Zaštitni objekt:

Izvršilac: svako lice osim bremenite žene koja ne može odgovarati ni kao podstrekač, odnosno pomagač

Radnja izvršenja: (1-4)

Posledica: prekid trudnoće

Kazna: (1-4)

• ovo krivično delo je blanketnog karaktera
  • ono se vrši protivno propisima o prekidu trudnoće.
  • prekid trudnoće, ako je izvršen u skladu sa propisima, nije inkriminisan
  • za utvrđivanje da li je prekid trudnoće izvršen protivno propisima relevantan je Zakon o postupku prekida trudnoće u zdravstvenoj ustanovi
• kod trudnoće do navršene desete nedelje navedeni zakon skoro u potpunosti omogućava ostvarivanje tog prava
  • prekid trudnoće dozvoljen je izuzetno i nakon tog perioda, ali samo u slučajevima predviđenim pomenutim zakonom
    1. kada se na osnovu medicinskih indikacija utvrdi da se na drugi način ne može spasiti život ili otkloniti teško narušavanje zdravlja
    2. kada se na osnovu naučno medicinskog saznanja može očekivati da će se dete roditi sa teškim telesnim ili duševnim nedostacima
    3. kada je do začeća došlo izvršenjem kd
• pobačaj predstavlja uništenje ploda koje može biti izvršeno na različite načine i upotrebom različitih sredstava
  • krivičnopravno je relevantan samo nasilni pobačaj, a ne i spontani pobačaj

1. osnovni oblik
   • postoji onda kada se pobačaj vrši uz pristanak bremenite žene
     • pristanak mora biti dobrovoljan i dat od punoletne žene koja je svesna značaja prekida trudnoće i to hoće
       • pristanak je isključen pre svega u slučaju upotrebe sile ili pretnje
       • ako je lice mlađe od 16 godina, potrebna je pisana saglasnost roditelja
   • potrebno je da se prekid trudnoće vrši protivno propisima koji regulišu ovu oblast
   • alternativno postavljena radnja izvršenja
     • ostvarena je kada je pobačaj izvršen, započet ili se pak bremenitoj ženi pomagalo u vršenju pobačaja
     • radnja izvršenja je i započinjanje pobačaja
       • sam pokušaj je predviđen kao radnja izvršenja pa pokušaj ovog kd nije moguć
       • nije potrebno da je došlo do uništenja ploda
     • kao radnja izvršenja predviđa se i pomaganje
   • izvršilac je svako lice osim bremenite žene koja ne može odgovarati ni kao posmatrač ni pomagač
   • propisana je kazna od 3 meseca do 3 godine
2. prvi teži oblik
   • bavljenje vršenjem dela iz stava 1
     • pojam bavljenja – delo izvršeno više puta
     • isključen sticaj kd tj radi se o prividnom realnom sticaju
   • ovaj oblik kd ne bi postojao u slučaju kada je delo samo jedanput izvršeno bez obzira na nameru da se učinilac time bavi
   • propisana kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina
3. drugi teži oblik
   • u slučaju da je pobačaj izvršen ili započet bez pristanka bremenite žene
     • pristanak je isključen u slučajevima kad bremenita žena nije svesno i voljno pristala na pobačaj
     • ako je žensko lice mlađe od 16 a prekid se vrši bez njenog pristanka i bez pisane saglasnosti njenog roditelja, usvojioca ili staraoca
       • ako je uz saglasnost bremenite žene ali bez pisane saglasnosti roditelja postoji osnovni oblik
       • ako roditelj da pisanu saglasnost a nema pristanka ženskog lica mlađeg od 16 kd ne bi postojalo – pisana saglasnost roditelja isključuje protivpravnost
   • radnja izvršenja je ostvarena je kada je pobačaj izvršen ili započet
     • praćeno je upotrebom sile ili pretnje, na prevaran način i sl
       • nije slučaj ako se radi o drugoj vrsti pas. subjekta koji se javlja kod ovog težeg oblika
         • maloletnica mlađa od 16. koja pristaje na prekid ali nedostaje pisana saglasnost roditelja
   • propisan je zatvor od 1 do 8 godina
4. kvalifikovani oblik
   • ako je usled dela iz stava 1 -3 nastupila smrt, teško narušavanje zdravlja ili druga teška telesna povreda žene nad kojom je vršen prekid trudnoće protivno propisima
   • mora postojati uzročna veza između vršenja nekog od oblika i teže posledice
   • učinilac mora u odnosu na težu posledicu postupati iz nehata
   • kod stava 2, dovoljno je da je bar kod jednog dela došlo do nastupanja teže posledice koja se može pripisati nehatu učinioca
   • propisana kazna kod teže posledice kod vršenja kd iz stava 1 i 2 je zatvor od 1 do 7 godina, a kod vršenja kd iz stava 3 – 2 do 12 godina

Zaštitni objekt: život čoveka

Izvršilac: čovek

Radnja izvršenja: nehatno oduzimanje života čoveku činjenjem ili nečinjenjem

Posledica: smrt čoveka

Kazna: 6 meseci – 5 godina

Ubistvo iz nehata kao privilegovani oblik ubistva.

• Razlikuje se od osnovnog oblika KD samo prema obliku krivice
  • ovde se kao privilegujuća okolnost javlja nehat
  • intenzitet napada na zaštićeno dobro je znatno manje izražen kod nehatnog ubistva nego kod običnog
  • umišljaj i nehat toliko mogu da promene karakter i težinu kd da se više ne govori o ubistvu iz nehata
• KD nehatnog lišenja života postoji onda kada je učinilac bio svestan da svojom radnjom (činjenjem ili nečinjenjem) može drugog da liši života, ali je olako držao da to toga neće doći ili da će to moći da spreči (svesni nehat), kao i u slučaju kada učinilac nije bio svestan da svojom radnjom nekoga može da liši života, iako je prema okolnostima pod kojima je učinio delo i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.
  • za postojanje je irelevantno je da li se radi o svesnom ili nesvesnom nehatu
  • vrsta nehata se mora utvrđivati da bi se izvršilo razgraničenje svesnog nehata i eventualnog umišljaja i nesvesnog nehata sa slučajem
  • svesni nehat:
    • česte situacije nepažljivog rukovanja vatrenim oružjem
      • stav sudske prakse je da čak ni u slučajevima najgrublje nepažnje kod rukovanja vatrenim oružjem nema pristanka na posledicu odnosno da nema eventualnog umišljaja
      • u psihološkom smislu ravnodušnost ne znači istovremeno i pristajanje
      • ukoliko se pristanak ne može utvrdtiti od značaja je i normativna, vrednosna ocena učinioca prema posledici
  • nesvesni nehat:
    • ako je postojala dužnost i mogućnost da se predvidi da će se svojom radnjom neko lice lišiti života
    • stvarna zabluda iz nehata – otklonjiva stvarna zabluda
    • neotklonjiva stvarna zabluda isključuje i nehatno kd
• KD se može izvršiti i nečinjenjem
  • radi se o nepravom KD nečinjenja koje se vrši propuštanjem dužnog činjenja
  • izvršilac u tom slučaju može biti samo ono lice koje ima položaj garanta
    • koje je bilo dužno da preduzme određeno činjenje i usled čijeg propuštanja je došlo do smrti nekog lica kao posledica ovog KD
  • u odnosu na posledicu mora postojati nehat
    • npr kada je optuženi propustio da pokrije krečanu na svom neograđenom placu u koju je upalo dete i tako izgubilo život
    • opasnost za druga lica koja se mogla i morala otkloniti određenim delovanjem
•  većina kvalifikatornih okolnosti iz člana 114 (teško ubistvo) je nespojivo sa postojanjem nehata jer zahtevaju umišljaj
  • izuzetak: moguće je zamisliti ubistvo iz nehata službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti ili ubistvo deteta ili bremenite žene
    • u tom slučaju te bi se oklonosti uzele u obzir prilikom odmeravanja kazne kao otežavajuće, iako se radi o nehatnom delu, jer one objektivno delo čine težim
• kod krivičnih dela kvalifikovanih težom posledicom, kada mora postojati nehat u odnosu na težu posledicu iz koje proizađe smrt nekog lica
  • dela se ne kvalifikuju kao nehatno lišenje života već prema odgovarajućim odredbama kojima su propisana ta krivična dela

Zaštitni objekt: život, telesni integritet ili zdravlje čoveka

Izvršilac: čovek

Radnja izvršenja: učestvovanje u tuči prilikom koje je došlo do teških telesnih povreda ili smrti nekog lica

Posledica: smrt, teška povreda telesnog integriteta ili teško narušavanje zdravlja

Kazna: (1-2)

Kod ovog KD inkriminisano je samo učešće u tuči.

• Svaka tuča u kojoj učestvuje više lica opasna je i znači ugrožavanje života i tela.
• Da bi se tuča inkriminisala kao KD potrebno je da se opasnost od tuče realizovala kroz smrt ili teške telesne povrede nekog lica.
  • taj dodatni uslov ne predstavlja posledicu ovog KD, već objektivni uslov inkriminacije (kažnjivosti).
• Ukoliko je u odnosu na posledicu tuče postojao umišljaj ili nehat, takvi učesnici će se smatrati (sa)izvršiocima KD ubistva, odnosno teške telesne povrede
  • ne isključuje postojanje KD učestvovanja u tuči u odnosu na ostale učesnike kod kojih nije postojala ni objektivna ni subjektivna veza u odnosu na smrt ili tešku telesnu povredu nekog lica

Radnja izvršenja ovog krivičnog dela je učestvovanje u tuči u kojoj je neko lice teško telesno povređeno ili lišeno života

• Pojam tuče se određuje kao fizički obračun između učesnika tuče u kome oni preduzimaju radnje usmerene na povredu telesnog integriteta drugih učesnika pri čemu mogu istovremeno preduzimati i radnje odbrane sopstvenog telesnog integriteta.
  • uzajamnost je konstitutivni element u pojmu tuče
  • tuča podrazumeva razmenu udarca odnosno tuču između više lica
  • tuče nema kada su okrivljeni tukli oštećenog koji nije uzvraćao udarce već je pokušao da pobegne
  • nije neophodan neposredan fizički kontakt koji nekad može da izostane ni primenjena znatnija sila odnosno osetna fizička snaga
    • tuča može biti i postavljanje prepreka, saplitanje, guranje, polivanje alkoholnim pićem i sl
  • tuča je fizički obračun između najmanje tri lica
    • fizički obračun je moguć i između samo dva lica, kod kd učestvovanja u tuči to nije prihvatljivo iz više razloga
      • u tom slučaju bi se znalo ko je učinilac ubistva ili teške telesne povrede
      • cilj je obuhvatanje učestvovanja u tuči koja ima potencijal da dođe do nastupanja teške telesne povrede ili smrti nekog lica kao objektivni uslov inkriminacije
      • svakodnevni pojam tuče podrazumeva učešće većeg broja lica
    • krivično delo učestvovanja u tuči vrši i onaj učesnik koji je teško telesno povređen, ako je u tuči još neko lice teško telesno povređeno ili lišeno života

Objektivni uslov inkriminacije

• sastoji se u tome da je u tuči neko lice lišeno života ili da je drugom licu naneta teška telesna povreda
• potrebno je da postoji uzročna veza između tuče i nastupanja smrti odnosno teške telesne povrede
• presudno je da se tuča kao takva javlja kao uzrok smrti ili teške telesne povrede a ne individualni doprinost
  • ako bi do presudnog uticaja individualnog doprinosa došlo iz nekog razloga, onda ne postoji ovo KD

Izvršilac ovog krivičnog dela može biti samo lice koje nije izvršilo ubistvo odnosno tešku telesnu povredu.

• izvršilac ubistva ili teške telesne povrede odgovara samo za to KD, a ne i za učestvovanje u tuči, jer se radi o prividnom idealnom sticaju po odnosu supsidijariteta
• u slučaju kada nije utvrđeno ko je izvršio ubistvo ili tešku telesnu povredu, svi učesnici u tuči smatraće se izvršiocima krivičnog dela učestvovanja u tuči
• kada neko mora učestvovati u tuči da bi se mogao smatrati izvršiocem
  • kada je neko učestvovao u tuči pre nastupanja nečije smrti ili TTP
    • sporna situacija ako neko napusti tuču pre nego što je došlo do smrti ili ttp
    • treba uzeti da krivično delo postoji jer se ne može isključiti postojanje uzročne veze
  • za vreme nastupanja smrti ili TTP
    • nesporno je da postoji ako je učestvovao u tuči u momentu nastupanja objektivnog uslova inkriminacije
  • posle nastupanja smrti ili TTP
    • nesporno je da ne može biti učinilac ovog KD ako se uključio u tuču nakon nastupanja smrti 
    • njegovo učestvovanje u tuči ne doprinosi nastupanju tog uslova

Nije neophodno da je lice koje je lišeno života ili teško telesno povređeno bilo učesnik u tuči.

• za postojanje KD dovoljno je da je njegova smrt ili teška telesna povreda prouzrokovana tučom, odnosno da postoji uzročna veza

Ovo KD se može izvršiti samo sa umišljajem.

• umišljajem ne sme da bude obuhvaćen objektivni uslov inkriminacije, tj. da je neko lice u tuči lišeno života, odnosno da mu je naneta teška telesna povreda
  • u protivnom postojalo bi KD ubistva, odnosno teške telesne povrede

U slučaju da je izvršilac ovog KD naneo nekom licu i laku telesnu povredu

• neće postojati sticaj, već prividni idealni sticaj po odnosu konsumpcije, odnosno inkluzije

Ko učestvuje u tuči u kojoj je neko lišen života ili je drugom nanesena teška telesna povreda, kazniće se za samo učestvovanje novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Zaštitni objekt: telesni integritet ili zdravlje čoveka

Izvršilac: čovek

Radnja izvršenja: svaka radnja podobna da prouzrokuje laku povredu telesnog integriteta ili lako narušavanje zdravlja

Posledica: laka povreda telesnog integriteta ili lako narušavanje zdravlja

Kazna: (1-2)

Laka telesna povreda se sastoji u lakom narušavanju telesnog integriteta odnosno u lakom narušavanju zdravlja.

• pojam lake telesne povrede se određuje na osnovu obične teške telesne povrede – dvostruko posredan način pošto ni obična teška telesna povreda nije određena u zakonu
• sve ono što ne predstavlja običnu tešku telesnu povredu jeste laka telesna povreda
  • gornja granica
• treba odrediti donju granicu telesne povrede

Postoje dva oblika lake telesne povrede:

• obična laka telesna povreda (stav 1)
  • postoji u slučaju kada ni na koji način nije doveden u opasnost život povređenog
  • nespojiva sa uništenjem bilo kog organa ili dela tela, ali nje nema ni onda kada deo tela ili organ nije znatno ili trajno oslabljen
  • kod lake telesne povrede nema ni trajne ni privremene nesposobnosti za rad
    • prihvata se da postoji laka telesna povreda onda kada je ta nesposobnost trajala vrlo kratko vreme
  • laka telesna povreda postoji i onda kada zdravlje povređenog nije ni trajno ni teško narušeno, već kad je to privremeno i lako
  • kada nije došlo do unakaženosti, niti pak do kakve trajne deformacije tela povređenog
    • u izgledu povređenog kod lake telesne povrede može doći samo do privremenih promena u izgledu
  • može se izvršiti samo sa umišljajem
  • sudska opomena može se izreći po opštim pravilima za izricanje sudske opomene
  • kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine
  • gonjenje za običnu laku telesnu povredu preduzima se po privatnoj tužbi
• opasna laka telesna povreda
  • postoji onda kada se laka telesna povreda nanese oružjem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši
  • razlikuje u odnosu na osnovni oblik samo prema sredstvu kojim se nanosi povreda
  • presudna je podobnost tog sredstva da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši
    • oružje, oruđe 
    • drugo sredstvo podobno da telo teško povredi
      • sredstva čija upotreba sama po sebi ne prouzrukuje tešku telesnu povredu
      • sporno da li pojedini delovi tela mogu predstavljati ta „druga sredstva“
      • treba podrazumevati ono sredstvo čija upotreba na određeni način odnosno pod određenim okolnostima po pravilu prouzrukuje tešku telesnu povredu
  • može se izvršiti samo sa umišljajem
    • mora obuhvatiti i svest da se upotrebljenim sredstvom telo može teško povrediti ili zdravlje teško narušiti
  • sudska opomena se može izreći pod uslovom da je učinilac bio izazvan nepristojnim ili grubim ponašanjem pasivnog subjekta
  • kazna je zatvor do tri godine
  • gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti

Zaštitni objekt: telesni integritet ili zdravlje čoveka

Izvršilac: čovek

Radnja izvršenja: svaka radnja podobna da prouzrokuje tešku povredu telesnog integriteta ili teško narušavanje zdravlja

Posledica: teška povreda telesnog integriteta ili teško narušavanje zdravlja

Kazna: (1-6)

Telesna povreda je narušavanje telesnog integriteta ili zdravlja nekog lica

• teška telesna povreda postoji ako je narušavanje jačeg intenziteta – mora se raditi o teškom narušavanju

Radnja izvršenja je svaka ona radnja podobna da prouzrukuje tešku povredu telesnog integriteta odnosno teško narušavanje zdravlja.

Posledica se sastoji u teškoj povredi telesnog integriteta ili teškom narušavanju zdravlja.

• osnovni kriterijum za razlikovanje obične i naročite teške telesne povrede

1. obična teška telesna povreda – nije bliže određena pa se u teoriji i praksi određuje pomoću pojma naročito teške telesne povrede iz stava 2
   • ako usled povrede život povređenog nije doveden u opasnost
     • ako je život doveden u apstraktnu opasnost, takođe je samo obična teška telesna povreda
   • ako je uništen ili trajno i u znatnoj meri oslabljen deo tela ili organ koji se ne smatra važnim
     • i onda kada je koji važan deo tela ili organ oslabljan ali ne u znatnoj meri 
     • ili je oslabljen u znatnoj meri ali ne trajno
   • u slučaju prouzrokovanja nesposobnosti za rad
     • kod obične teške telesne povrede mora biti privremena a ne trajna
   • narušavanje zdravlja – ako su kumulativno ispunjena dva uslova
     1. kada je ono ili trajno a nije teško
     2. kada je ono ili teško a nije trajno
   • ako teška telesna povreda prouzrukuje izvesne trajne promene na telu koje se ne mogu smatrati unakaženošću
   • mora postojati umišljaj
   • kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina
2. naročito teška telesna povreda – pet oblika
   • ako je u opasnost doveden život povređenog
     • konkretna i neposredna opasnost
     • opasnost mora postojati u momentu nanošenja telesne povrede
       • ako do nje dođe kasnije ukoliko postoji nesumnjiva uzročna veza između telesne povrede i nastupanja opasnosti
       • ako se opasnost može otkloniti lekarskom intervencijom ne isključuje postojanje ovog oblika teške telesne povrede
   • ako je uništen ili trajno i u znatnoj meri oslabljen neki važan deo tela ili važan organ povređenog
     • kada je neki važan deo tela uništen
     • kada je u znatnoj meri oslabljen
       • sporno je šta znači – u znatnoj meri oslabljen
     • kada je neki važan organ uništen
       • organ se od dela tela razlikuje po tome što obavlja određenu relativno samostalnu funkciju
       • najjasnije je da se o naročito teškoj telesnoj povredi radi ako je neki važan organ uništen
     • kada je on u znatnoj meri oslabljen
   • ako je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad
     • apsolutna nesposobnost ili
     • relativna nesposobnost
       • kada dođe do trajne nesposobnosti samo u pogledu onog zanimanja odnosno posla koji je povređeni obavljao do nanošenja povrede
   • trajno i teško narušavanje zdravlja povređenog
     • teškom telesnom povredom je prouzrokovano neko oboljenje – telesno ili duševno koje je po svojoj prirodi teško i trajno tj neizlečivo
   • ako telesna povreda kao posledicu ima unakaženost povređenog
     • trajne i vidljive promene tela koje izazivaju određena osećanja kod drugih ljudi – sažaljenje, odvratnost, zgražavanje i sl
   • mora postojati umišljaj
   • kazna je zatvor od 1-8 godina
3. teška telesna povreda kvalifikovana smrću
   • ako povređeni umre usled bilo obične bilo naročito teške telesne povrede
   • u odnosu na tešku telesnu povredu mora postojati umišljaj, u odnosu na smrt nehat
     • sporna pitanja razgraničenja sa kd ubistva, nehatnog lišenja života, utvrđivanja uzročne veze, njenog prekida usled delovanja drugih okolnosti i sl sudska praska rešava od slučaja do slučaja
     • ukoliko se i osnovni oblik vrši iz nehata, taj slučaj treba okvalifikovati kao kd nehatnog lišenja života koje konzumira nehatnu tešku telesnu povredu
   • kazna zatvora od 2-12 godina
4. TTP iz nehata
   • vezuje se za OTTP i NTTP – samo mora postojati svesni ili nesvesni nehat
   • samo postoji u odnosu na O i NTTP a ne i u odnosu na TTP kvalifikovanu smrću
   • zatvor do tri godine
5. TTP na mah
   • identična obeležja kao i kd ubistva na mah
   • razlika je posledica – nanošenje teške telesne povrede
   • mora postojati umišljaj
   • može postojati u slučaju teške telesne povrede kvalifikovane smrću
   • kazna
     • OTTP do 3 godine
     • NTTP 3 meseca do 4 godine
     • TTP kvalifikovana smrću – 6 meseci do 5 godina
6. kvalifikovani oblik TTP s obzirom na svojstvo subjekta – ZID KZ 2009
   • ako je teška telesna povreda učinjena prema maloletnom licu ili bremenitoj ženi, licu koje obavlja poslove od javnog značaja 
   • za OTTP – 1-8 godina
   • za NTTP 2-12 godina
   • za TTP kvalifikovanu smrću – 5-15 godina

Zaštitni objekt: život čoveka

Izvršilac: čovek

Radnja izvršenja: (1-5)

Posledica: smrt čoveka

Kazna: (1-5)

1. osnovni oblik
   • radnja izvršenja se sastoji u radnji podstrekavanja ili pomaganja u samoubistvu nekog lica
   • potrebno je da između ovih radnji i samoubistva postoji uzročna veza
     • da je radnjom navođenja izazvana ili uvršćena odluka kod nekog lica da izvrši samoubistvo
     • da se radnjom pomaganja dopinelo izvršenju samoubistva
   • propisana je kazna od 6 meseci do 5 godina
2. privilegovan oblik
   • ako se radnja izvršenja sastoji u pomaganju a ostvareni su uslovi koji se zahtevaju za kd lišenja života iz samilosti
     • npr. ako neko na ozbiljan i izričit zahtev neizlečivom bolesniku pripremi smrtonosnu injekciju koju taj bolesnik sam sebi da
     • ako mu je i ubrizga – postoji kd lišenja života iz samilosti
   • propisana je kazna od 3 meseca do 3 godine
3. teži oblik
   • kvalifikatorna okolnost je svojstvo pasivnog subjekta
     • prema maloletniku tj prema licu koje je navršilo četrnaest godina ili prema licu koje se nalazi u stanju bitno smanjene uračunljivosti
   • bitno smanjena uračunljivost  je ovde tehnički termin – sve ono što se inače traži za BSU
   • potrebno je utvrditi da je u momentu izvršenja samoubistva lice koje ga je izvršilo bilo u stanju BSU
   • stanje BSU mora da postoji u odnosu na akt samoubistva
   • propisana je kazna od 2 do 10 godina 
4. najteži oblik
   • kada se delo iz stava 1 vrši prema licu koje nije navršilo 14 godina ili prema neuračunljivom licu
   • važi ista napomena u pogledu termina neuračunljivo lice kao i za BSU
   • propisana je kazna zatvora kao za teško ubistvo 
     • kazniće se zatvorom preko 10 godina ili od 30 do 40 godina
5. poseban oblik
   • radnja izvršenja je surovo ili nečovečno postupanje s licem koje se prema učiniocu nalazi u odnosu kakve podređenosti ili zavisnosti
     • surovo li nečovečno postupanje se može manifestovati u raznim oblicima
     • odnos podređenosti ili zavisnosti može postojati po pravnom osnovu ili faktički
   • potrebno je da je lice u odnosu poređenosti ili zavisnosti izvršilo ili pokušalo samoubistvo usled surovog ili nečovečnog postupanja
     • između takvog postupanja i samoubistva mora postojati uzročna veza
     • indirektno navođenje na samoubistvo
   • umišljaj mora da obuhvati svest o tome da se to lice nalazi prema njemu u odnosu podređenosti ili zavisnosti
     • ne sme biti upravljen na to da to lice izvrši samoubistvo – inače je to osnovni oblik iz stava 1
   • samoubistvo se može pripisati nehatu učinioca
     • da je učinilac svestan mogućnosti da usled njegovog postupanja lice u odnosu zavisnosti ili podređenosti može izvršiti samoubistvo ali je olako držao da to lice neće izvršiti samoubistvo ili da će to sprečiti – svesni nehat
     • ako nije bio svestan mogućnosti da lice izvrši samoubistvo da je prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti – nesvesni nehat
   • kombinacija umišljaja i nehata učinioca – nehat u odnosu na posledicu a u odnosu na radnju i druga bitna obeležja umišljaj
   • propisana kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina

• za sve oblike
  • potrebno je da je samoubistvo izvršeno ili pokušano
  • ako je samo pokušano kd postoji ali je to fak. osnov za ublažavanje kazne

Zaštitni objekt: život čoveka

Izvršilac: čovek

Radnja izvršenja: oduzimanje života čoveku činjenjem ili nečinjenjem

Posledica: smrt čoveka

Kazna: 6 meseci – 5 godina

Radnja izvršenja ovog privilegovanog oblika KD ubistva predstavlja oduzimanje života čoveku činjenjem ili nečinjenjem ali je ograničena voljom pasivnog subjekta.

• Ako neko zahteva da bude lišen života na tačno određen način, a izvršilac to učini na sasvim drugi način, treba uzeti da postoji obično ubistvo, a ne ovo KD.
• Sporno je da li je uopšte moguće, i pod kojim uslovima, izvršiti ovo delo nečinjenjem.

Pasivni subjekt može biti samo punoletno lice.

• mora postojati ne samo u vreme izvršenja KD, već i u vreme kada to lice zahteva da bude lišeno života
• Ukoliko se radi o licu kod koga je već nastupila moždana smrt iako postoje neke životne funkcije postojaće nepodoban pokušaj ovog KD.
• to lice mora biti u teškom zdravstvenom stanju
  • takvom zdravstvenom stanju koje mu pričinjava patnje, koje je neizlečivo i koje ima smrtni ishod

Do lišavanja života mora doći na ozbiljan i izričit zahtev pasivnog subjekta

• Ozbiljan zahtev postoji ako je on posledica slobodne volje, odnosno odluke pasivnog subjekta.
  • Toga nema u slučaju da pasivni subjekt usled bolesti nesposoban da rasuđuje ili odlučuje, kao i u slučaju da je ta sposobnost kod njega umanjena.
• Izričit je zahtev ukoliko je nedvosmislen i ukoliko se jasno može zaključiti šta je volja pasivnog subjekta.
  • On ne mora nužno biti izražen rečima, dovoljni su i potpuno jasni gestovi.
•  Takav zahtev mora objektivno postojati, nije dovoljna subjektivna predstava učinioca u tom smislu.
  • Ukoliko učinilac pogrešno drži da takav zahtev postoji, slučaj će se rešavati u skladu sa odredbama o stvarnoj zabludi.
• Sam pojam zahteva podrazumeva uticanje na volju učinioca.

Pasivni subjekt mora umišljajno biti lišen života.

• Ukoliko nedostaje umišljaj u odnosu na ozbiljan i izričit zahtev pasivnog subjekta, tj. ukoliko se nalazi u otklonjivoj zabludi u pogledu tog zahteva, moglo bi biti sporno da li će postojati krivično delo nehatnog lišenja života.

Lišavanje života se mora izvršiti iz samilosti prema pasivnom subjektu.

• Ukoliko kod izvršioca postoji i neka druga pobuda može postojati ovo KD ukoliko ta druga pobuda po prirodi stvari ne isključuje samilost (osveta ili koristoljublje).

Zbog prirode ovog KD i njegovih bitnih obeležja, u pogledu saučesništva, podstrekivanje je teško zamisliti jer odluku, po pravilu kod izvršioca stvara pasivni subjekt, dok je pomaganje moguće.

Krivično delo lišenja života iz samilosti može biti izvršeno u idealnom sticaju sa običnim / teškim ubistvom drugog lica

• ukoliko je istom radnjom lišeno života to drugo lice, a u pogledu koga nisu postojali uslovi za ovo KD

Zaštitni objekt: život novorođenčeta

Izvršilac: majka deteta, saizvršilac ili saučesnik odgovara za teško ubistvo

Radnja izvršenja: oduzimanje života novorođenčetu činjenjem ili nečinjenjem u toku porođaja ili neposredno nakon

Objekt radnje: dete, novorođenče

Posledica: smrt novorođenčeta

Kazna: 6 meseci – 5 godina

Presudno za predviđanje ovog ubistva kao privilegovanog, jeste saznanje do kojeg se došlo u medicini da se za vreme porođaja i izvesno vreme posle toga majka nalazi u stanju značajnih psihofizičkih poremećaja izazvanih porođajem, što opravdava njen blaži tretman u slučaju ubistva deteta.

Izvršilac ovog KD može biti samo majka deteta.

• Saizvršilac, odnosno saučesnik odgovara za teško ubistvo.
• Ako delo izvrši neko drugo lice, a majka ga na to podstrekne ili mu u tome pomogne za vreme porođaja ili neposredno nakon porođaja, dok kod nje traju poremećaji izazvani porođajem, ona će biti saučesnik u ovom KD iako izvršilac čini teško ubistvo.

Radnja izvršenja može se izvršiti i činjenjem i nečinjenjem.

• I radnja pomaganja se može sastojati u nečinjenju.
  • Majka u ovom slučaju ima položaj garanta, tako da njeno pasivno držanje može prestavljati radnju pomaganja u ovom privilegovanom KD, iako izvršilac preduzima radnju izvršenja običnog ubistva.

Nužno je da je porođaj započeo i da je dete živo.

• Ako se radnja vrši pre započinjanja porođaja prema plodu, radiće se o KD nedozvoljenog prekida trudnoće.

KD mora biti izvršeno za vreme porođaja, ili neposredno posle porođaja, dok traje poremećaj izazvan porođajem.

• Između poremećaja i porođaja mora postojati uzročna veza.
• To vreme može trajati duže ili kraće vreme u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, a pre svega od ličnih svojstava majke.
  • nužno je utvrditi da je u momentu lišavanja života postojao poremećaj i da je u uzročnoj vezi sa porođajem
• Ukoliko je majka pre porođaja planirala ubistvo deteta, pa to i učini za vreme odnosno posle poremećaja, takođe će postojati ovo KD, ako je u momentu lišavanja života deteta postojao poremećaj izazvan poremećajem.

Neophodno je da se delo vrši sa umišljajem, koji može biti i eventualni.

• ako nema umišljaja postojače kd nehatnog lišenja života
  • ista kazna pa nema praktičan značaj
• neprihvatljivo je tvrditi ako postoji nehat kod majke da kd ne postoji sa obrazloženjem da kd ubistva deteta pri porođaju nema nehatni oblik
  • kd nema svoje samostalno biće, privilegovani je oblik običnog ubistva
  • kod nehatnog lišenja života irelevantno je da li je ostvarena privilegujuća okolnost sem ako bi isključivala nehat

Pokušaj je moguć, koji je s obzirom na sada zaprećenu kaznu, kažnjiv prema opštim odredbama.

• I pokušaj kao i dovršeno KD, mora biti preduzet za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja, dok kod majke traje poremeđaj izazvan porođajem.

Zaštitni objekt: život čoveka

Izvršilac: čovek

Radnja izvršenja: oduzimanje života čoveku

Posledica: smrt čoveka

Kazna: 1 – 8 godina

Ubistvo na mah predstavlja privilegovani oblik ubistva. Okolnosti koje KD ubistva u ovom slučaju čine lakšim i moraju biti kumulativno ispunjene su:

1. da je ubistvo izvršeno u stanju jake razdraženosti
   • pod pojmom jake razdraženosti treba podrazumevati određena afektivna stanja jačeg intenziteta koja utiču na sposobnost rasuđivanja i odlučivanja
   • ostaju u granicama normalnog,
     • ne radi se o patološkim afektivnim stanjima, jer bi se te situacije rešavale u vezi sa institutom uračunljivosti.
   • ukoliko dođe do bitno smanjene uračunljivosti, a zajedno sa njom su kumulativno ispunjena i druga dva uslova koja se zahtevaju za ovaj oblik privilegovanog oblika KD ubistva
     • neće doći do ublažavanja kazne po osnovu BSU, jer bi korišćenje ove mogućnosti predstavljalo povredu zabrane dvostrukog vrednovanja,
       • nešto što je uneto u zakonski opis kao privilegujuća okolnost ne može istovremno biti i osnov za ublažavanje kazne

2. da je učinilac u takvo stanje doveden bez svoje krivice
   • napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane ubijenog
     • skrivljeni napad isključuje postojanje ovog krivičnog dela 
   • ne zahteva se uslov istovremenosti,
     • jer se ovde napad javlja kao povod, odnosno kao uzrok stanja jake razdraženosti,
     • u momentu vršenja krivičnog dela napada više nema
     • ako bi napad još trajao, ukoliko bi bili ostvareni i drugi uslovi, došla bi u obzir primena instituta nužne odbrane, odnosno prekoračenje njenih granica
       • bilo bi takođe potrebno da je radnja ubistva izvršena u cilju odbijanja napada a ne kao posledica jake razdraženosti
       • ako sve to postoji, tek onda postoji ali obično ubistvo učinjeno u prekoračenju nužne odbrane
   • zlostavljanje čine radnje kojima se nekom licu nanose fizičke ili psihičke patnje (ili oboje), a da se pri tome ne radi o telesnoj povredi
     • bitno je utvrditi uzročnu vezu između kontinuiranog zlostavljanja i stanja jake razdraženosti
   • pojam teškog vređanja predstavlja pravni standard i utvrđuje se prema postojećim shvatanjima, odnosno objektivno, a ne prema subjektivnoj oceni učinioca
     • za utvrđivanje ovog pojma je od značaja postojanje odnosa srazmernosti, tj. mora postojati srazmera između teškog vređanja i stanja jake razdraženosti
     • mora se raditi o takvom vređanju koje je prema težini i načinu objektivno uzevši u datoj situaciji bilo podobno da kod učinioca prouzrukuje stanje jake razdraženosti

3. da je delo izvršeno na mah
   • odmah nakon napada, odnosno teškog vređanja, a u svakom slučaju za vreme trajanja jake razdraženosti
   • traži se „neposredno i eksplozivno“ reagovanje učinioca
     • potreban je određeni vremenski kontinuitet između napada, odnosno teškog vređanja i radnje ubistva koji se neće prekinuti u slučaju kraćeg vremenskog intervala, pod uslovom da taj interval suštinski ne dovodi do prekida kontinuiteta između delovanja oštećenog i delovanja izvršioca
   • izuzetno, ako je raniji napad, odnosno teško vređanje nakon izvesnog vremena ponovo aktuelizovano ponašanjem pasivnog subjekta i još postojeće oslabljeno afektivno stanje učinioca time pojačano, može se uzeti da je ovaj uslov ispunjen

Zaštitni objekt: život čoveka

Izvršilac: čovek

Radnja izvršenja: (1-11)

Posledica: smrt čoveka

Kazna: preko 10 godina ili od 30 – 40 godina

• ubistvo učinjeno na svirep ili podmukao način (tačka 1)
  • kod ubistva na svirep način
    • objektivno – potrebno je da se žrtvi nanese patnja koja prevazilazi patnje koje prate svako lišavanje života
      • patnje mogu biti psihičke ili fizičke
    • subjektivno – kod učinioca mora postojati svest / želja za mučenjem žrtve ili uživanje u tome
      • mora postojati direktni umišljaj
      • izuzetno eventualni umišljaj može postojati ukoliko učinilac žrtvi svesno nanosi teške telesne povrede koje su praćene teškim bolovima i patnjama, a da je svestan da nastavljanjem može nastupiti smrt, pa na to pristaje
    • unakaženje tela posle smrti odnosno mrcvarenje leša nije dovoljno za postojanje ovog oblika teškog ubistva.
  • kod ubistva na podmukao način
    • na objektivnom planu potrebno je da postoji potajan način preduzimanja radnje
    • na subjektivnom planu potrebno je da kod učinioca postoji posebna lukavost, prevarno postupanje, zloupotreba poverenja žrtve ili njene bezazlenosti
      • npr ubistvo supružnika za vreme spavanja, trovanje žrtve pozvane kao gosta
    • smišljeno vršenje KD u trenutku kada se žrtva ne nada ili ne može da pruži otpor
• ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju (tačka 2)
  • lišavanju života mora da prethodi nasilničko ponašanje
    • mora biti bezobzirno
    • mora prevazilaziti uobičajenu meru nasilja koja je česta kod KD ubistva
  • bezobzirnost se ispoljava tako što učinilac pokazuje krajnju ravnodušnost prema tuđim dobrima, delo vrši iz obesti / rušilačkih nagona, žrtva ne daje nikakav povod za vršenje KD ubistva
• ubistvo pri čijem izvršenju se dovede u opasnost život još nekog lica (tačka 3)
  • objektivno, potrebno je da je pored ubistva jednog lica doveden u konkretnu opasnost život drugog lica
  • sa subjektivne strane mora postojati umišljaj kako u odnosu na KD ubistva, tako i u odnosu na dovođenje u konkretnu opasnost drugog lica
    • samo na opasnost, a ne da i to drugo lice liši života
  • dve sporne situacije:
    • ako u odnosu na drugo lice postoji pokušaj ubistva
      • prednost treba dati tački 11 – pokušaj ubistva više lica
      • mogućnost ublažavanja kazne jer se kvalifikuje kao pokušaj ne bi bilo opravdano koristiti
    • nije utvrđena usmerenost umišljaja na pokušaj ubistva drugog lica
  • moguć je pokušaj ovog oblika
    • izostaje posledica u odnosu na lice koje se htelo lišiti života
    • u odnosu na drugo lice posledica se ogleda u dovođenju u konkretnu opasnost njegovog života
• ubistvo pri izvršenju KD razbojništva ili razbojničke krađe (tačka 4)
  • dominantno je lišavanje života a činjenica da se to čini pri vršenju kd razbojništva ili razbojničke krađe predstavlja kvalifikatornu okolnost
• pobude učinioca (tačka 5)
  • koristoljublje
    • učinilac delo vrši radi pribavljanja sebi ili drugome bilo kakve materijalne koristi ili radi sprečavanja materijalnog gubitka
    • u teoriji je potrebno je da je učinilac postupao iz pohlepe, a ne radi zadovoljavanja svojih osnovnih materijalnih potreba
      • neprihvatljiv stav
      • može biti od značaja za odmeravanje kazne
    • ostvarivanje materijalne koristi može se postići ostvarivanjem ubistva direktno – primanjem naknade za izvršeno ubistvo npr ili indirektno – ubistvom lica koje predstavlja prepreku da učinilac stekne na legalan način neku imovinu
    • treba razlikovati od prethodne tačke
      • prethodni oblik postoji ako do ubistva dođe kada se primenjuje sila ili pretnja radi neposrednog oduzimanja ili zadržavanja tuđe pokretne stvari
      • ako su ispunjeni i elementi prethodnog oblika – prividni idealni sticaj
      • po odnosu supsidijariteta treba prednost dati ubistvu iz tačke 4
  • izvršenje ili prikrivanje drugog KD
    • ubistvo se vrši ili zato da se prikrije već učinjeno kd ili da se omogući vršenje nekog kd
    • nije od značaja o kom se kd radi
      • po prirodi stvari radi se o težim kd ali postoji i kada je u pitanju lakše
  • bezobzirna osveta
    • razlika između obične osvete je očigledna nesrazmera između nanetog zla i onog koje se vrši kroz osvetu
    • samo sa direktnim umišljajem
      • neophodna je svest i volja jakog intenziteta – nespojivo sa eventualnim umišljajem
  • krvna osveta
    • KZ više ne predviđa kao kvalifikatornu okolnost
    • lišavanje života samog ubice ili nekog njegovog bližeg ili daljeg srodnika od strane srodnika ubijenog zbog osvete
    • može biti ili bezobzirna osveta ili niska pobuda
    • postala veoma retka pa ne treba posebno propisivati nego se može podvesti pod druge kvalifikatorne okolnosti
  • druge niske pobude
    • potrebno je da se na skali negativnog moralnog vrednovanja neka pobuda nalazi visoko da bi se mogla oceniti kao niska u smislu ove kvalifikatorne okolnosti
    • primena ove norme u velikoj meri zavisi od stava sudske prakse
      • npr ljubomora nije niska pobuda u smislu kvalifikatorne okolnosti sama po sebi
        • ako bi se radilo o ubistvu muža da bi se otklonila prepreka za nesmetano održavanje seksualnih odnosa sa njegovom suprugom – niska pobuda
• lišavanje života službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti (tačka 6)
  • potrebno je da je službeno ili vojno lice lišeno života pri vršenju službene dužnosti
  • i dalje zahteva vršenje poslova službene dužnosti a ne i vršenje poslova u vezi sa njima ali zato sledeći oblik predviđa
• lišavanje života sudije, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili policijskog službenika u vezi sa slučajem (tačka 7)
• ubistvo lica koje obavlja poslove od javnog značaja u vezi sa poslovima koje to lice obavlja (tačka 8)
  • potrebno je da je ubistvo izvršeno u vezi s poslovima koje to lice obavlja
  • poslom od javnog značaja smatra se obavljanje profesije ili dužnosti koja ima povećani rizik za bezbednost lica koje ga obavlja
  • odnosi se na zanimanja od značaja za javno informisanje, zdravlje ljudi, obrazovanje, javni prevoz, pravnu stručnu pomoć pred sudom i drugim organima
• ubistvo deteta i bremenite žene (tačka 9)
  • mora postojati umišljaj
  • ukoliko postoji pogrešna predstava o uzrastu deteta (misli da je navršilo 14 godina) ili ne zna za trudnoću žene postojaće obično ubistvo
    • isto je dejstvo otklonjive i neotklonjive stvarne zablude
      • obe isključuju postojanje ovog oblika teškog ubistva
    • nije smetnja da se uzmu u obzir kao otežavajuće okolnosti prilikom odmeravanja kazne za obično ubistvo
      • objektivno čine delo težim u konkretnom slučaju
• ubistvo člana porodice koje je učinilac prethodno kontinuirano zlostavljao (tačka 10)
  • posmatrati u kontekstu krivičnog dela nasilja u porodici
  • dovoljno je da je izvršenju dela prethodilo zlostavljanje
    • potrebno je kontinuirano, sistematsko zlostavljanje člana porodice koji je lišen života 
    • to po pravilu znači i ostvarenje bitnih obeležja nasilja u porodici
• umišljajno lišavanje života više lica (tačka 11)
  • pod uslovom da se ne radi o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri porođaju ili o lišavanju života iz samilosti
  • potreba za primenom ovog oblika ubistva postoji onda kada je učinjeno dva ili više običnih ubistava
  • mora postojati jedinstveni umišljaj upravljen na to da liši života više lica
  • pokušaj ovog oblika bi postojao u slučaju da je jedno lice lišeno života, a ubistvo drugog (ili više njih) ostalo u pokušaju, a umišljaj je bio upravljen na to da liši života više lica
    • ili kada ni jedno lice nije lišeno života, ali je započeta radnja izvršenja koja je bila upravljena na lišavanje života više lica

Zaštitni objekt: život čoveka

Napadni objekt i objekt radnje: čovek

Izvršilac: čovek

Radnja izvršenja: lišavanje života drugog lica

• svaka ona radnja koja je podobna da prouzrukuje smrt drugog lica
• može biti radnja činjenja ili nečinjenja (ukoliko postoja garantni odnos – nepravo kd nečinjenja)
• fizičko ali i psihičko delovanje koje može da prouzrukuje smrt nekog lica

Posledica: smrt čoveka

Kazna: 5 – 15 godina

• Nepovredivost života čoveka i njegova KP zaštita je apsolutna.
  • od KP zaštite života se odustaje samo kod krajnje nužde i nužne odbrane.
  • život čoveka se štiti od samog početka pa do kraja, bez obzira na njegov kvalitet i forme
• KZ prihvata uobičajenu podelu na obično i teško ubistvo.
• KD ubistva se može izvršiti samo prema živom čoveku.
  • Živ čovek kao objekt radnje postoji od momenta rođenja do smrti
    • momenat rođenja
      • relevantan je početak porođaja, prirodnim putem ili hirurškom intervencijom
        • nije potrebno da je porođaj dovršen tj da je dete rođeno
      • potrebno je da je dete živo rođeno
        • irelevantna je njegova sposobnost za život
      • problem razgraničenja između krivičnog dela ubistva i kd nedozvoljenog prekida trudnoće
        • ako su radnje prekida trudnoće izazvale prevremeni porođaj a dete je lišeno života
        • ako je kao posledica prekida trudnoće dete živo rođeno pa posle lišeno života treba uzeti da postoji ubistvo
    • prestanak života
      • moždana smrt – ireverzibilno oštećenje mozga i prestanak rada svih moždanih funkcija
        • do izumiranja moždanih ćelija posle prestanka rada srce dolazi 6-10 minuta nego do izumiranja ćelija srca 30 minuta
      • nepopravljivo oštećenje mozga znači i prestanak postojanja ljudskog bića
• Između radnje čoveka i posledice mora postojati uzročna veza.
  • preovladava teorija ekvivalencije – condicio sine qua non
    • svaki uslov koji je neposredno ili posredno prethodio posledici a bez koga ona ne bi nastupila predstavlja uzrok posledice
    • ako se radnja učinioca može dovesti u vezu sa tim naknadnim okolnostima koje su neposredno prouzrokovale smrt uzima se da postoji uzročnost
    • veći broj uslova se može smatrati uzrokom
      • dalja ograničenja i eliminisanje irelevantnih uslova vrši se na planu krivice
        • zahtev da umišljaj mora obuhvatiti smrt kao posledicu i način njenog prouzrokovanja
• Za postojanje KD ubistva neophodan je umišljaj
  • dovoljno je postojanje eventualnog umišljaja tj. da je učinilac pristao na nastupanje smrti pasivnog subjekta
    • ako nema pristajanja već se radi o svesnom nehatu postojaće kd nehatnog lišenja života
    • postojanje umišljaja se utvrđuje preko objektivnih elemenata odnosno radnje izvršenja
  • umišljaj se utvrđuje na osnovu okolnosti samog događaja
• Kod pokušaja ubistva potrebno je da je umišljaj učinioca obuhvatao smrt kao posledicu.
• Pokušaj ubistva može postojati i onda kada je oštećenom naneta teška / laka / nikakva telesna povreda.
  • namera se ne može koristiti kao sinonim za umišljaj
• Mora se obratiti pažnja na utvrđivanje motiva zbog toga što je on relevantan za moguće postojanje teškog ubistva ili ubistva iz samilosti
  • važna okolnost prilikom utvrđivanja kazne