Dva osnovna kruga problema humanitarnih nauka:

• epistemiološki – u kojoj su meri te discipline upoznale svoj predmet i koliko su u stanju da ga upoznaju?
  • omogućava da posmatranjem, razmišljanjem i naučnim istraživanjem dođemo do jezgra pouzdanih znanja.
  • Kriminolog može biti:
    • posmatrač – opisuje ono što jeste
    • teoretičar – traži korelacije
    • ideolog – diskutuje u korist ili protiv postojećeg stanja stvari
    • praktičar i
    • metodolog – analizira ostale načine postupanja
• pragmatički – da li je saznanje primenjivo u životu i s kakvim posledicama?
  • pruža takva znanja koja imaju implikacije na polju kontrole kriminaliteta
  • ova dimenzija je sadržana u pojmovima „prognoza“, „sankcije“, „efikasnost“, „reforma“

Ove dve dimenzije su neposredno povezane.

Značaj za krivično pravosuđe

Rezultati kriminoloških istraživanja mogu značajno uticati na način rada pravosudnih organa.

Savet Evrope ukazuje na manju arbitrarnost subjekata kriminalne politike ako se zasniva na primeni rezultata krim. istraživanja.

Kriminologija je pravosuđu ukazala na osnovne probleme evolucije kriminaliteta (beli okovratnk, organizovani, uticaj društvenih promena na kriminalitet, krivičnih instituta i sl)

Kriminalitet ne možemo potpuno ukinuti i kriminologija ne može pronaći sve njegove faktore (Sutherland).

Zadatak kriminologije je da ukaže nadležnima na sredstva za izgradnju strategije koja omogućava smanjenje kriminaliteta na društveno podnošljivu meru.

Pravosudna administracija i rezultati istraživanja

Praktičari prigovaraju da kriminolozi ne žive u realnom svetu.

Pravosudni organi predloge iz kriminoloških istraživanja dočekuju sa velikom dozom kritičnosti.

Picca traži razloge za nerazumevanje, nepoverenje i otpor:

• obostrano nepoverenje – posledica sudara reformizma istraživača i konzervativizma administracije
  • administracija se suprotstavlja novom kao posledica osnovnog zadatka – da efikasno deluju na kontrolu kriminaliteta
• neophodnost da se uzme u obzir i reakcija javnog mnjenja
  • zastrašenost građana često nije realna, pravosudna administracija mora da računa – istraživači ne moraju
• ograničena primenljivost većine istraživanja 
  • naučnici pre formulišu teorije nego što procenjuju njihovu vrednost u stvarnosti
  • multidisciplinarni pristup neostvarena težnja jer svi zanemaruju drugo sem svoje discipline

Poboljšanje komunikacije između naučnika i organa formalne socijalne kontrole – pretpostavka za bolje razumevanje kriminaliteta.

Krivične nauke su najneposrednije povezane sa kriminologijom.

Odnos sa krivičnim pravom

Za većinu autora krivično pravo i kriminologija su dve različite naučne discipline.

Razlike:

1. krivično pravo se bavi krivičnim delima i sankcijama kao normativnim pojavama, kriminologija im pristupa kao realnim pojavama.
2. kriminologija ima za osnovni predmet opis spoja čoveka i uzroka delinkvencije, krivično pravo opisuje krivične norme jednog pravnog poretka.

Iako različite, tesno su povezane:

• predmet kriminologije je određen onom zonom po društo štetnih ponašanja koja krivično pravo izdvaja i sankcioniše – ne može se zanemariti krug radnji od zakonodavca označen kao krivična dela pri određivanju zločina
• krivično pravo od kriminologije dobija neophodne podatke o razmerama i uslovljenosti tih dela – racionalna izgradnja sistema inkriminacija i sankcija

Nastavi čitanje „Odnos kriminologije sa drugim naukama“

Ono što je za krivično pravo krivično delo, za sociologiju je devijacija. Sociolozi devijaciju doživljavaju kao ponašanje suprotno normama ili očekivanjima drugih koje izaziva neslaganje ili kažnjavanje.

Novije koncepcije devijaciju smatraju produktom istih onih procesa koji dovode do poštovanja normi – konformizam.

Alex Thio navodi da postoje dve vrste definicija devijacija:

• tradicionalne – prilaze im kao realnoj pojavi, kao objektivnom fenomenu koji je prouzrokovan ili određen drugim pojavama i
• novije – relativističke koje objašnjavaju ovakva ponašanja uglavnom žigosanjem u određenom vremenu i mestu.

Nastavi čitanje „Zločin i devijantnost“

Po koncepciji zakona, za zločin se polazi od shvatanja da je reč o radnji ili propuštanju koji su navedeni u zakonu i za koje je predviđena kazna. Nužni elementi za pravnike su – zabranjena radnja, subjektivni odnos prema delu i propisano kažnjavanje.

Nastavi čitanje „Različita shvatanja zločina“

Kriminologija je samostalna nauka koja koristeći saznanja i istrazivačke postupke nauka o čoveku i društvu, empirijski proučava kriminalni fenomen tj zločin, njegovog izvršioca i žrtvu, kriminalitet i način na koji društvo reaguje na kriminalno ponašanje.

Nastavi čitanje „Definicija i predmet kriminologije“