Kritici su podvrgnute i kratke kazne zatvora – do 6 meseci ili godinu dana i dugotrajne kazne zatvora – preko 10 godina
Kratke kazne:
- ne ostavljaju dovoljno vremena ni za započinjanje prevaspitnog tretmana
- niz negativnih efekata:
- odvajaju ga iz porodice i radnog odnosa
- može mu se raskinuti radni odnos
- etiketa za sredinu u kojoj živi
- treba je zameniti nizom nezatvorskih mera
- reafirmacija:
- kratkotrajni ozbiljan šok – kad ne možemo da ga popravimo nanosimo mu kratkotrajnu i stresnu opomenu kako bi shvatio šta ga čeka
- ne postiže se željeni efekat
- potpun neuspeh kao odvraćanje mladih prestupnika
Dugotrajne kazne:
- izmena njegove ličnosti koja ga čini nesposobnim za život u društvu
- osećaj bezvrednosti i bespomoćnosti, napetost i frustracija dovode do zavodske neuroze
Jedna ili više kazni zatvaranja
U vreme uvođenja kazne lišenja slobode sud je mogao da osudi na jednu od više vrsta kazni – robija, zatočenje i zatvaranje.
Osnovna razlika je bila u režimu koji je nametan licu:
- robija je najstroži režim:
- doživotna kazna
- u okovima
- lišavani niza građanskih prava
- težak prinudni rad
- zatvaranje najblaža osuda
Bira dakle ne samo vreme nego i vrstu režima u kome će je izdržavati.
Sa širenjem ideje o resocijalizaciji jača se i pokret za uniikaciju – svođenje svih oblika kazne zatvaranja na jedan.
- sudu ne treba davati mogućnost da bira režim u kome će izdržavati kaznu
- taj izbor treba prepustiti administraciji zavodske ustanove – penitencijarna individualizacija
SFRJ je 1977. ukinula strogi zatvor i tako ušla u red sistema koji poznaju samo jednu vrstu lišenja slobode.
Pravnik 