganje dopune: Stranke i branilac imaju pravo da predlože dopunu dokaznog postupka.
  • Sadržinski limit: Dopuna se može odnositi isključivo na činjenice koje sadrži nova (modifikovana) optužba, a koje u dotadašnjem toku glavnog pretresa nisu bile predmet dokazivanja.
  • Formalni završetak: Predsednik veća će objaviti da je dokazni postupak završen ako su ispunjeni sledeći kumulativni uslovi:
    • niko od ovlašćenih subjekata ne predloži dopunu dokaznog postupka (ili predlog bude odbijen), i
    • veće po sopstvenoj inicijativi ne odredi izvođenje dopunskih dokaza.

Izuzeci od neposrednog izvođenja dokaza na glavnom pretresu

24. jula 2026.

Pojam načela neposrednosti i podela izuzetaka

  • Načelo neposrednosti u objektivnom smislu: Predstavlja pravilo prema kojem sud svoju presudu (ili drugu odluku kojom rešava predmet krivičnog postupka) donosi isključivo na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrđeno dokazima izvedenim neposredno na samom glavnom pretresu.
  • Klasifikacija izuzetaka: Zakonik o krivičnom postupku predviđa tri osnovne grupe izuzetaka od ovog načela:
    1. izvođenje određenih dokaza van glavnog pretresa;
    2. upoznavanje sa sadržinom pismena i isprava;
    3. upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima datim pre glavnog pretresa ili tokom drugog suđenja.
  • Stepen odstupanja:
    • Blaže odstupanje: Kod prva dva izuzetka odstupanje je manjeg intenziteta. Dokaze iz prve grupe izvodi isti sud (odnosno predsednik ili ovlašćeni član veća) tokom trajanja tog glavnog pretresa. Kod druge grupe, reč je o materijalnim dokazima u koje sud neposredno stiče uvid, pa se suštinski i ne radi o pravom odstupanju.
    • Najozbiljnije odstupanje: Treći izuzetak (upoznavanje sa zapisnicima o ranijim iskazima) predstavlja najradikalnije odstupanje od načela neposrednosti, jer sud utvrđuje činjenice na osnovu dokaza izvedenih pred drugim sudom ili u vansudskim fazama postupka (npr. pred javnim tužiocem u istrazi).

Prvi izuzetak: Izvođenje dokaza van glavnog pretresa

Ovaj izuzetak se primenjuje kada objektivne okolnosti onemogućavaju sprovođenje dokazne radnje u samoj sudnici.

1. Ispitivanje svedoka ili veštaka van glavnog pretresa

  • Uslovi:
    1. saznanje na glavnom pretresu da svedok ili veštak ne može da dođe ili mu je dolazak znatno otežan (usled bolesti ili drugih opravdanih razloga);
    2. veće smatra da je njegov iskaz važan.
  • Procedura: Veće donosi naredbu da ispitivanje izvrši predsednik veća ili sudija član veća. Ispitivanje se može sprovesti:
    • neposredno na terenu, ili
    • putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka.

2. Uviđaj i rekonstrukcija van glavnog pretresa

  • Uslov: Potreba da se ove radnje, radi razjašnjenja stvari, obave na samom licu mesta tokom trajanja glavnog pretresa.
  • Procedura: Veće donosi odluku kojom ovlašćuje predsednika veća ili sudiju člana veća da sprovede konkretnu radnju.

3. Procesna prava i zaštita kontradiktornosti

  • Pravo na obaveštenje: Stranke, branilac, oštećeni i stručni savetnik moraju biti obavešteni o vremenu i mestu preduzimanja ovih radnji.
  • Pravo na aktivno učešće: Prisutna lica se izričito upozoravaju da tokom izvođenja dokaza van glavnog pretresa imaju pravo na učešće u ispitivanju (dokaznu inicijativu) na isti način na koji bi to činili na samom suđenju.

Drugi izuzetak: Upoznavanje sa sadržinom pismena, isprava i snimaka

Rezultati dokaznih radnji koje su sprovedene pre glavnog pretresa (najčešće u predistražnom postupku – uviđaj, pretresanje stana, privremeno oduzimanje predmeta) unose se u krivični postupak kroz proces upoznavanja sa njihovom sadržinom.

1. Procesni načini upoznavanja sa zapisnicima i ispravama

Sud se na glavnom pretresu upoznaje sa zapisnicima o uviđaju, pretresanju stana/lica, potvrdama o oduzetim predmetima i drugim ispravama na jedan od dva zakonska načina:

  1. vršenjem uvida u njih;
  2. kratkim iznošenjem sadržine ili njihovim čitanjem od strane predsednika veća (kada veće oceni da je to potrebno).

2. Postupanje sa audio-video snimcima i elektronskim zapisima

  • Optički, tonski snimci ili elektronski zapisi koji služe kao dokaz se na glavnom pretresu reprodukovanjem prezentuju prisutnima.
  • Ovaj postupak se primenjuje i kada je zakonom propisano da se iskaz ili radnja snima uz vođenje skraćenog zapisnika.

3. Pravila za materijalne predmete i originale isprava

  • Pokazivanje predmeta: Predmeti koji služe razjašnjenju stvari pokazuju se optuženom, svedocima ili veštacima. Ako pokazivanje ima funkciju identifikacije, sprovodi se prema opštim pravilima o prepoznavanju.
  • Pravilo originalnosti: Isprave koje se koriste kao dokaz moraju se, po pravilu, podneti u originalu.

Treći izuzetak: Upoznavanje sa zapisnicima o ranije datim iskazima

Zapisnici o iskazima svedoka, saoptuženih, osuđenih saучесника, kao i nalaz i mišljenje veštaka dati u ranijim fazama (istraga, predistražni postupak) ili na drugom suđenju, mogu se koristiti pod posebnim uslovima.

  • Način izvođenja: Obavlja se shodnom primenom pravila za pismena (vršenjem uvida ili kratkim iznošenjem/čitanjem od strane predsednika veća po odluci veća).

Zakonski razlozi (taksativni uslovi) za čitanje ranijih iskaza:

Ovaj najteži oblik odstupanja od načela neposrednosti dozvoljen je isključivo u sledećim situacijama:

  1. ako su ispitana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći;
  2. ako je dolazak tih lica pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih razloga;
  3. ako postoji saglasnost stranaka da se zapisnik pročita umesto neposrednog ispitivanja odsutnog svedoka ili veštaka (bez obzira da li je bio pozvan);
  4. ako je svedok ili veštak ispitan neposredno pred istim predsednikom veća ili u postupku izvođenja dokaza van glavnog pretresa;
  5. ako svedok ili veštak bez zakonskog razloga odbije da da iskaz na glavnom pretresu;
  6. ako se radi o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već pravnosnažno okončan osuđujućom presudom.

Apsolutni izuzetak: Zabrana čitanja iskaza privilegovanih svedoka

Zakon predviđa striktnu zabranu čitanja zapisnika u cilju zaštite prava na blagodat nesvedočenja.

  • Pravilo: Zapisnici o ranijem ispitivanju lica koja su oslobođena dužnosti svedočenja (privilegovani svedoci) ne smeju se čitati, niti se može vršiti uvid u njih.
  • Uslovi za nastupanje zabrane: Ova zabrana se primenjuje ako ta lica:
    • nisu uopšte pozvana na glavni pretres, ili
    • su na glavnom pretresu izjavila da neće da svedoče (iskoristila su svoje pravo).

Procesne dužnosti suda prilikom odstupanja od načela neposrednosti

Kada sud odluči da odstupi od načela neposrednosti, u obavezi je da obezbedi transparentnost postupka kroz ispunjenje dve dužnosti:

  1. Obavezno obrazloženje u zapisniku: U zapisniku o glavnom pretresu moraju se taksativno i precizno navesti konkretni razlozi (npr. smrt svedoka, saglasnost stranaka) zbog kojih se dokaz izvodi na ovaj način.
  2. Saopštenje o zakletvi: Predsednik veća je dužan da na glavnom pretresu zvanično saopšti da li je lice čiji se raniji iskaz čita ili iznosi, prilikom davanja tog iskaza položilo zakletvu.

Izvođenje dokaza na glavnom pretresu

24. jula 2026.

Pojam, značaj i osnovne karakteristike dokaznog postupka

  • Definicija i procesni značaj: Dokazni postupak je u sadržinskom smislu najznačajniji deo glavnog pretresa. U ovom stadijumu se izvode dokazi koji služe za utvrđivanje činjeničnog stanja.
  • Pravni ishod: Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja sud donosi odluku kojom se rešava predmet krivičnog postupka, što je po pravilu odgovarajuća presuda, a po izuzetku može biti i rešenje.
  • Načelo kontradiktornosti: Dokazi se na glavnom pretresu po pravilu izvode na kontradiktoran način. To znači da jedna stranka ima procesnu mogućnost da se oponira dokazima druge strane.
  • Stadijumi dokaznog postupka: Dokazni postupak se odvija kroz sledeća četiri osnovna stadijuma:
    1. početak dokaznog postupka,
    2. predlaganje dokaza,
    3. utvrđivanje redosleda izvođenja dokaza,
    4. izvođenje konkretnih dokaza.
  • Pravilo o prvom dokazu: Na početku četvrtog stadijuma se po pravilu uvek najpre izvodi dokaz koji se svodi na dobijanje iskaza optuženog – najpre kroz iznošenje odbrane, a potom kroz njegovo saslušanje.

Početak dokaznog postupka i predmet dokazivanja

1. Formalni početak

Započinjanje dokaznog postupka se formalno manifestuje tako što predsednik veća javno objavljuje početak ovog stadijuma.

2. Predmet dokazivanja (Tri grupe činjenica)

U dokaznom postupku se izvode dokazi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a koje se dele na tri grupe:

  1. činjenice koje čine obeležje krivičnog dela,
  2. činjenice od kojih zavisi primena neke druge odredbe krivičnog zakona,
  3. činjenice od kojih zavisi primena odredaba krivičnog postupka.

3. Poseban dokazni režim u slučaju priznanja optuženog

Ako optuženi na glavnom pretresu prizna da je učinio krivično delo, u daljem toku postupka se izmjenjuje dokazni program i izvode se samo dve taksativno određene vrste dokaza:

  • A) Dokazi od kojih zavisi ocena procesne validnosti priznanja. Kada je optuženi priznao delo, dokazi o učiniocu i krivičnom delu se i dalje izvode isključivo ako postoji neka od sledećih alternativnih okolnosti:
    1. osnovana sumnja u istinitost priznanja, ili
    2. manjkavost priznanja, koja postoji kada je priznanje: nepotpuno, protivrečno, nejasno ili u suprotnosti sa drugim dokazima.
  • B) Dokazi od kojih zavisi odluka suda o vrsti krivične sankcije i meri kazne.

Predlaganje dokaza i odlučivanje o dokaznim predlozima

1. Aktivna legitimacija i vremenski okvir

  • Nove dokaze mogu predlagati stranke, branilac i oštećeni.
  • Ovaj procesni poduhvat mogu preduzeti sve do završetka glavnog pretresa.
  • U istom roku mogu ponoviti i one dokazne predloge koje je sud ranije već odbio.
  • O izvođenju predloženih dokaza odluku donosi predsednik veća.

2. Obavezno odbijanje dokaznog predloga (Nezakoniti dokazi)

  • Predsednik veća ima striktnu zakonsku dužnost da odbije dokazni predlog ako je on usmeren na izvođenje nezakonitog dokaza.
  • Ova odluka se donosi u formi obrazloženog rešenja.
  • Pojam nezakonitog dokaza: To je dokaz koji bi neposredno ili posredno, sam po sebi ili prema načinu pribavljanja, bio u suprotnosti sa Ustavom, Zakonikom o krivičnom postupku, drugim zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili potvrdjenim međunarodnim ugovorima.

3. Fakultativno odbijanje dokaznog predloga

Predsednik veća može obrazloženim rešenjem odbiti dokazni predlog ako oceni da postoji neki od sledećih alternativno propisanih razloga:

  • Prekluzija (Sankcija neblagovremenosti): Ako su predlagači znali za dokaz tokom pripremnog ročišta ili nakon određivanja glavnog pretresa, ali ga bez opravdanog razloga nisu tada predložili.
  • Irelevantnost: Ako je predlog usmeren na dokazivanje činjenica koje nisu predmet dokazivanja (ne tiču se obeležja dela niti drugih relevantnih krivičnopravnih/procesnih pitanja).
  • Nepotrebnost dokazivanja: Ako se predlog odnosi na činjenice koje se ne dokazuju, jer je sud ocenio da su te činjenice:
    • opštepoznate,
    • u dovoljnoj meri raspravljene,
    • priznate od strane okrivljenog na način koji ne zahteva dalje dokazivanje, ili
    • da saglasnost stranaka o tim činjenicama nije u suprotnosti sa drugim dokazima.
  • Odugovlačenje postupka: Ako je izvođenje dokaza očigledno usmereno na odugovlačenje krivičnog postupka.

4. Pravni mehanizmi izmene odluke o odbijanju

Zakon predviđa dva načina na koja se odluka o odbijanju dokaznog predloga može izmeniti:

  • Samostalni opoziv: Predsednik veća može u toku postupka samoinicijativno opozvati rešenje o odbijanju konkretnog dokaznog predloga i odlučiti da se dokaz ipak izvede.
  • Intervencija veća po prigovoru: Povodom prigovora koji podnosi strana čiji je predlog odbijen, veće može doneti odluku kojom preinačuje rešenje predsednika veća i određuje izvođenje tog dokaza.

Redosled izvođenja dokaza

1. Koncepcijska osnova

Dokazni postupak je postavljen na striktno adverzijalnim osnovama, s tim što se određeni dokazi mogu izvesti i po odluci suda, kao i na predlog oštećenog.

2. Zakonski (redovni) redosled izvođenja

Nakon što se obavi saslušanje optuženog, predsednik veća određuje vreme u kojem se dokazi izvode po sledećem redosledu:

  1. najpre dokazi koje je predložio tužilac;
  2. potom dokazi koje je predložila odbrana;
  3. zatim dokazi čije je izvođenje odredilo veće po službenoj dužnosti i po predlogu oštećenog;
  4. na kraju dokazi o činjenicama od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.

3. Odstupanja i izuzeci od opšteg redosleda

  • Fleksibilnost redosleda: Ovaj redosled nije apsolutan. Ako postoje opravdani razlozi, predsednik veća može odrediti drugačiji redosled izvođenja i produžiti vreme predviđeno za to.
  • Podaci o osuđivanosti: Podaci iz kaznene evidencije i drugi podaci o ranijoj osuđivanosti izvode se u skladu sa opštim redosledom izvođenja dokaza (pod tačkom 4).
    • Izuzetak: Ovi podaci se mogu izvesti mimo ovog redosleda ako veće odlučuje o merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje postupka.
  • Ispitivanje oštećenog kao svedoka: Ako oštećeni koji je prisutan na pretresu treba da bude ispitan u svojstvu svedoka, njegovo ispitivanje se obavezno obavlja pre ispitivanja ostalih svedoka.

4. Izjašnjavanje o izvedenim dokazima

  • Nakon što se izvede svaki pojedinačni dokaz, predsednik veća je dužan da upita stranke, branioca i oštećenog da li imaju primedbe na izvedeni dokaz.
  • Ratio legis: Na ovaj način se neposredno ostvaruje i dodatno manifestuje kontradiktorni karakter dokaznog postupka na glavnom pretresu.

Iznošenje odbrane i saslušanje optuženog

Pravni karakter odbrane i procesne dužnosti predsednika veća

  • Pravna priroda odbrane: Optuženi nije dužan da se brani, ali ima pravo na odbranu u svim fazama krivičnog postupka, pa samim tim i na glavnom pretresu kao centralnom procesnom stadijumu.
  • Dužnost pouke: Na samom početku, predsednik veća ima izričitu obavezu da pouči optuženog o njegovim pravima. Pouka se sastoji u tome da se optuženi obaveštava da se može izjasniti o svim okolnostima koje ga terete, kao i da može izneti sve činjenice koje mu idu u korist. Nakon pouke, predsednik veća poziva optuženog da iznese svoju odbranu.
  • Pravila iznošenja: Optuženi iznosi svoju odbranu po pravilima koja su u Zakoniku propisana za saslušanje okrivljenog kao dokaznu radnju. Kada optuženi završi izlaganje, predsednik veća ga obavezno pita da li ima još nešto da navede u svoju odbranu.

Struktura saslušanja i redosled postavljanja pitanja

Saslušanje optuženog na glavnom pretresu se po pravnoj strukturi sastoji iz dve sukcesivne faze:

  1. Slobodno izlaganje optuženog: faza u kojoj se optuženi usmeno i neometano izjašnjava o svim navodima optužbe.
  2. Postavljanje pitanja (Uže saslušanje): faza koja nastupa nakon završenog slobodnog izlaganja. Pitanja se optuženom postavljaju prema striktno određenom zakonskom redosledu.

Zakonski redosled postavljanja pitanja:

Pitanja optuženom postavljaju sledeći procesni subjekti ovim redom:

  1. branilac optuženog;
  2. tužilac;
  3. predsednik veća i članovi veća;
  4. oštećeni ili njegov zakonski zastupnik i punomoćnik;
  5. saoptuženi i njegov branilac;
  6. veštak i stručni savetnik.

Pravila o neposrednom ispitivanju i odobrenju suda:

Zakonik razlikuje dve grupe subjekata u pogledu prava na postavljanje pitanja:

  • Subjekti koji ispituju neposredno (bez odobrenja): Pitanja mogu neposredno postaviti stranke i branilac (branilac, tužilac, saoptuženi, kao i članovi sudskog veća).
  • Subjekti koji ispituju isključivo uz odobrenje: Druga lica, u koja spadaju oštećeni, zakonski zastupnik i punomoćnik oštećenog, veštak i stručni savetnik, mogu neposredno postavljati pitanja optuženom samo uz prethodno odobrenje predsednika veća.

Pravila o dozvoljenosti pitanja i procesna kontrola suda

Naš krivični postupak je koncepcijski postavljen tako da je sud uglavnom relativno pasivan u pogledu izvođenja dokaza i više nema formalnu dužnost utvrđivanja istine. Ipak, sud zadržava snažnu kontrolnu i korektivnu ulogu tokom saslušanja optuženog.

1. Dužnost zabrane pitanja i odgovora

Predsednik veća je dužan da zabrani pitanje, ili odgovor na već postavljeno pitanje, u sledećim slučajevima:

  • ako je ono nedozvoljeno;
  • ako se ne odnosi na predmet postupka (irelevantno pitanje).
    • Izuzetak: Pitanje se neće zabraniti ako se njime proverava verodostojnost iskaza optuženog.

2. Definicija nedozvoljenih pitanja

Nedozvoljenim se smatraju sledeća pitanja:

  • pitanja koja sadrže obmanu;
  • pitanja koja se zasnivaju na netočnoj pretpostavci da je optuženi priznao nešto što zapravo nije priznao;
  • pitanja koja su sugestivnog karaktera (ona kojima se optuženi navodi na željeni odgovor).

3. Zaštita prava stranaka i branioca na kontrolu odluke

  • Prigovor veću: Ukoliko predsednik veća zabrani pitanje ili odgovor, stranke i branilac imaju pravo da zahtevaju da o toj zabrani odluči celokupno veće.
  • Unošenje u zapisnik: Ako veće potvrdi odluku predsednika veća o zabrani, to zabranjeno pitanje će se, na izričit zahtev stranke, obavezno uneti u zapisnik.
  • Dopunska pitanja suda: Predsednik veća ima ovlašćenje da optuženom u svakom trenutku postavi pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanja koja su mu postavili drugi učesnici.

Obezbeđenje slobodne volje optuženog i pravo na konsultaciju

  • Autonomija iskaza: Iskaz optuženog mora uvek biti u potpunosti proizvod njegove slobodne svesti i neometane volje. Zabranjeni su svi neposredni uticaji u vidu sugerisanja odgovora ili uskraćivanja odgovora na pojedina pitanja.
  • Granice savetovanja sa braniocem:
    • Dozvoljeno ponašanje: Optuženi ima pravo da se u toku glavnog pretresa savetuje sa svojim braniocem.
    • Zabranjeno ponašanje (Prepreka): Optuženi se ne može sa braniocem, niti sa bilo kojim drugim licem, dogovarati o tome kako će konkretno odgovoriti na već postavljeno pitanje.

Postupanje suda u slučaju odstupanja od ranijeg iskaza ili ćutanja optuženog

Zakonik precizno reguliše situacije u kojima optuženi na suđenju menja svoju procesnu taktiku ili odbija saradnju.

1. Odstupanje od ranije datog iskaza

Ukoliko optuženi na glavnom pretresu iznese tvrdnje koje odstupaju od njegovog iskaza datog u ranijim fazama postupka, predsednik veća postupa na sledeći način:

  1. upozorava optuženog na uočenu razliku;
  2. pita ga za razloge tog odstupanja;
  3. donosi odluku o čitanju i reprodukovanju: po službenoj dužnosti ili na zahtev optuženog, predsednik veća određuje da se raniji iskaz (ili njegov deo) pročita, odnosno da se reprodukuje njegov optički ili tonski snimak.
  4. Širok opseg primene: Ova pravila važe bez obzira na to pred kojim je organom iskaz ranije dat. To može biti iskaz iz istrage dat javnom tužiocu, ili iskaz dat policiji u predistražnom postupku (pod uslovom da je tada saslušan u svojstvu osumnjičenog).
  5. Čitanje na zahtev: Ako se iskaz optuženog doсловно unosi u zapisnik, predsednik veća može narediti da se taj deo odmah pročita, a obavezno će se pročitati uvek kada to zahtevaju stranka ili branilac.

2. Ćutanje optuženog (Odbijanje iznošenja odbrane)

Ukoliko optuženi na glavnom pretresu u potpunosti odbije da iznese odbranu ili odbije da odgovara na pojedina postavljena pitanja, primenjuje se sledeća pravna posledica:

  • sud određuje da se pročita njegov raniji iskaz (ili njegov deo), odnosno da se reprodukuje optički ili tonski snimak tog ranijeg iskaza.

Specifičnosti saslušanja u slučaju postojanja saoptuženih

Kada je optužnicom obuhvaćeno više lica u svojstvu saoptuženih (suučesnika), primenjuju se posebna pravila koja omogućavaju kontradiktornost unutar same odbrane.

  • Redosled saslušanja: Saoptuženi se saslušavaju prema redosledu iz optužnice (onaj ko je naveden kao prvi optuženi, prvi iznosi odbranu i prvi se saslušava, a zatim se po istom principu postupa sa ostalima).
  • Problem suprostavljenih interesa: Interesi saoptuženih često nisu jedinstveni; oni mogu teretiti jedan drugog ili imati suprotne stavove o pojedinim pitanjima. Zbog toga zakon omogućava specifične mehanizme kontradiktornog raspravljanja između samih saoptuženih.

Tri zakonska pravila raspravnosti između saoptuženih:

  1. Mogućnost komentisanja iskaza: Optuženog koji je već izneo odbranu, predsednik veća je dužan da upita da li ima nešto da izjasni povodom iskaza onog saoptuženog koji je svoju odbranu izneo kasnije u toku pretresa.
  2. Pravo dokazne inicijative (propitivanje): Svaki saoptuženi ima zakonsko pravo da neposredno postavlja pitanja drugim saoptuženima.
  3. Sudska provera kroz suočenje: Ukoliko se iskazi saoptuženih o istoj okolnosti značajno razlikuju, predsednik veća ima ovlašćenje da sprovede njihovo suočenje radi provere verodostojnosti.

Ispitivanje svedoka, veštaka ili stručnog savetnika na glavnom pretresu

Preventivne mere i pravila o prisustvu svedoka u sudnici

  • Pravilo o neprisustvovanju neispitanog svedoka: Svedok koji još uvek nije ispitan, po pravilu, ne može prisustvovati izvođenju dokaza pre svog ispitivanja.
  • Ratio legis (Svrha pravila): Onemogućavanje da prethodno izvođenje dokaza (poput ispitivanja drugih svedoka ili veštaka) utiče na sadržinu iskaza još neispitanog svedoka.
  • Režim za ispitana lica: Nakon što budu ispitani, svedoci, veštaci i stručni savetnici ostaju u sudnici.
  • Izuzeci: Predsednik veća može, nakon izjašnjenja stranaka, postupiti na dva načina:
    1. sasvim otpustiti ispitana lica,
    2. narediti da se privremeno udalje iz sudnice (po predlogu stranaka ili po službenoj dužnosti) kako bi kasnije mogli biti ponovo pozvani i još jednom ispitani u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka, veštaka ili stručnih savetnika.
  • Posebna pravila za maloletna lica:
    • Isključenje javnosti: Ako se kao svedok ispituje lice mlađe od 14 godina, veće može odlučiti da se za vreme njegovog ispitivanja isključi javnost.
    • Udaljenje iz sudnice: Ako lice mlađe od 16 godina prisustvuje glavnom pretresu kao svedok ili oštećeni, ono će se udaljiti iz sudnice čim njegovo prisustvo više ne bude potrebno.

Pripremne radnje i upozorenja predsednika veća pre ispitivanja

Pre nego što započne ispitivanje svedoka, veštaka ili stručnog savetnika, predsednik veća je dužan da preduzme sledeće radnje:

  • Sadržina obaveznih upozorenja svedoka, veštaka ili stručnog savetnika:
    • Krivičnopravne konsekvence: Upozorava se da davanje lažnog iskaza, odnosno davanja lažnog nalaza i mišljenja, predstavlja krivično delo.
    • Prethodno preuzeto obavezivanje: Ukazuje mu se na to da je položio zakletvu pre glavnog pretresa.
    • Centralna dužnost: Svedok se upozorava na dužnost da govori istinu i da ne sme ništa da prećuti, a veštak na dužnost da tačno i potpuno iznese svoj nalaz i mišljenje.
  • Poziv na polaganje zakletve: Ako svedok ili veštak nije položio zakletvu pre glavnog pretresa, ili ako se radi o stručnom savetniku, predsednik veća ga pre početka ispitivanja poziva da položi zakletvu.

Način ispitivanja i pravo na postavljanje pitanja

  • Shodna primena pravila: Svedok i stručni savetnik se na glavnom pretresu ispituju uz shodnu primenu opštih zajedničkih pravila koja se odnose na ispitivanje svedoka.
  • Izlaganje nalaza veštaka: Veštak svoj nalaz i mišljenje izlaže usmeno. Izuzetno, veće mu može dozvoliti da pročita pisani nalaz i mišljenje koji se potom prilaže zapisniku.
  • Aktivna legitimacija za postavljanje pitanja:
    • Neposredno (bez odobrenja): Pitanja svedoku, veštaku ili stručnom savetniku neposredno postavljaju stranke (tužilac i optuženi), branilac, predsednik veća i članovi veća.
    • Uz odobrenje predsednika veća: Neposredna pitanja mogu postavljati oštećeni, zakonski zastupnik oštećenog, punomoćnik oštećenog, kao i sam veštak ili stručni savetnik.

Adverzijalni karakter i tri vida ispitivanja svedoka

Ispitivanje svedoka na glavnom pretresu je postavljeno na adverzijalan način. To znači da je u pitanju dokazna aktivnost koja primarno pripada strankama. Zakonik razlikuje tri vida ispitivanja svedoka:

  1. Osnovno ispitivanje:
    • To je prvo ispitivanje koje obavlja stranka koja je svedoka predložila (ili prva predložila).
    • Stranka ima bezuslovno pravo na osnovno ispitivanje svedoka kojeg je ona predložila.
  2. Unakrsno ispitivanje:
    • Ispitivanje koje dolazi nakon osnovnog ispitivanja i koje preduzima suprotna stranka.
    • Svrha: Usmireno je na pobijanje onih elemenata iskaza dobijenog tokom osnovnog ispitivanja koji su negativni po suprotnu stranku.
    • Stranka ima bezuslovno pravo na unakrsno ispitivanje svedoka kojeg je pre toga osnovno ispitala suprotna stranka.
  3. Dodatno ispitivanje:
    • Ispitivanje koje dolazi nakon unakrsnog ispitivanja.
    • Za dodatno ispitivanje stranke nemaju bezuslovno pravo, već je ono u potpunosti usklađeno sa odobrenjem predsednika veća.

Pravila o redosledu postavljanja pitanja

Redosled postavljanja pitanja je formalno uređen u zavisnosti od toga ko je predložio izvođenje konkretnog dokaza:

  • Situacija A (Dokaz predložila jedna stranka): Ta stranka najpre vrši osnovno ispitivanje, nakon toga suprotna stranka vrši unakrsno ispitivanje, a po odobrenju predsednika veća mogu se postavljati dodatna pitanja.
  • Situacija B (Isti dokaz predložile obe stranke): Smatraće se da je dokaz predložila ona stranka čiji je predlog prvi zaveden u sudu (ta stranka prva vrši osnovno ispitivanje).
  • Situacija C (Ispitivanje odredio sud bez predloga stranaka): Redosled postavljanja pitanja je sledeći:
    1. predsednik i članovi veća,
    2. tužilac,
    3. optuženi i njegov branilac,
    4. veštak ili stručni savetnik.
  • Pravilo za oštećenog i njegovog punomoćnika: Oštećeni ili njegov zajednički zastupnik i punomoćnik imaju pravo da postave pitanja svedoku, veštaku ili stručnom savetniku nakon tužioca, uvek kada tužilac ima pravo na ispitivanje.

Pravila o dozvoljenosti pitanja i procesna kontrola suda

Prilikom ispitivanja svedoka, veštaka ili stručnog savetnika shodno se primenjuju odredbe o saslušanju optuženog.

1. Zabrana pitanja i odgovora

  • Predsednik veća će zabraniti pitanje ili odgovor na već postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno, ili se ne odnosi na predmet postupka.
  • Izuzetak: Pitanje koje se ne odnosi na predmet neće se zabraniti ako se radi o pitanju kojim se proverava verodostojnost iskaza.

2. Sadržina nedozvoljenih pitanja

  • pitanja koja sadrže obmanu;
  • pitanja koja se zasnivaju na pretpostavci da je svedok izjavio nešto što zapravo nije izjavio;
  • pitanja koja predstavljaju navođenje na odgovor (sugestivna pitanja).

3. Posebna pravila za sugestivna pitanja (Izuzetak kod unakrsnog ispitivanja)

  • Pravilo: Zabrana postavljanja sugestivnih pitanja odnosi se isključivo na osnovno i dodatno ispitivanje.
  • Izuzetak: Sugestivna pitanja (ona koja predstavljaju navođenje na odgovor) se mogu postavljati prilikom unakrsnog ispitivanja svedoka na glavnom pretresu.

4. Kontrola odluke predsednika veća i uloga veća

  • Stranke mogu zahtevati da o zabrani pitanja ili odgovora odluči celokupno veće.
  • Ako veće potvrdi odluku predsednika veća o zabrani, na izričit zahtev stranke u zapisnik će se obavezno uneti zabranjeno pitanje.

5. Dopunska pitanja predsednika veća

  • Predsednik veća može svedoku uvek (tokom bilo kog vida ispitivanja – osnovnog, unakrsnog ili dodatnog) postaviti pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanja koja su postavili drugi učesnici.

Postupanje u slučaju odstupanja od ranijeg iskaza

Ukoliko svedok na glavnom pretresu iznese iskaz koji se razlikuje od onog koji je dao u nekoj prethodnoj fazi postupka (npr. u istrazi), shodno se primenjuju pravila koja važe za optuženog:

  1. Predsednik veća upozorava svedoka na uočenu razliku i pita ga za razloge odstupanja.
  2. Predsednik veća po potrebi, po službenoj dužnosti ili na zahtev optuženog, donosi odluku da se raniji iskaz ili deo tog iskaza pročita i reprodukuje njegov optički ili tonski snimak.
  3. Čitanje zapisnika na zahtev: Predsednik veća može nurediti da se deo zapisnika odmah pročita (naročito ako se iskaz svedoka doсловно unosi u zapisnik), a taj deo će se obavezno pročitati uvek kada to zahteva stranka ili branilac.

Specifična pravila za veštake: Upoznavanje sa sadržinom nalaza bez neposrednog ispitivanja

Veštak se ne mora obavezno neposredno ispitivati na glavnom pretresu, već se pod određenim uslovima može samo prezentovati rezultat veštačenja.

  • Uslovi za izostavljanje neposrednog ispitivanja: Veće može doneti odluku da se veštak ne poziva i ne ispituje ako su ispunjeni sledeći uslovi:
    • ako se zbog prirode veštačenja ne mogu očekivati (ili nisu potrebna) pojačana ili potpunija objašnjenja.
  • Procesne radnje u slučaju nepozivanja veštaka: Umesto neposrednog ispitivanja, veće donosi odluku da se:
    1. izvrši uvid u priloženi nalaz i mišljenje, ili
    2. da predsednik veća (ako oceni da je potrebno) ukratko iznese njihovu sadržinu ili ih pročita.
  • Mogućnost naknadnog ispitivanja: Nakon izvođenja drugih dokaza i izjašnjenja (primedbi) stranaka, veće može naknadno odrediti neposredno ispitivanje veštaka.

Izdvajanje nezakonitih dokaza tokom glavnog pretresa

Pravni režim nezakonitih dokaza i obaveza izdvajanja

  • Zabrana korišćenja: Na pravno nevaljanim (nezakonitim) dokazima ne može se zasnovati odluka suda o predmetu krivičnog postupka, niti bilo koje drugo relevantno pitanje tokom postupka.
  • Pravilo o spisima: Takvi dokazi, po pravilu, ne smeju uopšte da se nalaze u spisima krivičnog predmeta.
  • Obaveza izdvajanja: Ukoliko se u spisima predmeta ipak nađu materijali koji sadrže nezakonite dokaze, u Zakoniku je načelno propisano da se oni moraju izdvojiti na odgovarajući procesni način (odlukom suda u određenom funkcionalnom obliku) u svakoj fazi krivičnog postupka.

Donošenje odluke o izdvajanju na glavnom pretresu i predmet izdvajanja

  • Nadležnost i forma odluke: Tokom održavanja glavnog pretresa, veće donosi odluku o izdvajanju u formi rešenja.
  • Predmet izdvajanja (Zapisnici koji se moraju izdvojiti): Veće rešenjem odlučuje da se iz spisa izdvoje i odvojeno čuvaju:
    • Zapisnici o ranijem ispitivanju lica koji se ne mogu pročitati iz zakonom predviđenih razloga za odstupanje od načela neposrednosti u objektivnom smislu (npr. situacija kada svedok na samom glavnom pretresu iznosi drugačiji iskaz u odnosu na onaj koji je prethodno dao u istrazi);
    • Zapisnici ili obaveštenja koji se prema opštim zajedničkim pravilima smatraju dokazno nevalidnim jer sadrže dokaze koji se po zakonu ne mogu koristiti u krivičnom postupku ili se na njima ne može zasnovati odluka suda.

Pravni lek, tehničko postupanje i pravne posledice

  • Pravni lek: Protiv rešenja pretresnog veća o izdvajanju zapisnika ili obaveštenja dozvoljena je posebna žalba.
  • Postupanje nakon pravnosnažnosti: Kada rešenje o izdvajanju postane pravnosnažno, veće sprovodi sledeće tehničke i procesne radnje:
    • izdvojene zapisnike ili obaveštenja stavlja u poseban zapečaćeni omot;
    • predaje ih na čuvanje sudiji za prethodni postupak;
    • ovi materijali se čuvaju odvojeno od ostalih spisa.
  • Pravna posledica: Izdvojeni dokazi se u daljem toku postupka ne mogu razgledati niti koristiti.

Izuzetak: Opoziv rešenja o izdvajanju i naknadno izvođenje dokaza

Zakonik predviđa mogućnost da pretresno veće naknadno promeni svoj prvobitni stav u pogledu zakonitosti određenog dokaza.

  • Pravo na opoziv: Ako na osnovu izvedenih dokaza oceni da zapravo nije bilo mesta izdvajanju tog dokaza, veće može doneti odluku o opozivu rešenja o izdvajanju.
  • Pravna posledica: Nakon opoziva, veće donosi odluku da se konkretni dokaz ipak izvede na glavnom pretresu.
  • Kumulativni uslovi za opoziv:
    1. Opoziv se može izvršiti isključivo do završetka dokaznog postupka;
    2. Odluka se može doneti samo pod uslovom da protiv prvobitnog rešenja o izdvajanju nije bila izjavljena žalba.

Završetak dokaznog postupka

Procesne dužnosti predsednika veća pre završetka dokaznog postupka

  • Obavezno propitivanje: Nakon što se izvede i poslednji predloženi dokaz, predsednik veća ima izričitu dužnost da upita stranke, branioca i oštećenog da li imaju predloge za dopunu dokaznog postupka.
  • Aktivna legitimacija: Inicijativu za dopunu dokaznog postupka u ovom trenutku mogu podneti stranke (tužilac i optuženi), branilac i oštećeni.

Kumulativni uslovi za formalni završetak dokaznog postupka

Predsednik veća formalno objavljuje da je dokazni postupak završen tek kada su kumulativno ispunjena sledeća dva uslova:

  1. niko od lica koja imaju pravo na dokaznu inicijativu nije predložio dopunu dokaznog postupka (ili je takav predlog podnesen, ali ga je sud odbio); i
  2. pretresno veće nije donelo odluku da se po sopstvenoj inicijativi izvede još neki dokaz.

Tok glavnog pretresa

22. jula 2026.

Krivični postupak se odlikuje sukcesivnim smenjivanjem različitih procesnih faza.

  • Karakteristika glavnog pretresa: Ovu osobinu ima i sam glavni pretres (kao suđenje u užem smislu i centralna faza postupka). On se sastoji od tačno određenih stadijuma koji teku od njegovog formalnog početka do formalnog završetka.

Osnovne procesne faze (tok) glavnog pretresa

Glavni pretres se odvija kroz sledećih osam sukcesivnih faza:

  1. Formalni početak glavnog pretresa;
  2. Uzimanje određenih podataka od optuženog i davanje potrebnih pouka optuženom i drugim pozvanim licima;
  3. Iznošenje optužbe;
  4. Izjašnjenje optuženog;
  5. Davanje uvodnih izlaganja;
  6. Dokazni postupak;
  7. Davanje završnih reči na glavnom pretresu;
  8. Formalni završetak glavnog pretresa.

Utvrđivanje identiteta optuženog i davanje pouka

Kada predsednik veća utvrdi prisustvo pozvanih lica (ili veće odluči da se pretres održi u odsustvu nekog lica, odnosno da o tome odluči kasnije), preduzimaju se sledeće radnje:

1. Utvrđivanje identiteta i ranije osuđivanosti

  • Predsednik veća poziva optuženog da iznese lične podatke radi utvrđivanja njegove istovetnosti.
  • Poziva ga da se izjasni o ranijoj osuđivanosti (ukoliko to nije učinio na pripremnom ročištu).
  • Izuzetak kod odbijanja: Ako optuženi odbije da da lične podatke, njegova istovetnost će se utvrditi na drugi adekvatan način.

2. Upozorenja i pouke optuženom

Predsednik veća upućuje optuženom sledeća upozorenja i pouke:

  • Upozorenje o dokazima: Da pažljivo prati tok pretresa i da je dužan da predloge za izvođenje dokaza iznese odmah ili u najkraćem roku po saznanju da su potrebni.
  • Pouka o procesnim pravima: Poučava ga o njegovom pravu da iznosi činjenice, predlaže dokaze, postavlja pitanja saoptuženom, svedocima, veštacima i stručnim savetnicima, te da stavlja primedbe i daje objašnjenja u vezi sa izvedenim dokazima.
  • Provera razumevanja: Predsednik veća je dužan da pita optuženog da li je razumeo pouku.
    • Ako optuženi izjavi da nije razumeo, predsednik veća mu je objašnjava na pogodan način.
    • Ako optuženi odbije da se izjasni da li je razumeo, uz prethodno upozorenje uzeće se (smatraće se) da je pouku razumeo.

Pouka oštećenom

  • Ako je oštećeni prisutan na glavnom pretresu, predsednik veća ga poučava o njegovim pravima u krivičnom postupku.
  • Ukoliko oštećeni do tog trenutka nije podneo imovinskopravni zahtev, predsednik veća ga upućuje da taj zahtev može postaviti u krivičnom postupku.

Postupanje sa pozvanim licima i obezbeđivanje neometanog dokazivanja

Nakon utvrđivanja istovetnosti optuženog, predsednik veća preduzima sledeće prostorne i preventivne mere u sudnici:

1. Upućivanje svedoka, veštaka i stručnih savetnika van sudnice

  • Svedoci: Predsednik veća ih upućuje van sudnice na mesto gde će sačekati poziv za ispitivanje.
  • Veštaci i stručni savetnici: Postupa se na isti način (upućuju se van sudnice).
    • Izuzetak: Neće se uputiti van sudnice ako predsednik veća oceni da je potrebno da prate tok glavnog pretresa.
  • Lica koja uvek ostaju u sudnici:
    • Svi optuženi ostaju u sudnici tokom celog glavnog pretresa.
    • Ako oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac treba da budu ispitani kao svedoci, oni se neće udaljiti iz sudnice.

2. Mere protiv koluzije (dogovaranja)

  • Predsednik veća može preduzeti potrebne mere za sprečavanje međusobnog dogovaranja svedoka, veštaka ili stručnih savetnika.
  • Takođe, preduzimaju se mere za sprečavanje njihovog dogovaranja sa strankama, braniocem, zakonskim zastupnikom ili punomoćnikom.
Izuzetno udaljenje optuženog iz sudnice tokom ispitivanja
  • Uslovi (Pretpostavke): Veće može doneti odluku da se optuženi privremeno udalji iz sudnice u sledećim slučajevima:
    • ako saoptuženi ili svedok odbije da daje iskaz u njegovom prisustvu, ili
    • ako okolnosti ukazuju da prisustvo optuženog utiče na ova lica.
  • Procedura i zaštita prava na odbranu nakon povratka:
    • Po povratku optuženog u sudnicu, predsednik veća mu obavezno čita iskaz koji je dat u njegovom odsustvu.
    • Nakon čitanja, optuženi ima pravo da tom saoptuženom ili svedoku postavlja pitanja i da da primedbe na njihov iskaz.

Izlaganje optužbe i izjašnjavanje optuženog

I. Načini izlaganja optužbe na glavnom pretresu

Zakon propisuje dva alтернативно postavljena načina za procesnu prezentaciju optužnog akta:

  1. Čitanje optužnice (Opšte pravilo): Smatra se osnovnim načinom i predstavlja doslovno iznošenje njenog pisanog sadržaja „od reči do reči“.
  2. Usmeno izlaganje optužnice (Izuzetak): Sastoji se u prepričavanju njenog bitnog sadržaja, a dopušteno je isključivo uz posebnu dozvolu predsednika veća.
  3. Aktivna legitimacija: Optužbu na pretresu izlaže tužilac (javni tužilac, oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac). Međutim, kod privatne tužbe, predsednik veća može dozvoliti tužiocu da je usmeno izloži umesto čitanja.
  4. Imovinskopravni zahtev: Oštećeni ga može postaviti na glavnom pretresu. Ako je oštećeni odsutan, a zahtev je prethodno podneo u pismenoj formi, taj zahtev će pročitati predsednik veća.

II. Izjašnjavanje optuženog o optužbi

Nakon što je optužba izložena, predsednik veća postavlja optuženom sledeća tri pitanja:

  1. Da li je optužbu razumeo?
    • Postupanje suda: Ako se predsednik veća uveri da je optuženi nije razumeo, dužan je da mu ponovo izloži njenu sadržinu na način koji je za njega najrazumljiviji.
  2. Da li želi da se izjasni o optužbi i o imovinskopravnom zahtevu (ako je podnesen)?
  3. Da li priznaje da je učinio krivično delo za koje je optužen?
    • Postupanje suda: Ako se uveri da optuženi ne razume šta priznanje znači, predsednik veća mu mora na najrazumljiviji način objasniti značenje i pravne posledice priznanja.

III. Pravna priroda izjašnjenja i pravila za saoptužene

  • Pravo na odbranu kao isključivo pravo: Odbrana i izjašnjenje predstavljaju isključivo pravo okrivljenog, a nikada njegovu dužnost.
  • Pravo na ćutanje: Iz ovoga proizilazi ključno pravilo da optuženi na glavnom pretresu nije dužan da se izjasni o optužbi niti je dužan da odgovara na postavljena pitanja.
  • Pravilo za saoptužene (saučesnike): Ako je optužnicom obuhvaćeno više lica, sa svakim od njih se postupa pojedinačno, i to prema redosledu iz optužnog akta (optužnice ili privatne tužbe).

Uvodna izlaganja stranaka na glavnom pretresu

I. Pojam, svrha i kontradiktorni karakter

  • Pojam: Uvodna izlaganja predstavljaju preliminarne i sažete govore stranaka i odbrane pre otpočinjanja same faze dokazivanja.
  • Procesna svrha: To je specifičan vid ostvarivanja načela kontradiktornosti pre nego što se uđe u dokazni postupak. Kroz uvodna izlaganja stranke predstavljaju predmet krivičnog postupka sa svog aspekta i izlažu svoje dokazne namere.

II. Fakultativni karakter i izuzetak od održavanja

  • Nisu obavezan stadijum: Uvodna izlaganja se neće održati na glavnom pretresu ukoliko su stranke već u ranoj fazi (na pripremnom ročištu) u potpunosti iznele svoje procesne i dokazne predloge.
  • Opšti redosled (ako se izlaganja održavaju): Predsednik veća najpre poziva tužioca, a nakon njega branioca (ili samog optuženog ako se brani sam).

III. Zakonom limitiran sadržaj i kontrola suda

  • Zahtev sažetosti: Uvodna izlaganja moraju biti sažeta.
  • Taksativno određen sadržaj: Stranke se u izlaganju mogu osvrnuti isključivo na sledeća tri pitanja:
    1. činjenice koje će biti predmet dokazivanja,
    2. izlaganje dokaza koje stranke nameravaju da izvedu,
    3. pravna pitanja o kojima će se tokom postupka raspravljati.
  • Procesno-disciplinska ovlašćenja predsednika veća: Predsednik veća ima pravo da:
    • uvodna izlaganja vremenski ograniči,
    • prekine stranku ili branioca ukoliko prekorače dozvoljeno vreme ili počnu da izlažu sadržaj koji izlazi iz zakonskih okvira.

IV. Uloga oštećenog nakon uvodnih izlaganja

  • Neposredno nakon što stranke i odbrana završe svoja uvodna izlaganja, oštećeni dobija reč.
  • Njegovo procesno ovlašćenje u ovom trenutku je ograničeno na to da može ukratko obrazložiti imovinskopravni zahtev.

Prekid i odlaganje glavnog pretresa

22. jula 2026.

Početak i trajanje glavnog pretresa

  • Pravna modifikacija početka:
    • Ranije rešenje: U skladu sa načelom akuzatornosti, glavni pretres je započinjao iznošenjem optužbe, odnosno čitanjem optužnog akta ovlašćenog tužioca (optužnice javnog tužioca, optužnice oštećenog kao supsidijarnog tužioca ili privatne tužbe).
    • Novo zakonsko rešenje: Glavni pretres započinje kada sud o tome donese formalnu odluku – rešenje da se glavni pretres održi.
  • Načelo vremenskog kontinuiteta: Postoji načelna tendencija da se glavni pretres odvija bez prekidanja. Pravilo je da se on održava neprekidno tokom radnog vremena jednog ili više uzastopnih radnih dana.
  • Pojam vremenskog diskontinuiteta: Usled zakonom predviđenih razloga (što predstavlja questio facti u svakom konkretnom slučaju), javljaju se odstupanja od kontinuiteta. Zakonik predviđa dva oblika vremenskog diskontinuiteta:
    1. prekid glavnog pretresa (kraći diskontinuitet),
    2. odlaganje glavnog pretresa (duži diskontinuitet).

Prekid glavnog pretresa

  • Definicija: Prekid glavnog pretresa predstavlja kraći vremenski diskontinuitet u njegovom održavanju.
  • Taksativno propisani razlozi: Do prekida dolazi u slučajevima posebno predviđenim u Zakoniku, kao i usled:
    1. potrebe za odmorom,
    2. isteka radnog vremena,
    3. pribavljanja određenih dokaza u kratkom roku,
    4. pripremanja optužbe ili odbrane,
    5. drugih opravdanih razloga.
  • Forma odluke i nadležnost: Prekid se određuje rešenjem koje donosi predsednik veća. U rešenju se obavezno određuju mesto i vreme nastavljanja pretresa.
  • Zakonski limiti trajanja prekida:
    • zbog odmora: najduže dva časa u toku jednog radnog dana,
    • zbog isteka radnog vremena: do narednog radnog dana,
    • iz ostalih zakonskih razloga: najduže 15 dana.
  • Pravni lek: Protiv rešenja o prekidu glavnog pretresa žalba nije dozvoljena.
  • Pravne posledice u pogledu sastava veća i prekoračenja roka:
    • Prekinuti pretres se uvek nastavlja pred istim većem.
    • Prekoračenje roka: Ako se pretres ne može nastaviti pred istim većem ili ako prekid traje duže od 15 dana, primeniće se pravila koja važe za novi početak ili nastavljanje odloženog glavnog pretresa.
    • Dužnost obaveštavanja: O prekidu koji traje duže od 15 dana (što je instruktivan rok), predsednik veća je dužan da obavesti predsednika suda.

Odlaganje glavnog pretresa

  • Definicija: Odlaganje glavnog pretresa predstavlja duži vremenski diskontinuitet u njegovom održavanju.
  • Taksativno propisani razlozi: Do odlaganja dolazi u slučajevima posebno predviđenim Zakonikom, kao i usled:
    1. potrebe da se izvedu novi dokazi koji se ne mogu pribaviti u kratkom roku,
    2. nastupanja duševnog oboljenja, duševne poremećenosti ili druge teške bolesti kod optuženog (nakon učinjenog krivičnog dela) zbog koje ne može učestvovati u postupku,
    3. postojanja drugih smetnji da se glavni pretres uspešno sprovede.
  • Forma odluke i nadležnost: Odlaganje se izriče rešenjem pretresnog veća. U ovom rešenju se, po pravilu, određuju vreme i mesto nastavljanja pretresa.
  • Pravni lek: Protiv rešenja o odlaganju glavnog pretresa žalba nije dozvoljena.
  • Dužnost obaveštavanja: O svakom odlaganju koje traje duže od 60 dana (što predstavlja instruktivni rok čije propuštanje ne povlači neposredne procesne sankcije), predsednik veća je dužan da obavesti predsednika suda.

Novi početak ili nastavljanje odloženog glavnog pretresa

Maksimalni rokovi trajanja prekida (15 dana) i odlaganja imaju instruktivan karakter jer zakonodavac ne propisuje posebne procesne sankcije za njihovo propuštanje. Kod nastavljanja odloženog pretresa, ključna pravna činjenica jeste da li je došlo do promene u sastavu pretresnog veća, pri čemu se razlikuje položaj predsednika veća i sudije člana veća.

1. Nastavljanje pred istim većem (Bez promena)

  • Glavni pretres koji se drži pred istim većem nastaviće se kratkim izveštajem predsednika veća o toku ranijeg glavnog pretresa.

2. Izmena sastava veća usled promene sudije člana veća

  • Opšte pravilo: Glavni pretres koji je odložen mora početi iznova.
  • Izuzetak: Veće može, nakon izjašnjenja stranaka, doneti rešenje da se svedoci i veštaci ne ispituju ponovo. Umesto toga se:
    • vrši uvid u zapisnike o njihovim iskazima sa ranijeg glavnog pretresa, ili
    • predsednik veća ukratko iznosi sadržinu tih izjava ili ih čita.
  • Pravni lek: Protiv ovog rešenja veća žalba nije dozvoljena.

3. Izmena predsednika veća

  • Opšte pravilo: Glavni pretres mora početi iznova i svi dokazi moraju biti ponovo izvedeni.
  • Izuzetak: Pretresno veće može, nakon izjašnjenja stranaka, rešenjem odlučiti da se svedoci i veštaci ne ispituju ponovo, već da se izvrši uvid u zapisnike o njihovim iskazima, odnosno da ih predsednik veća ukratko iznese ili pročita.
  • Uslovi za primenu izuzetka: Da bi se primenio ovaj izuzetak kod promene predsednika veća, odluka se mora doneti usled sledećih alternativno propisanih razloga:
    1. zbog proteka vremena,
    2. radi zaštite svedoka,
    3. iz drugih važnih razloga.
  • Pravni lek (Ključna razlika): Protiv ovog rešenja pretresnog veća (za razliku od situacije kada se menja običan član veća) dozvoljena je žalba o kojoj odlučuje vanpretresno veće.

Odnos prema načelu neposrednosti

  • Odstupanje od načela neposrednosti: Svako čitanje zapisnika o ranije datim iskazima svedoka i veštaka umesto njihovog usmenog saslušanja predstavlja odstupanje (izuzetak) od načela neposrednosti u objektivnom smislu. Prema tom načelu, sud donosi presudu isključivo na osnovu dokaza koji su neposredno pred njim izvedeni na glavnom pretresu.
  • Kvalitativna razlika u stepenu odstupanja: Zakon pravi jasnu razliku između čitanja dve vrste zapisnika:
    1. Čitanje zapisnika sa ranijeg glavnog pretresa: Predstavlja manje „radikalan“ izuzetak jer se radi o sudski izvedenim dokazima koji su već jednom bili dati neposredno pred sudom (pretresnim većem u drugom sastavu).
    2. Čitanje zapisnika o iskazima datim u istrazi: Predstavlja teži oblik odstupanja jer se čitaju iskazi iz ranijih, vansudskih faza postupka u kojima je dokaze izvodio javni tužilac (tzv. nesudski dokazi).

Rukovođenje glavnim pretresom

22. jula 2026.

Rukovođenje glavnim pretresom podrazumeva preduzimanje svih potrebnih aktivnosti koje omogućavaju tok glavnog pretresa i ostvarivanje njegove osnovne procesne svrhe. Svrha se ogleda u tome da se tokom suđenja (kao „suđenja u užem smislu“) razjasne sva relevantna pitanja u vezi sa predmetom krivičnog postupka, omogući subjektima da ostvare svoja prava i ispune dužnosti, te izvedu dokazi neophodni za utvrđivanje činjeničnog stanja na osnovu kojeg sud donosi odluku.

  • Funkcionalna nadležnost:
    • Predsednik veća: Ima osnovnu rukovodeću ulogu na glavnom pretresu.
    • Pretresno veće: Ima kontrolnu funkciju u odnosu na pojedine odluke predsednika veća i odlučuje o drugim važnim pitanjima u zbornom sastavu.
    • Sudija pojedinac: U skraćenom postupku donosi sve odluke, uključujući i one koje u opštem postupku spadaju u nadležnost veća.
  • Osnovni procesni oblici: Aktivnosti rukovođenja se ispoljavaju kroz:
    1. radnje u okviru ovlašćenja predsednika veća;
    2. radnje koje vrši pretresno veće;
    3. radnje kojima se održava red na glavnom pretresu i sankcionišu delikti učinjeni tokom suđenja.
Podela nadležnosti između predsednika veća i pretresnog veća

1. Ovlašćenja predsednika veća

Predsednik veća rukovodi glavnim pretresom tokom zasedanja i na samom pretresu, pri čemu ima sledeća ovlašćenja:

  • utvrđuje da li je veće sastavljeno u skladu sa Zakonikom i da li postoje razlozi za obavezno izuzeće članova veća i zapisničara;
  • utvrđuje ispunjenost pretpostavki za održavanje glavnog pretresa;
  • stara se o održavanju reda i primeni mera za sprečavanje remećenja reda u sudnici;
  • stara se da postupak teče bez odugovlačenja i razmatranja nebitnih pitanja koja ne doprinose svestranom raspravljanju;
  • odlučuje o odstupanju od redovnog toka postupka usled posebnih okolnosti (broj optuženih, vrsta dela, obim dokaza);
  • daže reč članovima veća, strankama, braniocu, oštećenom, zajedničkom zastupniku, punomoćniku, svedoku, veštaku i stručnom savetniku;
  • odlučuje o predlozima stranaka o kojima ne odlučuje veće;
  • daje nalog stranci da predloži dopunske dokaze;
  • prenosi u zapisnik sadržaj rada i celokupan tok glavnog pretresa;
  • preduzima početne mere za zaštitu svedoka.

2. Ovlašćenja pretresnog veća

Pretresno veće tokom glavnog pretresa donosi odluke o:

  • predlozima o kojima ne postoji saglasnost stranaka, kao i o saglasnim predlozima stranaka koje predsednik veća nije prihvatio;
  • prigovoru protiv mera predsednika veća koje se odnose na rukovođenje glavnim pretresom;
  • zabrani snimanja pojedinih delova glavnog pretresa iz opravdanih razloga, bez obzira na opštu dozvolu za optičko snimanje;
  • udaljenju iz sudnice, isključenju branioca ili punomoćnika, te o nastavljanju, prekidu ili odlaganju glavnog pretresa radi održavanja reda;
  • izvođenju dopunskih dokaza radi otklanjanja protivrečnosti ili nejasnoća, ako je to neophodno za svestrano raspravljanje.
  • Forma odluke: Rešenja pretresnog veća se uvek javno objavljuju i unose u zapisnik uz kratko obrazloženje.
Zaštita ugleda suda i održavanje reda u sudnici

1. Opšte dužnosti i pravila ponašanja

  • Obaveza zaštite: Sud je dužan da svoj ugled i bezbednost, kao i ugled i sigurnost stranaka i učesnika, zaštiti od uvrede, pretnje i bilo kog drugog napada.
  • Pravilo ustajanja: Svi prisutni u sudnici dužni su da ustanu prilikom ulaska i izlaska sudije ili članova veća. Takođe, stranke i učesnici dužni su da ustanu kada se obraćaju sudu, osim ako je to opravdano nemoguće ili se saslušanje vrši na drugi način.
  • Upozorenje predsednika veća: Odmah nakon otvaranja zasedanja, predsednik veća po potrebi upozorava prisutne na pristojno ponašanje i nesmetanje rada suda.
  • Zabrana nošenja oružja: Niko od prisutnih (osim lica koja obezbeđuju sud i okrivljenog) ne sme nositi oružje ili opasno oruđe. Predsednik veća može narediti pretresanje prisutnih radi provere ove zabrane.

2. Mere protiv kršenja procesne discipline

Ako optuženi, branilac, oštećeni, zakonski zastupnik, punomoćnik, svedok, veštak, stručni savetnik, prevodilac, tumač ili drugo prisutno lice narušava red (ne poštuje naređenja ili vređa dostojanstvo suda), primenjuje se sledeći redosled mera:

  • Opomena: Predsednik veća najpre izriče opomenu licu koje krši red.
  • Novčana kazna (Supsidijarna mera): Ako opomena ne urodi plodom i lice nastavi da narušava red, predsednik veća ga kažnjava novčanom kaznom do 150.000 dinara.

3. Poseban režim za javnog tužioca i advokate

  • Javni tužilac: S obzirom na svojstvo državnog organa, javni tužilac (ili zamenik) ne može biti kažnjen novčanom kaznom. U slučaju da on narušava red, predsednik veća postupa na jedan od dva alternativna načina:
    1. izveštava nadležnog javnog tužioca i Državno veće tužilaca, ili
    2. prekida glavni pretres i od nadležnog tužioca zahteva da odmah odredi drugo lice koje će zastupati optužnicu.
  • Advokati (Branilac ili punomoćnik): Kada se zbog narušavanja reda novčano kazni advokat, predsednik veća o tome obavezno obaveštava nadležnu advokatsku komoru, koja ima dužnost da izvesti sud o preduzetim merama.
Mere za sprečavanje odugovlačenja postupka
  • Dužnost suda: Sud ima izričitu obavezu da spreči svako nepotrebno odugovlačenje krivičnog postupka.
  • Odugovlačenje od strane advokata i stranaka: Braniocu, oštećenom, zajedničkom zastupniku, punomoćniku, oštećenom kao tužiocu ili privatnom tužiocu koji preduzima radnje očigledno usmerene na odugovlačenje postupka, veće izriče opomenu.
    • O opomeni izrečenoj advokatu predsednik veća obaveštava nadležnu advokatsku komoru koja mora obavestiti sud o preduzetim merama.
  • Odugovlačenje od strane tužioca: O neblagovremenom ili neodgovarajućem postupanju javnog tužioca kojim se uzrokuje odugovlačenje, predsednik veća izveštava nadležnog javnog tužioca i Državno veće tužilaca (uz njihovu obavezu da izveste sud o merama).

Udaljenje iz sudnice i isključenje iz krivičnog postupka

Ukoliko opomene i novčane kazne ne daju rezultate, zakon predviđa mogućnost fizičkog udaljenja lica iz sudnice ili potpunog isključenja iz postupka.

1. Udaljenje optuženog iz sudnice

  • Privremeno udaljenje: Ako su prethodne mere bezuspešne, veće može narediti da se optuženi udalji iz sudnice tokom preduzimanja određene dokazne radnje.
  • Udaljenje do kraja dokaznog postupka: Ako optuženi po povratku nastavi da remeti red, veće ga udaljava do kraja dokaznog postupka. U tom slučaju se određuje (ako postoje tehničke mogućnosti) da optuženi prati tok suđenja iz posebne prostorije putem audio-video prenosa.
  • Obaveze suda u odsustvu tehničkih sredstava: Ako nema mogućnosti video-prenosa, predsednik veća je dužan da pre završetka dokaznog postupka preduzme sledeće korake:
    1. obavesti optuženog o toku dokaznog postupka za vreme njegovog odsustva;
    2. upozna ga sa iskazima saokrivljenih;
    3. omogući mu da pročita zapisnike o tim iskazima (ako optuženi to zahteva);
    4. pozove optuženog da se izjasni o optužbi (ako to nije učinio ranije).
  • Udaljenje do završetka glavnog pretresa: Ako optuženi i nakon ponovnog povratka nastavi da narušava red, veće ga može udaljiti do završetka glavnog pretresa. Tada mu predsednik veća ili sudija član veća saopštava presudu u prisustvu zapisničara.
  • Obavezno postavljanje branioca: Ako optuženi koji nema branioca bude udaljen iz sudnice, predsednik suda mu obavezno postavlja branioca po službenoj dužnosti.

2. Udaljenje neoficijelnog tužioca (Privatni tužilac i oštećeni kao tužilac)

  • Ako ova lica (ili njihovi zakonski zastupnici) nakon izrečene kazne nastave sa narušavanjem reda, veće ih može udaljiti iz sudnice do kraja dokaznog postupka.
  • Pravna posledica: Sud im za dalji tok postupka postavlja punomoćnika. Ako postavljanje nije moguće izvršiti odmah bez štete po njihove interese, glavni pretres se prekida ili odlaže.

3. Udaljenje publike i ostalih lica

  • Bilo koje drugo lice može biti udaljeno ako nastavi da narušava red posle opomene ili kazne (udaljenje se može izreći istovremeno sa novom novčanom kaznom).
  • Veće može narediti udaljenje celokupne publike (svih prisutnih građana) ukoliko se red ne može obezbediti drugim merama.

4. Isključenje branioca ili punomoćnika iz krivičnog postupka

  • Pojam: To je mera kojom se licu koje vrši funkciju stručne pomoći (branilac ili punomoćnik) zabranjuje dalje učešće u postupku u tom procesnom svojstvu, zbog grubog kršenja discipline ili ometanja postupka. Ova mera se nikada ne može primeniti prema strankama.
  • Uslov: Da branilac ili punomoćnik nastave sa narušavanjem reda i nakon što su prethodno već bili sankcionisani (kažnjeni).
  • Pravne posledice i obaveze suda:
    • Veće ih isključuje iz postupka, poziva stranku da uzme drugog branioca/punomoćnika i o tome obaveštava nadležnu advokatsku komoru.
    • Prekid ili odlaganje: Ako optuženi/oštećeni ne mogu odmah uzeti drugog zastupnika bez štete po svoje interese, ili u slučaju obavezne odbrane sud ne može odmah postaviti novog branioca po službenoj dužnosti bez štete za odbranu, glavni pretres se prekida ili odlaže.
    • Izuzetak: Ako oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac ne uzme drugog punomoćnika, veće može odlučiti da se pretres nastavi bez njega ako nađe da odsustvo nije štetno za interese te stranke.
Pravni lekovi protiv odluka o održavanju reda

Sve odluke donete radi održavanja reda i upravljanja glavnim pretresom unose se u zapisnik sa obrazloženjem. Pravo na žalbu je strogo ograničeno:

  • Dozvoljena posebna žalba (sa suspenzivnim dejstvom na izvršenje kazne):
    • Protiv rešenja o novčanoj kazni.
    • Pravo opoziva: Pre nego što žalbu dostavi drugostepenom sudu, pretresno veće može samo opozvati rešenje o kažnjavanju.
  • Dozvoljena žalba (bez suspenzivnog dejstva – ne zadržava izvršenje):
    • Protiv rešenja o udaljavanju okrivljenog iz sudnice (do kraja dokaznog postupka ili do završetka pretresa).
    • Protiv rešenja o isključenju branioca iz postupka.
  • Žalba nije dozvoljena (isključena):
    • Protiv rešenja o udaljavanju ili isključenju punomoćnika (posebna žalba nije dopuštena).
    • Protiv svih drugih odluka o merama za održavanje reda i upravljanje glavnim pretresom.
Delikti i krivična dela učinjena na glavnom pretresu

Ukoliko ponašanje u sudnici preraste u krivično delo, sud preduzima sledeće korake:

  • Opšti režim (Delo koje se goni po službenoj dužnosti): Ako optuženi ili bilo koje drugo lice na glavnom pretresu učini krivično delo, predsednik veća o tome obaveštava nadležnog javnog tužioca.
  • Poseban režim za davanje lažnog iskaza (Svedok, veštak ili stručni savetnik):
    • Predsednik veća nalaže sastavljanje posebnog zapisnika o iskazu tog lica.
    • Zapisnik moraju potpisati predsednik veća i ispitano lice (svedok, veštak, stručni savetnik).
    • Ukoliko lice odbije potpisivanje, predsednik veća to konstatuje u zapisniku uz navođenje razloga odbijanja.
    • Zapisnik se odmah dostavlja nadležnom javnom tužiocu.
  • Pravni karakter: Ovi oblici zvaničnog obaveštavanja javnog tužioca praktično predstavljaju krivičnu prijavu u sui generis smislu.

Pretpostavke za održavanje glavnog pretresa

22. jula 2026.

Glavni pretres je centralni procesni stadijum krivičnog postupka, odnosno suđenje u užem smislu.

  • Osnovna karakteristika: Savremena organizacija glavnog pretresa zasnovana je na njegovom adverzijalnom karakteru.
  • Nadležnost i forma odluke: Određivanje glavnog pretresa vrši predsednik veća donošenjem naredbe. Ovom naredbom se precizno utvrđuju vremenske i prostorne koordinate suđenja (dan, čas i mesto održavanja).

Rokovi za određivanje glavnog pretresa

Zakonodavac razlikuje dva režima određivanja glavnog pretresa u zavisnosti od toga da li je održano pripremno ročište:

  1. Ako je pripremno ročište održano: Predsednik veća donosi naredbu o određivanju glavnog pretresa pre završetka pripremnog ročišta.
  2. Ako pripremno ročište nije održano: Predsednik veća je dužan da odredi glavni pretres u sledećim rokovima (računajući od dana prijema potvrđene optužnice u sud):
    • najkasnije u roku od 30 dana – ako je optuženi u pritvoru,
    • najkasnije u roku od 60 dana – ako se optuženi nalazi na slobodi.

Pravne posledice prekoračenja rokova

  • Dužnost obaveštavanja: Ako predsednik veća ne odredi glavni pretres u zakonskom roku, dužan je da o razlozima kašnjenja obavesti predsednika suda.
  • Intervencija predsednika suda: Predsednik suda preduzima potrebne mere da se glavni pretres odredi bez odlaganja.
  • Trajnija sprečenost: U slučaju trajnije sprečenosti predsednika veća iz opravdanih razloga, predsednik suda donosi odluku da se predmet dodeli drugom predsedniku veća.

Mesto održavanja glavnog pretresa

  • Opšte pravilo: Glavni pretres se održava u sedištu suda i u sudskoj zgradi.
  • Odstupanja (Izuzeci):
    1. Odluka predsednika nadležnog suda: Može odrediti da se glavni pretres održi u sudskoj zgradi izvan sedišta suda ili u drugoj zgradi na području tog suda. Za donošenje ove odluke potrebno je da je ispunjen jedan od sledećih alternativnih uslova:
      • ako su prostorije u sudskoj zgradi nepodesne za održavanje glavnog pretresa, ili
      • ako za to postoje drugi opravdani razlozi.
    2. Odluka predsednika Vrhovnog kasacionog suda: Može odrediti da se glavni pretres održi izvan područja nadležnog suda. Ova odluka se donosi na osnovu obrazloženog predloga predsednika nadležnog suda.

Pozivanje lica na glavni pretres

Zakon razlikuje tri kategorije procesnih subjekata u pogledu obaveznosti i osnova pozivanja:

1. Obavezno pozivanje (Nosioci stranačkih i srodnih funkcija)

Na glavni pretres se obavezno pozivaju:

  • optuženi i njegov branilac,
  • tužilac (javni tužilac / privatni tužilac / oštećeni kao tužilac),
  • oštećeni,
  • zakonski zastupnici i punomoćnici stranaka i oštećenog.

2. Pozivanje po potrebi (Pomoćni subjekti)

  • prevodilac i tumač.

3. Pozivanje lica u dokaznim funkcijama

  • Na glavni pretres se pozivaju predloženi svedoci i veštaci.
  • Izuzetak: Neće se pozvati oni svedoci i veštaci za koje predsednik veća smatra da njihovo ispitivanje na glavnom pretresu nije potrebno, ili ako je već na pripremnom ročištu utvrđeno da se oni ne pozivaju.

Sadržina poziva, rokovi za pripremu odbrane i posledice nedolaska

1. Pouka o braniocu i pravo na odbranu

Kada nije reč o obaveznoj stručnoj odbrani, optuženi se u pozivu poučava da ima pravo da uzme branioca. Uvodi se i važno upozorenje: glavni pretres se neće odložiti zbog nedolaska branioca ili zbog toga što je optuženi angažovao branioca tek na samom glavnom pretresu.

2. Rokovi za pripremu odbrane

Između dostavljanja poziva optuženom i dana održavanja glavnog pretresa mora proteći dovoljno vremena za pripremu odbrane:

  • Opšti rok: najmanje 8 dana.
  • Rok za teža krivična dela: najmanje 15 dana (kod krivičnih dela za koja se može izreći kazna zatvora od 10 godina ili teža).
  • Mogućnost skraćivanja rokova: Ovi rokovi se mogu skratiti na zahtev optuženog ili na zahtev tužioca, ali isključivo uz pristanak optuženog.

3. Posledice nedolaska i posebna upozorenja u pozivu

Zakon predviđa specifične procesne sankcije i pravne posledice za slučaj nepojavljivanja pozvanih lica:

  • Optuženi, svedok i veštak: U pozivu se izričito upozoravaju na zakonske posledice nedolaska (npr. privođenje, kažnjavanje).
  • Oštećeni koji se ne poziva kao svedok: Obaveštava se da će se glavni pretres održati i u njegovom odsustvu, a da će se njegova izjava o imovinskopravnom zahtevu pročitati.
  • Upozorenje oštećenom za slučaj odustanka javnog tužioca: Upozorava se da će se, u slučaju nepojavljivanja, smatrati da neće da preuzme krivično gonjenje ukoliko javni tužilac na pretresu odustane od optužbe.
  • Oštećeni kao tužilac i privatni tužilac: Upozoravaju se da će se, ukoliko ne dođu na glavni pretres niti pošalju svog punomoćnika, smatrati da su odustali od optužbe.

Pojam i podela procesnih subjekata prema obaveznosti prisustva

  • Suština instituta: Da bi se glavni pretres uopšte mogao održati, odnosno da bi se započelo sa njegovim održavanjem, neophodno je ispunjenje osnovne procesne pretpostavke koja se svodi na prisustvo određenih lica.
  • Klasifikacija subjekata: Sva lica čije je prisustvo relevantno za održavanje glavnog pretresa dele se u dve osnovne kategorije:
    1. Lica koja obavljaju sudsku i pomoćno-tehničku funkciju: U ovu grupu spadaju predsednik pretresnog veća, članovi veća i zapisničar (kao i dopunske sudije ako su određene). Ova lica moraju biti neprekidno prisutna na glavnom pretresu.
    2. Pozvana lica bez kojih se pretres po pravilu ne može održati: U ovu grupu primarno spadaju stranke (tužilac i optuženi), ali i druga pozvana lica poput svedoka, veštaka ili stručnih savetnika. Izuzetno, pod zakonom propisanim uslovima, glavni pretres se može održati i u odsustvu nekih od ovih lica.
Otvaranje zasedanja i utvrđivanje prisustva
  • Uslov punog sastava veća: Otvaranje zasedanja je pravno moguće samo ako je sud u punom sastavu.
  • Pravna posledica nepotpunog sastava: Ako veće nije u punom sastavu, predsednik veća (ili u njegovom odsustvu sudija član veća, odnosno sudija koga odredi predsednik suda) zvanično saopštava da se glavni pretres neće održati.
  • Redosled radnji predsednika veća pri otvaranju: Ukoliko je veće u punom sastavu, predsednik veća sprovodi sledeće aktivnosti prema striktnom formalnom redosledu:
    1. otvara zasedanje,
    2. objavljuje sastav veća,
    3. objavljuje predmet glavnog pretresa,
    4. utvrđuje prisustvo pozvanih lica (da li su došla sva pozvana lica, da li su odsutni uredno pozvani i da li su opravdali svoj izostanak).
Izostanak ovlašćenog tužioca i uticaj na opstanak postupka

U skladu sa načelom akuzatornosti (nemo iudex sine actore), bez ovlašćenog tužioca i njegovog optužnog akta održavanje glavnog pretresa je pravno nemoguće. Zakon pravi jasnu razliku u pravnim posledicama u zavisnosti od toga da li je u pitanju oficijelni (javni) ili neoficijelni (privatni/supsidijarni) tužilac:

1. Izostanak javnog tužioca (Oficijelna optužba)

  • Procedura: Ako na glavni pretres ne dođe javni tužilac (ili zamenik javnog tužioca), predsednik veća obaveštava nadležnog javnog tužioca i zahteva da se odmah odredi zamena.
  • Pravna posledica nemogućnosti zamene: Ako zamenu nije moguće odmah obezbediti, predsednik veća donosi odluku da se glavni pretres ne održi.
  • Dužnost obaveštavanja: O neodržavanju pretresa predsednik veća obaveštava nadležnog javnog tužioca i Državno veće tužilaca, koji imaju zakonsku obavezu da naknadno obaveste sud o preduzetim merama.

2. Izostanak oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca (Neoficijelna optužba)

  • Uslovi za nastupanje posledice: Ako na glavni pretres ne dođu ova lica (ili njihov punomoćnik), pod uslovom da su uredno pozvani, a svoj izostanak nisu opravdali.
  • Pravna posledica: Veće donosi rešenje o obustavi postupka, čime se krivični postupak definitivno okončava.
Izostanak optuženog i institut suđenja u odsustvu

Kao stranka u postupku i nosilac funkcije odbrane, optuženi po pravilu mora biti prisutan na glavnom pretresu.

1. Mere za obezbeđenje prisustva optuženog

Ako se uredno pozvani optuženi ne pojavi i ne opravda izostanak, sud primenjuje sledeći redosled postupanja za obezbeđenje njegovog prisustva:

  • Primarno postupanje: Veće nalaže da se optuženi odmah dovede na pretres (ako je to faktički izvodljivo).
  • Sekundarno (supsidijarno) postupanje: Ako se dovođenje ne može izvršiti odmah, veće donosi odluku da se glavni pretres ne održi i nalaže da se optuženi dovede na sledeći glavni pretres.
  • Opoziv naredbe: Ako optuženi opravda svoj izostanak pre nego što se dovođenje realizuje, veće može opozvati naredbu za dovođenje i osloboditi ga plaćanja troškova nastalih zbog neodržavanja pretresa.

2. Suđenje u odsustvu optuženog

Predstavlja izuzetan procesni institut.

  • Ratio legis: Faktičke prirode (potreba rešavanja slučaja od šireg društvenog interesa, zaštita oštećenog) i formalne prirode (sprečavanje nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja).
  • Kumulativni uslovi za donošenje odluke:
    1. Postojanje naročito opravdanih razloga da se sudi u odsustvu.
    2. Optuženi je u bekstvu ili je na drugi način nedostupan državnim organima.
    3. Predlog tužioca za suđenje u odsustvu mora biti usvojen od strane veća, što se formalizuje donošenjem rešenja o suđenju u odsustvu.
  • Pravni lek: Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba, ali ona nema suspenzivno dejstvo (ne odlaže započeto suđenje).

3. Skrivljena nesposobnost optuženog za učestvovanje

  • Definicija: Situacija u kojoj je optuženi sam kod sebe namerno ili nemarno izazvao privremenu neспособnost za učešće na pretresu (npr. uzimanjem alkohola ili opojnih droga).
  • Procedura: Nakon obaveznog ispitivanja veštaka, veće donosi rešenje da se glavni pretres održi, ali ne i završi u odsustvu optuženog.
  • Obavezna mera obezbeđenja odbrane: U ovom slučaju, predsednik suda je dužan da optuženom postavi branioca po službenoj dužnosti.
  • Pravni lek: Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba koja takođe nema suspenzivno dejstvo.
  • Prestanak razloga: Čim preostanu razlozi skrivljene neспособnosti, pretres se nastavlja u prisustvu optuženog, a predsednik veća ima dužnost da ga prethodno upozna sa dotadašnjim tokom i sadržajem pretresa.
Izostanak branioca sa glavnog pretresa

Pravne posledice nedolaska branioca zavise isključivo od toga da li je u konkretnom predmetu odbrana po zakonu obavezna ili ne.

1. Slučaj kada odbrana nije obavezna

  • Ako uredno pozvani branilec ne dođe i ne opravda izostanak, ili samovoljno (bez odobrenja) napusti pretres:
    • Predsednik veća poziva optuženog da odmah uzme drugog branioca.
    • Ako optuženi to ne učini, veće može doneti odluku da se glavni pretres održi bez prisustva branioca.

2. Slučaj kada je odbrana obavezna

  • Veće donosi odluku da se glavni pretres ne održi (ili se započeti pretres prekida/odlaže) ako su ispunjeni sledeći kumulativni uslovi:
    1. u pitanju je obavezna stručna odbrana;
    2. nema mogućnosti da optuženi odmah uzme drugog branioca, niti sud može bez štete po pravo na odbranu odmah da mu postavi branioca po službenoj dužnosti.

3. Procesne sankcije prema braniocu za neopravdan izostanak

Ako je neopravdan izostanak uredno pozvanog branioca doveo do odlaganja ili neodržavanja pretresa, veće donosi odluku kojom kumulativno:

  1. kažnjava branioca novčanom kaznom do 150.000 dinara (rešenjem koje se unosi u zapisnik uz kratko obrazloženje);
  2. određuje da troškovi prouzrokovani odlaganjem ili neodržavanjem pretresa padaju na teret tog branioca;
  3. o celom događaju i nastupelim posledicama obaveštava nadležnu advokatsku komoru, koja ima dužnost da izvesti sud o merama koje je preduzela.
Izostanak svedoka, veštaka ili stručnog savetnika
  • Pravilo o početku pretresa: Glavni pretres može početi i bez prisustva pozvanih svedoka, veštaka ili stručnog savetnika. Veće naknadno, u toku pretresa, procenjuje da li je zbog njihovog odsustva neophodno prekinuti ili odložiti suđenje.
  • Procesne sankcije i mere: Ako uredno pozvani svedok, veštak ili stručni savetnik ne dođe, a izostanak ne opravda, veće može preduzeti sledeće mere:
    • narediti da se to lice odmah dovede na pretres;
    • kazniti ga novčanom kaznom do 150.000 dinara;
    • narediti da se dovede na sledeći glavni pretres;
    • odrediti da snosi troškove koje je svojim izostankom prouzrokovao.
  • Opoziv odluka: U opravdanom slučaju, veće ima ovlašćenje da opozove donete odluke o kažnjavanju ili troškovima.
Poseban izuzetak: Održavanje pretresa u odsustvu optuženog ili branioca radi povoljnog okončanja postupka

Zakon predviđa jedan specifičan, izuzetno važan procesni mehanizam u korist optuženog:

  • Pravilo: Čak i kada su ispunjeni svi zakonski uslovi za odlaganje glavnog pretresa usled izostanka optuženog ili njegovog branioca, veće može odlučiti da se pretres ipak održi u njihovom odsustvu.
  • Uslov: Neophodno je da se na osnovu stanja dokaza u spisima predmeta očigledno mora doneti neka od odluka kojima se postupak okončava u korist optuženog.
  • Taksativno određene odluke: Pretres se bez njih može održati samo radi donošenja:
    1. rešenja kojim se optužba odbacuje, ili
    2. presude kojom se optužba odbija.

Predlaganje dokaza pre početka glavnog pretresa

Mogućnost i način predlaganja dokaza pre samog suđenja direktno zavise od toga da li je u postupku prethodno održano pripremno ročište.

1. Pravilo prekluzije (Ako je održano pripremno ročište)

Osnovni cilj održavanja pripremnog ročišta jeste da se limitira (onemogući) predlaganje dokaza tek na glavnom pretresu ili neposredno pre njegovog održavanja. Stranke su dužne da svoju dokaznu inicijativu iscrpe u fazi pripremnog ročišta.

2. Postupak predlaganja (Ako pripremno ročište nije održano)

  • Aktivna legitimacija: Stranke, branilac i oštećeni mogu i nakon određivanja glavnog pretresa (a pre njegovog početka) predložiti izvođenje novih dokaza, svedoka ili veštaka.
  • Teret obrazlaganja: Predlagač je dužan da precizno označi koje činjenične tvrdnje želi da dokaže i kojim konkretno od predloženih dokaza.
  • Pravila odlučivanja: Prilikom donošenja odluke o ovim predlozima pre početka glavnog pretresa, predsednik veća shodno primenjuje pravila koja važe za odlučivanje o dokaznim predlozima tokom samog glavnog pretresa.

3. Samostalna dokazna inicijativa predsednika veća (Izuzetak)

Predsednik veća može i bez predloga stranaka i oštećenog narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres. Za ovakvo postupanje moraju biti kumulativno ispunjena dva uslova:

  1. da su do tada izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni,
  2. da je pribavljanje novih dokaza neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.
  3. Dužnost obaveštavanja: O donošenju naredbe za pribavljanje novih dokaza po sopstvenoj inicijativi, predsednik veća je dužan da obavesti stranke pre početka glavnog pretresa.

Radnje i odluke u fazi pripremanja glavnog pretresa

Izdvajanje nezakonitih dokaza
  • Pojam i uslov za donošenje odluke: Ako predsednik veća utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici koji sadrže dokaze koji se ne mogu koristiti u krivičnom postupku ili se na njima ne može zasnovati sudska odluka, odnosno obaveštenja koja se moraju izdvojiti (kao što su obaveštenja proistekla iz informativnih razgovora policije sa građanima), on donosi formalnu odluku o njihovom uklanjanju.
  • Forma odluke i pravni lek: Donosi se rešenje o izdvajanju iz spisa, protiv kojeg je zakonom dozvoljena posebna žalba.
  • Pravne posledice i tehničko postupanje:
    • Nakon što rešenje o izdvajanju postane pravnosnažno, predsednik veća konkretne izdvojene zapisnike ili obaveštenja stavlja u poseban zapečaćeni omot.
    • Ovaj omot se predaje na čuvanje sudiji za prethodni postupak, odvojeno od ostalih spisa predmeta.
    • Zabrana upotrebe: Izdvojeni dokazi se ne mogu razgledati niti koristiti u daljem toku postupka.
  • Izuzetak (Opoziv rešenja o izdvajanju): Veće može, najkasnije do završetka dokaznog postupka na glavnom pretresu, opozvati rešenje o izdvajanju dokaza i odlučiti da se taj dokaz ipak izvede. Za ovaj opoziv moraju biti ispunjena dva kumulativna uslova:
    1. da veće na osnovu do tada izvedenih dokaza oceni da nije bilo zakonskog mesta izdvajanju tog dokaza,
    2. da protiv prvobitnog rešenja predsednika veća o izdvajanju nije bila izjavljena žalba.
Određivanje dopunskih sudija
  • Materijalni uslov: Ova odluka se donosi ukoliko postoji verovatnoća da će predstojeći glavni pretres duže trajati.
  • Procedura: Predsednik veća podnosi zahtev predsedniku suda da odredi jednog ili dvojicu sudija (odnosno sudija-porotnika) koji će obavezno prisustvovati glavnom pretresu.
  • Ratio legis (Svrha): Primarni cilj ovog instituta jeste obezbeđivanje načela neposrednosti na glavnom pretresu. Ukoliko u toku suđenja dođe do nepredviđene i trajnije sprečenosti nekog od članova sudskog veća, dopunski sudija ga može odmah i „rutinski“ zameniti.
  • Pravne posledice: S obzirom na to da je dopunski sudija neposredno pratio tok suđenja od samog početka (u svojstvu posebne vrste „publike“), u slučaju zamene člana veća ne primenjuju se opšta zakonska pravila koja inače nalažu odlaganje ili ponovno započinjanje pretresa zbog promene u sastavu veća.
Odlaganje početka glavnog pretresa
  • Uslov: Postojanje opravdanih važnih razloga.
  • Forma odluke i vremenski limit: Predsednik veća donosi naredbu kojom se početak suđenja odlaže najduže do 30 dana. Ovaj rok od 30 dana je instruktivnog karaktera.
  • Inicijativna ovlašćenja: Odlaganje se može odrediti:
    • na predlog stranaka i branioca (inicijativa subjekata), ili
    • po službenoj dužnosti (samoinicijativno od strane predsednika veća).
  • Dužnost obaveštavanja: O odlaganju početka suđenja odmah se obaveštavaju sva pozvana lica, kao i predsednik suda.
  • Uloga predsednika suda: Zakon ne propisuje njegovu specifičnu procesnu dužnost nakon prijema ovog obaveštenja, ali on ima načelnu obavezu da preduzme mere kako bi suđenje započelo u najkraćem mogućem roku.
  • Pravno razlikovanje: Kod ovog instituta odlaže se isključivo započinjanje glavnog pretresa (koji još uvek nije formalno počeo). Zbog toga se ovde ne radi o vremenskom diskontinuitetu (odlaganju ili prekidu) već otvorenog glavnog pretresa.
Odustanak tužioca od optužbe pre početka glavnog pretresa
  • Pravna priroda: Usklađen je sa načelom akuzatornosti (nemo iudex sine actore), prema kojem se krivični postupak ne može voditi bez ovlašćenog tužioca i aktivnog optužnog akta. Tužilac ima pravo slobodnog raspolaganja optužbom i može odustati od nje u svakom procesnom stadijumu.
  • Opšta pravna posledica: Odustanak tužioca od optužbe obavezno dovodi do okončanja krivičnog postupka.
  • Dužnosti predsednika veća pre početka suđenja: Ukoliko tužilac odustane od optužbe pre nego što je glavni pretres počeo, predsednik veća ima obavezu da kumulativno preduzme sledeće dve aktivnosti:
    1. obaveštava sva lica koja su bila pozvana na glavni pretres o odustanku tužioca,
    2. donosi formalno rešenje o obustavi krivičnog postupka, koje se obavezno dostavlja strankama, braniocu i oštećenom.

Isključenje javnosti sa glavnog pretresa

22. jula 2026.

Glavni pretres je javan.

  • Starosna granica za publiku: Zakonodavac propisuje da glavnom pretresu u svojstvu publike mogu prisustvovati samo lica starija od 16 godina.
  • Razlika u odnosu na ranije rešenje: Prema ranijem pravilu, pravo da prisustvuje i prati tok pretresa imao je svaki punoletni građanin (pod uslovom da nije nosio oružje/opasno oruđe i da nije bio procesno zainteresovan). Nova koncepcija uvodi nižu starosnu granicu (16 godina).
  • Mogućnost odstupanja: Načelo javnosti nije apsolutno i podrazumeva mogućnost potpunog ili delimičnog isključenja javnosti sa glavnog pretresa pod zakonom predviđenim uslovima.

Isključenje javnosti: Pokretanje postupka i zakonski razlozi

  • Vremenski okvir: Odluka se može doneti u bilo kom trenutku od otvaranja zasedanja pa do završetka glavnog pretresa.
  • Inicijativa za donošenje odluke: Veće može doneti odluku o isključenju javnosti:
    • po službenoj dužnosti (samoinicijativno), ili
    • na predlog stranke ili branioca.
  • Obligatoran uslov: Odluka se uvek donosi tek nakon izjašnjenja stranaka i branioca.
  • Vremenski obim isključenja: Javnost se može isključiti za ceo glavni pretres ili samo za jedan njegov deo.
  • Materijalni uslovi (Alternativno propisani razlozi za isključenje): Isključenje javnosti mora biti neophodno radi zaštite neke od sledećih vrednosti:
    1. interesa nacionalne bezbednosti;
    2. javnog reda i morala;
    3. interesa maloletnika;
    4. privatnosti učesnika u postupku;
    5. drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu.

Teorijsko-ustavni problem petog razloga

  • Razlog zaštite „drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu“ predstavlja izrazito široku i nepreciznu normu (tzv. „kaučuk“ normu).
  • U teoriji se ističe da je ova norma potencijalno protivustavna jer Ustav Republike Srbije ne poznatu takav razlog kao samostalan osnov za isključenje javnosti, već tu formulaciju povezuje isključivo sa javnim redom i moralom. Nasuprot tome, Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) ih definiše kao dva nezavisna razloga.

Granice isključenja javnosti (Lica na koja se isključenje ne odnosi)

Odluka o isključenju javnosti ima svoja personalna ograničenja. Isključenje se nikada ne može odnositi na sledeća lica:

  • stranke (tužilac i optuženi);
  • branioca;
  • oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika;
  • punomoćnika oštećenog kao tužioca ili punomoćnika privatnog tužioca.

Izuzetak od izuzetka: Dozvola prisustva određenim licima i dužnost čuvanja tajne

Kada je javnost isključena (što je izuzetak), veće svojom odlukom može uspostaviti „izuzetak od izuzetka“ i dopustiti prisustvo određenim pojedincima.

1. Krug privilegovanih lica

Veće može dozvoliti prisustvovanje sledećim licima:

  • pojedinim službenim licima, naučnim, stručnim i javnim radnicima (po sopstvenoj proceni veća);
  • na zahtev optuženog: njegovom bračnom drugu, bliskim srodnicima i licu sa kojim živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života.

2. Obaveza čuvanja tajne i pravne posledice

  • Dužnost predsednika veća: Predsednik veća je u obavezi da upozori sva lica koja prisustvuju pretresu na kome je javnost isključena da su dužna da kao tajnu čuvaju sve što su na pretresu saznala.
  • Ukazivanje na sankciju: Predsednik veća im izričito ukazuje da odavanje te tajne predstavlja krivično delo.
  • Svrha upozorenja:
    • Faktička svrha: Zaštita društvene vrednosti koja je bila osnov za isključenje javnosti.
    • Krivičnopravna svrha: Formalno otklanjanje mogućnosti pozivanja na pravnu zabludu ukoliko neko od prisutnih lica ipak odade tajnu.

Formalni zahtevi i pravni lek protiv rešenja o isključenju

  • Forma i sadržina odluke: Odluka se donosi u obliku rešenja veća koje mora biti obrazloženo i javno objavljeno. U tom rešenju veće može odmah odlučiti i o tome kojim se konkretnim licima dozvoljava prisustvo.
  • Pravni lek (Nemogućnost direktnog pobijanja): Protiv rešenja o isključenju javnosti nije dozvoljena posebna žalba. Ovo rešenje se može pobijati samo u žalbi protiv presude (ili rešenja koje odgovara presudi).

Poseban slučaj isključenja: Ispitivanje kooperativnih svedoka

Zakon predviđa specifičan osnov za isključenje javnosti koji se ne vezuje za opšte vrednosti (poput morala ili bezbednosti), već za samu prirodu dokazne radnje i specifičan procesni položaj aktera.

  • Predmet isključenja: Ispitivanje „kooperativnih svedoka“, odnosno:
    • okrivljenog saradnika, ili
    • osuđenog saradnika.
  • Procedura i inicijativa:
    1. Javni tužilac podnosi predlog sudu da se javnost isključi sa glavnog pretresa tokom ovog ispitivanja.
    2. Pre donošenja odluke, predsednik veća ima dužnost da zatraži od optuženog i njegovog branioca da se izjasne o predlogu tužioca.
    3. Veće donosi konačnu odluku.

Ispitivanje svedoka ili veštaka van glavnog pretresa

22. jula 2026.

Pravna priroda i ratio legis instituta

  • Odnos prema načelu neposrednosti: Shodno objektivnom aspektu načela neposrednosti, pravilo je da se dokazi moraju izvesti neposredno na samom glavnom pretresu. Ispitivanje svedoka ili veštaka van glavnog pretresa predviđeno je kao izuzetak od ovog opšteg pravila.
  • Specifičnost odstupanja: Za razliku od klasičnih izuzetaka gde se na suđenju čita zapisnik o ranije datim iskazima, kod ovog instituta svedoci i veštaci zaista daju svoj iskaz tokom trajanja glavnog pretresa, ali prostorno izvan same sudnice.
  • Upotreba tehničkih sredstava: Ukoliko se ispitivanje sprovodi u toku samog suđenja korišćenjem uređaja za prenos slike i zvuka (dok se lice npr. nalazi u stanu ili bolnici), formalno se uopšte ne odstupa od načela neposrednosti.
  • Ratio legis (Svrha): Ovaj institut predstavlja reakciju pravnog sistema na situacije „više sile“. On omogućava izvođenje dokaza kada svedok ili veštak usled bolesti ili drugih opravdanih razloga nikako ne može pristupiti na glavni pretres.

Procesne pretpostavke i funkcionalna nadležnost

Da bi se sprovelo ispitivanje van glavnog pretresa, moraju biti ispunjeni sledeći zakonski uslovi:

  • Predlog stranaka: Neophodno je da su ispitivanje svedoka ili veštaka prethodno predložile stranke.
  • Opravdanost izostanka: Mora se utvrditi da predloženo lice ne može doći na glavni pretres usled bolesti ili drugih opravdanih razloga.
  • Nadležnost za odlučivanje: Odluku o ispitivanju svedoka ili veštaka van glavnog pretresa donosi predsednik veća.
  • Nadležnost za sprovođenje radnje: Neposredno ispitivanje na terenu ili ispitivanje putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka sprovodi:
    • predsednik veća,
    • sudija član veća, ili
    • sudija za prethodni postupak na čijem se području svedok ili veštak u tom trenutku nalazi.

Procesni položaj i prava stranaka, branioca i oštećenog

Učešće i uloga procesnih subjekata prilikom sprovođenja ove radnje značajno se razlikuju od pravila koja važe na samom glavnom pretresu:

1. Obaveštavanje o radnji i posledice odsustva

  • Stranke, branilac i oštećeni se o vremenu, mestu i načinu ispitivanja samo obaveštavaju, ali se na samu radnju ne pozivaju.
  • Odsustvo procesnih subjekata: Njihovo prisustvo nije uslov za zakonito sprovođenje ispitivanja. Radnja se može validno preduzeti u njihovom odsustvu, pa čak i u prisustvu samo jedne stranke.

2. Položaj optuženog koji je u pritvoru

  • Prisustvo optuženog koji se nalazi u pritvoru nije obavezno prilikom ispitivanja svedoka ili veštaka van glavnog pretresa.
  • O potrebi i opravdanosti njegovog prisustva na ovom ispitivanju samostalno odlučuje predsednik veća.

3. Ograničenost dokazne uloge stranaka i odbrane

Ovaj zakonski mehanizam značajno odstupa od redovnog, adverzijalnog načina ispitivanja koji je opšte pravilo na glavnom pretresu.

  • Na glavnom pretresu: Stranke i branioci imaju samostalnu ulogu i dokaznu aktivnost jer sami neposredno vrše osnovno i unakrsno ispitivanje.
  • Van glavnog pretresa: Ispitivanje primarno i samostalno obavlja nadležni sudija. Stranke, branilac i oštećeni imaju limitiranu dokaznu ulogu koja je izjednačena sa njihovim pravima u fazi istrage.
  • Sadržina prava prisutnih lica:
    • Imaju pravo na odgovarajuću dokaznu inicijativu i učešće u izvođenju ovog dokaza.
    • Mogu predložiti sudiji koji vodi ispitivanje da postavi određena pitanja svedoku ili veštaku radi razjašnjenja stvari.
    • Mogu i neposredno postavljati pitanja, ali isključivo uz prethodnu dozvolu sudije.
    • Imaju pravo da zahtevaju da se njihove primedbe u pogledu preduzimanja pojedinih radnji unesu u zapisnik.

Pripremno ročište

22. jula 2026.

Pripremno ročište je poseban procesni stadijum koji je prema zakonskoj sistematici svrstan u fazu pripremanja glavnog pretresa.

  • Pravna priroda pravila: Odredbe o pripremnom ročištu predstavljaju lex specialis u odnosu na opšta pravila o održavanju glavnog pretresa, koja imaju karakter lex generalis. Na pripremnom ročištu se shodno primenjuju odredbe o glavnom pretresu, osim ako zakonom nije drugačije određeno.
  • Suština instituta (Preliminarno suočavanje): Ročište predstavlja svojevrsno preliminarno „otvaranje karata“ i suočavanje stranaka pred sudom na kojem se u punoj meri ispoljava načelo kontradiktornosti (raspravnosti).
  • Ratio legis (Cilj): Olakšavanje vođenja glavnog pretresa kroz ranije izjašnjavanje stranaka o njihovim dokaznim namerama (intencijama). To omogućava:
    • Sudiji/Predsedniku veća da adekvatno planira vreme, trajanje i tok predstojećeg glavnog pretresa.
    • Strankama da se upoznaju sa dokaznim aktivnostima protivne strane.

Određivanje pripremnog ročišta i rokovi

  • Nadležnost: Pripremno ročište određuje i njime rukovodi predsednik veća.
  • Zakonski rokovi: Predsednik veća je dužan da odredi pripremno ročište računajući od dana prijema potvrđene optužnice u sud u sledećim rokovima:
    • najkasnije u roku od 30 dana – ako se optuženi nalazi u pritvoru,
    • najkasnije u roku od 60 dana – ako se optuženi nalazi na slobodi.
  • Karakter rokova i pravne posledice: Ovi rokovi su instruktivnog karaktera (njihovo propuštanje ne povlači neposredne procesne sankcije). Međutim, u slučaju prekoračenja roka nastaju sledeće dužnosti:
    • Predsednik veća mora o tome da obavesti predsednika suda.
    • Predsednik suda preduzima mere da se pripremno ročište odredi bez odlaganja.

Obaveznost održavanja ročišta i izuzeci

  • Opšte pravilo: Održavanje pripremnog ročišta je propisano kao opšte pravilo, ali ono nije apsolutno obavezan procesni stadijum u svim predmetima.
  • Obavezno održavanje (Teža krivična dela): U krivičnim postupcima za teža krivična dela pripremno ročište se uvek mora održati.
  • Fakultativno održavanje (Lakša krivična dela – Izuzetak): Ako je optužnica podignuta za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do 12 godina, predsednik veća može doneti naredbu kojom se pripremno ročište neće održati, već se direktno određuje glavni pretres.
  • Kriterijumi za izostavljanje ročišta: Predsednik veća odluku da ne održi pripremno ročište donosi na osnovu sledećih faktora:
    1. prikupljenih dokaza,
    2. spornih činjeničnih i pravnih pitanja,
    3. složenosti samog predmeta postupka.
  • Uticaj sporazuma o priznanju krivičnog dela: Ako je između javnog tužioca, optuženog i branioca postignut sporazum o priznanju krivice u odnosu na određene tačke optužnice, pripremno ročište se određuje samo za preostali deo optužnice koji nije obuhvaćen tim sporazumom.

Pozivanje stranaka, odsustvo javnosti i pretpostavke za održavanje

1. Pozivanje lica

  • Obavezno se pozivaju: stranke (javni tužilac / privatni tužilac / oštećeni kao tužilac i optuženi), branilac, oštećeni, kao i zakonski zastupnici i punomoćnici tužioca i oštećenog.
  • Pozivaju se po potrebi: prevodilac i tumač.
  • Sadržina poziva (Upozorenja):
    • Stranke se upozoravaju da na ročištu mogu predložiti samo one nove dokaze za koje su saznale nakon potvrđivanja optužnice.
    • Stranke i oštećeni se upozoravaju da započeto pripremno ročište pod zakonskim uslovima može prerasti u glavni pretres.

2. Odsustvo javnosti

Pripremno ročište se održava bez prisustva javnosti. Ovdje se javnost ne isključuje posebnom odlukom suda, već ona po zakonskoj konstrukciji ovog stadijuma uopšte nije predviđena.

3. Održavanje ročišta u odsustvu optuženog (Izuzetak)

Iako je prisustvo optuženog pravilo, predsednik veća može doneti odluku da se pripremno ročište održi i u njegovom odsustvu ukoliko su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

  1. optuženi je uredno pozvan,
  2. optuženi nije došao niti je svoj izostanak opravdao,
  3. na ročištu je prisutan branilac optuženog.

Tok i sadržina pripremnog ročišta

Pripremno ročište se odvija kroz sledeće faze i procesne radnje:

1. Otvaranje i formalni početak

Predsednik veća proverava prisustvo pozvanih lica, utvrđuje lične podatke optuženog i proverava podatke o njegovom eventualnom pritvoru. Ukoliko oštećeni koji je prisutan nije podneo imovinskopravni zahtev, predsednik veća ga poučava o pravu na podnošenje zahteva i predlaganje privremenih mera obezbeđenja.

2. Izjašnjavanje stranaka o optužbi

  • Izlaganje tužioca: Javni tužilac izlaže delove optužnice (opis dela sa zakonskim obeležjima, zakonski naziv) i navodi dokaze koji je potkrepljuju, a može predložiti i vrstu i meru krivične sankcije. Kod privatne tužbe, sadržaj može ukratko izložiti predsednik veća.
  • Pravna pouka i izjašnjenje optuženog: Predsednik veća poučava optuženog o pravima i dužnostima, nakon čega ga poziva da se izjasni o optužbi.

3. Pravne posledice izjašnjenja optuženog

  • Ograničenje dokazivanja: Osnovno pravilo je da se na predstojećem glavnom pretresu dokazi izvode samo u odnosu na deo optužbe koji optuženi osporava.
  • Ako optuženi osporava optužbu: Predsednik veća ga poziva da precizira koji deo osporava i iz kojih razloga, uz ponovno upozorenje da će glavni pretres biti ograničen samo na taj oparani deo.
  • Pravilo za saoptužene: Ako jedan saoptuženi prizna optužbu, a drugi je ospori, glavni pretres će se održati za obojicu i po pravilu će se doneti jedna presuda.
  • Ako optuženi prizna krivicu na ročištu: Predlaganje dokaza za predstojeći glavni pretres se strogo ograničava na dve grupe dokaza:
    1. dokaze od kojih zavisi ocena da li je to priznanje istinito (izvode se samo ako je priznanje nejasno, nepotpuno, protivrečno ili u suprotnosti sa drugim dokazima),
    2. dokaze od kojih zavisi odluka suda o vrsti i meri krivične sankcije.

4. Predlaganje i obrazlaganje dokaza stranaka

  • Stranke, branilac i oštećeni dužni su da obrazlože predložene dokaze koje nameravaju da izvedu na glavnom pretresu.
  • Prekluzija dokaznih predloga (Sankcija): Sud ih upozorava da se na glavnom pretresu neće izvesti oni dokazi koji su im bili poznati, a koje bez opravdanog razloga nisu predložili već na pripremnom ročištu.
  • Dokazna inicijativa suda (Izuzetak): Predsednik veća može i bez predloga stranaka narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres ako su do tada izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni, a to je neophodno za svestrano raspravljanje predmeta.

Posebne odluke koje se mogu doneti na pripremnom ročištu

Zakon daje ovlašćenje predsedniku veća da već u ovoj fazi donese niz ključnih odluka, čime se sprečava prenošenje spornih pitanja na glavni pretres.

1. Izdvajanje nezakonitih dokaza

  • Uslov: Ako predsednik veća utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obaveštenja na kojima se po zakonu ne može zasnovati sudska odluka (npr. zapisnici o informativnim razgovorima policije sa građanima).
  • Pravna forma i pravni lek: Donosi se rešenje o izdvajanju iz spisa, protiv kojeg je dozvoljena posebna žalba.
  • Pravna posledica: Po pravnosnažnosti ovog rešenja, ovi se dokazi stavljaju u poseban, zapečaćen omot i predaju na čuvanje sudiji za prethodni postupak, te se više ne mogu razgledati niti koristiti u postupku.

2. Modifikacija pritvora

  • Pravilo i smer izmene: Na pripremnom ročištu mera pritvora se može menjati isključivo u pravcu povoljnijem po optuženog. Pritvor se može ukinuti ili zameniti blažom merom (npr. jemstvom ili zabranom napuštanja stana).
  • Condicio sine qua non (Obavezan uslov): Za ovakvu odluku je neophodna saglasnost stranaka.
  • Pravna posledica: Protiv ovog rešenja o ukidanju ili ublažavanju pritvora žalba nije dozvoljena.

3. Obustava krivičnog postupka

Predsednik veća donosi rešenje o obustavi postupka ako na samom pripremnom ročištu utvrdi postojanje nekog od sledećih taksativno navedenih razloga:

  • Načelo akuzatornosti (nedostatak zahteva): ako je ovlašćeni tužilac odustao od optužbe ili je oštećeni odustao od predloga za krivično gonjenje;
  • Načelo ne bis in idem: ako je optuženi za isto delo već pravnosnažno osuđen, oslobođen od optužbe, ako je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen;
  • Trajne procesne smetnje: ako je optuženi aktom amnestije ili pomilovanja oslobođen od gonjenja, ili je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, odnosno druga okolnost koja trajno isključuje gonjenje.
  • Pravni lek: Protiv rešenja o obustavi postupka tužilac ima pravo na žalbu, o kojoj odlučuje vanpretresno veće.

Prerastanje pripremnog ročišta u glavni pretres i uticaj na načelo javnosti

  • Pravni uslovi: Ukoliko predsednik veća, na osnovu analize predloženih dokaza, činjenica i pravnih pitanja, proceni da je to celishodno, može nakon uzimanja izjava od stranaka doneti rešenje o održavanju glavnog pretresa neposredno nakon pripremnog ročišta. Za to moraju biti ispunjene sve zakonske pretpostavke koje se i inače traže za održavanje glavnog pretresa.
  • Negativna procesna implikacija na načelo javnosti:
    • Iako se na ovakvom glavnom pretresu javnost formalno ne isključuje rešenjem suda (ispunjena je formalna, „apstraktna“ suština načela), dešava se ozbiljna povreda ovog načela u praktičnom smislu.
    • Pošto je pripremno ročište započelo bez prisustva javnosti, građani koji bi želeli da prate konkretno suđenje nisu mogli znati niti biti prisutni u sudnici u trenutku kada je ročište preraslo u glavni pretres. Na taj način se suđenje de fakto sprovodi bez prisustva građana.

Glavni pretres – pojam i karakteristike

22. jula 2026.

Glavni pretres predstavlja centralni stadijum krivičnog postupka i smatra se suđenjem u užem smislu. To je faza glavnog krivičnog postupka u kojoj se potpuno i svestrano raspravlja o krivičnoj stvari.

  • Značaj za krivičnoprocesna načela: Ovaj stadijum je teren na kojem se primarno ostvaruje većina osnovnih krivičnoprocesnih načela. Posebno dolaze do izražaja:
    • načelo raspravnosti (kontradiktornosti),
    • načelo usmenosti,
    • načelo javnosti,
    • načelo neposrednosti.
  • Funkcionalni domet: Glavni pretres se vodi isključivo u postupku pred sudom prvog stepena. U postupcima pred sudovima višeg stepena (po pravnim lekovima) moguće je održavanje pretresa, ali ne i glavnog pretresa.
  • Pravni ishod: Jednom započet glavni pretres po pravilu se završava donošenjem presude kao najvažnije sudske odluke, a samo po izuzetku rešenjem.

Uporednopravni modeli i koncepcija glavnog pretresa

Karakter celokupnog krivičnog postupka najviše se ogleda u načinu na koji je normativno konstruisan glavni pretres. Postoji osnovna uporednopravna podela na dva modela:

1. Kontinentalno-evropski model

  • Karakteriše ga dominantna uloga suda koji je „gospodar postupka“.
  • Sud sam primarno izvodi dokaze, bilo po sopstvenoj procesnoj inicijativi ili na predlog stranaka (pri čemu predlozi stranaka za sud nisu obavezujući).

2. Adverzijalni (angloamerički) model

  • Karakteriše ga relativno pasivna uloga suda koji veoma retko sam izvodi dokaze ili inicira njihovo izvođenje.
  • Stranke same izvode dokaze i kontradiktorno ih pobijaju pred sudom.

Savremeni trendovi (Konvergencija sistema)

U savremenom pravu uočava se trend relativizacije šematskih podela i konvergencija ova dva modela:

  • Primer istrage: Policijsko-tužilačka istraga, karakteristična za adverzijalni sistem, danas postoji i u kontinentalnim sistemima poput Nemačke, Austrije, Holandije.
  • Primer sporazuma o priznanju krivice: Tipično američki institut pregovaranja o krivici (plea bargaining) danas je u različitim formama široko rasprostranjen i širom kontinentalne Evrope.

Osnovne osobenosti glavnog pretresa u Republici Srbiji

Konkretno zakonsko rešenje u našem krivičnom procesnom pravu odlikuje se sledećim specifičnostima:

1. Adverzijalna koncepcija dokazivanja

Glavni pretres u Srbiji je koncepcijski postavljen na striktno adverzijalnim osnovama.

  • Stranke imaju glavnu dokaznu aktivnost.
  • Dokazna uloga suda svedena je na minimum, ali nije u potpunosti isključena.

2. Obavezna priprema i uvođenje pripremnog ročišta

Održavanju glavnog pretresa obavezno prethodi pripremna faza (koja nije deo samog suđenja, već služi za obezbeđivanje procesnih uslova). U ovoj fazi ključni novitet je pripremno ročište:

  • Obavezno je u postupcima za teža krivična dela (prema kriterijumu zaprećene kazne).
  • Fakultativno je u postupcima za lakša krivična dela (sa manjom propisanom kaznom).

3. Stadijumski karakter i rukovođenje postupkom

Glavni pretres se odvija kroz sukcesivno smenjivanje tačno određenih procesnih stadijuma.

  • Sve procesne faze, njihov početak, smena i završetak manifestuju se formalnim aktivnostima rukovodioca glavnog pretresa.
  • Rukovodilac glavnog pretresa (u odgovarajućem obliku funkcionalne nadležnosti) jeste:
    • predsednik pretresnog veća ili
    • sudija pojedinac (u skraćenom postupku).

4. Striktno formalan početak

Glavni pretres ne počinje neformalno. Kada se utvrdi da su ispunjene sve procesne pretpostavke, sud donosi formalno rešenje da se glavni pretres održi.

5. Načelo kontinuiteta i oblici vremenskog diskontinuiteta

Pravilo je da glavni pretres teče u kontinuitetu. Vremenski diskontinuitet se javlja samo izuzetno i to u dva oblika:

  • odlaganje glavnog pretresa,
  • prekid glavnog pretresa.
  • Pravna posledica: Bez obzira na broj odlaganja ili prekida, sve sprovedene radnje se u procesno-formalnom smislu i dalje smatraju sadržinom jedinstvene celine tog glavnog pretresa.

6. Finalizacija i ishod glavnog pretresa

  • Osnovna odluka kojom se na potpun način rešava glavni predmet krivičnog postupka jeste presuda.
  • Samo se po izuzetku, pod specifičnim zakonskim uslovima, započeti glavni pretres okončava rešenjem suda.

7. Modifikacija sadržaja presude

Uvedene su značajne izmene u pogledu obaveznih elemenata presude u odnosu na ranija višedecenijska rešenja. To se najviše ogleda u tome što u određenim situacijama presuda ne mora da sadrži obrazloženje, odnosno može se obrazložiti samo delimično.