Pravnik

Ono što je za krivično pravo krivično delo, za sociologiju je devijacija. Sociolozi devijaciju doživljavaju kao ponašanje suprotno normama ili očekivanjima drugih koje izaziva neslaganje ili kažnjavanje.

Novije koncepcije devijaciju smatraju produktom istih onih procesa koji dovode do poštovanja normi – konformizam.

Alex Thio navodi da postoje dve vrste definicija devijacija:

• tradicionalne – prilaze im kao realnoj pojavi, kao objektivnom fenomenu koji je prouzrokovan ili određen drugim pojavama i
• novije – relativističke koje objašnjavaju ovakva ponašanja uglavnom žigosanjem u određenom vremenu i mestu.

Prema stepenu javne saglasnosti mogu se razlikovati dva tipa devijacija:

• one o kojima, zbog njihove težine postoji maksimalni stepen saglasnosti i
• lakše – o kojima ne postoji

Krug ponašanja koja se označavaju devijacijama:

• širi pristup – zajednička oznaka za nekonformističko ponašanje ili stil života
  • socijalna patologija bi se bavila svakim ponašanjem koje odstupa od normi globalnog društva ili grupe koja ga procenjuje
• uži pristup – devijacije svodi na ponašanja ljudi koja u značajnijoj meri odstupaju od društvenih normi i izaziva reakciju neodobravanja.
  1. sva koja ispunjavaju ovaj uslov ili
  2. samo ona koja ne figuriraju kao krivična dela
     • alkoholizam, narkomanija, seksualne devijacije, skitnja i prosjačenje, kockanje, samoubistvo

Devijacije prema tome kako ih sredina ocenjuje možemo podeliti u dve grupe:

• negativne – otpadništvo, nametljivost, indiskrecija, bizarnost, neodgovornost, otuđenost, hedonizam, prevarnost, raskolništvo i neotesanost
• pozitivne – altruizam, brižljivost, diskretnost, ispravnost, hiperodgovornost, kooperativnost, umerenost, istrajnost, pacifizam i ljubaznost

Odnos zločin – devijantnost

• kriminalno ponašanje ugrožava osnovne vrednosti jednog društva, devijantno ponašanje nema tako izraženu opasnost 
• zločin prate delovanje mehanizama formalne, devijacije neformalne socijalne kontrole
• zločin je kršenje krivično pravnih normi, određen apsolutno; normalno i devijantno je relativno određeno u zavisnosti šta veći deo društva smatra takvim
• razlikovanje je bitno jer se izbegava podvođenje zločina pod pojam devijacije;
  • Svaki član društva je devijant ali nisu svi građani samim tim i zločinci.

Devijantno je svako neinkriminisano odstupajuće ponašanje.