Dve vrste analogije za potrebe kp:

• metod tumačenja krivičnog zakona
  • način tumačenja prava po sličnosti
  • cilj je nalaženje pravog smisla kp norme
  • jedna vrsta logičkog tumačenja – argumentum a simili ad simile
    • zaključivanje koje polazi od sličnog ka sličnom
  • neophodno u određenim slučajevima
    • kada zakon izričito propisuje i na to upućuje
  • nekad se graniči sa ekstenzivnim tumačenjem
    • proširivanje nekog pojma prilikom ekstenzivnog tumačenja može obuhvatiti slične slučajeve u odnosu na one na koje se taj pojam odnosi
• stvaranje krivičnog prava – kreativna analogija
  • način stvaranja prava
  • prava analogija tj. analogija u užem smislu reči
  • cilj je popunjavanje pravnih praznina odnosno proširivanje norme i na slične situacije koje ona ne obuhvata
  • pitanje pravnih praznina
    • ne postoje pravne praznine koje je dozvoljeno popunjavati
    • zabrana stvaranja novih bića kd
    • posledica strogog načela zakonitosti
  • kreativna analogija kojom se stvaraju nova kd i nove kriv. sankcije je zabranjena
  • krivični zakon ne zabranjuje kreativnu analogiju koja je u korist učinioca
    • analogija kojom se sužava kriminalna zona ili se na planu kriv. sankcija učinilac dovodi u povoljniji položaj

Nekad je teško postaviti granicu između dozvoljenog tumačenja putem analogije i zabranjenog stvaranja prava putem analogije.

Moglo bi se reći da ove vrste tumačenja predstavljaju posledicu nekih metoda tumačenja, a ne poseban metod tumačenja.

Danas je primena ovih tumačenja u krivičnom pravu opšteprihvaćena

• insistira se na postavljanju preciznih granica i uslova za primenu ovog načina tumačenja

Ekstenzivno ili restriktivno tumačenje dolazi u obzir u slučaju kada kriminalna zona prilikom određivanja u zakonu nekog ponašanja kao kd nije dovoljno precizno određena.

Ekstenzivnost ili retriktivnost proizilazi i zasniva se na međusobnom upoređivanju svih onih rešenja do kojih se može doći u okviru postojećeg zakona.

Kod ekstenzivnog tumačenja nije reč o analogiji kojom se stvara pravo

• ostaje u okviru zakona 
• samo određuje sadržinu pojmova upotrebljenih u zakonu
• analogija ide dalje i stvara novu normu

I ekstenzivno i restriktivno tumačenje znači samo kvantitativnu korekturu upotrebljenog izraza, a da se ne dira u njegov kvalitet.

Koristi se maksima – ni ekstenzivno, ni restriktivno već ispravno tumačenje.

U slučajevima kada sama kp norma ne daje osnova za ispravno tumačenje primenjuje se restriktivno tumačenje.

• ovo sužavanje nije dozvoljeno kada zakonska norma precizno određuje kriminalnu zonu

Pribegavanje restriktivnom tumačenju nije opravdano kada je protivno prirodi i svrsi nekog instituta ili inkriminacije ako bi dovelo do toga da taj institut ne bi mogao da ostvaruje svrhu zbog koje postoji.

• teleološko tumačenje postavlja granice restriktivnog tumačenja
• putokaz u nalaženju pravog smisla neke kp norme

Tumačenje je nalaženje pravog smisla pravne norme, u ovom slučaju krivičnopravne norme.

Tumačenje ne mora uvek biti praćeno primenom, ali suprotno je obavezujuće jer primeni mora predhoditi makar obično jezičko tumačenje.

Razlikuju se vrste tumačenja s obzirom na subjekta koji tumači kr. zakon i s obzirom na način na koji se to čini – metod koji se koristi.

Subjekti tumačenja:

• kr. zakone tumači svako ko je intelektualno sposoban da dođe do smisla ili poruke koju preko određenih jezičkih znakova nudi tvorac zakona
• subjektivno tumačenje – ono što je zakonodavac hteo da kaže i objektivno tumačenje – ono što je zaista kazao

1. autentično tumačenje
   • daje organ koji je tvorac zakona – Narodna skupština Republike Srbije
   • obavezuje one koji tumače i primenjuju pravo
     • u okviru zakonskog akta koji se tumači, kao sastavni deo ili
     • naknadno, posebnim zakonom
2. doktrinarno tumačenje
   • krivičnopravna teorija
   • nije obavezujuće tumačenje ali ima veliki uticaj
   • jedan od zadataka nauke kr. prava
   • posledica naučnih dela teoretičara kp
3. sudsko tumačenje
   • nije obavezno osim za konkretni slučaj za koji se daje
   • ima veliki uticaj
   • tumačenja viših sudova iako formalno ne obavezuju niže imaju veliki značaj i njih se niži sudovi pridržavaju u velikoj meri

Metodi tumačenja – najvažniji metodi tumačenja su:

• jezičko ili gramatičko
  • putem jezičkog značenja zakonskog teksta dolazi se i do njegovog pravog smisla
  • najjednostavniji metod
  • u jednostavnim slučajevima je dovoljno
• sistematsko
  • polazi se od mesta zakonske norme koju ona ima u pravnom sistemu
  • mesto norme koje ona ima u okviru:
    • određenog člana tj skupa manjeg broja normi koji se obično odnose na isti predmet
    • šire glave koja reguliše određenu oblast
    • celog krivičnog zakona
    • celokupnog pravnog sistema zemlje – u nekim slučajevima!
• komparativno
  • nema neki veći značaj, samo dopunski metod i orijentacija uz druge metode
    • veći značaj ima u zemljama gde se zakonski tekst donosi i objavljuje na više jezika ili
    • kada je neko rešenje u domaćem zakonodavstvu istovetno kao u stranom, rešenje u stranom može imati značaj za pravi smisao norme
• istorijsko
  • polazi od toga kako je zakon nastao i dolazi do onoga šta je zakonodavac normom hteo da postigne ili šta je objektivno značila kada je doneta
• teleološko ili funkcionalno i
  • shvatanje smisla i cilja kp norme
  • u tumačenju svake konkretne norme treba uvek poći od zaštitnog objekta (šta se tom normom želi zaštititi)
    • smisao zakona – ratio legis
  • koristi se
    • u spornim i složenim slučajevima kada se drugim metodama ne može doći do ispravnog tumačenja
    • u slučaju kolizije rezultata do kojih se dolazi primenom drugih metoda
  • mora biti višestruko ograničeno principima pravne države i osnovnim principima kp
  • teleološki redukcionizam
    • spoj teleološkog i restriktivnog tumačenja
    • tumači se restriktivno jer se svodi na njen cilj
    • ide ispod granice pravog značenja norme
    • jasan pojam se tumači uže od njegovog stvarnog značenja
      • uzima se u obzir samo ono značenje koje proizilazi iz cilja norme, ostala značenja se zanemaruju
      • isključuje se svako rešenje koje nije u skladu sa svrhom norme
  • ekstenzivno teleološko tumačenje
    • predstavlja suprotnost redukcionizma
    • nije dozvoljeno u kp
    • vodi kreativnoj analogiji
• logičko tumačenje
  • najznačajnije je tumačenje putem argumenta a fortiori:
    1. argumentum a maiori ad minus
       • zaključivanje od većeg ka manjem
       • ono što se odnosi na više, važi i za manje
       • ako je sud ovlašćen da učinioca oslobodi, više je ovlašćen da mu kaznu ublaži
    2. argumentum a minori ad maius
       • zaključivanje od manjeg ka većem
       • ako se nešto odnosi na lakši slučaj, tim pre važi i za teži slučaj
       • kod kd protivzakonite naplate i isplate bilo je propisano da se kažnjava službeno lice kada nekome manje isplati nego što je dužan ali ne i kada mu uopšte ne isplati
         • postoji i onda kada službeno lice ne isplati iznos koji je dužan da isplati
    3. argumentum ad absurdum
       • pokazuje da se primenom nekog metoda dolazi do apsurdnog rezultata i da se mora tražiti drugo rešenje
  • argumentum a contrario
    • tumačenje putem razloga suprotnosti
    • pravilo da se nešto odnosi samo na određenu situaciju a ne i na ono što je suprotno tome
    • nema veći značaj za kp jer je jasno da se norma ne može odnositi i na suprotnu situaciju zbog načela zakonitosti
  • tumačenje putem analogije
  • argumentum a coherentia – argument koherentnosti
    • nastoje se otklonitit suprotnosti između dve norme koje su u sukobu odnosno imaju različito značenje
    • ovaj problem se nastoji rešiti korišćenjem unutrašnje povezanosti
    • zahteva i korišćenje sistematskog tumačenja

Dve najvažnije podele:

• međunarodni i nacionalni
• neposredni i posredni izvori

Ostale podele:

• glavni i osnovni
• sporedni i dopunski izvori

Međunarodni izvori:

• posredni izvor krivičnog prava
• Ustav Srbije predviđa da opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međ. ugovori predstavljaju deo unutrašnjeg pravnog poretka koji se neposredno primenjuju
  • neposredna primena međunarodnih ugovora samo izuzetno dolazi u ozbir u oblasti kp
• to se zapravo čini donošenjem, odnosno izmenama ili dopunama nacionalnog krivičnog zakonodavstva
• u slučaju nekih od tih kd međunarodno pravo predstavlja dopunski izvor – ko kršeći pravila međ. prava 
  • moraju se imati u vidu i primenjivati relevantne norme međ. prava
• isti slučaj je i u oblasti kpp
  • garantije koje predviđa Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima 1966. godine
• bilateralni ugovori u oblasti međ. pomoći u krivičnim stvarima

Nacionalni izvori

• Ustav
  • dve vrste odredaba za kp
    1. one koje određene kp principe podižu na rang ustavnih principa – npr načelo zakonitosti
    2. one koje predstavljaju osnov propisivanja nekih inkriminacija – npr da je nezakonito lišenje slobode kažnjivo
  • posredan izvor krivičnog prava i dvostruki značaj
    • za zakonodavca koji ih konkretizuje u krivičnom zakonu i
    • za sud prilikom tumačenja i primene kp odredbi
• Zakon
  • jedini glavni i neposredni izvor našeg krivičnog prava
    • posledica dosledno sprovedenog načela zakonitosti u krivičnom pravu
  • nije isključiv jer postoje i dopunski izvori
  • u Srbiji KZ i ZOMUKD i kp norme iz sporednog zakonodavstva
• Podzakonski propisi
  • njima se ne mogu propisivati krivična dela niti instituti opšteg dela kp
  • mogu biti dopunski izvor kada kr. zakon upućuje na njih
    • blanketna krivična dela 
      • kod zakonskog opisa nekih kd koriste se formulacije protivpravno, neovlašćeno, suprotno propisima
      • nedozvoljena trgovina, nezakonit lov, nedozvoljen prekid trudnoće itd.
• Sudska praksa
  • formalno ne predstavlja izvor krivičnog prava u Srbiji
  • ima veliki značaj za kp u suštinskom smislu
  • kr. zakon nije perfektan da sudskoj praksi ne ostavlja određeni prostor koji donekle znači i stvaranje prava
  • odluke viših sudova i pravna shvatanja u njima nisu obavezne u smislu izvora ali vrše veliki uticaj na shvatanja nižih sudova
    • sudovi vode računa o stavovima viših sudova a često uvažavaju i stavove drugih sudova
• Teorija krivičnog prava
  • ne predstavlja izvor krivičnog prava
  • sudovi u rešavanju pojedinih pitanja u manjoj ili većoj meri imaju u vidu shvatanja u teoriji kp
  • uticaj nauke kp na krivično pravo je poželjan
    • na sudsku praksu stavovi teorije kp nedovoljno utiču
• Običaj
  • ne predstavlja izvor krivičnog prava
  • u ranijem periodu i jeste ali usvajanjem načela zakonitosti običajno pravo je u suprotnosti s tim načelom
  • sadržina nekih pojmova koji se koriste prilikom propisivanja izvesnih kd se može bliže odrediti samo ako se uzmu u obzir i vladajući običaji u određenoj sredini