Nemogućnost da se kazna koja je osnovno sredstvo kp transformiše u nešto drugo vodi strožim uslovima za legitimnost kp zaštite.

• povreda i ograničavanje osnovnih dobara čoveka do kojih dolazi kroz njenu primenu može se legitimisati samo zaštitom dobara iste vrednosti
• kazni i kp intervenciji ima mesta samo kada su iscrpljene sve druge mogućnosti za zaštitu

Zahtevi za inkriminaciju:

• mora postojati legitimni objekt zaštite
• određeni modalitet napada koji predstavlja njegovu povredu ili ugrožavanje
• određenost inkriminacije
  • bez koje se dovodi u pitanje pravna sigurnost građana
• generalna prevencija
  • zakonskim opisom kd predvideti samo ona ponašanja koja je moguće izbeći, koja se jednom apstraktnom učiniocu normalnih sposobnosti mogu objektivno uračunati
• samo ona ponašanja koja su podobna da budu osnov za individualnu, subjektivnu kriv. odgovornost

Dosadašnji razvoj pokazao je univerzalnu tendenciju stalnog širenja granica kp zaštite:

• dovodi do širokog zadiranja u slobodu pojedinca
• vodi ka jos neefikasnijoj zaštiti onih dobara kojima je ona neophodna

Rešenje se ne može videti u pokušaju da se ekstenzivno kp efikasnije primenjuje

• masovna primena k. sankcija tupi oštricu pretnje kaznom
• kp zaštita putem generalne prevencije pretpostavlja da građani poznaju kz
  • rešenje treba videti u modelu kp zaštite ograničene na zaštitu najvrednijih dobara od najtežih oblika napada
    • dobra čiji je neposredni nosilac čovek i 
    • kp zaštitu bi u načelu bilo opravdano pružati samo onim opštim dobrima bez kojih se osnovna ljudska prava ne mogu ostvariti 
    • napad na opšta dobra može dovesti do masovnog ugrožavanja i povrede osnovnih ljudskih prava
• uže postavljanje granice zaštite opštih dobara 
  • opravdano je težiti sužavanju polja kp zaštite
  • intenziviranje zaštite u odnosu na suženo polje zaštite
• koncept selektivnog krivičnopravnog minimalizma
  • težnja da se sloboda čoveka minimalno ograniči izbegavanjem kp intervencije gde nije neophodna
  • nastojanje da se težište kp zaštite stavi na osnovna dobra čoveka

Samo ono kp čije su granice restriktivno postavljene i koje pri tome zaštitu osnovnih ljudskih prava stavlja u centar svega i koje sve podređuje tom zadatku može pretendovati na punu legitimnost.

• samo takva humanistička orijentacija može krivičnom pravu i njegovom nehumanom sredstvu dati humani karakter

Ne sme se upasti u zamku koja bi značila napuštanje nekih dostignuća do kojih je kp došlo u toku istorije.

Preoštri i preširoki zahvati krivičnog zakonodavca vode štetnim posledicama.

• uže inkriminacije imaju više izgleda da budu primenjivane od onih preširoko postavljenih
• češće će se primenjivati umerene kazne koje su srazmerne težini kd od prestrogih
  • što je stroža propisana kazna, manji su izgledi da će biti primenjivana i obrnuto

Preventivno krivično pravo:

• u okviru šireg bezbednosnog prava ostvaruje zaštitnu funkciju
• neprihvatljiva i opasna ideja
  • vodi ka totalitarizmu
  • preventivni interesi ne mogu da protivreče principu pravednosti i srazmernosti
    • ono kz koje ne vodi računa o ovim principima ne može pretendovati da bude legitimno
    • prepreka neograničenoj prevenciji

Legitimnost kp zaštite osporavaju stare retributivističke, apsolutne teorije o kazni, ali i neke savremene orijentacije u kriminalnoj politici i kriminologiji.

Retributivističke teorije:

• u kazni vide samo pravednu odmazdu za učinjeno zlo
• danas skoro sasvim napuštene

Oživljeni retributivizam ne dovodi u pitanje zaštitnu funkciju kp:

• reakcija na neograničeni utilitarizam koji ne vodi računa o principu pravednosti i srazmernosti
• kriza legitimnosti krivičnog prava u celini

Iako se po pravilu u nauci kp dosta olako prelazi preko legitimnosti kp jer je reč o zaštiti društva ima onih koji se pitaju ko se štiti i od čega.

Radikalna kritika ide toliko daleko da tvrdi da je kp sredstvo represije nad većinom u društvu.

Abolicionizam:

• zalaže se za potpuno ukidanje kp
• vidi samo negativne stran u kp 
• kp je društveno zlo koje je potpuno neefikasno u pogledu ciljeva koji mu se postavljaju
• kritika preterana, zahtev za ukidanje utopijski

Pozitivan stav prema kp zaštiti:

• shvatanje da se kp i kaznom štite one vrednosti u pogledu kojih postoji minimalni konsenzus u društvu
  • ta zaštite je u interesu celog društva u interesu omogućavanja zajedničkog života ljudi u društvu
  • konflikt interesa među klasama je moguće rešiti u okviru postojećih mehanizama u društvu
  • dolaze do izražaja oni interesu koji su se potvrdili u demokratskoj proceduri
  • u socijalističkim zemljama se nije dopuštala mogućnost da kp može štititi interese koji nisu i interesi svih 

Krivično pravo u krajnjoj liniji održava odnose nejednakosti u društvu

• u primeni, jer na zakonskom nivou se zaštita pruža jednako svima