Dve najvažnije podele:
- međunarodni i nacionalni
- neposredni i posredni izvori
Ostale podele:
- glavni i osnovni
- sporedni i dopunski izvori
Međunarodni izvori:
- posredni izvor krivičnog prava
- Ustav Srbije predviđa da opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međ. ugovori predstavljaju deo unutrašnjeg pravnog poretka koji se neposredno primenjuju
- neposredna primena međunarodnih ugovora samo izuzetno dolazi u ozbir u oblasti kp
- to se zapravo čini donošenjem, odnosno izmenama ili dopunama nacionalnog krivičnog zakonodavstva
- u slučaju nekih od tih kd međunarodno pravo predstavlja dopunski izvor – ko kršeći pravila međ. prava
- moraju se imati u vidu i primenjivati relevantne norme međ. prava
- isti slučaj je i u oblasti kpp
- garantije koje predviđa Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima 1966. godine
- bilateralni ugovori u oblasti međ. pomoći u krivičnim stvarima
Nacionalni izvori
- Ustav
- dve vrste odredaba za kp
- one koje određene kp principe podižu na rang ustavnih principa – npr načelo zakonitosti
- one koje predstavljaju osnov propisivanja nekih inkriminacija – npr da je nezakonito lišenje slobode kažnjivo
- posredan izvor krivičnog prava i dvostruki značaj
- za zakonodavca koji ih konkretizuje u krivičnom zakonu i
- za sud prilikom tumačenja i primene kp odredbi
- dve vrste odredaba za kp
- Zakon
- jedini glavni i neposredni izvor našeg krivičnog prava
- posledica dosledno sprovedenog načela zakonitosti u krivičnom pravu
- nije isključiv jer postoje i dopunski izvori
- u Srbiji KZ i ZOMUKD i kp norme iz sporednog zakonodavstva
- jedini glavni i neposredni izvor našeg krivičnog prava
- Podzakonski propisi
- njima se ne mogu propisivati krivična dela niti instituti opšteg dela kp
- mogu biti dopunski izvor kada kr. zakon upućuje na njih
- blanketna krivična dela
- kod zakonskog opisa nekih kd koriste se formulacije protivpravno, neovlašćeno, suprotno propisima
- nedozvoljena trgovina, nezakonit lov, nedozvoljen prekid trudnoće itd.
- blanketna krivična dela
- Sudska praksa
- formalno ne predstavlja izvor krivičnog prava u Srbiji
- ima veliki značaj za kp u suštinskom smislu
- kr. zakon nije perfektan da sudskoj praksi ne ostavlja određeni prostor koji donekle znači i stvaranje prava
- odluke viših sudova i pravna shvatanja u njima nisu obavezne u smislu izvora ali vrše veliki uticaj na shvatanja nižih sudova
- sudovi vode računa o stavovima viših sudova a često uvažavaju i stavove drugih sudova
- Teorija krivičnog prava
- ne predstavlja izvor krivičnog prava
- sudovi u rešavanju pojedinih pitanja u manjoj ili većoj meri imaju u vidu shvatanja u teoriji kp
- uticaj nauke kp na krivično pravo je poželjan
- na sudsku praksu stavovi teorije kp nedovoljno utiču
- Običaj
- ne predstavlja izvor krivičnog prava
- u ranijem periodu i jeste ali usvajanjem načela zakonitosti običajno pravo je u suprotnosti s tim načelom
- sadržina nekih pojmova koji se koriste prilikom propisivanja izvesnih kd se može bliže odrediti samo ako se uzmu u obzir i vladajući običaji u određenoj sredini
