Dejstvo održaja je u tome što nevlasnik koji stvar drži postaje vlasnik, a dotadašnji vlasnik gubi pravo državine.
Vlasnik koji ne vrši svoje pravo svojine nije izložen riziku gubitka sve dok se stvar nalazi kod njega, a dugogodišnje nevršenje prava svojine ne može samo po sebi da dovede do prestanka prava svojine nego moraju da budu ispunjeni određeni uslovi.
Pravo svojine stečeno održajem po obimu odgovara državini – quantum possessum tantum praescriptum.
Održaj ima retroaktivno dejstvo što znači da istekom zakonskog roka uzukapijent postaje vlasnik, a njegovo pravo svojine postoji počev od momenta sticanja državine, a posledice toga su:
- plodovi I sve koristi koje je stvar u medjuvremenu dala pripadaju vlasniku
- hipoteke konstituisane pre isteka roka su preče od hipoteke konstituisane posle isteka roka za odrzaj
- raspolaganja uzukapionog držaoca se konsoliduju i važe,a raspolaganja bivseg vlasnika gube važnost.
Ko je održajem pribavio stvar taj može protiv dosadašnjeg vlasnika zahtevati od suda da mu se svojina dosudi.
- upis u zemljišne knjige neophodan je da bi održaj proizveo dejstvo i prema singularnim sukcesorima onoga ko je izgubio pravo svojine usled održaja
Sud se na održaj ne obazire po službenoj dužnosti već po prigovoru ili zahtevu uzukapijenta.
Uzukapijent se po proteku roka za održaj može odreći održaja.
- stvar ostaje u svojini dotadašnjeg vlasnika a ne smatra se da mu je uzukapijent stvar poklonio
- po proteku roka za održaj uzukapijent ima moralnu odnosno prirodnu obavezu (obligatio naturalis) da stvar vrati ranijem imaocu
Na pravila o održaju će se često pozivati i vlasnici koji su pravo svojine stekli derivativnim putem.
- posle određenog perioda se može pozvati na pravila o održaju
- dovoljno je da dokaže zakonitost svoje državine, kod vanrednog se ni to ne traži a savesnost se pretpostavlja pa se ne mora ni dokazivati
