Pravnik

Klinički metod proučava pojedinačnog prestupnika ili njihove manje grupe i okrenut je izdvajanju ličnih osobina kao psiho-organskog jedinstva.

Uzimaju se u obzir nasledni, konstitucionalni, medicinski, psihološki i psihijatrijski kao i psiho-socijalni činioci koji deluju na pojedinca i mikrosocijalni koji neposredno deluju.

Ovaj metod je u neposrednoj vezi sa izgradnjom odgovarajućeg tipa tretmana.

Dva aspekta kliničkog metoda:

• kliničko ispitivanje – zadatak je da obezbedi podatke koji se tiču pojedinca kako bi mu se odredila terapija
• primena terapije

Posebni metodi kojima je trebalo odrediti opasnost budućeg kriminalnog ponašanja:

• šeme prognostike
  • Schid, Maywerk i Schwaab
    • 1. faza – 15 antropoloških i socijalnih činilaca kod delinkventa
      • antropološki – nasledna mana, psihopatija, alkoholizam, kriminalitet kod predaka
      • socijalni – rđavo vaspitanje, neuspeh u školovanju i na radu, kriminalitet pre 18te, brz povrat i međumesni kriminalitet
    • 2. faza – proučavanje preddelinkvenata
      • odredio je ko koliko ovakvih obeležja poseduje i klasirao prema broju osobina, izračunao potom procenat povrata
      • grupe bez ovih osobina 3% povratnika, od 12-15 pobrojanih obeležja povrat je iznosio 100%
• tablice predviđanja
  • Eleanor i Sheldon Glueck
  • zadatak im je bio da izgrade instrumente da već na polasku u školu selektuju potencijalne učinioce
  • posmatrali su 500 delinkvenata i 500 nedelinkvenata ali bez ijedne druge različite osobine
  • odredili su tri grupe činioca koji su se ticali društvenih uticaja, psihčkih osobina i mentalnog zdravlja
  • tri serije tablica tako što je svako od dece prema osobinama svstano u neku od grupa prema verovatnoći
  • rezultati pokazuju da međusobno slaganje tablica ne prelazi 70%

Veliki broj grešaka osporavaju vrednost ovakvih predviđanja

Postoje situacije u kojima je neophodno predvideti buduće ponašanje – prilikom otpuštanja sa izdržavanja kazne na primer

U poslednje vreme raste potreba za proučavanjem faktora rizika naročito kod maloletnika.

Anamnestički metod

Anamnestički pristup koristi sredstva kao što su životne istorije, posmatranje i posmatranje sa učestvovanjem.

Metod proučavanja životne istorije sadrži obično analizu pisama, dnevnika biografija i autobiografija, kao i dubinske intervjue ili posmatranje jednog ili više reprezentativnih subjekata. Prvi primeri studija Shaw o kradljivcima usnulih i pijanih žrtava, i Sutherland o profesionalnom lopovu

Posmatranje i posmatranje sa učestvovanjem unose iskustva iz prve ruke, poseban značaj ima posmatranje sa učestvovanjem koje su razvili pripadnici Čikaške škole u proučavanju devijantne subkulture.

Svesituacioni metod – kombinacija posmatranja s učestvovanjem i eksperimenta – Armand Mergen

Faze svesituacionog metoda:

• posmatranje pri kome istraživač živi u grupi kao prihvaćeni član
• prikuplanje i uvid u podatke iz zvaničnih evidancija, postojeće literature i razgovora
• dobijeni rezultati su koordinisani i mogu se kasnije koristiti u terapeutske i eksperimentalne svrhe

Ocena metoda:

• kritika zamera da pojedinci i grupe ne moraju biti reprezentativni za čitavu populaciju kojoj pripadaju
• traju dugo pa mogu dovesti do neprijatne upletenosti istraživača
• negde su ipak ovi metodi nezamenljivi
  • kriminalci nisu pogodni izvori informacija o delima
  • još je teže doći do podataka o organizaciji i strukturi tajnih kriminalnih i devijantnih grupa
• problem etičke dimenzije
  • objavljivanje saznanja o grupi koja je tajno posmatrana je špijuniranje
  • ako istraživač otkrije da posmatra grupu nastaje opasnost da njeni članovi izmene svoje ponašanje – Hawthorne efekat – promena same opservirane pojave
• ne treba zaboraviti da se radi o obliku manipulacije ljudima