Neposredni držalac uživa zaštitu u odnosu na treća lica i posrednog držaoca.

• plodouživalac može da državinskom tužbom tuži vlasnika koji mu je oduzeo stvar ili ga ometa u upotrebi stvari, odnosno pribiranju plodova

Posredni držalac može tražiti zaštitu u korist neposrednog držaoca, bilo da je u pitanju smetanje bilo oduzimanje državine.

• ako neposredni držalac ne želi da mu se vrati stvar, ili ne može da uđe u posed stvari, posredni držalac može zahtevati da stvar bude vraćena njemu

Sporno pitanje je da li posrednom držaocu treba priznati pravo na državinsku zaštitu u odnosu na neposrednog držaoca ako ovaj prekorači svoja ovlašćenja.

• na to pitanje se najčešće daje pozitivan odgovor

prekoračenjem granica svoje neposredne državine, neposredni držalac vređa interese posrednog, a radi njihove zaštite je konstruisan pojam posredne državine

Svaki sudržalac uživa zaštitu u odnosu na treća lica u slučaju oduzimanja i u slučaju smetanja državine.

U međusobnim odnosima sudržalaca nesporna je dopuštenost tužbe u slučaju oduzimanja stvari.

U slučaju smetanja postoje 2 stanovišta:

1. tužba je isključena u međusobnim odnosima sudržaoca
   • reč je o utvrđivanju granica pojedinačne upotrebe što podrazumeva utvrđivanje pravnih pitanja koja su u državinskim sporovima u načelu isključena
2. treba dozvoliti državinsku tužbu kada je smetanje usmereno na izmenu dotadašnjeg vršenja faktičke vlasti
   • rešenje prihvaćeno i u Zakonu o osnovim svojinsko-pravnim odnosima

Tužbe se dižu zbog povrede državine.

Povrede mogu biti učinjene: oduzimanjem stvari i smetanjem državine.

• Oduzimanje stvari podrazumeva potpuno isključenje ranijeg držaoca iz faktičke vlasti i zasnivanje faktičke vlasti novog držaoca (češće pokretne, ređe nepokretne)
  • kradja, useljenje u tuđi stan dok je vlasnik ili držalac odsutan
• Smetanje državine po pravilu nepokretne, retko pokretne
  • potpuno onemogućavanje držaoca da vrši faktičku vlast bez zasnivanja faktičke vlasti novog držaoca
    • ja se nisam uselio ali nećeš ni ti
  • sužavanjem i otežavanjem faktičke vlasti novog držaoca
  • može se vršiti verbalno, pretnjom
    • lice pretnjom zabrani prolazak licu koje je do tada prelazilo preko njegove nepokretnosti

Smetnja se može izvršiti

1. jednim postupkom kojim se zasniva trajno stanje povrede tuđe državine
   • istovari se radioaktivni otpad na susedovu parcelu prokelja
2. periodičnim radnjama
   • prelazenje preko tudje parcele

Postoje dve tužbe za zaštitu državine

• tužba za povraćaj oduzete stvari – interdictum recuperande possessions
• tužba za smetanje državine – interdictum retinende possessions

Postoje 2 roka i oba su prekluzivna što znači da sud na njih pazi po službenoj dužnosti:

1. subjektivan – kraći, 30 dana, traje od dana saznanja za smetanje/oduzimanje
   • ističe najkasnije sa istekom objektivnog roka
2. objektivan – duži, godinu dana, teče od dana kad je izvršeno smetanje/oduzimanje, bez obzira da li je držalac za to saznao
   • ako se smetanje sastoji u zasnivanju trajnog stanja rok teče od početka zasnivanja ovakvog stanja od preduzimanja radnje kojom je zasnovano ovakvo stanje – produženo smetanje
   • ako se smetanje vrši povremenim radnjama rok se po jednima računa od prve radnje, a po drugima od svake sledeće
     • rok treba da teče od onog dana kad je prema razumnoj proceni postalo jasno da će se smetanje nastaviti te da je potrebna intervencija

Po isteku roka za tužbu ne može se pokrenuti državinski spor, ali držalac moze podneti petitornu tužbu, voditi petitorni spor, u kom će se raspravljati o pravnim pitanjima

• pravu svojine, zakonitosti državine, savesnosti/nesavesnosti

Državinski spor:

• ne raspravljaju se pravna vec faktička pitanja
  • ako se podigne tužba za povraćaj stvari, sud utvrđuje faktičko stanje
    • da li je zaista oduzeo stvar tužiocu, i da li je pre toga imao mirnu državinu
    • sud ne ulazi u to kako je tužilac došao do stvari
  • izuzeci:
    • tuženi može istaći prigovor da je tužiočeva državina manljiva prema njemu, tuženome – exceptio vitiosae possessionis ab adversario
      • pretpostavlja da je tužilac ranije oduzeo stvar tuženome silom, prevarom, zloupotrebom poverenja, a zatim da je tuženi povratio državinu, a da sad tužilac tuži i zahteva povraćaj stvari
    • tuženi može istaći prigovor petitorium absorbet possesorium
      • ako je između istih stranaka i zbog iste stvari ranije vođen petitorni spor i okončan u korist tuženog, tuženi se u tekućoj parnici može pozvati na ovu presudu i odbiti tužiočev zahtev
    • van ovih slučajeva tuženi se ne može pozvati na to da je njegovo postupanje dozvoljeno
      • da se zasniva na zakonu, odluci državnog organa, ili pristanku tužioca

Neposredni držalac uživa zaštitu u odnosu na treća lica i posrednog držaoca.

• plodouživalac može da državinskom tužbom tuži vlasnika koji mu je oduzeo stvar ili ga ometa u upotrebi stvari, odnosno pribiranju plodova

Posredni držalac može tražiti zaštitu u korist neposrednog držaoca, bilo da je u pitanju smetanje bilo oduzimanje državine.

• ako neposredni držalac ne želi da mu se vrati stvar, ili ne može da uđe u posed stvari, posredni držalac može zahtevati da stvar bude vraćena njemu

Sporno pitanje je da li posrednom držaocu treba priznati pravo na državinsku zaštitu u odnosu na neposrednog držaoca ako ovaj prekorači svoja ovlašćenja.

• na to pitanje se najčešće daje pozitivan odgovor
• prekoračenjem granica svoje neposredne državine, neposredni držalac vređa interese posrednog, a radi njihove zaštite je konstruisan pojam posredne državine

Svaki sudržalac uživa zaštitu u odnosu na treća lica u slučaju oduzimanja i u slučaju smetanja državine.

U međusobnim odnosima sudržalaca nesporna je dopuštenost tužbe u slučaju oduzimanja stvari.

U slučaju smetanja postoje 2 stanovišta:

1. tužba je isključena u međusobnim odnosima sudržaoca

1. • reč je o utvrđivanju granica pojedinačne upotrebe što podrazumeva utvrđivanje pravnih pitanja koja su u državinskim sporovima u načelu isključena

1. treba dozvoliti državinsku tužbu kada je smetanje usmereno na izmenu dotadašnjeg vršenja faktičke vlasti
   • rešenje prihvaćeno i u Zakonu o osnovim svojinsko-pravnim odnosima

Državinski sporovi se odlikuju sumarnošću

• brzi i kratki
• pri određivanju rokova sud uvek obraća pažnju na potrebu hitnog rešavanja
  • rok za ispunjenje dužnosti sud određuje po okolnosti slucaja
  • rok za podnosenje žalbe je 8 dana
• protiv rešenja revizija nije dozvoljena; postupak se završava pred drugostepenim sudom
• izvršenje rešenja se može zahtevati u izvršnom postupku u roku od 30 dana po proteku roka koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje

Sudska odluka kojom se rešava državinski spor ne donosi se u obliku presude već u obliku rešenja – provizornost državinske zaštite:

• po okončanju državinskog spora stranke mogu voditi novi petitorni spor
  • ako Milorad prepozna svoj traktor kod Milunke silom ga oduzme, ona može da ga tuži, i dobiće državinski spor, ali zato će Marko pokrenuti petitorni spor i dobiti stvar nazad
• ako se usvoji tužbeni zahtev u drzavinskom sporu naređuje se uspostavljanje pređašnjeg stanja
  • ako tuženi ne izvrši ove radnje pristupiće se prinudnom oduzimanju stvari i predaji iste tužiocu
  • u slučaju ponovnog smetanja državine ne vodi se novi spor, već se postupa po starom rešenju
    • tužilac zahteva izvršenje ranije donetog rešenja

Osnov i smisao državinske zaštite:

• državinska zaštita je pojednostavljena i olakšana zaštita prava koja ovlašćuju na državinu
  • de facto u državinskim sporazumima držaoci, koji su u najvećem broju slučajeva imaoci prava koja ih ovlašćuju na državinu, ostvaruju zaštitu svojih prava efikasnije, brže i pod lakšim uslovima nego u petitornom sporu
• državina se štiti u interesu društvenog reda i mira
  • pojedinci bi se bez te zaštite često pojavljivali u ulozi sudije u svojim stvarima

Pitanja u testovima

1. Koje specifične prigovore može da istakne tuženi u državinskom sporu?
   • prigovor exceptio vitiosae possessionis ab adversario – da je tužiočeva državina manljiva prema njemu i petitorium absorbet possesorium ako je vođen petitorni spor pre i okončan u korist tuženog
2. Može li posredni držalac da podigne državinsku tužbu protiv lica koje je oduzelo stvar neposrednom? – Može
   • Kada će on to učiniti i kome će se vratiti stvar ako njegov zahtev bude usvojen? – U slučaju smetanja ili ometanja državine neposrednog držaoca kada neposredni držalac ništa ne preduzme, a stvar će se vratiti neposrednom držaocu, sem ukoliko ne želi kada se stvar vraća posrednom držaocu.
   • Može li posredni držalac da podigne tužbu zbog smetanja državine protiv neposrednog? – Može
   • Kada i u kom slučaju? – Ako neposredni držalac prekorači granice svoje neposredne državine jer vređa interese posrednog držaoca.

Pravo na samopomoć je pravo držaoca da sam primenom izvesne sile odbije smetanje svojoj državini, odnosno da vrati državinu koja mu je oduzeta.

Dopuštena je pod sledećim uslovima:

• da je smetnja tj. oduzimanje državine neovlašćeno
  • da se smetnja ne zasniva na zakonskom ovlašćenju, odluci državnog organa, niti na volji samog držaoca
  • zakon izričito postavlja ovaj uslov
• da se ne vrši nanošenjem telesne povrede
  • osim ako se držalac kreće u granicama nužne odbrane u smislu propisa krivičnog prava
  • ovaj uslov zakon izričito ne postavlja ali se on izvodi iz opštih pravila po kojima važnija dobra ne mogu biti žrtvovana manje važnim
• da se držalac uzdržava od postupaka koji prema okolnostima nisu opravdani
  • sud ocenjuje opravdanost kod svakog slučaja
  • zakon izričito postavlja ovaj zahtev ali se on i inače izvodi iz načela da se sila odbija srazmernom silom
    • držalac odgovara za štetu prouzrokovanu prekoračenjem granica dozvoljene samopomoći

Pod ovim uslovima držalac može štititi svoju državinu u toku samog postupka smetanja/oduzimanja, a ako mu je stvar oduzeta može je povratiti u roku u kom se može podići državinska tužba.

• u roku od 30 dana od saznanja za oduzimanje i učinioca
• najkasnije u roku od godinu dana od dana oduzimanja

Manljiva je ona državina stečena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja, inače je prava.

• OIZ CG manljivu naziva samovoljnom, Austrijski GZ je naziva neistinitom, dok je prava po AGZ istinita

Prava državina se ne poklapa sa zakonitom, tako da i zakonita moze biti manljiva.

• kupac silom uzme prodatu, a nepredatu stvar

• u Zakoniku o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima nema ovakve odredbe
  • kao uslov za zakonitost državine se, pored punovažnog osnova, zahteva da nije pribavljena silom, zloupotrebom ili prevarom (tj zakonita državina ne može biti manljiva)
• može se prihvatiti uslov da državina bude zakonita i prava (tj. nemanljiva), ali se jedna ne može izjednačavati sa drugom

Zakonski pojam savesne državine – Državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova

• ograničena na svojinsku državinu, a ostala je po strani državina prava, koja takođe može biti savesna i nesavesna i koju treba uključiti u opšti pojam savesnosti državine

Savesna državina postoji kada držalac nije znao niti je mogao znati da nije imalac prava čiju sadržinu vrši odnosno savesni držalac u datim prilikama opravdano veruje da mu pripada pravo čiju sadržinu vrši.

• savesni držalac prava plodouživanja je onaj ko opravdano veruje da mu pripada pravo plodouživanja
• savesni svojinski držalac je onaj ko opravdano veruje da ima pravo svojine

Pretpostavlja se da je državina savesna dok se suprotno ne dokaže.

Savesnost državine pravnog lica ceni se po savesnosti njegovih organa koji su ovlašćeni da ga zastupaju.

Državina poslovno nesposobnog lica koje nije sposobno za rasuđivanje savesna je ako je savestan njegov zakonski zastupnik

• ako je poslovno nesposobno lice sposobno za rasuđivanje, njegova državina je savesna ako su savesni i to lice i njegov zakonski zastupnik
• kada se stiče preko ugovornog zastupnika državina je savesna ako su savesni i vlastodavac i punomoćnik

Savesnost naslednikove državine ceni se nezavisno od savesnosti, odnosno nesavesnosti dekujusove državine.

Zakonita državina se zasniva na punovažnom pravnom osnovu, tj. na pravnom poslu koji je po objektivnom pravu podoban za sticanje one vrste prava čiju sadržinu držalac vrši.

Zakonitu svojinsku državinu ima onaj ko je do državine došao nekim poslom podobnim za prenos svojine (kupoprodaja, trampa, poklon), bez obzira da li je

1. prethodnik imao zakonitu državinu ili ne
2. sledbenik znao ili mogao znati da prethodnik nema zakonitu državinu
   • kupac stvari je zakoniti držalac i kad kupuje od lopova

Po OIZCG naslednik uvek ima zakonitu državinu, bez obzira na to da li je dekujus bio zakoniti ili nezakoniti držalac.

Punovažnim pravnim osnovom stiće se samo pravo na državinu neke stvari, a ne sama državina.

• ko ima pravni osnov na stvari koja mu se uskraćuje, može je potraživati samo preko suda, a ne samovlasno uzeti stvar
• ako je stvar zaredom nekolicini prodata, zakonitu državinu ima onaj kome stvar bude predata (ja se uselim u stan prvi), i zato je
  • član 72 našeg zakona je netačan jer: državina može biti zakonita a manljiva

Nezakonita državina je ona koja se ne zasniva na punovažnom pravnom osnovu

• lopov je nezakoniti držalac, a ako proda stvar kupac će biti zakoniti držalac, osim ako je ugovor nevažeći

Državina može biti

• zakonita a nesavesna – kupac zna ili prema prilikama mora znati da je prodavac lopov
• savesna a nezakonita – ugovor o kupovini je zaključen sa vlasnikom ali je ništav, a to kupac nije znao niti je mogao znati

Državina se stiče uspostavljanjem faktičke vlasti na stvari, i to posredno i neposredno.

• neposredno uspostavljanjem faktičke vlasti na stvari koja se ne nalazi ni u čijoj državini
  • hvatanje odbeglog roja pčela
• posredno zasnivanjem faktičke vlasti na stvari koja se već nalazi u nečijoj državini

Prenos državine na pokretnoj stvari vrši se:

• predajom stvari – tradicijom
• predajom isprava koje omogućavaju raspolaganje sa stvari
• predaja sredstava koja omogućavaju faktičku vlast na stvari (ključevi sefa)
• izdvajanjem i obeležavanjem stvari

Prenos neposredne svojinske državine na nepokretnostima je različit u zavisnosti od

1. vrste nepokretnosti
2. okolnosti slucaja
3. namere stranaka

• na stanovima, zgradama, i poslovnim prostorijama državina se prenosi ispražnjenjem prostorija i predajom ključeva
• kod zemljišnih nepokretnosti to nije moguće, niti je moguć prenos iz ruke u ruku
  • radnje kojima se manifestuje faktička vlast na nepokretnostima uvek se vrše povremeno a razmak može biti i više godina
    • prskanje vinograda, košenje livade, setva i žetva
  • moguće rešenje je prenos državine na osnovu ugovora, u momentu koji su stranke same odredile ili imale na umu, o čemu se sudi na osnovu izričite odredbe ugovora ili prema okolnostima slučaja
  • ako okolnosti slučaja ne upućuju na nešto drugo, ima se uzeti da su kao vreme prelaska državine na pribavioca stranke imale u vidu vreme zaključenja ugovora
  • ako tako ne bi bilo, jedna od dve situacije:
    • ili bi do preuzimanja realnih faktičkih aprehenzionih radnji od strane sticaoca postojao državinski vakuum gde niko ne bi uživao državinsku zaštitu što je neprihvatljivo
      • od prodaje vinograda u jesen posle berbe do prvih prolecnih radova na njemu
    • ili bi se da bi se izbegao ovaj državinski vakuum morala vršiti neka simbolična predaja, simbolično ulaganje, što opet nema smisla

Prenos posredne svojinske državine na nepokretnostima vrši se ugovorom pri čemu su moguće 2 situacije:

1. da raniji posredni držalac postane neposredni
   • vlasnik proda stan i postane zakupac
2. da raniji posredni držalac prenese posrednu svojinsku državinu na drugoga, dok je neposredni držalac prava sve vreme neko treći
   • novi vlasnik, stari zakupac

Naslednik stiče državinu u trenutku smrti ostavioca, bez obzira na to kad je stekao faktičku vlast na stvari.

• naslednici mogu upotrebiti državinsku tužbu pre nego što uđu u posed nasleđene stvari, a rok za održaj teče u njihovu korist bez zastoja

Državina se gubi prestankom faktičke vlasti, a to faktičko pitanje u slučaju spora ceni sud.

• prestanak može biti
  • apsolutan ako je prestala svaka državina
    • propast stvari, stavljanje stvari pod administrativni režim
  • relativan ukoliko je prestala samo za dotadašnjeg držaoca
    • razni slučajevi prenosa državine
  • može biti dobrovoljan (prenos državine ugovorom) ili protiv volje držaoca (krađa)

Državina se ne može izgubiti ako je držalac privremeno sprečen da vrši faktičku vlast nezavisno od svoje volje.

• za onoga ko dokaže početak i svršetak državine važi oboriva pretpostavka da je bio držalac i u međuvremenu

Državina se ne može izgubiti prostom izmenom volje detentora da stvari ubuduće drži za sebe.

• za onog ko je počeo da drži kao pritežalac pretpostavlja se da i dalje drži u tom svojstvu
• promena volje mora biti praćena novim ponašanjem koje se po opštim pravilima može kvalifikovati kao državina

Isključiva državina postoji kad jedan subjekt vrši faktičku vlast na stvari ili na njenom realnom delu koji predstavlja samostalni državinski objekat. Na jednoj stvari može biti i više isključivih držalaca.

Sudržavina postoji kada više lica vrši faktičku vlast na celoj stvari ili na delu stvari koji je samostalan državinski objekat.

1. sudržaoci mogu istovremeno vršiti faktičku vlast
   • 2 studenta stanuju u iznajmljenoj sobi i obojica koriste televizor koji su zajednički kupili
2. sudržaoci mogu faktičku vlast vršiti naizmenicno
   • jedan kosi livadu jedne, drugi kosi druge godine
3. sudržaoci se mogu pojaviti kao posredni držaoci
   • izdaju njivu u zakup i po određenom ključu dele zakupninu
4. sudržavina prava
   • više lica se koristi istim putem za prelazak preko tuđeg zemljišta

• za označavanje sudržavine koristi se i izraz zajednička državina

Neki pisci pod sudržavinom podrazumevaju državinsku zajednicu koja odgovara susvojini, a pod zajedničkom državinom državinsku zajednicu koja odgovara zajedničkoj svojini. Ne može se prihvatiti:

1. jer se susvojina i zajednička svojina ispoljavaju pomoću istih oblika državinske zajednice
2. jer ni susvojina ni zajednička svojina ne podrazumevaju državinsku zajednicu, već možemo imati isključivu državinu na delu ili celoj stvari

Neki pisci pod zajedničkom državinom podrazumevaju nešto treće – više držalaca

• pojedini držalac ne može sam vršiti faktičku vlast na stvari već to mogu samo svi zajedno
  • otvaranje kase pomoću 2 ključa od kojih je jedan kod jednog, a drugi kod drugog

Subjekt državine može biti pravno i fizičko lice.

Pravni subjekat može da preduzima pravne poslove na stvarima na kojima može da ima pravo svojine, ili neko drugo stvarno ili obligaciono pravo koje ga ovlašćuje na držanje i upotrebu stvari.

Poslovno nesposobno lice može biti držalac, ako se njegove aprehenzione radnje mogu kvalifikovati kao državina.

• sasvim malo dete ne može svojim radnjama vršiti državinu na zgradi, ali poslovno nesposobno dete školskog uzrasta može npr na sankama, rolerima, školskoj torbi i sl vršiti državinu
• državina poslovno nesposobnog lica uživa državinsku zaštitu
  • spor u njegovo ime vodi zakonski zastupnik

Poslovno nesposobno lice koje zbog svog psihofizičkog stanja ne može biti držalac stvari na osnovu svojih radnji, držalac može postati preko zakonskog zastupnika koji faktičku vlast vrši u ime nesposobnog lica.

• poslovno nesposobno lice onda može postati vlasnik održajem

Objekt državine je svaka stvar u građansko-pravnom smislu bilo da je u prometu ili van njega.

Državina postoji na stvarima u prometu.

• stvari van prometa nisu objekti državine jer se nalaze u administrativnom režimu držanja I upotrebe
  • javni putevi i uopšte dobra u opštoj upotrebi, vojna i druga javna dobra
• objekti državine prema jednima mogu biti i samo ona javna dobra koja po svojoj prirodi mogu biti u pravnom prometu
  • knjige u javnim bibliotekama ili kancelarijski nameštaj u muzejima

Dobra mrtve ruke su stvari u građansko-pravnom smislu, ali na njima postoji neprenosivo pravo svojine.

• vlasnici imaju ovlašćenja da je drže, upotrebe, i zastite državinskom tužbom pa su i ove stvari objekti državine

Državina se prostire na sastavne delove stvari, potpuno I nepotpuno inkorporisane.

• ako dođe do odvajanja dela od celine, državina se na odvojenom delu ne prekida već nastavlja
• držalac složene stvari na nepotpuno inkorporisanom delu ima po kvalitetu različitu drzavinu, nego na ostalim delovima
  • može istovremeno na nepotpuno inkorporisanom delu i postojati državina držaoca složene stvari i državina nekog drugog subjekta
    • lice točak dobije na poslugu

Držalac glavne stvari je držalac pripatka samo ako na njemu ima faktičku vlast; držalac zbirne stvari je držalac samo onih primerka na kojima ima faktičku vlast.

Kod zgrade objekt državine su samo oni delovi koji imaju funkcionalnu samostalnost (stan) bez obzira što je potpuno inkorporisan.

• zajednički delovi zgrade (stepenice) u načelu nisu samostalni objekti državine, državinu na njima imaju držaoci pojedinih realnih delova

Deo parcele moze biti samostalni objekat državine

• izdati deo njive u zakup

Rimska koncepcija:

• držaocem se smatrao onaj koji se ponaša kao vlasnik
• bitna su 2 momenta:
  • faktička vlast – corpus
  • volja ponašati se prema stvari kao vlasnik- animus domini
• onaj ko stvar drži i koristi je ali nema animus u iznetom smislu, nema državinu već detenciju (pritežanje)
  • ne uživa državinsku zaštitu, već se u slučaju uznemiravanja mora obratiti onome za koga stvar drži, odnosno koga priznaje za vlasnika
• državinu ima lopov, uzurpator, a detenciju zakupac
  • državina je shvatana u vezi sa svojinom
• quasi-possessio se odnosi na plodouživanja i stvarne službenosti
  • štićena je po ugledu na državinu prava svojine
  • i dalje je bilo slučaja faktičke vlasti na stvarima koje nisu uživale zaštitu
    • zakupac se zbog uznemiravanja, obracao zakupodavcu da ga zaštiti
  • važila u pandektnom pravu, a od buržoaskih zakonika su je usvojili Francuski, Austrijski, Srpski građanski zakonik

Moderna koncepcija državine

• u današnjem uporednom pravu usvojena je objektivna koncepcija državine
  • Grčki, Poljski, Nemački gz
• izbacuje se volja, tj animus domini, a državina se izjednacava sa faktickom vlascu na stvari
• pojam detencije se sužava
  • detentor je lice koje faktičku vlast na stvari vrši za drugoga i postupa prema njegovim uputstvima
• pojam državine se širi
  • mnogim detentorima koji ranije nisu imali volju, sada ona ni ne treba, i oni postaju držaoci

Državina predstavlja faktičku vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vrši na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova i nezavisno od toga da li držalac veruje da je ovlaščen da vrši tu faktičku vlast.

• sadržina faktičke vlasti koja se kvalifikuje kao državina, zavisi od:
  • vrste prava čija se sadržina vrši,
  • vrste stvari u pitanju
• aprehenziona radnja je pravno-tehnički naziv za postupke koji znače vršenje faktičke vlasti na stvari
• državina se deli na posrednu i neposrednu
  • Neposrednu vlast ima lice koje neposredno vrši faktičku vlast na stvari
    • lopov koji drži I upotrebljava ukradenu stvar
  • Posrednu državinu ima lice koje faktičku vlast vrši preko drugog lica, kojem je po nekom osnovu dalo stvar u neposrednu državinu.
    • plodouživanje; vlasnik – posredni držalac, plodouživalac – neposredni držalac
  • posredna državina uvek pretpostavlja nečiju neposrednu državinu, a neposredna državina ponekad pretpostavlja posrednu, a nekad ne
    • ako vlasnik drži stvar kod sebe ima samo neposrednu državinu
  • državinsku zaštitu imaju i neposredni i posredni držalac, što ne znači da je između njih podeljena faktička vlast na stvari
    • neposredni držalac vrši sve aprehenzione radnje koje predstavljaju državinu
    • posredni držalac nekad ima pravo na naknadu za upotrebu stvari, a u svakom slučaju ima ekonomski interes da stvar sačuva u određenom stanju, da bi mu bila vraćena u državinu
      • posredni držalac ima spiritualizovanu državinu
    • spiritualizovana državina je državina bez faktičke vlasti na stvarima u pogledu koje je iz čisto praktičnih razloga odnosno zaštite određenih interesa priznata državinska zaštita
      • državina naslednika koji još nije u posedu stvari je takođe spiritualizovana
        • rok za održaj teče bez zastoja
      • po obimu faktičke vlasti državina se deli se na državinu stvari i državinu prava
        • Državina stvari po obimu odgovara sadržini prava svojine
          • lopov se ponaša kao vlasnik stvari
        • Državina prava je uža faktička vlast, koja po obimu odgovara nekom drugom pravu čija je sadržina u neposrednoj vlasti na stvari
          • plodouživalac ali i uzurpator plodouživanja kao i onaj ko za sebe misli da je plodouživalac i tako se ponaša

Od državine treba razlikovati detenciju.

• Detencija je vršenje faktičke vlasti na stvari na osnovu radnog ili sličnog odnosa ili u domaćinstvu za drugo lice po čijim uputstvima detentor postupa.
• državinu ima lice po čijim je uputstvima detentor dužan da postupa

Državinu poznaju svi savremeni građanski zakonici, a po Švajcarskom i Poljskom građanskom zakoniku državina se deli na izvornu (koju imaju oni koji poseduju kao vlasnici) i izvedenu (koju imaju svi ostali).