Zakonita državina se zasniva na punovažnom pravnom osnovu, tj. na pravnom poslu koji je po objektivnom pravu podoban za sticanje one vrste prava čiju sadržinu držalac vrši.
Zakonitu svojinsku državinu ima onaj ko je do državine došao nekim poslom podobnim za prenos svojine (kupoprodaja, trampa, poklon), bez obzira da li je
- prethodnik imao zakonitu državinu ili ne
- sledbenik znao ili mogao znati da prethodnik nema zakonitu državinu
- kupac stvari je zakoniti držalac i kad kupuje od lopova
Po OIZCG naslednik uvek ima zakonitu državinu, bez obzira na to da li je dekujus bio zakoniti ili nezakoniti držalac.
Punovažnim pravnim osnovom stiće se samo pravo na državinu neke stvari, a ne sama državina.
- ko ima pravni osnov na stvari koja mu se uskraćuje, može je potraživati samo preko suda, a ne samovlasno uzeti stvar
- ako je stvar zaredom nekolicini prodata, zakonitu državinu ima onaj kome stvar bude predata (ja se uselim u stan prvi), i zato je
- član 72 našeg zakona je netačan jer: državina može biti zakonita a manljiva
Nezakonita državina je ona koja se ne zasniva na punovažnom pravnom osnovu
- lopov je nezakoniti držalac, a ako proda stvar kupac će biti zakoniti držalac, osim ako je ugovor nevažeći
Državina može biti
- zakonita a nesavesna – kupac zna ili prema prilikama mora znati da je prodavac lopov
- savesna a nezakonita – ugovor o kupovini je zaključen sa vlasnikom ali je ništav, a to kupac nije znao niti je mogao znati
