Pravnik

Krivične nauke su najneposrednije povezane sa kriminologijom.

Odnos sa krivičnim pravom

Za većinu autora krivično pravo i kriminologija su dve različite naučne discipline.

Razlike:

1. krivično pravo se bavi krivičnim delima i sankcijama kao normativnim pojavama, kriminologija im pristupa kao realnim pojavama.
2. kriminologija ima za osnovni predmet opis spoja čoveka i uzroka delinkvencije, krivično pravo opisuje krivične norme jednog pravnog poretka.

Iako različite, tesno su povezane:

• predmet kriminologije je određen onom zonom po društo štetnih ponašanja koja krivično pravo izdvaja i sankcioniše – ne može se zanemariti krug radnji od zakonodavca označen kao krivična dela pri određivanju zločina
• krivično pravo od kriminologije dobija neophodne podatke o razmerama i uslovljenosti tih dela – racionalna izgradnja sistema inkriminacija i sankcija

Odnos sa kriminalnom politikom

Kriminalna politka je formirana u nemačkoj doktrini od Franza von Liszta, razvoj je doživela u kontinentalnim evropskim zemljama.

Kriminalna politika kao:

• veština – praktična planska delatnost kojom se organizuje delovanje društvenih subjekata usmereno na suzbijanje zločina i kriminaliteta
• naučna disciplina – kritički proučava tu delatnost u cilju optimalizacije kontrole ovih pojava

Vidovi kriminalno političkog delovanja:

• profilaksa – ukupnost mera koje se preduzimaju pre no što do zabranjenog ponašanja dođe
• represija – mere potiskivanja već ispoljenog ponašanja
  • usmerena ka budućnosti delovanjem na učinioca – specijalna ili na druge – generalna prevencija utiče da ne dolazi do takvih dela
  • usmerena ka prošlosti – svodi se na uzvraćanje učiniocu zbog zla koje drugima nanosi – retribucija

Prevencija:

• primarna – ustanovljava činioce u prirodnoj i socijalnoj sredini koji omogućavaju ili podstiču kriminalnu aktivnost
• sekundarna – mere namenjene ranom otkrivanju potencijalnih prestupnika i pravovremeno delovanje pre izvršenja krivičnog dela
• tercijarna – mere protiv onih lica koja su izvršila krivično delo – poznatih prestupnika

Povezanost kriminologije i kriminalne politike se ogleda u tome što kriminologija osmišljava konkretne aktivnosti suzbijanja kriminaliteta, a kriminalna politika služi za proveru naučnih postavki kriminologije.

Razlike:

• kl proučava pojavne oblike i uslovljenost kriminalnih ponašanja, kp se bavi njihovim suzbijanjem
• kp je postavljena kao aksiološka disciplina koja počiva na vrednosnim sudovima, kl je ontološka disciplina koja se bavi proučavanjem onog što jeste.

Razlozi pro za uvođenjem predmeta kriminalne politike u kriminologiju:

• ne postoje ozbiljni razlozi protiv unošenja u kriminologiju aksiološkog aspekta kontrole kriminaliteta
• kriminologija može izučavati sve represivne mehanizme suprotstavljanja kriminalitetu a socijalna politika profilaktičko delovanje

Razlozi kontra, čak i proširen domen kriminologije, ona ne izučava ništa više od:

• efekata koje pojedini oblici reakcije imaju na prestupnika
• traženja načina da se kontrola zasnuje na nauci i objektivnom
• analize učinka koje različiti vidovi reakcije imaju na one koji su im povrgnuti

Prema Zipfu, kriminalna politika, krivično pravo i kriminologija su tri stuba krivičnih nauka.

Izraz „kriminalna politika“ je iz više razloga neodgovarajući:

• neki autori žele da ga zamene izrazom „politika suzbijanja kriminaliteta“ – ali tako ne obuhvata profilaksu
• izraz „kaznena politika“ je rezervisan za odlučivanje sudova pri odmeravanju krivičnih sankcija; moderna društva teže da afirmišu i nepenalne oblike
• najbolje rešenje je izraz „politika kontrole kriminaliteta„.

Odnos sa penologijom

Penologija je grana krivičnih nauka koja izučava funkcije krivičnih sankcija, pravila njihovog izvršenja i metode upotrebljene za njihovu primenu.

Svodi se dobrim delom na penitencijarnu nauku (učenje o kaznenim zavodima).

Gassin smatra da penologija obuhvata tri velike grane:

1. pravo izvršenja krivičnih sankcija
2. tehnika upravljanja kaznenim ustanovama
3. kriminalna terapeutika

Postoji tesna povezanost između kriminologije i penologije:

• postupak izvršenja kazni ima za cilj da otkloni neke od činilaca koji dovode do zločina
• delotvornost penološkog postupanja je provera validnosti kriminoloških stavova

Kriminologija  u svom okviru proučava i deo materije koji se tradicionalno smatra domenom penologije

• kritička analiza uticaja primene krivičnih sankcija
• preispitivanje ciljeva kažnjavanja i načina na koji je pravno uređeno izvršenje sankcija

Penologija zadržava naučnu samostalnost u meri u kojoj tretman i prevaspitanje ostaju ključni pojmovi penitencijarnog postupanja.

Odnos sa kriminalistikom

Kriminalistika kao nauka – Saponaro – Naučna disciplina koja se koristi znanjima niza drugih nauka i veština kako bi, u procesu tumačenja činjenica proisteklih iz zločina, izvršila sintezu podataka pribavljenih uz pomoć navedenih disciplina, sve sa ciljem da se otkrije zločin i kao takav kvalifikuje, identifikuju učinilac i njegova žrtva.

Kriminalistika kao veština – Ponti – tehnika isleđivanja u krivičnim stvarima koja je od značaja za policiju i pravosuđe

Kriminalistika je nauka koja primenjuje saznanja prirodnih i tehničkih disciplina u cilju otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela i otkrivanja njihovih učinilaca. 

Deli se na:

• kriminalističku tehniku – zakonomernosti u materijalnom svetu u vezi sa vršenjem kd
• taktiku – pojavni oblici i načini izvršenja krivičnih dela 
• metodiku – zakonomernosti nastanka, otkrivanja, prikupljanja, obrade i ocene informacija

Niz dodirnih tačaka sa kriminologijom – obe zanimaju pojavni oblici zločina, faktori i reagovanje na zločin

Razlike:

• kriminologiju interesuje njihova tipologija a ne svako delo ponaosob, a od kriminalistike saznaje za nove oblike neregistrovanih ponašanja.
• kriminalistiku interesuju samo činioci koji joj omogućavaju da pronikne u spec. motivaciju učinioca; kriminologiju interesuju svi spoljni i unutrašnji faktori koji dovode do kriminalnog ponašanja.
• kriminalistiku interesuje samo aktivnost organa unutrašnjih poslova, kriminologiju delovanje svih subjekata formalne kontrole

Odnos sa socijalnom patologijom

Socijalna patologija ili sociologija devijacija je nauka o odstupajućem ponašanju, njime izazvanoj društvenoj dezorganizaciji i reakciji zajednice.

Dva uslova da bi se ponašanje smatralo devijantnim:

• da se krše norme koje poštuje većina i
• da se njihovo poštovanje smatra bitnim

Osnovni kriterijum razlikovanja: kriminologija proučava kriminalno, a soc. patologija devijantno ponašanje.

Kriminološke discipline

Kriminalna biologija je spoj kriminalne antropologije i kriminalne psihologije. Uslovljenost kriminalne aktivnosti traži u čoveku kao bio psiho konstitucionalnom tipu.

• Kriminalna antropologija – izučava specifične uslovljenosti zločina organskom strukturom pojedinca (predstavnici frenolozi, Lombroso, italijanski pozitivizam)
• Kriminalna psihologija – zločin povezuje sa određenim psihičkim osobinama, tretira prestupnika kao u osnovi duševno zdravog sa specifičnim ličnim crtama.
  • Kriminalna psihopatologija – zločin je izraz poremećaja uma učinioca, polazi od toga da je prestupnik bolesna, patološka ličnost.

Kriminalna sociologija tvrdi da je baza objašnjenja zločina samo društvo.

Dve grupe kriminoloških disciplina, dele se na one sa:

• individualnim pristupom – u prvom planu imaju pojedinca
• i one koje u centar stavljaju sredinu – uža grupa kojoj prestupnik pripada ili celo društvo

Razne vrste kriminologa rade razne apsolutizacije činilaca pa tako se pojavljuje sociologizam koji apsolutizuje delovanje društvenih činilaca i individualistički pokušaji da se zločin objašnjava telesnim sklopom ili strukturom ličnosti.

Jedni zanemaruju društvene uticaje a drugi činjenicu da je svako delo akt konkretnog lica u izvesnoj meri odraz njegove individualnosti.

Kriminologija mora da izgradi čvrst sistem u kome saznanja kriminoloških disciplina imaju svoje mesto.

Mora integrisati te discipline u sistem koji potpuno obuhvata ono što kriminologija proučava.

Odnos kriminologije sa viktimologijom

Dva gledišta:

1. u širem smislu – viktimologija je samostalna nauka u tesnoj vezi sa kriminologijom
   • izučava sve ljude koji pate odnosno
     • lica koja trpe povredu i štetu od sila koje su izvan njihove kontrole i nisu povezana sa njihovom ličnom odgovornošću (Andrew Karmen)
   • nema jasno određen predmet proučavanja
2. u užem smislu – viktimologija je grana kriminologije
   • predmet su žrtve zločina
   • nije optimalno gledište

Najbolje je saznanja do kojih se došlo proučavanjem žrtava integrisati u kriminologiju.

Tako se konstituiše novi trodimenzionalni koncept kriminalnog fenomena.

Predmet kriminologije se po nekim autorima proširio pa se sad ide ka pomoći tim licima i proučavanju „strukturne viktimizacije“.