Tok glavnog pretresa

Objavljeno autor: Ted

Krivični postupak se odlikuje sukcesivnim smenjivanjem različitih procesnih faza.

  • Karakteristika glavnog pretresa: Ovu osobinu ima i sam glavni pretres (kao suđenje u užem smislu i centralna faza postupka). On se sastoji od tačno određenih stadijuma koji teku od njegovog formalnog početka do formalnog završetka.

Osnovne procesne faze (tok) glavnog pretresa

Glavni pretres se odvija kroz sledećih osam sukcesivnih faza:

  1. Formalni početak glavnog pretresa;
  2. Uzimanje određenih podataka od optuženog i davanje potrebnih pouka optuženom i drugim pozvanim licima;
  3. Iznošenje optužbe;
  4. Izjašnjenje optuženog;
  5. Davanje uvodnih izlaganja;
  6. Dokazni postupak;
  7. Davanje završnih reči na glavnom pretresu;
  8. Formalni završetak glavnog pretresa.

Utvrđivanje identiteta optuženog i davanje pouka

Kada predsednik veća utvrdi prisustvo pozvanih lica (ili veće odluči da se pretres održi u odsustvu nekog lica, odnosno da o tome odluči kasnije), preduzimaju se sledeće radnje:

1. Utvrđivanje identiteta i ranije osuđivanosti

  • Predsednik veća poziva optuženog da iznese lične podatke radi utvrđivanja njegove istovetnosti.
  • Poziva ga da se izjasni o ranijoj osuđivanosti (ukoliko to nije učinio na pripremnom ročištu).
  • Izuzetak kod odbijanja: Ako optuženi odbije da da lične podatke, njegova istovetnost će se utvrditi na drugi adekvatan način.

2. Upozorenja i pouke optuženom

Predsednik veća upućuje optuženom sledeća upozorenja i pouke:

  • Upozorenje o dokazima: Da pažljivo prati tok pretresa i da je dužan da predloge za izvođenje dokaza iznese odmah ili u najkraćem roku po saznanju da su potrebni.
  • Pouka o procesnim pravima: Poučava ga o njegovom pravu da iznosi činjenice, predlaže dokaze, postavlja pitanja saoptuženom, svedocima, veštacima i stručnim savetnicima, te da stavlja primedbe i daje objašnjenja u vezi sa izvedenim dokazima.
  • Provera razumevanja: Predsednik veća je dužan da pita optuženog da li je razumeo pouku.
    • Ako optuženi izjavi da nije razumeo, predsednik veća mu je objašnjava na pogodan način.
    • Ako optuženi odbije da se izjasni da li je razumeo, uz prethodno upozorenje uzeće se (smatraće se) da je pouku razumeo.

Pouka oštećenom

  • Ako je oštećeni prisutan na glavnom pretresu, predsednik veća ga poučava o njegovim pravima u krivičnom postupku.
  • Ukoliko oštećeni do tog trenutka nije podneo imovinskopravni zahtev, predsednik veća ga upućuje da taj zahtev može postaviti u krivičnom postupku.

Postupanje sa pozvanim licima i obezbeđivanje neometanog dokazivanja

Nakon utvrđivanja istovetnosti optuženog, predsednik veća preduzima sledeće prostorne i preventivne mere u sudnici:

1. Upućivanje svedoka, veštaka i stručnih savetnika van sudnice

  • Svedoci: Predsednik veća ih upućuje van sudnice na mesto gde će sačekati poziv za ispitivanje.
  • Veštaci i stručni savetnici: Postupa se na isti način (upućuju se van sudnice).
    • Izuzetak: Neće se uputiti van sudnice ako predsednik veća oceni da je potrebno da prate tok glavnog pretresa.
  • Lica koja uvek ostaju u sudnici:
    • Svi optuženi ostaju u sudnici tokom celog glavnog pretresa.
    • Ako oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac treba da budu ispitani kao svedoci, oni se neće udaljiti iz sudnice.

2. Mere protiv koluzije (dogovaranja)

  • Predsednik veća može preduzeti potrebne mere za sprečavanje međusobnog dogovaranja svedoka, veštaka ili stručnih savetnika.
  • Takođe, preduzimaju se mere za sprečavanje njihovog dogovaranja sa strankama, braniocem, zakonskim zastupnikom ili punomoćnikom.
Izuzetno udaljenje optuženog iz sudnice tokom ispitivanja
  • Uslovi (Pretpostavke): Veće može doneti odluku da se optuženi privremeno udalji iz sudnice u sledećim slučajevima:
    • ako saoptuženi ili svedok odbije da daje iskaz u njegovom prisustvu, ili
    • ako okolnosti ukazuju da prisustvo optuženog utiče na ova lica.
  • Procedura i zaštita prava na odbranu nakon povratka:
    • Po povratku optuženog u sudnicu, predsednik veća mu obavezno čita iskaz koji je dat u njegovom odsustvu.
    • Nakon čitanja, optuženi ima pravo da tom saoptuženom ili svedoku postavlja pitanja i da da primedbe na njihov iskaz.

Izlaganje optužbe i izjašnjavanje optuženog

I. Načini izlaganja optužbe na glavnom pretresu

Zakon propisuje dva alтернативно postavljena načina za procesnu prezentaciju optužnog akta:

  1. Čitanje optužnice (Opšte pravilo): Smatra se osnovnim načinom i predstavlja doslovno iznošenje njenog pisanog sadržaja „od reči do reči“.
  2. Usmeno izlaganje optužnice (Izuzetak): Sastoji se u prepričavanju njenog bitnog sadržaja, a dopušteno je isključivo uz posebnu dozvolu predsednika veća.
  3. Aktivna legitimacija: Optužbu na pretresu izlaže tužilac (javni tužilac, oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac). Međutim, kod privatne tužbe, predsednik veća može dozvoliti tužiocu da je usmeno izloži umesto čitanja.
  4. Imovinskopravni zahtev: Oštećeni ga može postaviti na glavnom pretresu. Ako je oštećeni odsutan, a zahtev je prethodno podneo u pismenoj formi, taj zahtev će pročitati predsednik veća.

II. Izjašnjavanje optuženog o optužbi

Nakon što je optužba izložena, predsednik veća postavlja optuženom sledeća tri pitanja:

  1. Da li je optužbu razumeo?
    • Postupanje suda: Ako se predsednik veća uveri da je optuženi nije razumeo, dužan je da mu ponovo izloži njenu sadržinu na način koji je za njega najrazumljiviji.
  2. Da li želi da se izjasni o optužbi i o imovinskopravnom zahtevu (ako je podnesen)?
  3. Da li priznaje da je učinio krivično delo za koje je optužen?
    • Postupanje suda: Ako se uveri da optuženi ne razume šta priznanje znači, predsednik veća mu mora na najrazumljiviji način objasniti značenje i pravne posledice priznanja.

III. Pravna priroda izjašnjenja i pravila za saoptužene

  • Pravo na odbranu kao isključivo pravo: Odbrana i izjašnjenje predstavljaju isključivo pravo okrivljenog, a nikada njegovu dužnost.
  • Pravo na ćutanje: Iz ovoga proizilazi ključno pravilo da optuženi na glavnom pretresu nije dužan da se izjasni o optužbi niti je dužan da odgovara na postavljena pitanja.
  • Pravilo za saoptužene (saučesnike): Ako je optužnicom obuhvaćeno više lica, sa svakim od njih se postupa pojedinačno, i to prema redosledu iz optužnog akta (optužnice ili privatne tužbe).

Uvodna izlaganja stranaka na glavnom pretresu

I. Pojam, svrha i kontradiktorni karakter

  • Pojam: Uvodna izlaganja predstavljaju preliminarne i sažete govore stranaka i odbrane pre otpočinjanja same faze dokazivanja.
  • Procesna svrha: To je specifičan vid ostvarivanja načela kontradiktornosti pre nego što se uđe u dokazni postupak. Kroz uvodna izlaganja stranke predstavljaju predmet krivičnog postupka sa svog aspekta i izlažu svoje dokazne namere.

II. Fakultativni karakter i izuzetak od održavanja

  • Nisu obavezan stadijum: Uvodna izlaganja se neće održati na glavnom pretresu ukoliko su stranke već u ranoj fazi (na pripremnom ročištu) u potpunosti iznele svoje procesne i dokazne predloge.
  • Opšti redosled (ako se izlaganja održavaju): Predsednik veća najpre poziva tužioca, a nakon njega branioca (ili samog optuženog ako se brani sam).

III. Zakonom limitiran sadržaj i kontrola suda

  • Zahtev sažetosti: Uvodna izlaganja moraju biti sažeta.
  • Taksativno određen sadržaj: Stranke se u izlaganju mogu osvrnuti isključivo na sledeća tri pitanja:
    1. činjenice koje će biti predmet dokazivanja,
    2. izlaganje dokaza koje stranke nameravaju da izvedu,
    3. pravna pitanja o kojima će se tokom postupka raspravljati.
  • Procesno-disciplinska ovlašćenja predsednika veća: Predsednik veća ima pravo da:
    • uvodna izlaganja vremenski ograniči,
    • prekine stranku ili branioca ukoliko prekorače dozvoljeno vreme ili počnu da izlažu sadržaj koji izlazi iz zakonskih okvira.

IV. Uloga oštećenog nakon uvodnih izlaganja

  • Neposredno nakon što stranke i odbrana završe svoja uvodna izlaganja, oštećeni dobija reč.
  • Njegovo procesno ovlašćenje u ovom trenutku je ograničeno na to da može ukratko obrazložiti imovinskopravni zahtev.

Postavi komentar