S obzirom na prirodu organa koji ih prikupljaju i na vrstu podataka razlikuju se:

• evidencije policije
  • evidentiraju podatke o krivičnim delima koja su prijavljena policiji ili onima koja su otkrivena od policije
• tužilaštva
  • podignuta optuženja protiv izvršilaca krivičnih dela
  • uvek manje od krivičnih prijava jer krivična prijava može biti odbačena
• evidencije suda
  • evidencija pravosnužno osuđenih lica
  • manje slučajeva nego u evidenciji tužilaštva

Zavodske evidencije ali one i ne spadaju u evidencije kriminaliteta.

• zavodska populacija ne predstavlja ni na koji način svet zločinaca
• u zavodima se nalazi samo njihov beznačajan broj

Diverzifikacija – skretanje krivičnog postupka koji se (najpre kod maloletnih učinioca) umesto kažnjavanja u krivičnom postupku usmerava ka nekom nepenalnom ishodu.

Plea bargaining – pregovaranje o krivici je institut koji je originalno nastao kao plod praktične potrebe da se za dela koja ne spadaju u najteža izbegne dugo i skupo porotno suđenje.

Gubljenje zločina može se prikazati u vidu levka na čijem su širem kraju prijavljena dela, a na užem broj osuđenih lica ili, zatvorenika u kaznenim ustanovama.

Kritika statističkih evidencija

Dva suprotstavljena gledišta o tome koja je pravosudna statistika najbliža stvarnom broju:

1. legalističko – delo i učinilac jedino postoje samo kad su utvrđeni pravosnažnom krivičnom presudom, jedine evidencije su sudske
2. realističko – vrednost kriminalnih statisika se smanjuje postepeno kako se vođenjem krivičnog slučaja sve više udaljava od samog zločina
   • najverodostojniji podaci su oni koji se prijavljuju politici – stvarni a ne presuđeni kriminalitet
   • legalistički bi smanjio razmere ove pojave i dao lažnu predstavu o njoj

Ograničenja i nedostaci policijskih evidencija:

• pod snažnim uticajem političkih faktora
• konačan broj dela zavisi od načina prikupljanja i obrade podataka
• manipulisanje podacima 
  • služe se ovim podacima da bi obuhvatili zahtev za hitnim ekipiranjem snaga i nabavkom tehničkih sredstava – svesno naduvavanje
  • falsifikovanje podataka povećanjem broja rasvetljenih kd – u cilju povećavanja efikasnosti
  • čišćenje fioka – kada se jednom počiniocu koji vrši neko delo a policija mu pripiše sva takva dela nevezano što ih on nije izvršio

Nedostaci evidencija ostalih organa formalne socijalne kontrole:

• bilo koji model predstavljanja kriminaliteta da izaberemo evidencija je manjkava
• figuriraju pravne kategorije, zanemaruju se ostali aspekti dela
• dela imaju isti numerički izraz bez obzira na težinu
• ako su predviđene raznorodne radnje u istom članu nemoguće je razlučiti koja je radnja
• vremenska dimenzija je određena vrlo uslovno
• na podatke snažno utiče delatnost zakonodavca
• podaci se falsifikuju iz ideoloških ili ekonomskih razloga
• nepouzdanost odgovora na pitanje koje su prave dimenzije kriminaliteta
  • velike mase izvršenih a statistikama neregistrovanih dela

Istraživač u kriminologiji teži da izračuna meru povezanosti kriminaliteta i drugih pojava kao varijabli.

Neophodno je da utvrdi

• postoji li uopšte veza između njih
• veličinu ili snagu povezanosti i
• prirodu odnosa

Merenjem međuodnosa između dve ili više varijabli ili metodom korelacije se utvrđuje stepen njihove povezanosti.

Numerički izraz mere vezivanja prema Pearsonsovom koeficijentu korelacije pokazuje potpunu korelaciju kada ima vrednost +1 ili -1

U oba slučaja radi se o istoj vrednosti a znak ispred ukazuje na smer korelacija a ne njenu snagu.

Ako je pozitivna korelacija obe varijable rastu ili obe opadaju

A kada je negativna ili inverzna jedna raste a druga opada.

Druga krajnost je koeficijent korelacija sa vrednošću 0 i ona ukazuje na nepostojanje međusobne povezanosti istraživanih pojava.

Iz postojanja korelacije se sa izvesnošću može zaključiti da samo dve pojave kovariraju, ne mogu se utvrditi uzročne veze već samo simetričan odnos varijabli.

Podaci koje sadrže statističke evidencije

Kriminalitet u statistikama organa pravosuđa je predstavljen nizom apsolutnih i relativnih brojeva.

Apsolutnim brojevima su prikazani podaci o:

• delima – ukupan broj dela, broj izvršenih dela iz određene grupe, karakteristike dela
• učiniocu – godine života, pol zanimanje, školska sprema itd
• samom postupku – trajanje, pritvor
• vrstama sudske odluke – sankcije

Njihovim dovođenjem u vezu s drugim podacima je moguće utvrditi njihove odnose – izražava se relativnim brojevima:

• trendovi kriminaliteta
  • upoređivanjem apsolutnih pokazatelja ukupnog ili kriminaliteta određene vrste u različitim vremenskim periodima
• kvota kriminaliteta
  • ukupan broj izvršenih dela u godini podeliti sa 100.000
• kvota osuđenih lica i
  • odnos broja lica koja su u određenom razdoblju oglašeni krivim i 100.000 stanovnika istog uzrasta
• časovnik zločina
  • ukupan broj dela određene vrste na jednom području izvršen u godini dana podeli se sa vremenskim jedinicama i dođe se do podataka na koliko se sekundi, minuta ili sati izvrši takvo delo

Ovi podaci ukazuju na rasprostranjenost kriminaliteta u datoj sredini

Koncipiranje teorija se oslanja na ta saznanja, zatim predlozi rešenja i slika o razmerama i strukturi

Klinički metod proučava pojedinačnog prestupnika ili njihove manje grupe i okrenut je izdvajanju ličnih osobina kao psiho-organskog jedinstva.

Uzimaju se u obzir nasledni, konstitucionalni, medicinski, psihološki i psihijatrijski kao i psiho-socijalni činioci koji deluju na pojedinca i mikrosocijalni koji neposredno deluju.

Ovaj metod je u neposrednoj vezi sa izgradnjom odgovarajućeg tipa tretmana.

Dva aspekta kliničkog metoda:

• kliničko ispitivanje – zadatak je da obezbedi podatke koji se tiču pojedinca kako bi mu se odredila terapija
• primena terapije

Posebni metodi kojima je trebalo odrediti opasnost budućeg kriminalnog ponašanja:

• šeme prognostike
  • Schid, Maywerk i Schwaab
    • 1. faza – 15 antropoloških i socijalnih činilaca kod delinkventa
      • antropološki – nasledna mana, psihopatija, alkoholizam, kriminalitet kod predaka
      • socijalni – rđavo vaspitanje, neuspeh u školovanju i na radu, kriminalitet pre 18te, brz povrat i međumesni kriminalitet
    • 2. faza – proučavanje preddelinkvenata
      • odredio je ko koliko ovakvih obeležja poseduje i klasirao prema broju osobina, izračunao potom procenat povrata
      • grupe bez ovih osobina 3% povratnika, od 12-15 pobrojanih obeležja povrat je iznosio 100%
• tablice predviđanja
  • Eleanor i Sheldon Glueck
  • zadatak im je bio da izgrade instrumente da već na polasku u školu selektuju potencijalne učinioce
  • posmatrali su 500 delinkvenata i 500 nedelinkvenata ali bez ijedne druge različite osobine
  • odredili su tri grupe činioca koji su se ticali društvenih uticaja, psihčkih osobina i mentalnog zdravlja
  • tri serije tablica tako što je svako od dece prema osobinama svstano u neku od grupa prema verovatnoći
  • rezultati pokazuju da međusobno slaganje tablica ne prelazi 70%

Veliki broj grešaka osporavaju vrednost ovakvih predviđanja

Postoje situacije u kojima je neophodno predvideti buduće ponašanje – prilikom otpuštanja sa izdržavanja kazne na primer

U poslednje vreme raste potreba za proučavanjem faktora rizika naročito kod maloletnika.

Anamnestički metod

Anamnestički pristup koristi sredstva kao što su životne istorije, posmatranje i posmatranje sa učestvovanjem.

Metod proučavanja životne istorije sadrži obično analizu pisama, dnevnika biografija i autobiografija, kao i dubinske intervjue ili posmatranje jednog ili više reprezentativnih subjekata. Prvi primeri studija Shaw o kradljivcima usnulih i pijanih žrtava, i Sutherland o profesionalnom lopovu

Posmatranje i posmatranje sa učestvovanjem unose iskustva iz prve ruke, poseban značaj ima posmatranje sa učestvovanjem koje su razvili pripadnici Čikaške škole u proučavanju devijantne subkulture.

Svesituacioni metod – kombinacija posmatranja s učestvovanjem i eksperimenta – Armand Mergen

Faze svesituacionog metoda:

• posmatranje pri kome istraživač živi u grupi kao prihvaćeni član
• prikuplanje i uvid u podatke iz zvaničnih evidancija, postojeće literature i razgovora
• dobijeni rezultati su koordinisani i mogu se kasnije koristiti u terapeutske i eksperimentalne svrhe

Ocena metoda:

• kritika zamera da pojedinci i grupe ne moraju biti reprezentativni za čitavu populaciju kojoj pripadaju
• traju dugo pa mogu dovesti do neprijatne upletenosti istraživača
• negde su ipak ovi metodi nezamenljivi
  • kriminalci nisu pogodni izvori informacija o delima
  • još je teže doći do podataka o organizaciji i strukturi tajnih kriminalnih i devijantnih grupa
• problem etičke dimenzije
  • objavljivanje saznanja o grupi koja je tajno posmatrana je špijuniranje
  • ako istraživač otkrije da posmatra grupu nastaje opasnost da njeni članovi izmene svoje ponašanje – Hawthorne efekat – promena same opservirane pojave
• ne treba zaboraviti da se radi o obliku manipulacije ljudima

Cilj istorijskih studija je pre svega pronicanje u prave razloge pojave niza instituta i rešenja koja savremeni krivičnopravni mehanizmi koriste.

Prva takva istraživanja odnosila su se na period velikih ekonomskih lomova koji obeležavaju 18  i rani 19 vek kada se dobar deo zločina mogao shvatiti kao izraz bunta protiv oduzimanja imovine ranijim sopsvenicima.

Težište interesovanja se kasnije prenosi na nasilnička dela protiv pojedinca i odnosom polova i kriminaliteta, različitom tretmanu polova i ulozi pola u razumevanju kriminaliteta.

Objašnjeno je formiranje slike maloletnog delikventa i kako se u 19. veku shvatanje prestupnika kao moralno inferiornog promenilo u tretiranje kao mentalno deficijentnog.

Analiza statističkih podataka u ranijem vremenu koji su dopunjeni podacima do kojih su istraživači sami došli. Lily i Thomson proučavaju rasističku kaznenu politiku američkih vojnih sudova.

Garland je proučavao 4.000 registrovanih slučajeva zvanično registrovanih linčovanja Amerikanaca afričkog porekla.

Anthony Marx je upoređivao pravosudni tretman afroamerikanaca u SAD, Južnoj Africi i Brazilu – istorijsko komporativno istraživanje.

Komporativne studije

Upoređivanje je metod kod koga poredimo pojedince, grupe, institucije, kulture, geografska područja i vremenske periode pod pretpostavkom da su posmatrane jedinice uporedne odnosno da se međusobno razlikuju u manjem broju osobina.

Kroskulturno poređenje je komporacija različitih kulturnih i društvenih tipova.

Krosregionalna analiza je poređenje različitih područja ili socijalnih grupa u odnosu na jednu varijablu u istom vremenskom razdoblju.

Dijk ukazuje da postoji usavršavanje krosnacionalnih pregleda stanja kriminaliteta potreba našeg vremena.

Današnji svet je globalno selo, pa stanje kriminaliteta ne može ostati nacionalni problem. Više tipova kriminaliteta ima međunarodne dimenzije, tržište narkotika, seksualnih usluga i ilegalna trgovina oružjem

Podaci o rizicima viktimizacije i raširenosti korupcije se uzimaju u obzir od strane potencijalnih investitora i od strane pojedinca pri poslovnim i turističkim putovanjima.

Kriminolozi koriste činjenice iz kroskulturnih i krosregionalnih analiza za testiranje uticaja mikro i makro faktora kriminaliteta u različitim sredinama.

Komporativna kriminologija je grana kriminologije koja predstavlja rezultat primene metoda upoređivanja zločina i njegove kontrole u različitim kulturnim i nacionalnim sredinama.

Studije predviđanja

Predviđanje ili predikcija predstavlja jednu od najproduktivnijih istraživačkih strategija u kriminologiji prema nekim mišljenjima.

Ovde se ne bavimo realnim crtama proučavane pojave već na osnovu poznavanja tih crta i drugih znanja pristupamo njenom predviđanju.

Koristimo pri tome sledeće metode: statističke, matematičke, kibernetičke, metode ekstrapoliranja, sistematizovane obrade, ekspertske ocene i drugo.

Svi slučajevi u kojima dolaze u obzir primene metoda prognoziranja mogu se svesti u osnovi na:

• predviđanje zločina kao individualnog kriminalnog ponašanja i
• prognostici kriminaliteta kao masovne pojave

Bez obzira na teorijski pristup, moramo se izričito ili prećutno opredeliti o nekim filozofskim pitanjima kao na ono o slobodi volje.

Dobro predviđanje počiva na:

• dobroj identifikaciji faktora predviđanja i kriterijuma validnosti predviđanja
  • Prediktori su varijable čije proučavanje i praćenje omogućava da predvidimo buduće ponašanje pojedinca odnosno kretanje kriminaliteta.
  • Kriterijumi validnosti predviđanja nisu isti kod pojedinačnog i masovnog ali se najčešće koriste podaci u zvaničnim evidencijama
  • problem je uticaj tamne brojke kriminaliteta
• da je na pravi način određeno vreme za koje se predviđanje vrši
  • problem je kad se vremenski period mnogo skrati da se ne stignu registrovati izvršena krivična dela u statistikama

Etičke dileme:

• principijelni razlog osporavanja – a priori odbacuje ove zahvate jer sumnja u moralnu opravdanost
• osporavanje zbog nedovoljne pouzdanosti
  • izraz nezadovoljstva stepenom verodostojnosti koja se postizala i može biti podsticaj za usavršavanje zahvata i tehnika

Studije samooptuživanja se sprovode tako što se licima odabranim da predstavljaju uzorak postavljaju pitanja da li su izvršili neko krivično delo koje nije registrovano u evidencijama kriminaliteta.

Mogu se sprovesti putem intervjua i anketiranjem.

Moguće je utvrditi njima jedan broj dela koja ostaju nepoznata: zločine bez žrtava, lična krivična dela, dela ugrožavanja, delikti protiv dece i osoba koje nisu u stanju da prijave da su viktimizovane

Studije o žrtvama imaju logiku da član porodice koja je izabrana kao uzorak daje odgovor na pitanje da li je on ili neki od članova njegove familije bio žrtva krivičnog dela i da li je delo prijavljeno policiji.

Odsustvo prijave isključuje podršku žrtvi, čini problematičnom inicijativu za prevenciju kriminaliteta, i tačnu analizu njegove prostorne distribucije.

Pozitivna posledica je ograničenje za nepotrebno angažovanje pravosuđa.

Dosta oštećenih propušta da se policiji obrati i zbog predstave o njenoj nesposobnosti ili nezainteresovanosti da se stvarno angažuje u progonu učinilaca dela kojima su viktimizovani.

Međunarodni pregled žrtava je pod pokroviteljstvom holandskog ministarstva pravde organizovao Jan van Dijk sa saradnicima, a cilj je bio da utvrdi iskustva građana više evropskih i vanevropskih država sa kriminalitetom.

Ocena metoda za izučavanje tamne brojke

Nekoliko problema:

• iskrenost dobijenih odgovora
• mogućnost ispitivanog da pruži prave podatke
• kritike načina izbora respondenata jer ne obuhvata koji nas najviše zanimaju
• odnos ispitivača i ispitanog
• selekcija kažnjivih radnji koju ispitivač vrši u upitniku
• nemogućnost da utvrde neke vidove kriminaliteta
• pouzdanost ovih istraživanja i vrednosti na njima zasnovanog zaključivanja

Da bi se utvrdila pouzdanost istraživanja, Clarke i Tifft su ispitanike podvrgavali poligrafskom ispitivanju kako bi utvrdili govore li istinu. Istu svrhu je imalo i ispitivanje informatora koji su bili upoznati sa njihovim vladanjem – unutrašnja triangulacija metoda.

Mnogi smatraju da se ne možemo potpuno pouzdati u rezultate ovakvih studija. To je i razlog izvesnog pada njihove popularnosti.

 

Quetelet je sav kriminalitet podelio na:

1. poznata dela čiji su učinioci otkriveni
2. registrovana dela čije izvršioce ne poznajemo
3. za zvanične organe potpuno nepoznati kriminalitet

Ferri je podelio na:

• poznate sudu
• poznate policiji
• stvarni kriminalitet

Zvanično neregistrovana a izvršena dela Francuzi i Italijani označavaju tamnom brojkom, u nemačkoj literaturi se sreće izraz tamno polje, a u anglosaksonskoj latentni, skriveni kriminalitet

Tamna brojka je razlika između stvarno izvršenog i zvanično evidentnog kriminaliteta.

Sivi broj čine sva prijavljena dela koja nisu rasvetljena.

Schneider daje sledeću klasifikaciju:

• apsolutno tamno polje – ukupnost kažnjivih dela koja su stvarno izvršena ali nisu poznata
• relativno tamno polje – dela koja su poznata ali nisu rasvetljena i nisu optuženi odnosno osuđeni počinioci
• tamno polje kriminalnih karijera – dosta osuđenih lica učinilo je mnogo veći broj dela nego što je moglo biti dokazano

Najveći deo neregistrovanog kriminaliteta čine dela protiv imovine, naročito lakša, dela pod određenim okolnostima i ona koja nazivamo kriminalni parazitizam – gde su žrtve migranti, deca, žene, deo između srodnika i bračnih odnosno vanbračnih parntera

Indeks prikrivanja zavisi od vrste zločina (Ponti). Indeks prikrivanja je najniži kod ubistva, zatim raste preko razbojništva prevare do sitne krađe kod koje je najviši.

Uzroci koji dovode do praznina i nedostataka službenih evidencija, dve grupe činilaca:

• one koje utiču na građane da prijave policiji – kako su doživeli delo i krivca, verovatnoća političke akcije, stav prema policiji
• one koje se tiču rada policije – ograničenost njenih mogućnosti da deluje i stereotipa koje je razvila da bi odredila šta će se evidentirati kao zločin a šta ne

Podela faktora koji doprinose skrivenom kriminalitetu (Ponti):

• tip dela – neka je prosto teško rasvetliti
• neprijavljivanje dela od strane žrtve
• držanje organa formalne socijalne kontrole – organi zbog kadrovskih i drugih razloga nisu najčešće osposobljeni da otkriju deo krivičnih dela iz oblasti ekonomije, finansija, preduzetništva, nezakonitosti u radu multinacionalnih kompanija itd
• svojstva izvršioca dela – manje šanse da budu prijavljeni imaju očevi porodice u odnosu na neženje, stare, žene, maloletnike
  • lica sa privilegovanim statusom – broj neotkrivenih dela veoma visok

Dve vrste podela metoda u kriminologiji: prema prirodi podataka i prema načinu pristupanja predmetu

Prema prirodi podataka: 

1. metodi za ispitivanje kvalitativnih i kvantitativnih podataka 
   • deo pojava koja su predmet kriminologije može se meriti pa su tako prilagođeni metodi. 
     • kvantitativna kriminologija je posebno razvila statističku analizu, a u okviru nje statistiku veza
   • kvalitativne pojave se ne mogu numerički izraziti što je poslužilo kao osnov za konstituisanje kvalitativne kriminologije
2. pojedinačnih i društvenih
   • potreba da se za istraživanje kriminologije koriste i metodi za izučavanje pojedinačnih ali i društvenih podataka
   • nema opravdanja za favorizovanje bilo kog od njih
3. prošlih i sadašnjih
   • kriterijum je vremenski period na koji se podaci odnose
   • prošle podatke ispituje istraživanje društvene istorije
   • sadašnje registrovani tekući kiminalitet
4. primarnih i sekundarnih
   • primarni su podaci sakupljeni u sklopu kriminoloških istraživanja
     • intervjui, eksperimenti i posmatranja su istraživačke tehnike
   • sekundarne podatke čine zapažanja prikupljena od drugih pojedinaca službi sa drugim ciljevima od onih koje rukovode istraživača
     • mogu biti kvantitativne i kvalitativne prirode

Prema načinu pristupanja predmetu:

Najbolje je poći od početne odredbe metoda kao načina na koji se proučava jedan deo stvarnosti i klasifikovati ih prema načinu na koji pristupaju predmetu proučavanja:

1. individualistički pristup – proučava predmet istraživanja kao specifičnu neponovljivu celinu – metod izučavanja pojedinačnih slučajeva
2. globalistički pristup – strategija istraživanja koja polazi od potrebe da se predmetu proučavanja priđe kao klasi, vrsti, koja sa sličnim pojavama ima zajedničke crte – statistički metod
3. metodi srednjeg obima – predmetu ne pristupaju ni kao individualnoj pojavi niti nastoje da je posmatraju kao deo totalne pojave

Fernando Mantovani je podelio sve metode u tri velike grupe:

• one koji su namenjeni individualnom istraživanju i koji su u okrilju kliničke kriminologije
• statističko ispitivanje masovnih pojava
• istraživanje putem uzoraka

Metod (methodos = put ) je ukupnost teoretskih spoznaja i tehničkih postupaka koje, u cilju omogućavanja novih saznanja koristimo pri istraživanju predmeta.

Dva elementa metoda:

• saznanja o delu stvarnosti koji se proučava i logička pravila koja to proučavanje usmeravaju
• tehnike koje se koriste u istraživanju

Metodologija je deo logike koji se bavi proučavanjem saznajnih metoda odnosno opisom različitih postupaka i izučavanjem njihove zasnovanosti, dometa i vrednosti.

Pojam i vrste naučnog istraživanja

Naučno istraživanje su svi na naučnoj metodologiji zasnovani postupci čiji je cilj potpunije upoznavanje predmeta proučavanja.

Bitne crte naučnog istraživanja:

• originalnost
• teorijska zasnovanost
• sistematičnost
• mogućnost uopštavanja
• etičnost

Istraživanja kriminoloških nauka imaju neke specifičnosti:

1. pojave koje su protivzakonite
2. akademsko znanje istraživača i sposobnost interpersonalne komunikacije
3. mnoštvo istraživačkih postupaka preuzeto iz srodnih disciplina

Cilj je ostvarenje nekog od zadataka:

• da se neka pojava objasni
• da se opiše
• da se objasni mehanizam nastanka fenomena
• da se izvrši evaluacija prakse i politike delovanja

Vrste istraživanja (fundamentalna):

• eksplikativna – utvrđuju naučne zakone u oblasti i uzročne vezr između pojava
• deskriptivna – opis pojava
• strukturalna – sastav predmeta
• predikativna – predviđanje daljeg razvoja pojave
• eksplorativna – probna
• panel – verifikacija prethodnih rezultata
• metodološka – validnost postupka

Postoje i primenjena gde je cilj rešenje jednog posebnog problema.

Evaluativna istraživanja

Eval. istraživanja se bave proučavanjem naučne vrednosti sredstava borbe protiv kriminaliteta i iznalaženjem novih pogodnijih antikriminalnih mera. Njima se vrši ocena i vrednovanje rezultata organa pravosuđa.

Tri rešenja ko može da ga sprovede:

• istraživanje u kući – izvode istraživači same ustanove zadužene za sprovođenje mera
  • nema problema sa uspostavljanjem saradnje sa zaposlenima
  • rezultatima se manje veruje
• nezavisni istraživači
  • rezultatima se veruje ali ima problema sa saradnjom
• angažovanje istraživača
  • pomiruje suprotnosti

Pri oceni rezultata treba uzeti u obzir:

• svrhu uvođenja određenih mera i postupaka
• okolnosti u kojima se primenjuju i uticaj činilaca
• pouzdanost primenjenih istraživačkih tehnika
• kriterijume korišćene za ocenu delotvornosti mera

Postupak naučnog saznanja

Postupak naučnog saznanja je planski, na saznanjima metodologije zasnovan sistematski zahvat.

Faze postupka:

• određivanje predmeta i cilja istraživanja i postavljanje polazne pretpostavke
  • hipoteza – odgovor na neki problem i bitno je da bude jednostavna i proverljiva
• izrada istraživačkog plana
  • istraživačke strategije:
    • eksperimentalna i neeksperimentalna
    • transverzalna i longitudinalna
    • individualistička, globalistička ili strategija uzorkovanja
    • kvalitativna i kvantitativna
    • uporedna, istorijska i prognostička
• prikupljanje činjenica, njihova obrada i tumačenje
  • Činjenice su konkretni objektivni događaji iskustvenog karaktera koje, pod određenim uslovima može opaziti svaki posmatrač normalnih čula koji je tokom opažanja uspeo da isključi svoja predubeđenja, afekte, interese i druge iracionalne faktore.
  • prikupljanje se vrši posmatranjem u širem smislu
  • obrada podataka se vrši kako bi se ovi podatci razvrstali
  • tumačenje sledi posle njihove obrade
• naučna interpretacija i utvrđivanje pravilnosti
  • dva načina:
    • utvrđivanje naučnih zakona, odnosno otkrivanje uzročnih veza između pojave koju proučavamo i spoljnjeg sveta kao i između samih njenih delova – naučno objašnjenje
      • prvo se između dve pojave – uzroka i posledice – utvrđuje postojanje veze
      • zatim se proverava njihov vremenski sled
      • i na kraju se otklanja mogućnost uticaja rivalskog kauzalnog faktora
    • provera hipoteze se vrši na načine slične logičkim i metodološkim postupcima za utvrđivanje kauzalnih veza
• proveravanje dobijenih rezultata
  • verifikacija je neizbežna jer čak i ako izostane, verifikacija se vrši u istraživanjima koja slede

 

Proučavanje vremenskih serija podrazumeva da se podaci o različitim slučajevima ili ljudima prikupljaju u određenim vremenskim razmacima.

Pravo longitudinalno ispitivanje ima za cilj proučavanje karakteristika ponašanja i promena u stavovima iste grupe ljudi tokom dužeg vremenskog perioda.

To može biti grupa vršnjaka (kohorta) ali ne mora.

Po osnovu vremenske usmerenosti, dva oblika longitudinalnih studija:

• prospektivne – prikupljaju podatke o pojedincima koji čine uzorak, prateći ih u godinama koje dolaze
• retrospektivne – započinju u trenutku kad se zbiva događaj koji nas interesuje i proučavamo njegovu genezu u vremenu

Poznati primeri:

1. Kembridž-somervilska studija o razvoju maloletničke delinkvencije
   1. zadatak je bio da utiče na sprečavanje delinkvencije i da razvije stabilne karakterne crte ličnosti maloletnika
   2. cabotov plan za uporedno praćenje nekoliko stotina dečaka u razdoblju od 10 godina
   3. nije sprovedeno po planu pa se rezultati tumače oprečno
2. Wolfgang istražuje maloletnike koji su bili uhapšeni pre 18. godine u Filadelfiji

Problemi:

• nije lako održati posmatranu grupu na okupu dok traje istraživanje
• pribavljanje sredstava za finansiranje
• otpor organa represije
• mogućnost povrede ljudskih prava
• efekat prvog ispitivanja – uticaj ispitivača koji se kasnije ponavlja
• efekat proteka vremena – zamagljuje objašnjenje promena u ponašanju
• halo efekat – predrasude koje utiču na istraživačevo tumačenje

Eksperiment

Eksperiment je vid posmatranja pojava u naučne svrhe pri kome se uslovi čije dejstvo proučavamo drže u najvećoj mogućoj meri pod kontrolom eksperimentatora.

Kontrolisani ekspreiment čini niz radnji kojima se pojave ili pojedinci razvrstavaju u dve grupe. Potrebno je dostići najveću moguću podudarnost između grupa. Zatim se u eksperimentalnu grupu uvodi činilac čije nas dejstvo interesuje dok u drugoj grupi – kontrolnoj on ne deluje.Logika je da će se variranjem tog faktora i praćenjem promena u eksperimentalnoj grupi pod uslovom da u obe dejstvo svih drugih činilaca držimo pod kontrolom razlike moži da tumačimo dejstvom nezavisno promenljive.

Problem ujednačavanja grupa i održavanje svih ostalih uslova u stalnom intenzitetu dovodi do izvođenja neke vrste eksperimenta u laboratorijskim uslovima. Nisu oslobođena prigovora te njihova validnost može biti samo interna. Međutim zbog stvaranja veštačkih uslova sporno je mogu li se zaključci uopštavati.

Eksperiment u prirodnim uslovima se preduzima radi posmatranja uticaja promena u oblasti prevencije i suzbijanja kriminaliteta na ponašanja prestupnika.

Primedbe etičkog karaktera – veštačko izazivanje zločina ne dolazi u obzir.

Ako kažemo da izvodimo opit  rizikujemo da se ponašaju neprirodno (Hawthorne efekat), ako to ne učinimo dovodimo ih u ponižavajuće situacije.

Placebo efekat je povezan sa autosugestijom. To je naziv preuzet iz medicinskih istraživanja u kojima je eksperimentalnoj grupi data supstanca čije dejsto može dovesti do izlečenja a kontrolnoj je podeljena neutralna materija – placebo. Veći broj kontrolne grupe izjavio je da se znatno bolje oseća posle uzimanja leka.

Kriminolozi radije koriste druge metode nego eksperiment.

Metod proučavanja dokumenata za objekat ima svaki pisani dokument.

Tri klasifikacije takvih pismena (Tim May):

• primarne, sekundarne i tercijarne
  • primarne je zabeležio sam posmatrač
  • sekundarne je neko drugi
  • tercijarne pomažu da se dođe do daljih podataka
• javni i privatni dokujmenti – razlika je u dostupnosti istraživaču
• traženi i netraženi

Ficdžerald i Fox pominju potencijalne teškoće i probleme:

• onaj ko beleži događaje to često radi selektivno
• službenička aljkavost može dovesti do upisivanja pogrešnih činjenica
• pogrešna interpretacija dokumenata
• informacije nadležnih državnih organa mogu biti subjektivne

Analiza sadržaja i meta-analiza

Analiza sadržaja je istraživačka tehnika namenjena sistematskom utvrđivanju učestalosti kojom se specifične ideje, koncepti ili izrazi koriste u međuljudskoj komunikaciji.

Sadržaj se odnosi na značenje i vrednosti kao duhovne kategorije, reči, fotografije, simbole, tekstove pesama i sl.

Analiza je naziv za nis procedura kojima se vrši evaluacija informacija.

Smatra se da je analiza sadržaja najadekvatniji metodološki postupak u tri situacije:

1. kada je potrebno analizirati ogromnu masu informacija
2. kod istorijskih studija
3. kada treba razotkriti namerne i nenamerne poruke

Dobre strane:

• najmanje uznemiravaju one koje želimo da posmatramo
• malo koštaju
• istraživanja traju relativno kratko

Nedostaci:

• teško odrediti reprezentativan uzorak
• relativna nepouzdanost
  • ako informacija o događaju nije snimljena i prikazana nećemo je ni obuhvatiti analizom sadržaja

Meta-analiza je posebna statistička obrada velikog broja članaka i istraživanja koji se odnose na isti kriminološki problem.

• proučavanje stotina slučaja uznemiravanja poznatih ličnosti ili
• proučavanje nasilničkih dela izvršenih od strane alkoholičara i narkomana o kojima je pisala štampa u dužem vremenskom periodu

 

Tehnika uzoraka sastoji se u izboru jedne zajednice, sastavljene od pojedinaca ili grupa, kako bi se rezultati do kojih se došlo njihovim ispitivanjem mogli uopštiti na širu populaciju.

Tri nivoa pojava:

1. prvi nivo proučavana populacija čije karakteristike želimo da upoznamo – target population 
   • recidivisti, seksualni prestupnici, maloletničke bande i sl
2. drugi je okvir uzorka – sampling frame – pojedinci ili grupe koje ćemo kao uzorke proučavati
3. treći je uzorak – sample

Ovo je vid nepotpune indukcije i nepotrebno je da jedinke budu u pravom smislu predstavnici te grupe.

Reprezentativnost zavisi od dva činioca:

• brojnosti i prirode uzorka
• način njegovog izbora

Priroda i osobina posmatranih pojava pokazuju koji će uzorak biti primenjen:

• slučajni uzorak
  • svaka pojedina pojava koja ulazi u okvir uzorka ima podjednake šanse da bude izabrana
• stratifikovani uzorak
  • pojave koje sačinjavaju ram uzorka se podele na osnovu bitnih osobina na slojeve, strate, čime se smanjuje greška u uzorku
• narastajući uzorak – snowball
  • sam respondent preporučuje one koje bismo dalje mogli ispitivati
• kvota uzorak
  • koristi se pri ispitivanju stavova javnog mnjenja i u tržišne a ne u naučne svrhe

Odnos između uzorka i njegovog okvira:

• sve jedinice koje čine okvir uzorka se ispituju ili
• zasnovano na malobrojnim uzorcima

Ispitivanje straha od kriminaliteta

Ispitivanjem se pomoću pitanja koja ispitivač postavlja usmeno (intervju) ili pismeno (anketa) želi doći do stavova, mišljenja – najopštije sadržaja svesti respondenata.

Intervju:

• personalizovan i pruža mogućnost međuuticaja istraživača i intervjuisanog
• nemoguće postići anonimnost
• omogućava prilagođavanje pitanja odgovorenim i izmenu unapred predviđenih pitanja
• broj neodgovorenih pitanja viši je kod ankete

Anketa:

• fiksirani, otvoreni ali i oba modela – mešoviti
• mogu biti bez kontakta između anketara i anketiranih ili uz neposredni kontakt
• dva zahteva pri sastavljanju dobrog upitnika:
  • izbeći svaku mogućnost da izazovemo konfuziju
  • osećaj empatije – perspektiva anketiranog lica

Intervjui mogu biti:

• nestrukturisani – slobodan razgovor na unapred zamišljene teme
• strukturisani – strogo pridržavanje unared previđenih pitanja
• fokusirani – kod koga je cilj istaživača da pronikne što dublje u stanje u kome se respondent nalazi
  • dubinski – gde se ispituje životna istorija prestupnika dok su na izdržavanju kazne i promenama do kojih je u međuvremenu došlo

Ispitivanje straha od kriminaliteta je započeto sa razvojem viktimologije i cilj je utvrditi razmere straha građana od zločina i proniknemo u neke od činilaca takvog stanja.

Mark Warr i Mark Stafford su sproveli prvo takvo istraživanje. Na njihovim iskustvima zasnovano je i najpoznatije istraživanje na Univerzitetu Severnog Ilinoisa, telefonskim intervjuisanjem građana.

Intervjuisan je 1101 Amerikanac stariji od 17 godina. Svakom od njih je postavljeno preko 70 pitanja po psihološkom redosledu:

• prva su imala funkciju zagrevanja ispitanog za ključne teme a poslednja hladjenje 
• traženo je da skaliraju svoje osećanje straha od zločina 
• pitanja o tome šta ih najviše ugrožava, koliko se osećaju sigurno, kolika je verovatnoća da će im se desiti neki događaj
• podaci o ličnoj viktimizaciji a i ljudi u susedstvu

 

Brojka preuveličavanja – fantomski kriminalitet ili preterivanje u evidencijama

Tri razloga zašto dolazi do ovog preuveličavanja:

• nevina lica mogu biti optužena i osuđena za zločine koje nisu izvršili
  • priznaju krivicu za manja dela jer je to način da izađu iz pritvora
  • posledica instituta pregovaranja o krivici – plea bargaining
• oblast normativnog
  • podela delikata na zločine, prestupe i istupe su jasni kriterijumi razlikovanja
  • ako nema podele, može se desiti da neka radnja bude bez osnova svrstana u kd
• povremene kampanje
  • angažovanje organa formalne društvene kontrole dovodi do povećanja broja učinilaca pred pravosuđem

Naduvavanje problema je deo fine manipulacije kojoj je javnost izložena.

Značaj i primene statistike u kriminologiji

Prividna egzaktnost i objektivnost dovode do primene statistike u svim oblastima koje se daju kvantifikovati.

Po mnogim autorima u kriminologiji statistika ima neprocenjiv značaj. Drugi pak pripadaju kvalitativnoj kriminologiji pa negiraju značaj proučavanja masovnih pojava.

Najviše autora smatra da je treba koristiti ali moramo imati u vidu njenu ograničenost i greške do kojih može doći.

Statističke pravilnosti su samo okvirne i približne i pre deskripcija nego eksplikacija, zbog čega omogućava približno predviđanje u masi, a ne za konkretnu pojavu.

Kriminologija treba da razvija one postupke koji služe korigovanju nedostataka zvaničnih evidencija.

Moramo biti svesni:

• da su podaci u statistikama pokazatelji kako građani i zvanični organi odgovaraju na zločin nego što su indikatoro ukupnosti štetnih ponašanja
• da će nam stvarnost ostati jednim delom nepoznata

Triangulacija – najširi smisao je posmatranje iste pojave iz više uglova.

Savremena istraživanja u kriminologiji se zasnivaju na pluralizmu postupaka i koncepcija.

Triangulacija u užem smislu je upotreba dva ili više metoda za prikupljanje činjenica – angažovanje najmanje dva istraživača u istom projektu kako bi se izbegle greške koje su posledica njihovih predrasuda ili jednostranosti.

Unutrašnja triangulacija postoji kada se u okviru istog zahvata kombinuju različite tehnike prikupljanja činjenica.

Spoljašnja triangulacija je upotreba raznovrsnih metoda istraživanja za proučavanje istog predmeta.

Denzin – naslanjajući se na rad Webba, daje širu definiciju po kojoj je triangulacija upotreba različitih strategija u istom istraživanju kako bi se obuhvatio što širi krug aspekata i dimenzija predmeta istraživanja, njegovi rezultati učinili proverljivim, a pojava koju izučavamo bila objašnjena potpunije.