Mesto izvršenja krivičnog dela značajno je za rešavanje više pitanja: prostorno važenje krivičnog zakonodavstva, krivična dela koja u biću kao konstitutivni element sadrže određeno mesto, u krivičnom procesnom pravu za određivanje mesne nadležnosti suda.

Utvrđivanje mesta izvršenja krivičnog dela naročito je važno i kod krivičnih dela čija se radnja izvršenja preduzima u jednom mestu, a posledica nastupa u drugom (distanciona krivična dela).

Postoje tri teorije u rešavanju pitanja koje mesto će se smatrati mestom izvršenja:

1. Teorija delatnosti – mestom izvršenja krivičnog dela smatra se mesto na kojem je preduzeta radnja izvršenja
2. Teorija posledice – mestom izvršenja krivičnog dela smatra se mesto na kojem je nastupila posledica
3. Teorija ubikviteta (teorija jedinstva) – mestom izvršenja krivičnog dela smatra se i mesto na kojem je preduzeta radnja izvršenja i mesto na kojem je nastupila posledica

Naš KZ prihvata upravo tu treću teoriju – mestom izvršenja se smatra i mesto gre je radnja preduzeta i mesto gde je nastupila posledica.

• kod krivičnih dela nečinjenja
  • mesto radnje je, osim mesta u kojem je nastupila posledica i ono mesto gde je učinilac bio dužan da radi, odnosno mogao da preduzimanjem radnje otkloni nastupanje posledice
  • u nekim slučajevima to je mesto u koje je učinilac trebalo da se uputi da preduzme radnju koju je bio dužan da preduzme, stoga je moguće da se kod krivičnih dela nečinjenja izvršilac uopšte ne nalazi u mestu u kojem je krivično delo izvršeno
• ukoliko se izvršilac posluži prirodnim silama, životinjom, tehničkim napravama i sl
  • mestom izvršenja se smatra i ono mesto gde je došlo do dejstva tih sila, odnosno naprava
• kod tranzitivnih i distancionih krivičnih dela
  • treba rešavati na isti način kao kod krivičnih dela nečinjenja
• kod pokušaja krivičnog dela
  • mestom izvršenja se smatra i mesto u kojem je preduzeta radnja i mesto u kojem je posledica prema umišljaju učinioca trebalo da nastupi
• kod saučesnika
  • mestom izvršenja krivičnog dela smatra se i mesto u kojem je preduzeo radnju saučesništva

Vreme izvršenja krivičnog dela važno je za rešavanje više pitanja u krivičnom pravu: vremensko važenje krivičnog zakona, zastarelost, utvrđivanje krice učinioca, maloletstvo, krivična dela koja kao konstitutivno obeležje imaju određeno vreme…

U pogledu određivanja vremena izvršenja krivičnog dela postoje 3 teorije:

1. Teorija delatnosti – vremenom izvršenja se smatra vreme kada je preduzeta radnja izvršenja
2. Teorija posledice – vremenom izvršenja se smatra vreme kad je nastupila posledica
3. Teorija jedinstva – vremenom izvršenja se smatra i vreme kad je preduzeta radnja i vreme kad je nastupila posledica
   • u većini slučajeva bi došlo do nerešivih situacija ako se vremenom izvršenja krivičnog dela ne bi smatrao jedan momenat

Naš zakon se opredelio za teoriju delatnosti, što znači da se vremenom izvršenja krivičnog dela smatra vreme kada je preduzeta radnja izvršenja, a kod krivičnih dela nečinjenja vreme kada je propustio radnju koju je bio dužan da preduzme.

• kod pokušaja krivičnog dela
  • izvršen kada je preduzeta radnja izvršenja
• kod produženog krivičnog dela
  • momenat preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u sastav produženog krivičnog dela
• kod trajnih krivičnih dela
  • vreme kada je dovršena radnja izvršenja
• za saučesnike
  • vreme kada je preduzeo radnju saučesništva, bez obzira na to kada je preduzeta radnja izvršenja