Restitutivno kažnjavanje je uvođenje u krivično pravo jedne sankcije koja je preuzeta iz građanskog i podrazumeva obavezu lica koje je nanelo štetu da je nadoknadi pod uticajem viktimološkog učenja koje pokazuje da je oštećeni u tradicionalnom model faktički onemogućen da brzo dobije naknadu jer ga krivični sud upućuje na parnicu.

Ističe pravo žrtve da bude obeštećena i ukazuje učiniocu da nije povredio samo društvene vrednosti nego i individualizovanu žrtvu.

• nedostatak pogodnih poslova na kojima bi se mladi prestupnici zaposlili
• nepodoban vid postupanja kod narkomana, lica sa psihičkim problemima itd

Restitucija je vraćanje dobra ili novčanu kompenzaciju štete nanete žrtvi

Reparacija ima širi cilj – omogućava realizovanja prava žrtava i popravlja društvenu štetu nanetu izvršenjem krivičnog dela.

Društva prema tome kako se ophode prema kršiocima dr. normi mogu biti:

• antropoemična
  • društva koja prihvataju takva lica uključujući ih u aktivnosti
• antropofagična
  • društva koja takve pojedince proteruju iz zajednice

Restorativna pravda polazi od potrebe da se zaleče štete nastale na društvenim vezama kao posledica zločina.

To je stvar između dve stranke iz koje proističe obaveza u šta se država i njeni predstavnici minimalno uključuju.

Pravno viđenje krivičnog pravosuđa je da se društvo smatra skupom ljudi koje objedinjuju zajedničke ideje čije poštovanje obezbeđuje država putem pravosudnog mehanizma.

Restorativni smatra društvo kao mnoštvo suprotstavljenih interesa i vrednosti koji onemogućavaju stvaranje univerzalnog zakona koji bi važio za sve ljude.

Restorativnu pravdu karakterišu tri principa:

• zajednica na sebe prima sukob – princip inkluzije zločina
• obezbeđena je materijalna i simbolična reparacija
• prestupnik se integriše u društvo

Reintegrativni programi se razvijaju korišćenjem metoda diverzifikacije – skretanja krivičnog postupka.

• ohrabruju sastajanje zastupnika obe strane
• napori da se posredovanjem – medijacijom dođe do pomirenja
  • okupljaju se porodice oštećenog i prestupnika kako bi se dogovorili oko sankcije koja odgovara svima
  • medijacija žrtva – učinilac (victim offender mediation VOM) je vremenom dobila određene crte organizovanosti
    • traje sat vremena
    • šest komponenti
    • suština se svodi na verbalnu rekonstrukciju delikta
      • narativno prezentovanje trpljenja i patnje
  • delotvorna je u promovisanju restitucije i sprečavanju povrata

Transformativna pravda podrazumeva da restorativna pravda treba da uključi transformaciju lica, perspektiva i strukture, suština je da se pojedinci i zajednice promene kroz proces isceljenja (Ruth Morris)

• Van Ness i Karen Strong – šira transformacija
  • odnosi se na pojedince, perspektive i zajednicu
  • najradikalnija transformacija
  • tri koncentrična kruga, u prvom pojedinac, u drugom zajednica a i trećem društvena struktura

Primena tranzicione pravde dolazi posle masovnih stradanja ljudi i dovodi do održivog mira – Wendy Lambourne

• dugotrajan proces čiji je centar usvajanje nove perspektive pravde zasnovane na uticaju na psihu, politiku, ekonomiju i pravni sistem

Pravda u zajednici se zasniva na stavu o neophodnosti da se lokalna zajednica jače uključi u delovanje mehanizma krivične pravde i potrebi da se pravda više orjentiše ka zajednici – community justice.

To je novi društveni ugovor između vlasti i građana sklopljen u cilju obezbeđenja javne sigurnosti, smanjenja rizika i reparaciji štete.

Principi:

• svako je odgovoran za sigurnost zajednice
• žrtve kriminala su prvi korisnici usluga ovog modela pravde
• restorativna pravda pomaže da se obeštete žrtva i zajednica
• vlast mora odgovarati građanima

Komentari:

• pošto se kod restorativne pravde radi o postiđivanju, nema ništa od ovog postupka ako reintegrativnog postiđivanja nema kod osobe
• svi napori podrazumevaju želju prestupnika da se u njih upusti
• mišljenje da je dobra alternativa kažnjavanju.

 

 

Garantovanje prava čoveka

Jedna od najznačajnijih tema o delovanju mehanizama formalne socijalne kontrole je garantovanje prava suočenog sa organima represije.

Te garancije se mogu podeliti u dve grupe:

1. realizacija garantivne funkcije krivičnog prava
2. i pojedincu treba omogućiti da svoja prava brani u fer postupku (due process)

Država samu sebe ograničava u realizovanju prava na kažnjavanje – ius puniendi pa su ovi akti ograničenja i osnovi za postojanje pravne države – rule of law.

Dominira ideja da se u cilju ostvarivanja prava na kažnjavanje ne mogu koristiti sva sredstva – ne po svaku cenu već samo ona legitimna.

Moguće je uočiti dva konkurentska načela:

1. načelo efikasnog deolovanja i
2. načelo poštovanja ljudskih prava

Još neke dihotomije u oblasti kontrole kriminaliteta:

• represija i liberalni pristup
• dozvole i zabrane
• fer postupanje i kontrola kriminaliteta

Poštovanje prava prestupnika ima širi značaj koji nadilazi sam krivični postupak.

Ako zloupotrebimo vlast nad kriminalcima, zloupotrebićemo je i drugde

To važi i za terorizam i org. kriminalitet.

Kontraterorizam i ljudska prava

U ratu protiv terorizma se često polazi od principa totalni terorizam se može poraziti samo Totalnom akcijom.

Totalni odgovor podrazumeva da garancije ljudskih prava mogu biti ostavljene po strani u odnosu na terorističke aktiviste.

• krše se pravila o zaustavljanju i pretresanju građana
• položaj lica lišenih slobode
  • dokazi tretmana lica kojima nije dokazana krivica
• kidnapovanje osumnjičenih i smeštanje na lokacije na kojima ne važe kautele nacionalnog kaznenog prava – rendition
  • obaveštajne službe primenjuju sve metode da iznude priznanje

Ne bis in idem – zabrana ponovnog suđenja za isto delo:

• sporovi u primeni principa
• do skora nezamislivo da se istom čoveku posle presude sudi za isto delo
• slučaj Pravda za Džuli
  • od 89 se traži za 22.godišnjom Džuli Hog, majkom trogodišnjeg dečaka
  • leš nađen u februaru 90, optužen je Billy Dunlop
  • Postupak je okončan oslobađajućom presudom
  • Devet godina kasnije je priznao zločin i optužen za krivokletstvo
  • Ponovno suđenje nije dolazilo u obzir jer je to kršenje zabrane – double jeopardy koja je uvedena pre 8 vekova
  • Posle 15 godina dovela medicinska sestra, Ming iz Nortona je pokrenula kampanju i dovela do promene u Britanskom zakonodavstvu
  • Criminal Justice Act 2005, sankcionisan je Dunlop na doživotnu robiju po odredbama nove legislature

Rad u korist zajednice postoji u znatnom broju evropskih zemalja i privlači veliku pažnju izazivajući istovremeno i sporove.

Suština mere se sastoji u osudi da određen broj sati – između 40 i 240 provede u neplaćenom radu u korist društva.

• nastoji se da ova mera zameni i zatvor preko 6 meseci
• nezavisna glavna sankcija u jednom broju zemalja, u drugom se vezuje za uslovnu osudu a u trećem oba modaliteta
• sprovodi je nacionalna služba probacije
• postiže se razvijanje osećaja odgovornosti kod prestupnika
• korisna za prestupnika
  • nastoji da održi vezu prestupnika sa glavnim tokovima života
• zamerke
  • praktične
    • da se nađe ovakav društveno koristan posao
    • problemi da se prestupnik natera da ga vrši
    • cena izvršenja ovakve mere koja nije mala
  • teorijske
    • problem prinudnog rada koji je zabranjen
    • oduzimanje posla nezaposlenima
  • lako otklanjanje prigovora
    • tvrdnja da ovih poslova nema nije tačna
    • problem prinudnog rada se otklanja pitajući ga da li želi da se kazna zatvora zameni za rad u društvenom interesu
  • razlog neuvođenja
    • plod ozbiljnijih razloga koji zadiru u koncepciju suzbijanja kriminaliteta i mesto kazne lišenja slobode
• nije zaživela u široj primeni za razliku od Engleske, Francuske Holandije i Finske

Kućno zatvaranje je mera koja postoji u nekim američkim državama i italijanskom zakonodavstvu.

• eksperimentisalo se iz praktičnih razloga
• može da umanji troškove kazni
• omogući razne oblike vaninstitucionalnog tretmana
• umanji zavodsku populaciju
• prema učiniocima lakših krivičnih dela – automobil pod dejstvom alkohola
• kontrolu treba da vrši osoblje zaduženo za probaciju iz praktičnih i načelnih razloga

Razvoj elektronike je omogućio da se kontrola vrši putem računarskog sitema koji je preko telefonske linije povezan sa odašiljačem koji je osuđenik dužan da neprestano nosi – elektronski nadzor.

Loše strane:

• zadiranje u privatnost kao osnovno pravo čoveka
• elektronski nadzor vrlo skup na početku

Program je ipak nastavljen, razvoj tehnike je omogućio više mogućnosti kontrole.

U italiji je 1986 uvedena mera kućnog zatvaranja kao alternativa kazni zatvora ne dužoj od dve godine ili kao način izdržavanja ostatka zatvorske kazne istog trajanja.

Izdržava se u sopstvenom stanu, mestu namenjenom ličnom boravku ili prostoru namenjenom javnom staranju ili pomoći u slučaju da:

• trudna žena, dojilja sopstvenog deteta, majka potomka mlađeg od 3 godine
• licu u teškom zdravstvenom stanju da mu je neophodan stalan kontakt sa lokalnim zdravstvenim organima
• licu mlađem od 21 godine zbog potreba zdravlja, učenja, rada ili porodičnih razloga

Bitne karakteristike:

• izbegava se primena zavodskog režima ali se radi o licu čija je sloboda ograničena
• licu kome je mera izrečena nije potpuno zabranjeno da napusti kuću
  • zbog odlaska na rad ili lečenje
• nije predviđen nikakav resocijalizacioni tretman
  • ne predviđa vaninstitucionalno postupanje
• kontrola je poverena sudiji i sudskoj policiji
• opcija je isključena ka licima koja pripadaju kriminalnoj potkulturi
  • odvaja situacije u kojima je delo plod sticaja okolnosti i onu u kojoj je ono plod stava prema vrednostima zaštićenim kp normama

Načelna pitanja:

• određivanje prirode
  • alternativa zatvorskom režimu a ne samom zatvaranju
    • neka vrsta zatvaranja u kući
• kazna lišenja slobode i kazna zatvora ne moraju biti sinonimi

Budućnost kazne zatvora

Nerealna očekivanja od alternativa zatvaranju mogu odagnati najbolji poznavaoci ove kazne.

Iluzornost očekivanja da su ove mere lek za sve boljke savremenog kažnjavanja.

Od njih se očekuje previše:

• pomognu u smanjenju zavodske populacije
  • porast najopasnijih oblika kriminaliteta dovodi do povećanja broja izrečenih kazni zatvora.
  • broj osuđenika čijoj kazni zatvora su alternative zatvora namenjene nije se značajnije promenio
• snize troškove koje društvo izdvaja
  • neke mere zaista koštaju malo ali druge traže visoko obučen i brojan personel
  • neznatno smanjenje zavodske populacije ne može da utiče na smanjenje troškova
  • može povećati mogućnost da se neki od vaninstitucionalnih režima zameni zavodskim
• doprinesu društvenoj reintegraciji i tako smanje povrat
  • najdiskutabilnije očekivanje
  • nije dokazana veza između oštrine kažnjavanja i sprečavanja kriminaliteta
  • povrat nije osetno niži ukoliko je vaninstitucionalni tretman

Brojni problemi alternativa:

• izbor adekvatne mere
  • sud mora odabrati jednu meru ili kombinaciju više sankcija
  • uzima u obzir mnoštvo kriterijuma koji se odnose na delo i bitnim crtama prestupnika
  • odlučuje se za meru koja ne zahteva sakupljanje, prikazivanje i procenu socijalne situacije učinoca
• ocena primenljivosti sankcije
  • ako sud nije uveren u sposobnost socijalnih službi izbegavaće njihovo izricanje
• odnos subjekata
  • stav o alternativama može uticati na obim njihove primene
  • izvršiti određene pripreme
  • cilj mera mora biti razmotren između javnosti sudova profesionalnih grupa i žrtava
• efekat širenja mreže
  • net-widening effect
  • statistički podaci pokazuju da se primenjuju daleko manje nego što bi trebalo
  • češće zamenjuju neku drugu meru istog karaktera nego zatvorske kazne
  • ako alternativa ne uspe dolazi do primene kazne
  • zašrećena kazna se izriče u dužem trajanju nego da je određena bezuslovno
  • krajnji efekat je da kazna koja se želela izbeći traje duže nego da je

Alternative ne mogu potpuno zameniti kaznu zatvora. Mnoga zakonodavstva su skeptična prema alternativama iako kaznena politika sudova pokazuje da bi primena mogla doći u obzir.

Bukureštanska deklaracija o alternativnim merama usvojena septembra 2001.

• kritički osvrt na postojeće kazne
• predlaže se da kazne koje su alternativa prerastu u glavne kazne
• tako se smanji zavodska populacija

Za teške kriminalce društvo neće pronaći adekvatniju meru od zatvorske kojom će se sankcionisati njihova ponašanja.

Same zavodske ustanove i režim u njima treba takođe da dožive promene.

• ideja o zatvaranju kao izuzetku umesto pravila bi promenila strukturu i način izvršenja same kazne
• to bi izdržavale određene kategorije osuđenika sa specifičnim tretmanom
  • ne može biti isto postupanje s narkomanima alkoholičarima, nasilnicima i osobama sa društvene marginale
  • kao sa prof. učiniocima, višestrukim povratnicima i članovima kriminalnih organizacija
    • najmanje rezultata
    • režim bi trebao da ukaže na oštrinu društvene osude
    • ponuđen tretman okrenut readaptaciji
    • ako odbiju tretman, režim treba da destimuliše ovakva lica da ponove delo
    • kazna zatvora i dalje ima f-ju izolacije
    • element generalne prevencije zadržan

Sudska kontrola procesa izvršenja kazne zatvora – jedan od načina izbegavanja zloupotreba kazne zatvora

• otklanja se najstariji prigovor u primeni ove sankcije
• lica se najviše žale na
  • fizičku ugroženost
  • medicinski tretman
  • nefer postupanje
  • fizičke uslove
  • pristup sudu
  • životne uslove u zavodu

Ombudsman – zaštitnik prava građana – u drugim zemljama postupa po žalbama lica lišenih slobode.

• nastala u Švedskoj i proširila svetom

Civilizacija se umorna od ideologija nalazi u sveopštem preispitivanju svog nasleđa i traži delotvorna sredstva za suprotstavljanje kriminalitetu.

 

 

 

Preporučeno je državama da smanje poverenje u lišavanje slobode i povećaju upotrebu alternativa.

Treba da se ograniči samo na one prestupnike koje je neophodno neutralisati zbog javne bezbednosti i zaštite društva.

Malo je pokušaja da se alternative jasno definišu i da se nabroji o kojim se sve merama radi.

U dokumentima UN to su:

• one kojima se pre suđenja pokušava sprečiti izvođenje pred sud
• posebne mere nezavodskog karaktera izrečene od suda
• i sredstva kojima se za vreme trajanja zatvaranja nastoje otkloniti negativne posledice lišavanja slobode

Nezavodske mere se dele na:

• alternativne mere uz kontrolu ili nadzor nad prestupnikom
  • uslovna osuda i uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom
  • rad u javnom interesu i prinudni rad
  • posebne nezavodske mere za osobe sa mentalnim ili poremećajima u ponašanju
  • proterivanje iz određenog mesta ili područja
  • oduzimanje određenih prava, dozvola i profesionalnog statusa
• alternativne mere koje ne uključuju kontrolu ili nadzor
  • sudska opomena
  • odlaganje izvršenja presude
  • novčane obaveze
    • kazna
    • naknada štete
    • konfiskacija
    • naknada izgubljenog
• kombinovane mere
  • kombinacija bezuslovnog zatvaranja i nezavodske mere
  • kombinacija nezavodskih mera

Alternative kazni zatvora su mere kojima se otklanja mogućnost izricanja kazne zatvora prestupniku kako bi se izbegli njegovi negativni efekti, pod uslovom da sud proceni da takva mera odgovara prirodi i težini dela, ličnosti učinioca i stepenu opasnosti koju je pri njegovom vršenju ispoljio.

Alternative treba razlikovati od skretanja postupka kojim se teži da do suđenja uopšte ne dođe i od depenalizacija koja se odnosi na kanze uopšte.

Naše zakonodavstvo poznaje:

• uslovnu osudu
• mere bezbednosti
• vaspitne mere
• novčanu kaznu

Naše pravo je zadržalo tradicionalni odnos prema alternativama. Spadamo u države čije je zakonodavstvo najmanje otvoreno za njihovu primenu.

 

Zatvorene kaznene ustanove u kojima je razrađen sistem spoljašnjeg i unutrašnjeg obezbeđenja su najstariji i najčešći tip institucija gde se izvršava kazna lišenja slobode.

• spoljašnje obezbeđenje zasniva se na visokom zidu na čijem se kraju nalaze kule i raznovrsna sredstva za signalizaciju bekstva
• unutrašnje obezbeđenje se zasniva na kontroli i evidenciji kretanja osuđenika, zaključavanja vrata i postavljanju rešetka na prozore

Zatvori sa maksimalnim obezbeđenjem – mere usmerene na sprečavanje bekstva su još razvijenije

• najsavremenija elektronska sredstva što pretvara ove ustanove u prave tvrđave

Poluotvorene ustanove karakteriše postojanje određenog materijalnog obezbeđenja koje ne predstavlja stvarnu prepreku za bekstvo dok se osnovna dužnost straže svodi na kontrolu kretanja, života i rada.

• nastale su iz treće faze irske varijante progresivnog sistema
• osuđena lica su u toku dana van kaznene ustanove bez neposrednog nadzora
• angažuju se na raznim radnim zadacima
• po isteku radnog vremena se vraćaju u zavod gde provode slobodno vreme i neradne dane

Otvorene ustanove nisu samo osoben tip kaznenih zavoda

• prva je poljoprivredna kolonija 1895 u švajcarskom mestu Vicfilu otvorio Otto Kellerhals
• raskinulo se sa klasičnim ustanovama i osuđenicima je dozvoljeno izvan zidina kaznionice na čist vazduh i sunce u pokušaju da im se vrati dostojanstvo i čast

Pojam otvorenih ustanova

Otvorene ustanove karakteriše odsustvo materijalnog i fizičkog obezbeđenja od bekstva kao i režim zasnovan na dobrovoljnoj disciplini i osećaju odgovornosti osuđenika prema zajednici u kojoj žive.

Bitna obeležja:

• odsustvo materijalnog i fizičkog obezbeđenja od bekstva
• intitucionalni režim tako da se nepostojanje sredstava obezbeđenja pojavljuje

Osuđenici imaju punu slobodu kretanja unutar ustanove čiji prostor često nije ograđen i čitav niz drugih privilegija

• život u njima teče u zdravijoj atmosferi
• osuđena lica ulažu napor da se odupru raznim iskušenjima

Razlika:

• u zatvorenim se potčinjavaju nametnutim pravilima i zadržavaju upotrebom sile
• a u otvorenim svesno i dobrovoljno potčinjavaju disciplini zahvaljujući psihičkim podsticajima

Može biti primenjen:

• kao prelazni oblik između režima u zatvorenoj ustanovi i života na slobodi
• kao jedini oblik režima koji se primenjuje

Prema organizacionom ustrojstvu:

• samostalne
• u sastavu zavoda opšteg tipa

Ova dva kriterijuma otvorenih ustanova su povezana.

• prelazni režim se najčešće sreće u otvorenim ustanovama kao deo zavoda opšteg tipa i obrnuto

Izbor osuđenika

Treba upućivati lica koja su podobna da koriste režim poverenja, a da ga ne zloupotrebe. Određene kategorije osuđenika su pogodnije za ustanove zatvorenog tipa.

Postoje i oni koji se radije pasivno potčinjavaju nego što žele da se podvrgnu samodisciplini u otvorenoj ustanovi.

Kriterijum za izbor osuđenika treba da bude prvenstveno ličnost osuđenika i njegova sposobnost da se prilagodi otvorenom režimu.

U ove ustanove treba slati u zavisnosti od crta njihove ličnosti slati pre svega prvi put za lakša krivična dela osuđena lica, slučajne i nehatne krivce, starije osuđenike i one slabijeg zdravlja.

Ne bi trebalo smeštati tamo lica koja predstavljaju veliku opasnost za društvo kao što su višestruki povratnici i profesionalni zločinci, teške varalice, psihički devijantne osobe, hronični alkoholičari i seksualni prestupnici.

Nekad se smatralo da je režim otvorenih ustanova dostupan samo za lica sa dugotrajnim lišenjem slobode.

• tako su učinoci lakših krivičnih dela bili diskriminisani

Savremene ideje dovode do ukidanja odredbi kojima je osuđenik izdržavao bar deo kazne u zatvorenim ustanovama.

U stranim zemljama osnovni kriterijumi:

• Holandija – dovoljan nivo inteligencije, vođenje samog sebe i odupiranje iskušenjima
• Belgija – dugotrajne kazne pod uslovom da režim odgovara ličnim crtama
  • slično u Velikoj Britaniji
• Švajcarska – na sopstveni zahtev i istražni pritvorenici
• Švedskoj – mogu i odmah po izricanju sudske presude
• SAD – posle boravka u centrima za dijagnozu klasifikovani u otvorene ustanove, provode mesec dana u karantinu

SFRJ:

• osuđenici za saobraćajna krivična dela – 95,8%
• u pogledu dužine kazne, ona se vremenom skraćivala
• znatno manji broj povratnika nego u ostalim zavodima

 

 

Proces privatizacije izvršenja kazni počeo je u SAD ranih 80-ih godina 20. veka, u doba vlade predsednika Regana.

Problemi:

• politika nulte tolerancije dovela je do pretrpanosti kaznenih ustanova
• astronomski troškovi izvršenja

Broj lica u privatnim zavodskim ustanovama je neprestano rastao i tako dostigao 20% ukupne slobode lišene populacije.

Želja poslovnih ljudi da se uključe u proces izvršenja krivičnih sankcija je bila motivisana profitom a taj model je pokazao slabosti i sa stanovišta bezbednosti a i prevaspitanja.

Zastupnici i protivnici ideje ne slažu se u oceni iskustava sa ovim ustanovama:

• promoteri ističu da su zavodi uneli nove i sveže ideje i korisne menadžerske tehnike i da su bar 8-15% jeftinije od onih u državnim sektoru
• protivnici smatraju da je delegiranje na privatni biznis neozbiljno i da taj biznis neprestano lobira za širu primenu kazne zatvora

Model privatizacije ne nudi rešenje za krizu kaznenog sistema koji počiva na zatvaranju prestupnika – interesi društva i tog sektora se ne poklapaju u odnosu na prenatrpanost kaznenih ustanova.

Treba suziti primenu zatvaranja a ne modifikovati način lišavanja slobode.

• zamena ove kazne drugim merama – supstitutima izgleda iscrpljeno
• model restorativne pravde u kaznenim zavodima
• alternative kazni zatvora

Vaninstitucionani tretman je logična konsekvenca ideje o sužavanju primene zatvaranja.

Ukoliko sud proceni da nije neophodno da se izrekne kazna zatvaranja, ne znači da prema tom licu nije potrebno preduzimanje nekih tretmana.

SAD traže nove forme vaninstitucionalnog tretmana:

• pojačani nadzor
• novi tretmani bez nadzora
• religiozan uticaj i počiva na dve osnovne ideje:
  • ideja o izvornoj religioznosti
  • ideja o ciljanom religioznom uticaju

Drugi delovi sveta traže takođe nove forme:

• Australija – sudovi za narkomane
  • prestupnika upućuje na tretman u zajednici koji sprovode osposobljeni terapeuti
• Filipini i Indonezija
  • seoski sudovi
• Maldivi
  • sankcija progonstva koju izriču lokalne zajednice

 

Postpenalna pomoć je pružanje raznih vidova podrške osuđeniku u vezi sa njegovim otpuštanjem iz zavoda.

Započinje u toku trajanja kazne jer je izlazak neka vrsta šoka.

Nekoliko meseci pred puštanje osuđenika počinje intenzivan rad sa njim koji ima za cilj da ga moralnom podrškom pripremi za izlazak na slobodu.

Veliku ulogu igra mogućnost intenziviranja kontakata osuđenika sa spoljnim svetom i porodicom koja može odlučujuće doprineti da osuđenik prebrodi što pre prve dane na slobodi koji su ključni pri odluci o ponovnom preduzimanju opasnih dela.

Lokalni organi socijalnog staranja stupaju na scenu po izlasku iz kaznene ustanove i nastoje da osuđeniku pruže materijalnu pomoć.

Pruža se pomoć u zapošljavanju ovih lica, njegovo uključivanje u proces rada:

• omogućava otpuštenom da poboljša svoj materijalni položaj
• olakšava njegovu adaptaciju na život van zavoda
• pomaže mu da se odvoji od izazova ponovnog kriminalnog ponašanja

Problemi se nalaze pre svega u materijalnom položaju i na njemu zasnovanoj organizaciji subjekata zaduženih da pruže ovakvu pomoć.

Otvaranje pitanja da li otpuštenim osuđenicima treba dati prioritet u zapošljavanju u odnosu na lica koja nisu izvršila krivično delo ne doprinose ponovnom uključivanju osuđenika u društvo i mogu ugroziti napore prevaspitnog osoblja.

Rast zavodske populacije je jedan od savremenijih svetskih trendova.

90te godine 20. veka su bile prelomne.

U Evropi rast je iznosio 20-40%, SAD 60-85%.

Najbolji pokazatelj tog porasta je izračunavanje stope lica lišenih slobode koji pokazuju koliko ih u nekoj državi ima na 100.000 stanovnika.

SAD je na drugom mestu iza Sejšela, Ruska Federacija na 10. mestu, 66 Turska, 97 Engleska i Vels, 107 Srbija, 129 Kanada, 147 Francuska, 168 Nemačka najniža 222 San Marino.

Od razvijenih zemalja koje su nisko Malta je na 100. mestu, 160 Švajcarska zatim 163 Republika Irska i Japan 198.

Od država na tlu ex YU – Crna gora najvišu stopu, BIH najnižu.

Kombinacija socio-ekonomskih razloga, stopa kriminaliteta, rešenja u kaznenom pravu, kaznenom politikom su razlozi porasta zločina.

U SAD je i rasni disparitet.

Kaznene ustanove su postale prenaseljene

Stopa popunjenosti se dobija izračunavanjem odnosa broja zatvorenih lica sa stvarnim kapacitetom ustanova u koje su smeštena.

Život u ustanovama je daleko od standarda koji je prema normama pozitivnog zakonodavstva.

Teže je ostvariti kontrolu osuđenih lica pa u njima opada bezbednost a pojačava se kriminalna zaraza.

Raste opasnost od korupcije osoblja a ono je onemogućeno da vrši svoju funkciju.

Troškovi penitencijarnog sistema su veliki. Jedan osuđenički dan košta 15 evra, u 2012 je poreske obveznike koštalo nešto više od 62 miliona evra.

Solucije:

• građenje novih kaznenih zavoda – opet se brzo pune i skupe su
• davanje amnestije i pomilovanja
• da bi se smanjili troškovi, u Los Anđelesu su 2003 pustili nekoliko hiljada od kojih su neki izdržali tek 1/10 kazne

Najbolji način je šira primena alternativnih sankcija.

Zavodske pobune i nasilje među osuđenicima

Pobuna je kada osuđenici nastoje da nasiljem preuzmu upravljanje ustanovom.

Odbijanje poslušnosti ne mora biti praćeno nasiljem – često uključuje autodestruktivno ponašanje.

Zavodske pobune se teško mogu sakriti. Izaziva se veliki interes javnog mnjenja koje često ne interesuju razlozi pobune i zadovoljava se čistom osudom nasilja.

Najteža pobuna se odigrala u Njujorku u kojoj je poginulo 43 ljudi.

Jezgro pobuna čine osuđenici na duge kazne kojima teškoće najteže padaju.

Najteže pobune su izvršene u najbolje obezbeđenim zatvorima, zahtevi su oslobađanje iz zavoda, želja da vide voljenu osobu, da budu premešteni u drugu ustanovu i sl.

U pobunama u Srbiji su se pobunama pridružili i pripadnici zavodskog osoblja. Ova pobuna je bar delom bila vođena od subjekata van zavoda – jedna od najtežih zloupotreba, manipulisanje osuđenim licima.

Nasilje je okrenuto i prema drugim zatvorenicima ali i prema sopstvenom životu. U američkim zavodima registrovano je 87. 87 ubistava i 132 samoubistava.

Samoubice:

• mladi, nemaju raniji kriminalni dosije, nisu bili ni zatvarani a ni registrovani narkomani
• znatan broj muškaraca žrtava silovanja
• značajan broj osuđenika na duže kazne
• duševni bolesnici i narkomani
• teže doživljavaju nepovoljni položaj, nasilje i porodične nedaće
• teže podnose život u zavodu od ostalih
• osećaj krivice, gube veru u budućnost i to stanje je hronično
• samoubistva žena – službe u zavodima nisu osposobljene da prepoznaju znake sklonosti ka autodestruktivnom ponašanju.

Kritici su podvrgnute i kratke kazne zatvora – do 6 meseci ili godinu dana i dugotrajne kazne zatvora – preko 10 godina

Kratke kazne:

• ne ostavljaju dovoljno vremena ni za započinjanje prevaspitnog tretmana
• niz negativnih efekata:
  • odvajaju ga iz porodice i radnog odnosa
  • može mu se raskinuti radni odnos
  • etiketa za sredinu u kojoj živi
• treba je zameniti nizom nezatvorskih mera
• reafirmacija:
  • kratkotrajni ozbiljan šok – kad ne možemo da ga popravimo nanosimo mu kratkotrajnu i stresnu opomenu kako bi shvatio šta ga čeka
  • ne postiže se željeni efekat
  • potpun neuspeh kao odvraćanje mladih prestupnika

Dugotrajne kazne:

• izmena njegove ličnosti koja ga čini nesposobnim za život u društvu
• osećaj bezvrednosti i bespomoćnosti, napetost i frustracija dovode do zavodske neuroze

Jedna ili više kazni zatvaranja

U vreme uvođenja kazne lišenja slobode sud je mogao da osudi na jednu od više vrsta kazni – robija, zatočenje i zatvaranje.

Osnovna razlika je bila u režimu koji je nametan licu:

• robija je najstroži režim:
  • doživotna kazna
  • u okovima
  • lišavani niza građanskih prava
  • težak prinudni rad
• zatvaranje najblaža osuda

Bira dakle ne samo vreme nego i vrstu režima u kome će je izdržavati.

Sa širenjem ideje o resocijalizaciji jača se i pokret za uniikaciju – svođenje svih oblika kazne zatvaranja na jedan.

• sudu ne treba davati mogućnost da bira režim u kome će izdržavati kaznu
• taj izbor treba prepustiti administraciji zavodske ustanove – penitencijarna individualizacija

SFRJ je 1977. ukinula strogi zatvor i tako ušla u red sistema koji poznaju samo jednu vrstu lišenja slobode.

Boravak u zatvoru negativno deluje:

• u fizičkom pogledu:
  • nedostatak kretanja vazduha i svetlosti dovode do niza bolesti naročito tuberkuloze
    • smrtnost osuđenika je 3x veća nego kod populacije na slobodi od tuberkuloze
  • veliki broj osuđenika nema elementarne higijenske uslove u ćelijama
  • HIV/AIDS je višestruko raširen među zavodskom populacijom nego među građanima SAD
    • broj narkomana i seksualno aberantnih osoba
    • broj je veći među ženama nego među muškarcima
    • među crnim i latino amerikancima nego među belcima
  • veliki broj narkomana
• u psihološkom pogledu:
  • ograničenje životnih aktivnosti na uski i ograđeni prostor predstavlja promenu koju doživljavaju kao poniženje
    • gubitak samopouzdanja i emocionalna napetost
  • nametnuti modeli ponašanja koje karakteriše krutost i apsurdnost
    • posledice:
      • zaoštravanje neprijateljskog stava prema društvu
      • dvoličnost lukavost i pomuklost kojim se prikriva neprijateljski stav
    • monotonija
      • sklonost iluzijama i irealnim događajima
  • prekid veza sa spoljnim svetom, rodbinskih, porodičnih i prijateljskih
    • šok i emocionalna atrofija, unutrašnja okamenjenost
    • strah od života na slobodi – prizonizam ili institucionalizacija
      • prihvatanje manjoj ili većoj meri načina mišljenja, pravila ponašanja, običaja i opšte kulture zavoda
  • deprivacija:
    • lišavanje heteroseksualnih odnosa izaziva niz seksualnih devijacija
    • nemogućnost korišćenja mnogih materijalnih dobara
    • lišavanje osećaja sigurnosti zbog napada violentnih osuđenika i napetost zbog stalne spremnosti zbog odbrane od tih napada
  • ponižavanje ličnosti zbog niza zavodskih procecdura
  • vidovi prilagođavanja:
    • bekstvo iz ustanove
    • psihičko povlačenje
    • bunt
    • inovacija
    • konformizam
    • ritualizam
    • manipulacija
  • izolacija direktno vodi u psihoze, teška depresivna stanja, inhibirajuču teskobu i povlačenje u sebe
  • zavodski uslovi mnogo teško padaju ženama
    • pate od mentalnih poremećaja
    • žrtve seksualnih uznemiravanja
• u društvenom pogledu:
  • problemi sa kojima se sreće osuđenikova porodica
    • teškoće materijalne prirode
    • ugrožavanje bračnih veza
    • emotivni problemi kod dece
  • lišenje slobode je nečasno i dodir sa kaznenom ustanovom nanosi ljagu za ceo život
    • otežava se ponovno uključenje u društvo
    • nečasnim se smatra ne delo, nego izdržavanje kazne
    • uslovno osuđena lica ne nailaze na slične probleme

Osuđenička zajednica

Dva normativna sistema u zatvoru:

• formalni – zakonska i pravila sadržana u pravilnicima o kućnom redu
• neformalni – ukupnost odnosa između samih osuđenih lica koja su primorana da borave u veštački stvorenoj sredini

Podrazumeva postojanje paralelnih centara moći koji uvode svoja pravila u okviru kojih je važno sredstvo disciplinovanja ostalih osuđenika koji ne pripadaju toj eliti.

Osuđenička potkultura:

• nikada ne ugrožavaj interese drugih osuđenika
• nikada se ne svađaj sa kolegama
• ne eksploatiši druge
• drži do sebe
• nikada ne veruj zavodskom osoblju

 

Pri uvođenju kazne zatvora bili su navedeni konceptualni nedostaci i to su:

• zatvaranje sprečava sudsku vlast da kontroliše i proverava primenu kazni
• mešajući osuđenike uspostavlja homogenu zajednicu zločinaca koji postaju solidarni a ostaće to i napolju
• nekad omogućava bolje uslove nego što imaju radnici davanjem hrane, odela, skloništa i posla
  • čini se privlačnim
• iz kaznionica izlaze ljudi koji su obeleženi i time osuđeni na kriminal

Nekoliko osnovnih prigovora koje sistematizujemo:

• šta društvo želi od osuđenika kaznom zatvaranja
• negativan uticaj na osuđenika

Cilj lišavanja slobode:

• zaštita društva izolacijom prestupnika
  • da se zaštiti bar za vreme za koje su smešteni u ustanove
  • apsurd – ne mora biti sprovedeno jer zbog komunikacije omogućava da najteži prestupnici mogu voditi kriminalne aktivnosti iz same ustanove
  • zločini se događaju i u tim ustanovama
• kažnjavanje
  • sankcioniše se nedopušteno ponašanje ukidanjem slobode kretanja
• resocijalizacija
  • ističe se tek poslednjih decenija
• obezbeđenje nekih drugih sankcija
  • lica osuđena na smrtne ili telesne kazne se često zatvaraju do izvršenja
  • novčana kazna može biti zamenjena

 

Načelo individualizacije se svodi na zahtev da se izvršenje kazne prilagodi ličnosti osuđenog, da se s njime postupa adekvatno njegovim moralnim i prevaspitnim mogućnostima.

Pre prelaska na tretman, treba oceniti moralne i psihičke mogućnosti prestupnika, osnov za prognozu uspešnosti resocijalizacije.

Dve crte:

• postupanje sa osuđenikom prilagođeno činiocima koji su doveli do kriminalnog ponašanja u konkretnom slučaju
• izučavanje ličnosti tog lica kao pretpostavka primene adekvatnog tretmana

Tesna veza sa opservacijom osuđenih lica, klasifikacijom i kategorizacijom penitencijarnih ustanova – opservacija kao pretpostavka individualizacije, a klasifikacija i kategorizacija kao sredstvo za njeno ostvarenje.

Opservacija ličnosti osuđenika je primena naučnih metoda kriminološkog proučavanja ličnosti osuđenog u cilju određivanja adekvatnog tretmana.

• tridesete godine 20. veka u Belgiji
• naučno posmatranje koje se vrši u posebnim centrima
  • primenjuje se na početku izvršenja kazne radi određivanja dijagnoze situacije u kojoj se nalazi osuđenik i prognoze readaptacije
  • stvara se na kraju kriminološka ekspertiza od čije validnosti zavisi uspeh
• empirijsko proučavanje u zemljama bez posebnih centara
  • posmatranje od penitencijarnog osoblja
  • za razlikovanje od naučnog bitna je dubina odnosno nivo posmatranja
• jednostepeno i dvostepeno posmatranje
  • jednostepeno uvek na istom mestu
  • dvostepeno – na početku izdržavanja vrši se u opservacionom centru, kasnije u samoj penitencijarnoj ustanovi
• maloletna lica, mlađa punoletna lica i recidivisti
  • neizostavno treba podvrći opservaciji

Klasifikacija osuđenih lica je povezana sa opservacijom i resocijalizacijom jer je sprovođenje individualizovanog tretmana nemoguće bez adekvatne klasifikacije.

Horizontalno razvrstavanje i raspoređivanje osuđenika upućivanjem u pojedine vrste ustanove se vrši na osnovu objektivnih i spoljašnjih obeležja ovih lica – eksterna klasifikacija

• cilj je da izdvoji pojedine grupe osuđenika između kojih nužno onemogućiti bilo kakve kontakte, negativna klasifikacija

Vertikalno razvrstavanje se vrši u samim ustanovama podelom osuđenika u manje grupe u cilju određivanja i primene odgovarajućeg tretmana

• bazirana na njihovim unutrašnjim subjektivnim crtama
• interne odnosno pozitivna
• težište je na vertikalnoj klasifikaciji
• formiranje grupa za koje se veruje da će postići najveće korekcione uspehe
  • homogene grupe jer se sprečava negativni uticaj teških i iskvarenih na ostale

Kategorizacija penitencijarnih ustanova

• logična posledica usvajanja koncepta individualizacije i klasifikacije osuđenika je stvaranje širokog kruga specijalizovanih penitencijarnih ustanova u kojima se sprečavaju štetni uticaji i primenjuju posebni tretmani
• ustanove opšteg tipa se pokazuju kao nepodobne za ostvarivanje ovakvih ciljeva
• postoje ustanove i jednog i drugog tipa
• prema sledećim kriterijumima:
  • polu – opšte je usvojeno načelo da muškarci i žene odvojeno izdržavaju kazne
  • uzrast – odvijaju se maloletni od punoletnih
  • status – osuđena odvojeno od neosuđenih
  • dužina kazne – kratkotrajne u posebnim ustanovama ili odvojenim odeljenjima
  • zdravstvenom stanju – telesno i duševno bolesna odvojeno
  • povratu – povratnici odvojeno od ostalih
  • stepen obezbeđenja – zatvorenog, poluotvorenog ili otvorenog tipa

Humano postupanje sa osuđenicima

Izraz novog gledanja na osuđenika po kome on ostaje čovek i nosilac ljudskih prava i dostojanstva koji se moraju poštovati.

Mora se postupati čovečno smanjujući neprijatnosti na najmanju moguću meru.

Nije bezlična jedinka nego ljudsko biće koje treba prevaspitati.

Normalizacija uslova u kojima osuđenik živi:

• zakonsko normiranje osuđeničkih prava i dužnosti – onemogućava arbitrernost administracije
• tretmanske mere daju inicijativu
• rad kao terapija i profesionalno osposobljavanje za život na slobodi
  • naknada za rad i slobodno raspolaganje delom zarade
• slobodnije kretanje, režim poluslobode
• postpenalni tretman
• zajedničko izdržavanje kazne je pravilo, ćelijska izolacija izuzetak i najteža mera
• posedovanje predmeta za ličnu upotrebu
• pokušaji da se porodica uključi u proces resocijalizacije

Sistem izdržavanja kazne ne bi trebalo da povećava patnju koja proističe iz samog lišavanja slobode.

Treba sprovesti u fizičkim i moralnim uslovima koji osiguravaju poštovanje ljudskog dostojanstva.

 

Na moderni model izvršenja kazne lišenja slobode uticaj su imali pozitivistička orijentacija i Pokret nove društvene odbrane, a rad na izradi ovih pravila je prihvaćen od Društva naroda pod nazivom Skup pravila o postupanju sa zatvorenicima.

Pravila sadrže minimalne uslove koje treba obezbediti u postupanju sa osuđenim licima i zamišljeni su da u svakoj zemlji posluže kao osnova za izgradnju sistema izvršenja kazne zatvora.

Počiva na nekoliko osnovnih postulata:

• resocijalizacija kao svrha
• individualizacija u izvršenju kazne
• humano postupanje sa osuđenicima

Resocijalizacija kao svrha kažnjavanja

Retributivni sistem imao je posledicu da od po sebi dobrih subjekta, oni postaju zli, od zlih još gori, što doprinosi porastu kriminaliteta naročito recidivizma.

Pozitivisti zahtevaju da se kazna prilagodi ličnosti učinioca i predlažu primenu tretmana u cilju njegove socijalne readaptacije.

Hibridni sistemi su došli do izražaja u progresivnom sistemu koji je doživeo oštre kritike jer se smatra da jednom kaznom se ne mogu postići i zastrašenje i prevaspitanje.

Resocijalizacija shvaćena kao ideja da je cilj kazne prevaspitanje i osposobljavanje prestupnika da poštuje društvene norme da bi se na toj osnovi ponovo uključio u zajednicu nije nova u evropskoj misli ali se tek počela ostvarivati u 20. veku.

Postupanje sa osuđenikom se usmerava na otklanjanje uzroka prestupničke delatnosti. Postoji zahted va se osuđenik osposobi za život na slobodi.

Lišenje treba da služi učenju slobode kako bi osuđenik posle kazne bio i željan ali i sposoban da živi poštujući zakon i da se stara o svojim potrebama.

Resocijalizacija predstavlja ponovno uključivanje u kome je primenjen specifičan postupak zbog toga što proces socijalizacije nije uspešno doveden do kraja odnosno jer je došlo do nesklada između ličnih stavova i onih koje društvo odobrava.

Penitencijarni tretman je skup svesnih i nesvesnih postupaka usmerenih ka ostvarenju cilja kazne – prevaspitanju osuđenog lica i osposobljavanju za život

• popravka i lečenje prestupnika
• njegovo aktivno učešće u svom popravljanju