Eksproprijacija je prinudni prelaz nepokretnosti iz privatne u društvenu svojinu (državnu), u opštem interesu i uz naknadu.

• može se ekspropisati kada je potrebno radi izgradnje privrednih, komunalnih, stambenih, i drugih objekata, od opšteg interesa
• daje se naknada – tzv. pravična naknada, po pravilu u novcu
• po sporazumu stranaka naknada može biti i u vidu druge nepokretnosti
  • eksproprijacija se pojavljuje i kao način sticanja, i kao način prestanka svojine

Sticanje na osnovu propisa o lovu i ribolovu:

• na divljači u slobodnoj prirodi, ribama i drugim vodenim životinjama u javnim vodama, kao i morskom bilju, pravo svojine stiče se lovom, ribolovom ili branjem, pod uslovima propisanim zakonom, i na osnovu administrativne dozvole koju je izdao nadležni organ
• bespravnim prisvajanjem ovih stvari stiče se državina, nezakonita i nesavesna

Komasacija zemljišta se sastoji u tome što se na određenom području iz postojećih manje ili više sitnih i nepravilnih parcela, formira jedna opšta masa odnosno komasaciona masa, koja se potom deli vlasnicima u vidu manjeg broja, ali većih i pravilnijih parcela.

• način prestanka na parcelama unetim u komasacionu masu
• način sticanja svojine na parcelama dobijenim iz komasacione mase

Izgubljena je ona pokretna stvar koja je slučajno izašla iz vlasti sopstvenika ili držaoca, tako da on više ne zna gde se ona nalazi.

• treba razlikovati:
  1. stvar koja je vlasniku oduzeta silom, prevarom, ili potajno
  2. stvar koja mu je oduzeta na osnovu zakonskog ovlašćenja
  3. zaturena stvar – stvar koja je i dalje kod njega (u njegovoj vlasti) samo on ne zna gde je
  4. derelinkvirana stvar- stvar čijeg se prava svojine vlasnik odrekao i nije više u njegovoj državini

Po našim predratnim pravilima nalaz izgubljene stvari mogao se pojaviti kao način sticanja svojine po proteku roka, ako su preduzete mere da se nađe vlasnik, savesni nalazač je na ovoj stvari sticao pravo svojine.

Važnost ovih pravila prestala je posle rata, donošenjem Upustva Vlade FNRJ o postupanju sa nađenim stvarima od 1949. godine, kojim su regulisana pravna pitanja u vezi sa nalazom stvari.

• stvar po proteku određenog roka, u kojem nije bilo moguće pronaći vlasnika prelazi u društvenu svojinu, a savesnom nalazaču pripada nagrada u iznosu od 15% vrednosti stvari

Pod blagom u smislu pravila o sticanju svojine podrazumevaju se novac, zlato, srebro, drago kamenje I stvari izrađene od plemenitih metala ili dragog kamenja, koje su sakrivene ležale toliko dugo “da se njihov pređašnji vlasnik više ne može doznati”.

• po Srbijanskom i Austrijskom građanskom zakoniku nađeno blago se deli na tri ravna dela – jedan državi, drugi nalazaču, a treći vlasniku nepokretnosti u kojoj je blago nađeno
• naša sudska praksa ne primenjuje ova pravila, a pozitivnih propisa o nalazu blaga još nema
• prema Nacrtu zakona o pravu svojine i drugim stvarnim pravima Srbije:
  • nalazač ima pravo na nagradu u visini od 1/4 blaga
  • isto pravo ima i vlasnik zemlje u kojoj je blago skriveno, a ako je nalazač i vlasnik zemlje onda mu pripada 1/3
  • ukoliko je nađeno blago velike vrednosti, nagrada se s obzirom na okolnosti smanjuje, i ne može biti manja od 8% od vrednosti stvari

Okupacija podrazumeva zasnivanje svojine na ničijim stvarima (res nullius), koje se vrši uzimanjem ovih stvari u državinu sa voljom da se na njima zasnuje svojina; res nullius cedit occupanti – ničija stvar pripada zauzimaocu.

U našem predratnom pravu značaj okupacije je bio veći, jer je pojam ničijih stvari bio širi

• ničije stvari su bile divljač u šumi, ribe, školjke, rakovi u javnim vodama.. tj sav nepripitomljeni životinjski svet u slobodnoj prirodi

U današnjem pravu ove stvari su u društvenoj svojini i na njima se pravo svojine stiče lovom i ribolovom, na osnovu administrativne dozvole, a pojam ničijih stvari praktično je ograničen na napuštene stvari.

Zakon nekad određuje da okupaciju pojedinih stvari mogu vršiti samo za to ovlašćena fizička i pravna lica

• olupina broda koji je napušten ili tovar koji je u slučaju opasnosti bačen u more

Do odvajanja plodovi su sastavni deo plodonosne stvari, i kao takvi pripadaju njenom vlasniku.

Odvajanjem od matične stvari plod postaje samostalna stvar sa novim pravom svojine, bez obzira na način odvajanja:

• spontano – maca se omacila
  • mladunče pripada vlasniku majke a vlasnik životinje koju je oplodila životinja drugog lica nije obavezan davati nagrade ako ona nije ugovorena
• radnjom vlasnika glavne stvari
• radnjom trećeg
  • lopov obere vinograd, vlasnik vinograda ima pravo da upotrebi tužbu za povraćaj stvari jer je on vlasnik obranog vlasnika

Odvojeni plodovi pripadaju vlasniku glavne odnosno matične stvari.

Od ovog pravila da odvojeni plodovi pripadaju vlasniku postoje 2 značajna izuzetka:

1. ako na plodonosnoj stvari postoji plodouživanje ili zakup, plodouživalac/zakupac odvajanjem stiču pravo svojine na plodovima
2. savestan držalac stiče pravo svojine na plodovima njihovim odvajanjem, i u slučaju tužbe za povraćaj, nije ih dužan vratiti

Prerada postoji kad neko od tuđeg materijala napravi novu stvar, a između tvorca i vlasnika materijala nema ugovora.

• Da li su promene na stvari takve da od nje čine novu stvar? je faktičko pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju.

Rimsko pravo

• do Justinijana je bilo sporno kome pripada nova stvar
  • Prokuleanci su smatrali da je kod stvari bitan oblik i da nova stvar pripada prerađivaču
  • Sabinijanci su smatrali da je kod stvari bitna materija – nova stvar pripada vlasniku materijala
• Justinijan je usvojio srednje rešenje
  • ako se nova stvar preradom može vratiti u prvobitno stanje, onda pripada vlasniku materijala
  • ako je povraćaj u pređašnje stanje nemoguć onda pripada prerađivaču ukoliko je savestan i uz obavezu naknade vrednosti materijala vlasniku

Naše pravo propisuje ako je neko izradio novu stvar ona pripada njemu ako je savestan i ako je vrednost rada veća od vrednosti materijala, a ako su vrednosti jednake, nastaje susvojina.

Sjedinjenje postoji kada se pokretne stvari raznih vlasnika koji se ne nalaze u ugovornom odnosu, tako spoje ili pomešaju, da od njih nastane nova stvar koja može imati oblik spajanja ili smeše.

1. Spajanje je onaj slučaj kada stvari nisu izgubile svoju individualnost tako da se mogu raspoznati
   1. sat sklopljen od različitih delova
2. Smeša postoji kada sjedinjeni delovi gube individualnost, ne mogu se raspoznati, bilo da su ti sjedinjeni delovi tečne odnosno rastopljive stvari
   1. pomešaju se vina različitih vlasnika

Ako se delovi mogu razdvojiti bez znatnijih oštećenja odnosno troškova, svakome se vraća njegov deo odnosno količina, a o trošku krive stranke ako takva postoji.

Kad su stvari koje pripadaju raznim vlasnicima tako spojene ili pomešane da se više ne mogu razdvojiti bez znatne štete ili bez nesrazmernih troškova

• na novoj stvari nastaje pravo susvojine u korist dotadašnjih vlasnika, srazmerno vrednosti koje su pojedine stvari imale u trenutku spajanja ili mešanja
• važe opšta pravila kada su obe strane savesne ili obe nesavesne
• ako je jedna savesna a druga nesavesna, savesna ima pravo izbora između 2 mogućnosti:
  • da joj stvar pripadne u isključivu svojinu s tim da drugoj strani naknadi vrednost njene stvari
  • da stvar pripadne nesavesnoj strani u isključivu svojinu, a da ova savesnoj naknadi vrednost njene stvari
• u predratnom pravu ako od dveju sjedinjenih, jedna stvar ima neznatnu vrednost
  • novonastala stvar pripada u isključivu svojinu vlasniku druge stvari čija je vrednost dominantna
  • vlasnik nove dužan je da naknadi vrednost stvari ovom drugom
• ako su na ranijoj stvari postojala prava trećih lica, a vlasnik te stvari je postao vlasnik ili suvlasnik nove stvari, prava trećih lica prelaze na novu stvar
  • ako je vlasnik stvari suvlasnik nove, prava trećih se odnose na njegov suvlasnički deo
  • ako je postao isključiv vlasnik cele stvari prava trećih lica odnose se na njegov idealan deo srazmerno vrednosti ranije stvar
• vlasnici sjedinjenih stvari postaju suvlasnici nove stvari srazmerno vrednosti njihovih prvobitnih stvari
  • ako se ne postigne sporazum primenjuju se posebna pravila za koja su važni kriterijum savesnosti i kriterijum vrednosti
    • kriterijum savesnosti se primenjuje kad je jedna strana nesavesna, a druga savesna
      • savesna onda može da bira da stvar zadrži u isključivu svojinu, a nesavesnoj strani naknadi vrednost prvobitne stvari ili obrnuto
    • kriterijum vrednosti se primenjuje ako su obe strane savesne
      • strana čija je prvobitna stvar veće vrednosti ima pravo izbora

Nanos (alluvio) postoji kada voda postepeno i neprimetno nanosi zemlju na obalu i tako uvećava površinu pribrežnom vlasniku zemljišta.

• uvećana površina zemljišta pripada vlasniku pribrežnog zemljišta, koji nije dužan dati nikakvu naknadu
• treba razlikovati nanos otrgnutog komada zemljišta (avulsio)
  • ako se može prepoznati pripada ranijem vlasniku
  • ako raniji vlasnik ne vrši svojinska ovlašćenja u roku od godinu dana, otkinuti komad zemlje pripada zemljištu kome je pripojen

U današnjem pravu novo rečno ostrvo postaje objekt društvene svojine (državne), bez obzira da li je reka plovna ili ne, dok ostrva nastala račvanjem reka ili plavljenjem zemljišta usled izlivanja reke, ostaju u svojini dotadašnjeg vlasnika.

Raniji vlasnici koji se graniče sa napuštenim rečnim koritom, gube prava koja su imali u pogledu korišćenja vode, a oni koji se graniče sa novim vodotokom dobijaju nova prava, istovremeno neki od njih gube deo zemljišta zauzetog novim rečnim tokom, a neke parcele su u potpunosti pretvorene u novo rečno korito.

• po našim predratnim pravilima napušteno korito se deli između priobalnih vlasnika, uz vođenje računa o šteti koju pojedini od njih trpe usled toga što su lišeni upotrebe vode pod ranijim uslovima
  • ako su u tom pogledu jednaki korito se deli po pravilima koja važe za deobu novog rečnog ostrva
• u našem današnjem pravu ovo pitanje nije regulisano pozitivnim propisima, a pravni pisci su različitih stavova:
  • jedni misle da je napušteno korito objekt društvene svojine
  • drugi smatraju da je vodotok u društvenoj svojini
    • kad reka promeni tok nemamo više vodotok kao takav već novu situaciju u pogledu koje postoji pravna praznina
  • pitanje svojine u slučaju kada reka trajno presuši rešeno je u našim predratnim pravilima na isti način kao i u slučaju promene rečnog toka
    • u našem današnjem pravu ovakvo korito kao i novonastalo rečno ostrvo objekt društvene svojine

Sejanje i sađenje na tuđem zemljištu predstavljaju slučajeve veštačkog priraštaja nepokretnosti.

• pokretnosti jednog lica se spajaju sa nepokretnošću drugog
• zemljište uvek više vredi, a veza pokretnosti se zemljištem je privremena, čak kratkotrajna

Sejač nema pravo na deo roda po pravilu: superficies solo cedit

Kod sađenja, veza koja se stvara između pokretne stvari – sadnica i zemlje je dugotrajnija od one kod sejanja.

• zemljište ovde višestruko vredi, ali ako sadnice puste žile, vlasnik zemljišta je dužan da savesnom sadiocu da naknadu u vrednosti sadnica i rada, a nesavesnom ne duguje ništa

Kad neko svojim materijalom i radom na tuđem zemljištu podigne zgradu ili drugi građevinski objekat, a između njih nema ugovornog odnosa, postavlja se pitanje kome će pripasti građevinski objekat i zemljište.

Tri moguća rešenja:

1. da se zgrada i zemljište shvate kao posebni objekti
   1. zgrada pripadne gradiocu u svojinu
   2. zemljište da ostane u svojini dotadašnjeg vlasnika
      1. vlasnik zemljišta bi imao pravo na naknadu za korišćenje zgrade dok zgrada postoji
   3. da se zgrada i zemljište shvate kao celina tj jedinstveni objekt prava na kom vlasnik zgrade i vlasnik zemljišta imaju susvojinu
   4. da se zgrada i zemljište shvate kao jedinstven objekat koji će pripasti u isključivu svojinu ili vlasniku zemljišta ili gradiocu
      1. onaj kome zemljište i zgrada pripadnu u isključivu svojinu dugovao bi drugoj strani naknadu za zemljište, odnosno zgradu
      2. rešenje prihvaćeno u stranim zakonicima i kod nas

Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima razlikuje 3 situacije:

1. kad je gradilac savestan, a vlasnik zemljišta nesavestan
   1. gradilac nije znao niti je mogao znati da zida na tuđem zemljištu
   2. vlasnik zemljišta je znao za gradnju ali se nije odmah usprotivio

• zemljište sa zgradom pripada gradiocu
  • gradilac je dužan da za zemljište plati naknadu u visini njegove prometne cene u trenutku donošenja sudske odluke

2. kad je gradilac nesavestan, a vlasnik zemljišta savestan
   1. gradilac je znao odnosno morao znati da zida na tuđem zemljištu ili ga je vlasnik zemljišta opomenuo
   2. vlasnik zemljišta nije uopšte znao za gradnju ili je doznao pa se odmah usprotivio

• vlasnik zemljišta ima pravo izbora jedne od tri mogućnosti
  1. da mu pripadne svojina na zgradi s tim da plati naknadu za zgradu
  2. da zgrada i zemljište pripadnu gradiocu s tim da mu on naknadi štetu i isplati iznos zemljišta

• da gradilac poruši zgradu i dovede zemljište u prvobitno stanje kao i da mu naknadi pričinjenu štetu
  1. izuzetno sud neće dozvoliti ako prema okolnostima slučaja to ne bi bilo opravdano

3. kada su oboje savesni
   1. gradilac nije znao niti je mogao znati da zida na tuđem zemljištu odnosno da nema pravo da zida
   2. vlasnik zemljišta za gradnju nije znao pa prema tome nije bio u prilici da se usprotivi

• SGZ: zgrada postaje deo zemljišta i pripada vlasniku, koji za nju duguje naknadu
• današnji zakon: vodi se računa o vrednosti zgrade i zemljišta
  1. ako zgrada vredi više od zemljišta, zgrada sa zemljištem pripada gradiocu, koji duguje naknadu
  2. ako zgrada vredi manje od zemljišta, oni pripadaju vlasniku zemljišta, koji duguje naknadu za zgradu

• ako im je vrednost približno jednaka, sud će dosuditi sve jednom ili drugom vlasniku, vodeći računa o njihovim potrebama, posebno stambenim prilikama

Četvrta mogućnost – kada su oboje nesavesni je retka mogućnost, koja kako u našim predratnim pravilima, tako i današnjim zakonom nije regulisana

• vlasniku zemljišta treba priznati pravo izbora

1. da zgradu zadrži s tim da plati naknadu za njenu građevinsku vrednost
2. da zgradu sa zemljištem prepusti gradiocu a ovaj mu plati vrednost zemljišta i naknadu štete

• vlasnik zemljišta ne bi imao pravo da zahteva uklanjanje zgrade
  • jedina razlika u odnosu na hipotezu u kojoj je gradilac nesavestan a vlasnik zemljišta savestan

Priraštaj je nastanak nove stvari od delova, odnosno vrednosti (materijal i rad) koji pripadaju raznim licima, između kojih ne postoji ugovorni odnos.

• kada povraćaj u pređašnje stanje nije moguć, mora se rešiti pitanje svojine na novoj stvari
• za izbor mogućih rešenja od značaja su različite okolnosti:
  • specifičnost pojedinih vrsta priraštaja
  • savesnost zainteresovanih lica
  • odnos između pojedinih vrednosti iz kojih je nastala nova stvar
• u zavisnosti od toga da li je do priraštaja došlo spontano ili usled čovekove aktivnosti govori se o prirodnom ili veštačkom priraštaju
• u zavisnosti od toga da li je stvar pokretna ili nepokretna imamo priraštaj pokretnih i nepokretnih stvari

Priraštaj treba razlikovati od akumulacije kao načina sticanja svojine koji podrazumeva da je:

1. lice od svog materijala, svojim radom, izradilo novu stvar, i steklo pravo svojine na njoj
2. vlasnik materijala na osnovu ugovora i uz naknadu angažovao drugog da izradi novu stvar

Dejstvo održaja je u tome što nevlasnik koji stvar drži postaje vlasnik, a dotadašnji vlasnik gubi pravo državine.

Vlasnik koji ne vrši svoje pravo svojine nije izložen riziku gubitka sve dok se stvar nalazi kod njega, a dugogodišnje nevršenje prava svojine ne može samo po sebi da dovede do prestanka prava svojine nego moraju da budu ispunjeni određeni uslovi.

Pravo svojine stečeno održajem po obimu odgovara državini – quantum possessum tantum praescriptum.

Održaj ima retroaktivno dejstvo što znači da istekom zakonskog roka uzukapijent postaje vlasnik, a njegovo pravo svojine postoji počev od momenta sticanja državine, a posledice toga su:

1. plodovi I sve koristi koje je stvar u medjuvremenu dala pripadaju vlasniku
2. hipoteke konstituisane pre isteka roka su preče od hipoteke konstituisane posle isteka roka za odrzaj
3. raspolaganja uzukapionog držaoca se konsoliduju i važe,a raspolaganja bivseg vlasnika gube važnost.

Ko je održajem pribavio stvar taj može protiv dosadašnjeg vlasnika zahtevati od suda da mu se svojina dosudi.

• upis u zemljišne knjige neophodan je da bi održaj proizveo dejstvo i prema singularnim sukcesorima onoga ko je izgubio pravo svojine usled održaja

Sud se na održaj ne obazire po službenoj dužnosti već po prigovoru ili zahtevu uzukapijenta.

Uzukapijent se po proteku roka za održaj može odreći održaja.

• stvar ostaje u svojini dotadašnjeg vlasnika a ne smatra se da mu je uzukapijent stvar poklonio
• po proteku roka za održaj uzukapijent ima moralnu odnosno prirodnu obavezu (obligatio naturalis) da stvar vrati ranijem imaocu

Na pravila o održaju će se često pozivati i vlasnici koji su pravo svojine stekli derivativnim putem.

• posle određenog perioda se može pozvati na pravila o održaju
  • dovoljno je da dokaže zakonitost svoje državine, kod vanrednog se ni to ne traži a savesnost se pretpostavlja pa se ne mora ni dokazivati

Vreme za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana roka za održaj.

Zakonski rokovi za održaj su određeni u godinama, ali se u slučaju zastoja roka može postaviti pitanje računanja vremena u manjim vremenskim jedinicama (mesecima, danima).

Rok određen u mesecima, nedeljama i godinama

• završava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka događaja kad rok počinje teći
• ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca – 28,29 februar

Rok određen u danima

• počinje teći prvog dana posle događaja od kog se rok računa
• završava se istekom poslednjeg dana roka
• prvi koristan dan roka je sutrašnji dan po proteku dana u koji pada događaj od kojeg rok počinje teći
  • dan kada se desio događaj se ne uračunava u rok
• vreme teče neprekidno – nedelje i praznici se računaju
  • ako je poslednji dan onaj kada je zakonom propisano da se ne radi, kao poslednji dan se uzima prvi sledeći radni dan

Priračunavanje vremena održaja – akcesija

• u vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar, kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci
• promena u ličnosti uzukapijenta ne izaziva prekid roka
• ako su obe državine – prethodnikova i sledbenikova jednake po kvalitetu – nikakva pitanja se ne postavljaju
  • vreme prethodnika se uračunava u jednostukom iznosu, tako da je rok isti kao da do promene uzukapijenta nije ni došlo
• naši zakoni ne sadrže odredbu da li se priračunavanje vrši ako državine nisu jednake po kvalitetu
  • jedna je podobna za redovan a druga za vanredan održaj
• u francuskoj teoriji imamo 2 rešenja:
  • ako je prethodnikova drzavina bila podobna za redovni održaj, uračunava se sledbeniku koji stiče na osnovu državine podobne za vanredni održaj
  • ako je prethodnikova državina bila podobna za vanredni održaj, ne uračunava se sledbeniku koji stiče na osnovu državine podobne za redovni održaj
    • moguće je da sledbenik svoju državinu tretira kao manje kvalifikovanu, podobnu tek za vanredni održaj i tako ishoditi da se računa državina prethodnika
  • ako su državine jednake po stepenu kvalifikovanosti, priračunavanje se vrši prostim sabiranjem vremena prethodnika i sledbenika jer je u pitanju ista vrsta održaja i ista dužina zakonskog roka
  • ako nisu taj postupak je neprimenljiv jer su zakonski rokovi za redovan i vanredan održaj različiti
    • vreme prethodnika se izračunava u procentima zakonskog roka, a preostali procenat pretvoriti u vreme koje je potrebno sledbeniku

Prekid vremena održaja

• primenjuju se odredbe o prekidu zastarevanja sadržana u Zakonu o obligacionim odnosima
• prekid nastupa
  1. kada držalac prizna da nije vlasnik
  2. kada to sazna
  3. kad izgubi državinu
  4. kad treće lice postane vlasnik
  5. kad treće lice podigne tuzbu za povracaj stvari i uspe
  6. kad se propise da stvar koju drzi ne moze vise biti predmet prava svojine
• dejstvo prekida je da se proteklo vreme gubi
  • ako isto lice opet ponovo uspostavi državinu na istoj stvari počinje teći nov rok za održaj

Zastoj vremena održaja

• shodno se primenjuju odredbe ZOO o zastoju zastarelosti
• održaj ne teče:
  1. između bracnih drugova
  2. između vanbračnih partnera dok ta zajednica postoji
  3. između roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo
  4. između štićenika i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni računi
  5. protiv vlasnika koji se nalazi na vojnoj dužnosti za vreme mobilizacije, neposredne ratne opasnosti, rata
  6. protiv lica zaposlenog u tuđem domaćinstvu kada se kao uzukapijent pojavljuje poslodavac, ili član njegove porodice koji zajedno sa njim živi, sve dok taj odnos traje
  7. protiv vlasnika koji zbog nesavladivih prepreka nije bio u mogućnosti da sudskim putem zahteva zaštitu svog prava
• uticaj zastoja:
  1. ako se uzrok pojavi pre nego što je rok počeo teći, odgađa se početak roka, koji počinje teći tek kad uzrok prestane
  2. ako se uzrok pojavi nakon što je rok počeo teći, rok se zaustavlja, a kad uzrok nestane, rok nastavlja da teče – pređašnje vreme se uračunava
• protiv maloletnog vlasnika ili drugog poslovnog nesposobnog lica rok za održaj teče bez obzira da li ima zakonskog zastupnika ili ne
  1. ako nema zakonskog zastupnika održaj ne može nastupiti pre nego što proteknu dve godine od dana kada je vlasnik postao potpuno nesposoban ili od kada je dobio zastupnika
• protiv vlasnika koji se nalazi na odslušenju vojnog roka ili vojnoj vežbi vreme teče ali održaj ne može nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluženja vojnog roka odnosno prestanka vežbe

Održaj (usucapio) je sticanje prava svojine na osnovu državine koja ima određene kvalitete i koja je trajala zakonom određeno vreme.

• predstavlja trijumf fakata nad pravom
  • nevlasnik koji se neko vreme ponašao kao vlasnik, postaje vlasnik, a vlasnik koji nije vršio svoje pravo prestaje biti vlasnik
• zasniva se na ideji nevršenja prava kao i zastarelost
  • zastarelost: poverilac zna ko mu je dužnik i uvek je u mogućnosti da vršenjem prava spreči zastarelost
  • održaj: vlasnik može izgubiti pravo svojine i kad ne zna kod koga je stvar, pa je u objektivnoj nemogućnosti da vrši svoje pravo
    • stvar je ukradena i dalje prodata a vlasnik ne zna ništa dalje o njenoj sudbini

S obzirom na kvalifikovanost državine koja se traži postoje 2 vrste održaja: redovan i vanredan.

Vanredan održaj se odlikuje manjom kvalifikovanošću državine, s jedne strane, i dužim rokovima, s druge.

• savesni držalac pokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stiče svojinu održajem od 10 godina,
• savesni držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar protekom 20 godina
• manja kvalifikovanost državine ogleda se u tome što se ne traži da je državina zakonita već samo savesna
  • savestan je onaj držalac koji opravdano veruje da je vlasnik i nalazi se u dvostrukoj zabludi:
    • u pogledu prava svojine prethodnika – pogrešno veruje da je prethodnik vlasnik
    • u pogledu postojanja zakonitog osnova – pogrešno drži da on postoji
  • neka strana zakonodavstva poznaju samo vanredni održaj
    • stepen kvalifikovanosti državine nije uvek isti
    • ako je dozvoljeno na osnovu manje kvalifikovane državine steći pravo svojine, opravdano je predvideti kraći rok za kvalifikovaniju državinu
  • neki pisci ovu vrstu održaja nazivaju apsolutnim održajem dok se drugi slažu sa nazivom koji je ovde upotrebljen

Održaj (usucapio) je sticanje prava svojine na osnovu državine koja ima određene kvalitete i koja je trajala zakonom određeno vreme.

• predstavlja trijumf fakata nad pravom
  • nevlasnik koji se neko vreme ponašao kao vlasnik, postaje vlasnik, a vlasnik koji nije vršio svoje pravo prestaje biti vlasnik
• zasniva se na ideji nevršenja prava kao i zastarelost
  • zastarelost: poverilac zna ko mu je dužnik i uvek je u mogućnosti da vršenjem prava spreči zastarelost
  • održaj: vlasnik može izgubiti pravo svojine i kad ne zna kod koga je stvar, pa je u objektivnoj nemogućnosti da vrši svoje pravo
    • stvar je ukradena i dalje prodata a vlasnik ne zna ništa dalje o njenoj sudbini

S obzirom na kvalifikovanost državine koja se traži postoje 2 vrste održaja: redovan i vanredan.

Za sticanje svojine redovnim održajem potrebna je kvalifikovana državina i protek vremena.

• kvalifikovana državina je ona koja je istovremeno zakonita svojinska, savesna i prava a ne manljiva

Državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje pravne svojine.

• npr: kupovina, prodaja, dar – kupljen mobilni od lopova, i 10 godina se koristi
• nije svaka na zakonu osnovana državina, vec je to zakonita svojinska državina
  • ona koja počiva na osnovu koji bi, da je prethodnik bio vlasnik, doveo do prenosa svojine samom predajom, odnosno upisom u zemljišne knjige tj prenosom tapije bez proteka vremena
    • ugovor o kupoprodaji, poklonu, trampi
  • do sticanja prava svojine održajem ne može dovesti protivpravna državina ni državina koja se zasniva na pravnom osnovu za sticanje upotrebne odnosno izvedene državine
    • plodouživanje, čuvanje, zakup
  • pravni posao koji je podoban da državinu učini zakonitom, mora biti punovažan
    • pravni posao ne sme bit ništav, rušljivost sama po sebi ne sprečava da državina bude zakonita
    • putativan osnov – koji postoji samo u mislima držaoca a ne i objektivno – nije dovoljan
      • kada je legatar ušao u posed legirane stvari a ne zna da je kasnije sačinjen novi testament kojim je prethodni opozvan
    • pravni posao koji državinu čini zakonitom nije zaključen s vlasnikom
      • da jeste, svojina bi bila preneta predajom stvari odnosno prenosom nepokretnosti
    • redovan održaj je slučaj sticanja svojine od nevlasnika, s tom razlikom što je za održaj potreban protek vremena

Državina je savesna kada držalac opravdano veruje da je stvar nabavio od vlasnika.

• veruje da je prethodnik ispunio sve potrebne uslove za sticanje svojine i da ugovor na osnovu kog je prethodnik došao do stvari nije ništav, rušljiv i podlozan raskidu zbog neizvršenja
• u nekim zakonodavstvima je dovoljno da savesnost postoji u vreme sticanja državine, tako da naknadna nesavesnost ne škodi
• u Srbijanskom građanskom zakoniku savesnost je potrebna za sve vreme održaja, i to načelo treba usvojiti i u našem današnjem pravu
• nesavestan je onaj držalac koji je u vreme sticanja znao da njegov državni prethodnik nije vlasnik, ili je morao znati, pri čemu je ovo njegovo pogrešno verovanje posledica grube nepažnje
  • pogrešno verovanje koje je posledica obične nepažnje ne čini ga nesavesnim
  • kasnije u toku roka za održaj, držalac postaje nesavestan ako stvarno sazna da je stvar nabavio od nevlasnika
• državina može biti zakonita a nesavesna ali i nezakonita a savesna
  • zakonita državina postoji ukoliko se kupi stvar od lopova ali može biti i savesna i nesavesna
    • zavisno od toga da li je kupac znao odnosno prema prilikama mogao znati da kupuje od lopova
  • savesna je državina univerzalnog sukcesora ukoliko nije znao niti je prema prilikama mogao znati da je dekujus nevlasnik, bez obzira na savesnost dekujusove državine; sa gledišta zakonitosti ima istu onu državinu koju je imao i dekujus
• zabluda koja državinu čini savesnom može biti stvarna i pravna
  • može se odnositi na činjenice ili na pravne propise
• savesnost ne dokazuje onaj ko se poziva na održaj (uzukapijent), već onaj ko tvrdi da je njegova državina nesavesna
  • zakonitost se mora dokazati od strane uzukapijenta

Državina ne sme biti pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja – mora biti prava da bi dovela do sticanja svojine redovnim održajem.

• manljiva državina nema moć da prenese svojinu ni u slučaju derivativnog ni originarnog sticanja

Vreme potrebno za održaj

• za pokretne stvari je 3 godine
• za nepokretnosti rokovi su različiti, u zavisnosti od toga kakav je održaj: zemljišno-knjižni ili vanknjižni
  • zemljišno-knjižni održaj postoji kada je neko upisan u zemljišne knjige kao vlasnik, a njegov pravni prethodnik nije bio vlasnik
    • on postaje vlasnik po proteku 3 godine od upisa u zemljišne knjige
  • vanknjižni održaj se zasniva na vanknjižnoj državini koja nije praćena zemljišno-knjižnim prenosom, a moguć je i na području na kom se vode zemljišne knjige, tako i na području na kojem važi tapijski sistem
    • na području za koje postoje zemljišne knjige to je situacija kada lice drži nepokretnost na osnovu ugovora o sticanju svojine a nije izvršen zemljišno-knjižni prenos
    • na području na kojem važi tapijski sistem, taj vankjižni održaj postoji kad je zaključen ugovor sa vlasnikom ali nije izvršen prenos tapije, ili je zaključen sa nevlasnikom na čije ime je glasila tapija i izvršen je prenos tapije
    • savesni i zakoniti držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 10 godina

Većina savremenih pravnih sistema poznaje odstupanje od principa da niko ne može preneti više prava nego što sam ima: pod određenim uslovima moguće je i sticanje svojine na osnovu ugovora sa nevlasnikom, koji nije bio ovlašćen na zaključenje ugovora o raspolaganju tuđom stvari.

Kod ovakvog sticanja pojavljuju se tri lica:

1. vlasnik stvari koji nije strana ugovornica u ugovoru o otuđenju
2. prenosilac (tradens), koji nije vlasnik
3. pribavilac (akcipijens) koji je pored tradensa druga ugovorna strana

Po našim predratnim pravnim pravilima za sticanje svojine od nevlasnika potrebno je kumulativno postojanje sledećih uslova odnosno pretpostavki:

1. stvar mora biti pokretna
   • o nepokretnostima postoji dokumentacija (u vidu zemljišnih knjiga, tapija, katastra); o pokretnim stvarima takva dokumentacija se ne vodi
2. sticalac mora biti savestan
   • savestan je kada nije znao, niti je prema prilikama mogao znati da tradens nije vlasnik, odnosno da nema ovlašćenje da stvar proda
   • savesnost mora postojati sve do momenta sticanja svojine
     • i u vreme zaključenja ugovora i u vreme predaje stvari

3. ugovor mora biti upravljen na prenos svojine, mora biti teretan i mora biti punovažan
   • teretan jer će manje u svojim imovinskim interesima biti pogođen sticalac čija je imovina trebalo da se poveća, nego vlasnik koji gubi jednu već postojeću imovinsku vrednost
4. i ovde se svojina stiče predajom stvari, što znači da nije potreban nikakav protek vremena – trenutni održaj
   • predaja može biti simbolična
   • ne reguliše se pitanje fiktivne predaje
     • po nemačkom pravu, constituum possessiorum nije dozvoljen, traditio brevi manu je dozvoljena kad sticalac svoju državinu izvodi od prenosioca kao i cessio vindicationis

Austrijski i Srpski građanski zakonik dopuštaju sticanje svojine od nevlasnika u tri slučaja:

1. kada je stvar nabavljena od lica kojem je vlasnik poverio stvar “na poslugu ili ostavu, ili u zalogu, ili kojem bi stvar ista pod kakvim god vidom poverena bila”, ali bez ovlašćenja da je ovaj otuđi.
   • po užem shvatanju stvar mora biti neposredno nabavljena od onoga kome ju je vlasnik poverio
     • nema sticanja ako je vlasnikov poverenik stvar nekome dalje poverio, pa ju je tek ovaj otuđio
     • Mika da Žiki stvar stvar na poslugu, Žika Diki na čuvanje, pa je tek Dika proda
   • po širem shvatanju, dovoljno je i ako je stvar nabavljena od nekog daljeg poverenika samo ako je stvar iz vlasnikovog pritežanja izašla njegovom voljom
     • bitno je da on nije stvar izgubio odnosno da mu nije ukradena

2. kupovina od lica koje se profesionalno bavi prodajom istovrsnih stvari
3. kupovina na javnoj prodaji, tj. prodaji koja se vrši nadmetanjem kupca u prisustvu nadležnog organa i ravnopravnim učešćem svih zainteresovanih lica
   • blizak, ovom slučaju sticanja svojine od nevlasnika je slučaj kupovine na javnoj dražbi – prinudnoj javnoj prodaji radi namirenja izvršenikovih dugova, kojoj se pristupa u izvršnom postupku

U našem današnjem pravu za sticanje svojine od nevlasnika potrebni su sledeći opšti uslovi:

1. da je sticalac savestan
2. da je u pitanju pokretna stvar
3. da postoji punovažan teretan ugovor upravljen na prenos svojine (kupoprodaja, trampa)
4. da je stvar predata sticaocu

Pod ovim opštim uslovima sticanju od nevlasnika ima mesta kada je nabavljena:

1. od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari
2. od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u državinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine (znači od plodouživaoca, poslugoprimca, čuvara, zalogoprimca)
3. na javnoj prodaji

Sticanje svojine od nevlasnika u današnjem pravu je regulisano na isti način kao i našem predratnom pravu. Novina je pravilo po kojem “raniji vlasnik može od savesnog sticaoca zahtevati da mu stvar vrati uz naknadu po prometnoj ceni, ukoliko ta stvar za njega ima poseban značaj”