Kategorija: Presuda

Objavljivanje, pismena izrada i dostavljanje presuda

24. jula 2026.

Rokovi i mesto objavljivanja presude

  • Pravilo o hitnosti (Neposredno objavljivanje): Nakon što je sud izrekao presudu, predsednik veća je dužan da je odmah objavi.
  • Odlaganje objavljivanja (Izuzetak): Ako sud nije u mogućnosti da donese i izrekne presudu istog dana po završetku glavnog pretresa, objavljivanje se može odložiti pod sledećim uslovima:
    • opšti rok: odlaganje najviše za tri dana;
    • rok za naročito složene predmete: odlaganje najviše za osam dana.
  • Obaveza suda kod odlaganja: Sud je dužan da odmah odredi i saopšti tačno vreme i mesto objavljivanja presude.

Procedura objavljivanja presude

  • Način i sadržina objavljivanja: Predsednik veća javno čita izreku presude i ukratko saopštava razloge za njeno donošenje. Radnja se preduzima u prisustvu stranaka, njihovih zakonskih zastupnika, punomoćnika i branioca.
  • Dejstvo odsustva učesnika: Presuda će se javno objaviti i kada stranka, zakonski zastupnik, punomoćnik ili branilac nisu prisutni.
  • Postupanje sa odsutnim optuženim: Ako je optuženi odsutan, veće može doneti odluku:
    • da mu predsednik veća presudu usmeno saopšti, ili
    • da mu se presuda samo dostavi.
  • Obavezno poštovanje procesne discipline: Sva prisutna lica u sudnici dužna su da čitanje izreke presude saslušaju stojeći.

Posebna pravila o javnosti pri objavljivanju

  • Izreka presude: Čak i u slučaju kada je javnost na glavnom pretresu bila isključena, izreka presude se uvek mora pročitati u prisustvu javnosti.
  • Razlozi presude: Kada su u pitanju razlozi presude, veće ima autonomno ovlašćenje da odluči da li će isključiti javnost prilikom njihovog objavljivanja.

Pouke i upozorenja nakon objavljivanja

Odmah po objavljivanju presude, predsednik veća ima striktnu dužnost da prisutnim strankama uputi sledeće pouke i upozorenja:

  • Pouka o pravu na pravni lek: Stranke se poučavaju o pravu na žalbu, kao i o pravu na odgovor na žalbu.
  • Upozorenje kod uslovne osude: Ako je optuženom izrečena uslovna osuda, predsednik veća ga upozorava na svrhu uslovne osude i na konkretne uslove kojih se mora pridržavati tokom vremena proveravanja.
  • Upozorenje o promeni adrese: Stranke se izričito upozoravaju na obavezu da o svakoj promeni adrese odmah obaveste sud, i to sve do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Odlučivanje o pritvoru nakon izricanja presude

Pravna priroda i vremenski okviri

  • Pravna priroda mere: Pritvor nakon izricanja presude (u završnoj fazi prvostepenog postupka) ima isključivo fakultativni karakter. To znači da se u ovom procesnom stadijumu pritvor nikada ne određuje obavezno.
  • Vremenske granice trajanja: Pritvor određen u ovom stadijumu može trajati najduže do upućivanja optuženog (osuđenog) u ustanovu za izdržavanje krivične sankcije (kazne zatvora).
  • Materijalni uslov za određivanje: Pritvor se prilikom izricanja presude može odrediti ili produžiti jedino ako je doneta osuđujuća presuda i to na bezuslovnu kaznu zatvora.
  • Istorijska napomena za usmeni ispit: Nakon usvajanja Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), ovo pitanje je usled grube zakonodavne omaške ostalo neregulisano (postojala je pravna praznina koja je premošćavana primenom sudske prakse). Pitanje je definitivno rešeno i kodifikovano tek novelama ZKP-a iz decembra 2012. godine.

Režimi određivanja pritvora za optuženog koji se brani sa slobode

Zakonodavac razlikuje dva pravna režima za određivanje pritvora nakon izricanja presude, u zavisnosti od visine izrečene kazne zatvora:

1. Kada je izrečena kazna zatvora ISPOD pet godina

Pritvor se optuženom koji se branio sa slobode može odrediti ako veće oceni da alternativno postoji neki od sledeća dva razloga:

  • Opasnost od bekstva – ako se optuženi krije, ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge konkretne okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva;
  • Preventivni razlozi – ukoliko osobite okolnosti ukazuju na opasnost da će optuženi ponoviti krivično delo, dovršiti započeti pokušaj krivičnog dela ili učiniti krivično delo kojim preti.

2. Kada je izrečena kazna zatvora OD PET GODINA ILI TEŽA kazna

  • U ovom slučaju, pritvor se optuženom određuje pod uslovom da je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela.

Obavezno (automatsko) ukidanje pritvora

U određenim situacijama, donošenje konkretne sudske odluke po automatizmu i bez odlaganja dovodi do ukidanja pritvora i puštanja optuženog na slobodu. Pritvor se obavezno ukida u sledećim slučajevima:

  1. Ukoliko se donese oslobađajuća presuda;
  2. Ukoliko se donese odbijajuća presuda;
  3. Ukoliko se donese rešenje o odbacivanju optužnice (osim u slučaju kada se optužnica odbacuje zbog stvarne nenadležnosti suda);
  4. Ukoliko se donese osuđujuća presuda u nekom od sledećih sedam modaliteta:
    • kada je optuženi oglašen krivim, a oslobođen od kazne;
    • kada je izrečena samo novčana kazna;
    • kada je izrečena samo kazna rada u javnom interesu;
    • kada je izrečena samo kazna oduzimanja vozačke dozvole;
    • kada je izrečena samo uslovna osuda;
    • kada se izriče samo sudska opomena;
    • ako je zbog uračunavanja vremena provedenog u pritvoru optuženi već izdržao kaznu koja mu je izrečena u presudi.

Pismena izrada i dostavljanje presude

Rokovi za pismenu izradu presude i sudska kontrola

  • Standardni (opšti) rok: Objavljena presuda mora se pismeno izraditi i dostaviti u roku od 15 dana od dana njenog javnog objavljivanja.
  • Poseban rok (Specijalna nadležnost): U predmetima u kojima postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti, ovaj rok iznosi 30 dana od dana objavljivanja.
  • Pravna priroda rokova: Oba roka imaju isključivo instruktivan karakter. To znači da njihovo prekoračenje ne povlači neposredne procesne sankcije, a rokovi se pod određenim uslovima mogu produžiti.

Produženje roka i intervencija predsednika suda

  • Složeni predmeti: U naročito složenim predmetima, predsednik veća može podneti zahtev predsedniku suda da odredi naknadni rok u kome se presuda mora pismeno izraditi i dostaviti.
  • Dužnost obaveštavanja kod prekoračenja: Ukoliko predsednik veća ne izradi presudu u zakonskom (ili odobrenom) roku, dužan je da o razlozima kašnjenja pismeno obavesti predsednika suda.
  • Mere predsednika suda: Nakon prijema obaveštenja, predsednik suda preduzima adekvatne administrativne i nadzorne mere kako bi se presuda što pre izradila i dostavila.

Potpisivanje i dostavljanje presude

  • Potpisivanje (Forma izvornika): Izvornik pismeno izrađene presude obavezno potpisuju predsednik veća i zapisničar.

1. Obavezno dostavljanje overenog prepisa (Bez dodatnih uslova)

Overeni prepis pismeno izrađene presude se uvek, po službenoj dužnosti, dostavlja:

  • strankama (tužiocu i optuženom);
  • braniocu optuženog.

2. Dostavljanje overenog prepisa drugim licima pod uslovima

Sud dostavlja overeni prepis presude i sledećim licima:

  • oštećenom – pod uslovom da ima zakonsko pravo na žalbu;
  • licu čiji je predmet oduzet na osnovu presude;
  • licu od koga je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom, odnosno imovina proistekla iz krivičnog dela;
  • drugim sudovima – ako je sud, prilikom odmeravanja jedinstvene kazne za krivična dela u sticaju, uzeo u obzir i presude koje su doneli ti drugi sudovi.

Sadržaj pismeno izrađene presude

Opšta pravila i struktura pismeno izrađene presude

  • Pravilo o saobraznosti: Pismeno izrađena presuda mora u potpunosti da odgovara presudi koja je usmeno objavljena pred strankama i javnošću.
  • Strukturni elementi: Svaka pismeno izrađena presuda se obavezno sastoji od sledeća tri osnovna segmenta:
    1. uvod,
    2. izreka (dispozitiv),
    3. obrazloženje.

Uvod presude

Uvod predstavlja inicijalni, formalni deo presude koji sadrži procesno-tehničke podatke o sudu, strankama i toku suđenja.

Uvod presude obavezno sadrži sledeće elemente:

  • naznačenje da se presuda izriče u ime naroda;
  • naziv suda koji je doneo presudu;
  • ime i prezime predsednika i članova veća, kao i zapisničara;
  • ime i prezime optuženog, krivično delo za koje je optužen i podatak o tome da li je bio prisutan na glavnom pretresu;
  • dan održavanja glavnog pretresa i podatak o tome da li je pretres bio javan;
  • ime i prezime tužioca, branioca, zakonskog zastupnika i punomoćnika koji su prisustvovali glavnom pretresu;
  • dan objavljivanja izrečene presude;
  • označenje da li je presuda doneta jednoglasno ili većinom glasova (što predstavlja zakonsku novinu čiji procesni ratio legis u teoriji nije sasvim jasan).

Izreka presude (Dispozitiv)

Izreka je centralni i jedini pravnosnažni deo presude koji sadrži konačnu odluku suda o predmetu krivičnog postupka.

1. Opšti sadržaj izreke

Bez obzira na vrstu odluke, izreka uvek sadrži:

  • lične podatke o optuženom (identične onima koji se od okrivljenog uzimaju prilikom prvog saslušanja);
  • odluku suda kojom se optužba odbija, optuženi oslobađa od optužbe ili se oglašava krivim.

2. Sadržaj izreke kod formalne (odbijajuće) i oslobađajuće presude

Ukoliko sud donese odluku kojom se optužba odbija ili se optuženi oslobađa, izreka sadrži:

  • opis dela koje je predmet optužbe;
  • odluku o troškovima krivičnog postupka;
  • odluku o imovinskopravnom zahtevu (ukoliko je bio postavljen).

3. Sadržaj izreke kod osuđujuće (okrivljujuće) presude

Ukoliko se optuženi oglašava krivim, izreka presude sadrži sve potrebne podatke koji se odnose na sadržaj osuđujuće presude, što podrazumeva konkretno delo za koje se oglašava krivim, relevantne činjenice i okolnosti i odluku o krivičnoj sankciji.

  • Pravilo za sticaj krivičnih dela: Ukoliko se optuženi oglašava krivim za više krivičnih dela učinjenih u sticaju, sud u izreku unosi kazne utvrđene za svako pojedinačno delo, a nakon toga jedinstvenu kaznu koja je izrečena za sva dela u sticaju.

Obrazloženje presude (Sadržinski varijeteti)

U obrazloženju presude sud iznosi razloge za svaku tačku presude, objašnjavajući činjenične i pravne motive kojima se rukovodio pri donošenju odluke. Sadržaj obrazloženja se značajno razlikuje u zavisnosti od toga da li je u pitanju formalna ili meritorna presuda.

1. Obrazloženje formalne (odbijajuće) presude

  • Sumaran karakter: Ova presuda se obrazlaže izrazito koncizno i sumarno.
  • Zabrana prejudiciranja: Sud se u obrazloženju ograničava isključivo na razloge za odbijanje optužbe. Ovakav zakonodavni pristup uveden je s ciljem da se spreči da sud ulazi u meritorna (suštinska) pitanja i time prejudicira ishod u slučaju kada se presuda donosi zbog čistih procesnih smetnji.

2. Obrazloženje oslobađajuće presude

U obrazloženju ove meritorne presude sud je dužan da detaljno obrazloži činjenična i pravna pitanja:

  • koje je činjenice utvrdio u postupku i iz kojih razloga ih smatra dokazanim ili nedokazanim;
  • iz kojih razloga nije uvažio pojedine predloge stranaka;
  • naročito daje ocenu verodostojnosti protivrečnih dokaza;
  • kojim se razlozima rukovodio pri rešavanju pravnih pitanja;
  • konkretne razloge za oslobađanje (da li delo po zakonu nije krivično delo ili ne postoje dokazi da ga je optuženi učinio).

3. Obrazloženje osuđujuće presude

Pored svih elemenata koji važe za oslobađajuću presudu (utvrđivanje činjenica, ocena dokaza i rešavanje pravnih pitanja), obrazloženje osuđujuće presude mora da sadrži i razloge o:

  • činjenicama koje je sud uzeo u obzir prilikom odmeravanja kazne;
  • razlozima kojima se rukovodio kada je našao da kaznu treba ublažiti, optuženog osloboditi od kazne ili izreći strožu kaznu od propisane;
  • razlozima za izricanje specifičnih krivičnih sankcija i mera, u koje spadaju:
    • kazna rada u javnom interesu,
    • kazna oduzimanja vozačke dozvole,
    • uslovna osuda ili sudska opomena,
    • mera bezbednosti,
    • oduzimanje imovinske koristi ili oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela,
    • opozivanje uslovnog otpusta.

Izostanak obrazloženja pismeno izražene presude (Zakonodavna novina)

  • Pojam i ratio legis: Zakonik uvodi izuzetnu mogućnost da pismeno izrađena presuda uopšte ne sadrži obrazloženje. Ova mogućnost je uvedena radi efikasnosti i svrsishodnosti krivičnog postupka, sa ciljem rasterećenja sudija.
  • Uslovljenost pristankom: Ova procesna pojednostavljenost je uvek uslovljena pristankom ovlašćenih lica. Stranke, branilac, oštećeni koji ima pravo na žalbu iz svih zakonskih razloga, kao i lice od koga se oduzima predmet ili imovinska korist, uvek mogu naknadno zahtevati dostavljanje presude sa obrazloženjem. U tom slučaju sud ima dužnost da izradi presudu sa kompletnim obrazloženjem, a rok za izjavljivanje žalbe teče tek od dana dostavljanja tog obrazloženog prepisa presude.

Alternativno propisani uslovi za izostanak obrazloženja:

Presuda se može izraditi bez obrazloženja isključivo u sledeće dve zakonske situacije:

  1. Odricanje od prava na žalbu: Ako su se stranke, branilac, oštećeni koji ima pravo na žalbu iz svih razloga (lice koje je bilo supsidijarni tužilac pa je javni tužilac preuzeo gonjenje), odnosno lice čiji je predmet ili imovina oduzeta, odmah po objavljivanju presude izričito odrekli prava na žalbu.
  2. Blage sankcije zasnovane na verodostojnom priznanju: Ako je optuženom izrečena kazna zatvora do tri godine, novčana kazna, rad u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole, uslovna osuda ili sudska opomena, pod uslovom da je osuda zasnovana na priznanju optuženog koje ispunjava opšte pretpostavke verodostojnosti (ne postoji sumnja u istinitost priznanja, ono je potpuno, jasno, neprotivrečno i nije u suprotnosti sa drugim dokazima).

Delimično obrazloženje presude

  • Pravna priroda: Predstavlja situaciju u kojoj pismeno izrađena presuda sadrži obrazloženje koje je ograničeno samo na zakonom taksativno određena pitanja. Po logici stvari, delimično obrazloženje se može odnositi isključivo na meritorne presude.

Tri zakonska slučaja delimičnog obrazlaganja:

Pismeno izrađena presuda će biti delimično obrazložena isključivo u sledećim alternativnim situacijama:

  1. Zasnovanost presude na priznanju optuženog: Kada je optuženi priznao krivično delo, sud obrazloženje ograničava na samo dva aspekta:
    • činjenice i razloge koji potvrđuju verodostojnost priznanja (njegovu istinitost, potpunost, jasnoću i neprotivrečnost sa drugim dokazima);
    • činjenice koje je sud uzeo u obzir prilikom određivanja vrste i mere krivične sankcije.
  2. Utemeljenost presude na sporazumu stranaka: Ako je presuda doneta na osnovu prihvaćenog sporazuma o priznanju krivičnog dela, obrazloženje se ograničava isključivo na razloge kojima se sud rukovodio pri prihvatanju tog sporazuma (da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao delo, da je svestan svih posledica i sl.).
  3. Delimično odricanje od prava na žalbu (Limitiranost žalbe): Ako su se stranke i branilac odmah po objavljivanju presude odrekli prava na žalbu, ali to nisu učinili oštećeni (koji se može žaliti iz svih razloga) ili lice čija je imovina/predmet oduzet. U ovom slučaju, obrazloženje će se ograničiti isključivo na:
    • razloge za odluku o imovinskopravnom zahtevu i troškovima postupka;
    • razloge za odluku o oduzimanju predmeta, imovinske koristi ili imovine proistekle iz krivičnog dela.

Upućivanje optuženog na izdržavanje kazne zatvora pre pravnosnažnosti presude

Pravna priroda i opšte pravilo o izvršnosti

  • Opšte pravilo: Sudska presuda po pravilu, ali i po samoj logici delovanja materijalne pravnosnažnosti, ne može postati izvršna pre nego što postane pravnosnažna.
  • Izuzetak (Izvršnost pre pravnosnažnosti): Zakon dozvoljava odstupanje od ovog pravila, pri čemu izvršnost nastupa pre pravnosnažnosti presude, ali isključivo pod striktno definisanim zakonskim okolnostima.

Kumulativni uslovi za primenu instituta

Da bi se optuženi mogao uputiti na izdržavanje kazne zatvora pre nego što presuda postane pravnosnažna, moraju biti kumulativno ispunjena sledeća tri uslova:

  1. mora se raditi o prvostepenoj osuđujućoj presudi kojom je izrečena kazna zatvora;
  2. optuženi se već mora nalaziti u pritvoru;
  3. neophodno je da sam optuženi zahteva da bude upućen na izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti presude.

Procedura podnošenja zahteva i obaveza upozorenja

  • Način podnošenja zahteva: Optuženi svoj zahtev može podneti nakon objavljivanja presude na jedan od dva načina:
    • usmeno na zapisnik pred sudom, ili
    • pred zavodom u kojem je u tom trenutku pritvoren.
  • Obavezno upozorenje: Prilikom podnošenja zahteva, sud ili zavod ima dužnost da optuženog izričito upozori da će na izdržavanju kazne zatvora biti izjednačen u pravima i obavezama sa ostalim osuđenim licima.
  • Postupanje zavoda: Ukoliko je optuženi zahtev podneo usmeno zavodu, zavod ima striktnu dužnost da bez odlaganja dostavi sudu zapisnik u kojem je sadržan taj zahtev.

Odluka suda i dostavljanje

  • Nadležnost i forma odluke: O zahtevu optuženog odlučuje predsednik veća koji donosi formalno rešenje.
  • Dostavljanje: Ako predsednik veća rešenjem usvoji zahtev optuženog, to rešenje se optuženom obavezno dostavlja zajedno sa overenim prepisom izrečene presude.

Ispravljanje grešaka u presudi

Klasifikacija anomalija u pismeno izrađenoj presudi

Pismeno izrađena presuda može sadržati određene greške i nedostatke koji se, prema svojoj pravnoj prirodi, dele na dve vrste:

1. Tehničke anomalije presude

U ovu kategoriju spadaju lakše greške koje ne utiču na suštinu presude:

  • pogreške u imenima i brojevima;
  • druge očigledne pogreške u pisanju i računanju;
  • nedostaci u samom obliku presude;
  • nesaglasnost pismeno izrađene presude sa njenim izvornikom (u pogledu tehničkih detalja).

2. Suštinske anomalije presude

Predstavljaju teže nedostatke koji se odnose na ključne elemente odluke:

  • Sastoje se u nesaglasnosti između pismeno izrađene presude i njenog izvornika u pogledu podataka koji se odnose na sve podatke koje obavezno mora sadržati osuđujuća presuda.
  • Izuzetak: Iz ove kategorije je izričito isključena nesaglasnost koja se odnosi na odluku o uračunavanju pritvora ili već izdržane kazne.

Procesni načini ispravke i nadležnost

Iz same prirode i težine anomalije proističu i različiti procesni načini njihovog korigovanja:

1. Ispravljanje tehničkih anomalija

  • Nadležnost i forma: Ispravku vrši predsednik veća donoseći posebno rešenje.
  • Inicijativa: Predsednik veća ovo rešenje može doneti:
    • na zahtev stranke, ili
    • po službenoj dužnosti.

2. Ispravljanje suštinskih anomalija

  • Forma i dostavljanje: Ove anomalije se koriguju rešenjem o ispravci.
  • Krug lica: Rešenje o ispravci se obavezno dostavlja svim licima kojima se i inače dostavlja presuda.

Pravne posledice ispravke suštinskih anomalija i pravni lekovi

Ispravljanje suštinskih elemenata u presudi direktno utiče na tok rokova za ulaganje pravnih lekova na samu presudu:

  • Tok roka za žalbu na presudu: U slučaju donošenja rešenja o ispravci suštinske anomalije, rok za žalbu protiv presude počinje da teče iznova, i to od dana kada je rešenje o ispravci dostavljeno ovlašćenim licima.
  • Zabrana posebnog pobijanja (Pravni lek): Protiv samog rešenja o ispravci suštinske anomalije nije dopuštena posebna žalba.

Odnos presude i optužbe

24. jula 2026.
  • Pravna priroda odnosa (Načelo identiteta): Odnos između presude i optužbe rešava se kao odnos identiteta (saobraznosti).
  • Procesni osnov (Načelo akuzatornosti): Ovaj odnos se primarno zasniva na delovanju načela akuzatornosti. Iz ovog načela proističu dve ključne pravne posledice:
    1. onemogućenost pokretanja i vođenja krivičnog postupka bez ovlašćenog tužioca i njegovog optužnog akta;
    2. pravilo da se sudska presuda može odnositi samo na ono što je obuhvaćeno optužbom.
  • Dva osnovna vida saobraznosti:
    1. subjektivna (lična) saobraznost;
    2. objektivna (predmetna) saobraznost.

Subjektivna (lična) saobraznost presude i optužbe

  • Definicija: Subjektivna saobraznost podrazumeva pravilo da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo.
  • Strogo tumačenje (Zabrana ekstenzije): Subjektivna saobraznost se u sudskoj praksi primenjuje apsolutno i ni na koji način se ne može temeljiti na širem tumačenju. Presuda se uvek i bez ikakvih izuzetaka odnosi isključivo na optuženo lice.
  • Pravne posledice u praksi: Ukoliko se na glavnom pretresu utvrdi da konkretni optuženi nije učinio krivično delo koje je predmet optužbe:
    • optuženi se mora osloboditi od optužbe;
    • Zabrana osuđivanja trećeg lica: Bez obzira na to što je tokom tog istog postupka nesumnjivo utvrđeno da je neko drugo, konkretno lice učinilo to krivično delo, to drugo lice ne može biti osuđeno u tom postupku ukoliko u njemu nije imalo formalni status optuženog lica.

Objektivna (predmetna) saobraznost presude i optužbe

  • Definicija: Objektivna saobraznost znači da se presuda može odnositi samo na delo koje je predmet optužbe. Pod predmetom optužbe podrazumeva se delo sadržano u podnesenoj optužnici, odnosno u optužnici koja je na glavnom pretresu izmenjena ili proširena od strane tužioca.
  • Autonomija suda u pravnoj kvalifikaciji (Izuzetak od vezanosti): Sud je potpuno autonoman u pravnoj oceni predmeta krivičnog postupka. To znači da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne ocene (kvalifikacije) dela koje je predmet optužbe.
  • Granice objektivnog identiteta (Bliža konkretizacija): Pitanje obektivnog identiteta se u praksi svodi na to kada se smatra da je identitet dela izmenjen.
    • Pravilo: Identitet postoji ako se radi o istoj radnji i istom događaju koji je predmet suđenja, i to u njegovim bitnim delovima.
    • Odstupanje koje ne menja identitet: Činjenice koje nisu bitne za samu radnju ne menjaju identitet dela. Ne smatra se da je identitet izmenjen ako su u presudi izmenjene okolnosti koje se odnose na bliža svojstva ili konkretizaciju krivičnog dela, pod uslovom da te okolnosti nisu relevantne za izmenu samog predmeta optužbe.

Teorijsko-praktični konflikti u rešavanju objektivnog identiteta

U sudskoj praksi se rešavanje pitanja objektivne saobraznosti zasniva na davanju prednosti jednom od dva suprotstavljena krivičnoprocesna načela:

  1. Solucija davanja prevage načelu optužbe (akuzatornosti):
    • Sadržina: Sud bi morao biti strogo vezan opisom dela iz optužnice u svim pojedinostima tog opisa i u okviru činjeničnog stanja utvrđenog na glavnom pretresu.
    • Pravna posledica: Ukoliko bi sud menjao činjenični opis dela koji tužilac prethodno nije modifikovao, sud bi preuzeo ulogu tužioca, što predstavlja direktnu povredu načela akuzatornosti.
  2. Solucija davanja prednosti limitiranom dejstvu načela istine:
    • Sadržina: Sud je vezan isključivo za istorijski događaj koji je predmet optužbe, potpuno nezavisno od toga kako je taj događaj opisan u optužnici.
    • Pravna posledica: Delujući po načelu istine, sud može događaj utvrditi i opisati drugačije nego što je on naveden u optužnici, nezavisno od volje i aktivnosti tužioca.

Rešenje u našoj sudskoj praksi: Kumulativni uslovi za odstupanje od opisa u optužnici

U našoj sudskoj praksi je prihvaćena druga solucija (prednost načela istine), ali ona nije apsolutna, već je striktno ograničena i limitirana kriterijumom (ne)povoljnosti po optuženog.

  • Pravilo: Sud može svoju presudu zasnovati na činjeničnom stanju koje je utvrđeno na glavnom pretresu i onda kada se ono razlikuje od opisa u optužnici.
  • Kumulativni uslovi za dozvoljenost odstupanja: Za zakonitu primenu ovog pravila moraju biti ispunjena oba sledeća uslova:
    1. Usklađenost sa uslovom istovetnosti događaja – mora se raditi o istom životnom i istorijskom događaju koji je bio predmet optužbe, bez obzira na to što je u optužnici bio drugačije opisan;
    2. Usklađenost sa uslovom favorizovanja optuženog – činjenično stanje koje je sud utvrdio na glavnom pretresu i uneo u presudu mora biti povoljnije za optuženog u odnosu na stanje koje je tužilac tvrdio u optužnici.
  • Pravni ambijent i opravdanost: Iako je ovakav stav sudske prakve nastao u vreme kada je u našem zakonodavstvu formalno važilo striktno i državno obavezujuće načelo istine, on je i danas u potpunosti prihvatljiv u okviru novog ZKP-a. Razlog leži u tome što se ovaj stav temelji na nužnoj i razumnoj reaktivizaciji i relitavizaciji dejstva načela istine kroz prizmu zaštite položaja optuženog.

Pojam i vrste presude

24. jula 2026.

Presuda je najvažnija sudska odluka kojom se rešava predmet krivičnog postupka.

  • Procesni ambijent: Donosi se nakon što se o predmetu, po pravilu, javno raspravljalo na glavnom pretresu (javnost može biti isključena samo izuzetno). Na glavnom pretresu se izvode dokazi koji čine činjeničnu osnovu presude i iz kojih proističu razlozi na kojima se ona temelji.
  • Ishodi odlučivanja: Presudom se optužba odbija, optuženi oslobađa od optužbe ili se oglašava krivim.
  • Formalno izricanje: Ukoliko veće nakon završenih završnih reči ne odluči da ponovo otvori glavni pretres, ono izriče presudu. Presuda se izriče i objavljuje u ime naroda.
  • Objavljivanje: Izreka presude se uvek mora pročitati na javnom zasedanju.

Dokazna zasnovanost presude i načelo neposrednosti

  • Pravilo o izvoru dokaza: Sud svoju presudu može utemeljiti i zasnovati isključivo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu.
  • Uticaj na načelo neposrednosti: Ovim pravilom se afirmiše delovanje načela neposrednosti u izvođenju dokaza u objektivnom smislu.
  • Izuzeci (Ograničena neposrednost): Kada zakon dozvoljava da se sud na glavnom pretresu upozna sa dokazima koji su izvedeni u prethodnim fazama ili u drugom postupku, ne postoji klasična neposrednost. Sud se tada ne upoznaje neposredno sa samim dokazima, već isključivo sa zapisnicima o dokazima koje je izveo drugi organ ili sud.
  • Savesna ocena dokaza (Slobodno sudijsko uverenje): Sud donosi konačan zaključak o izvesnosti postojanja neke činjenice na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima.

Odnos suda prema utvrđivanju istine

  • Položaj načela istine: Zakonodavac je načeo izbegao da eksplicitno formuliše dužnost suda da po službenoj dužnosti (oficijelno) iznosi dokaze radi utvrđivanja potpunog i tačnog činjeničnog stanja, odnosno istine.
  • Teret dokazivanja i rizik: Teret dokazivanja optužbe leži na ovlašćenom tužiocu, koji samim tim snosi i procesni rizik nedokazanosti.
  • Dužnost suda: Iako nema oficijelnu dužnost traganja za istinom, sud mora kontradiktorno ceniti sve izvedene dokaze. Svoje činjenične zaključke sud sme utemeljiti jedino na onim činjenicama za koje na osnovu izvedenih dokaza smatra da izvesno (odnosno istinito) postoje.

Vrste presuda

Zakonska podela presuda

S obzirom na stav suda u odnosu na optužbu i način na koji se rešava predmet krivičnog postupka, Zakonik razlikuje tri vrste presuda:

  1. oslobađajuća presuda – kojom sud ne prihvata optužbu;
  2. odbijajuća presuda – kojom sud odbija optužbu;
  3. osuđujuća presuda – kojom sud prihvata optužbu i oglašava optuženog krivim.
  4. Pravilo u slučaju sticaja (više dela): Ako optužba obuhvata više krivičnih dela, sud u jednoj presudi mora izreći pojedinačno za koje se delo optužba odbija, za koje se optuženi oslobađa, a za koje se oglašava krivim.

Teorijska podela presuda

U krivičnoprocesnoj teoriji presude se dele prema procesno-pravnom karakteru razloga na kojima se temelje:

1. Meritorne presude

  • Obeležja: To su presude kojima se rešava suštinsko (meritno) pitanje o postoјanju ili nepostoјanju krivičnog dela, odnosno o tome da li je ono dokazano ili nedokazano. Takođe, njima se rešava pitanje izbora krivične sankcije ili odluke o oslobađanju od kazne ukoliko je učinjeno delo utvrđeno.
  • Vrste: U meritorne presude spadaju oslobađajuća i osuđujuća presuda.

2. Formalne presude

  • Obeležja: To su presude kod kojih se sud uopšte ne upušta u suštinsko raspravljanje o (ne)postojanju krivičnog dela i krivici, jer je utvrdio postojanje određenih formalnih (procesnih) smetnji koje sprečavaju meritorno odlučivanje.
  • Vrste: U formalne presude spada odbijajuća presuda.
Odbijajuća presuda

Pojam i suština odbijajuće presude

  • Pojam: To je formalna presuda kojom se optužba odbija usled postojanja određenih procesnih smetnji.
  • Pravne posledice (Dejstvo ne bis in idem): Razlozi za donošenje ove presude moraju biti traјnog karaktera, što znači da se krivični postupak za isto delo i protiv istog lica više nikada ne može ponovo voditi. Nakon pravnosnažnosti ove presude, apsolutno deluje načelo ne bis in idem.

Zakonski (taksativni) razlozi za donošenje

Sud donosi odbijajuću presudu ako ustanovi postojanje nekog od sledeća tri alternativno propisana razloga:

  1. Odustanak od gonjenja (Načelo akuzatornosti): ako je ovlašćeni tužilac od započinjanja pa sve do završetka glavnog pretresa odustao od optužbe, ili ako je oštećeni odustao od predloga za krivično gonjenje.
  2. Presuđena stvar (Načelo ne bis in idem): ako je optuženi za isto delo već pravnosnažno osuđen, oslobođen od optužbe, ako je optužba protiv njega pravnosnažno odbijena, ili ako je postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen rešenjem.
  3. Trajne procesne smetnje:
    • ako je optuženi aktom amnestije ili pomilovanja oslobođen od krivičnog gonjenja;
    • ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja;
    • ako postoji druga okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje.

Razlikovanje odbijajuće presude i rešenja o odbacivanju optužnice

Student na ispitu mora precizno razgraničiti ova dva instituta prema karakteru procesnih smetnji:

  • Odbijajuća presuda: Donosi se isključivo zbog smetnji traјnog karaktera. Isti predmet se više nikada ne može procesuirati.
  • Rešenje o odbacivanju optužnice: Donosi se zbog okolnosti koje privremeno sprečavaju krivično gonjenje. Po prestanku tih privremenih okolnosti, krivični postupak se pod određenim uslovima može ponovo voditi.
Oslobađajuća presuda

Pojam i pravna priroda

  • Pojam: To je meritona presuda kojom sud ne prihvata optužbu i kojom se optuženi oslobađa od optužbe.
  • Pravna priroda: Donosi se kada nema procesnih smetnji za odbijajuću presudu ili odbačaj optužnice, ali su se stekli materijalnopravni ili činjenični uslovi za oslobađanje optuženog.

Zakonski razlozi za donošenje oslobađajuće presude

Zakonik propisuje dva osnovna alternativna razloga za donošenje ove presude:

1. Razlog koji se odnosi na delo (Materijalno-pravni aspekt)

  • Donosi se ako delo koje je predmet optužbe po zakonu nije krivično delo.
  • Dodatni uslov: Za primenu ovog razloga neophodno je da nema uslova za primenu mere bezbednosti.

2. Razlog koji se odnosi na dokazanu utemeljenost (Činjenični aspekt)

  • Donosi se ako nije dokazano da je optuženi učinio delo za koje je optužen.
  • Ratio legis: Ovaj razlog je direktna konsekvenca pravila o teretu dokazivanja i delovanja načela in dubio pro reo – ukoliko tužilac nije dokazao optužbu van svake sumnje, sud mora doneti oslobađajuću presudu.
Osuđujuća presuda

Pojam i uslovi za donošenje

  • Pojam: To je meritorna presuda kojom se optuženi oглашава кривим za krivično delo koje je predmet optužbe.
  • Uslovi za donošenje: Donosi se iz razloga suprotnih onima za druge odluke. To znači da se donosi kada su ispunjeni sledeći kumulativni uslovi:
    • nema trajnih procesnih smetnji (za odbijajuću presudu);
    • nema privremenih smetnji (za odbacivanje optužnice);
    • nema uslova za donošenje oslobađajuće presude;
    • sud je na osnovu slobodne ocene dokaza i slobodnog uverenja utvrdio da postoji krivica optuženog i da je delo koje je predmet optužbe zaista krivično delo.

Terminološka napomena: Osuđujuća nasuprot okrivljujuće presude

  • Teorijski stav: Termin „okrivljujuća presuda“ je teorijski adekvatniji od termina „osuđujuća presuda“.
  • Razlog: Ova presuda uvek sadrži izreku o krivici, ali utvrđena krivica ne mora nužno dovesti do kazne (osude u užem smislu). Prema pravilima Krivičnog zakonika, u određenim situacijama je moguće da optuženi bude oглашен кривим, ali oslobođen od kazne.
  • Prihvatljivost naziva: Ipak, termin „osuđujuća presuda“ je tradicionalan i uobičajen u našem pravu, jer se pojmovi „krivica“ (oглашавање кривим) i „osuda“ najčešće praktično poistovećuju.

Obavezni zakonski sadržaj izreke osuđujuće presude

Zakonik precizno i detaljno propisuje šta sud mora uneti u izreku ove presude. Sud u njoj izriče:

  1. delo za koje se oglašava krivim – uz navođenje činjeničnog opisa, obeležja krivičnog dela i okolnosti od kojih zavisi primena konkretne odredbe krivičnog zakona;
  2. zakonski naziv krivičnog dela i tačne zakonske odredbe koje su primenjene;
  3. odluku o kazni – na kakvu se kaznu optuženi osuđuje ili se po zakonu oslobađa od kazne;
  4. odluku o uslovnoj osudi – odnosno o opozivanju uslovne osude ili uslovnog otpusta;
  5. odluku o sporednim merama – o meri bezbednosti, o oduzimanju imovinske koristi ili oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela;
  6. odluku o imovinskopravnom zahtevu;
  7. odluku o uračunavanju – uračunavanje pritvora ili već izdržane kazne u izrečenu sankciju;
  8. odluku o troškovima krivičnog postupka.

Posebne odluke o izvršenju i načinu zamene pojedinih kazni

U zavisnosti od vrste i visine izrečene kazne, sud u presudu unosi specifične detalje o načinu njenog izvršenja ili zamene:

  • Kućni zatvor: Ako je optuženi osuđen na kaznu zatvora do jedne godine, u presudi se može odrediti da će se ona izvršiti u prostorijama u kojima stanuje (sa primenom elektronskog nadzora ili bez nje).
  • Novčana kazna: U presudi se navodi da li je odmerena u dnevnim iznosima ili u fiksnom iznosu, određuje se rok plaćanja, kao i način zamene (kaznom zatvora ili radom u javnom interesu) ukoliko optuženi kaznu ne plati u roku.
  • Rad u javnom interesu: Navodi se tačna vrsta i trajanje rada, kao i način njegove zamene kaznom zatvora ukoliko ga optuženi ne obavi u celosti ili delimično.
  • Oduzimanje vozačke dozvole: Navodi se tačno trajanje ove kazne, kao i način njene zamene kaznom zatvora za slučaj da optuženi upravlja motornim vozilom tokom trajanja zabrane.
  • Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom: U presudi se moraju precizirati sadržina, trajanje i zakonske posledice neispunjenja obaveza koje čine zaštitni nadzor.