Ključni deo klasične teorije je odnos prema pravnoj sposobnosti (subjektivitetu), koja je uključena u sam pojam imovine.

• zaključak je da imovinu nužno poseduje svako, bez obzira na svoje imovinske prilike

Druga ključna premisa jeste ona prema kojoj je imovina jedna pravna celina (universitas iuris).

• Opšta imovina shvaćena kao skup imovinskih prava i obaveza jednog lica izražava ukupan ekonomski potencijal subjekta
  • za nju ne važi neki osoben pravni režim, koji bi bio posledica posebnog porekla ili namena dobara koja je kao celina sačinjavaju
    • u njenim okvirima ne funkcioniše mehanizam realne subrogacije
  • njena odlika je fluktuabilnost – promenljivost sastavnih elemenata budući da u imovinu ulazi sve ono što se stekne a ne samo protivnaknada za elemente koji iz nje izlaze
• Fondovi unutar imovine – male imovine
  • po definiciji užeg sastava od opšte imovine
  • zbog njihove posebne namene, porekla ili nekog drugog razloga, važe posebni pravi režimi, unutar kojih deluju pravila o realnoj subrogaciji
• Faktičke celine
  • mehanički skupovi istovrsnih ili stvari komplementarnih po svojoj funkciji za koje ne važe posebni pravni režimi
    • istovrsne – stado, biblioteka, komplementarne – naučnikova radna soba s nameštajem, knjigama, priborom itd.
  • u njihovim okvirima i ne funkcioniše mehanizam realne subrogacije

Proglašavanje opšte imovine pravnom celinom ima delom objašnjenje u njenom poistovećivanju sa imovinom koja služi kao opšta zaloga hirografernih poverilaca i sa zaostavštinom, iako se ovi skupovi razlikuju u mnogim tačkama.

• opšta imovina obuhvata sva imovinska prava i obaveze jednog lica
  • sa gledišta prava hirografernih poverilaca po samom zakonu nejedinstvena, zato što je jedan njen deo izuzet od izvršenja
  • jedinstvena je u jednom sasvim drugom smislu, prema kojem subjekt može imati samo jednu opštu imovinu
• imovina u smislu opšte zaloge ograničena je na dobra iz kojih se poverilac može prinudno naplatiti
  • isključuje obaveze dužnika, na kojima je izvršenje nepojmljivo
  • zakonsku podlogu imovine u smislu opšte zaloge čine pravila izvršnog postupka prema kojima dužnik za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom, osim onom koja je zakonom izuzeta od izvršenja

Poistovećivanje opšte imovine sa zaostavštinom izražava se uobičajenom tvrdnjom da u času smrti imovina “pod nazivom zaostavština” prelazi na naslednike umrlog

• zaostavština se po svojim osobinama razlikuje i od nje i od imovine koja služi kao opšta zaloga hirografernih poverilaca
  • u odnosu na opštu imovinu ona je uža, jer se izvesna prava gase smrću te ne prelaze na naslednike, a osim toga njen sastav nije promenljiv već fiksiran
  • u odnosu na imovinu koja služi kao opšta zaloga zaostavština je
    • uža – jer se gase neka prava na kojima se moglo voditi izvršenje
    • šira – jer u nju ulaze i vredosti koje su bile izuzete od izvršenja
  • zakonom je predviđena mogućnost da se zaostavština odvoji od imovine naslednika privremeno, kako bi se iz nje prvenstveno naplatili dekujusovi poverioci
  • fikcija o nastavljanju dekujusove pravne ličnosti
    • njeno ograničeno prihvatanje ne može se racionalno braniti jer je arbitrerno
    • prihvatanje u celosti vodi posledicama koje bi u pravnom životu prouzrokovale haos i bile u suprotnosti s osnovnim posulatima prava i pozitivnopravnim rešenjima

Teza o neprenosivosti imovine za života počiva na dva argumenta

• jedan ima oslonac u francuskom pravu koje ne sadrži opštu odredbu o prijemu duga
• glavni oslonac je postavka prema kojoj je pravna sposobnost sastavni deo imovine
  • njeno odvajanje za života bi značilo civilnu smrt, a nju pravo ne dopušta

Pitanje prenosivosti imovine sastavljene od elemenata inače prenosivih

• prema tome se tu ne bi nalazila pravna sposobnost ni imovinska prava i obaveze koje su s obzirom na svoju prirodu i svrhu vezane za ličnost i titulara
• postoji pravna mogućnost u uporednom pravu da se za života na drugoga prenese celokupna imovina ili uža imovinskopravna celina
• ZOO: lice na koje pređe po osnovu ugovora imovinska celina pojedinca ili građanskog pravnog lica ili jedan deo te celine odgovara za dugove koji se odnose na tu celinu odnosno na njen deo, pored dotadašnjeg imaoca i solidarno s njim ali samo do vrednosti njene aktive
• u naslednopravnim propisima postoje odredbe o ustupanju celokupne svoje sadašnje imovine
  • ako se svi potencijalni naslednici saglase ono što su po tom osnovu primili ne ulazi u zaostavštinu
  • ako se ko nije saglasio, delovi imovine ustupljeni ostalim naslednicima smatraju se kao poklon u smislu opštih pravila – uračunavaju im se u nasledni deo
• besteretno ustupanje imovine učinjeno drugim licima i ustupanje s naknadom zakoni ne uređuju

specijalne odredbe su potvrda da su ova raspolaganja moguća i pod opštim uslovima punovažna

Imovina ima dvostruku funkciju:

1. Garantna funkcija
   • Poveriocu nije svejedno kakva je imovina njegovog dužnika stoga izvršava uvid u imovinu dužnika ili poslovnog partnera pre nego što uđe u poslovne odnose.
   • Imovina je neka vrsta opšte zaloge hirografernih poverioca
     • garancija da će dužnik ispuniti svoje obaveze

2. Prometna funkcija
   • Imovina omogućava pravni promet – određena prava stalno ulaze i izlaze iz imovine
   • Imovina se može celokupno preneti pravnim poslom inter vivos
     • npr ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života
   • Bez imovine se ne bi mogla objasniti zaostavština i ne bi došlo do sukcesije kod pravnih lica ili nasleđivanja kod smrti fizičkog lica.
   • Zaostavština je imovina umrlog lica.

Tradicionalni pojam imovine:

• Imovina se definiše kao skup imovinskih prava i obaveza fizičkog i pravnog lica.
• podrazumeva
  • aktivu – stvarna, obligaciona, intelektualna i nasledna prava i
  • pasivu – dugove obaveze

              Ako je pasiva veća od aktive lice je prezaduženo.

Klasična subjektivna teorija imovine – teorija Obrija i Roa

• Imovinu predstavljaju sva dobra jednog lica računajući urođena i buduća dobra kao i dugove tog lica.
• Ne može se odvojiti od fizičkog ili pravnog lica, i kao takva je neotuđiva
• Postoji sve dok postoji lič
• Prestankom pravnog subjektiviteta prenosi se kao zaostavština na druga lica.

Moderna teorija – savremeno shvatanje – Andrija Gams

• Imovina se sastoji samo od subjektivnih građanskih prava dok su obaveze teret imovini.
• Naslednik odgovara za dugove ostavioca samo do visine vrednosti nasleđene imovine.
• Gams je insistirao na razlikovanju imovine i imovinske mase
  • Imovina se sastoji od odgovarajućih prava
    • jedinstven pojam jer pravni subjekt može imati samo jednu imovinu
  • Imovinska masa se sastoji iz objekata tih prava
    • stvari i to sve stvari koje sačinjavaju predmet imovine kao celine
    • pravno tehnički termin za ekonomska dobra koja pripadaju jednom licu
    • u imovinskoj masi može postojati jedan ili više imovinskih fondova koji služe specijalnoj – pravnoj – nameni i za koje važi specijalan pravni režim
      • fondovi u okviru pravnih lica
      • miraz
      • zarada 15godišnjeg lica
      • zajednička i posebna imovina supružnika

Imovina:

• institut građanskog prava koji obuhvata određene građanskopravne odnose svodljive na novac
• tesno vezana za subjektivitet lica – njegovu pravnu sposobnost
• odnosi se na prometljivost subjektivnih građanskih prava
  • Građanska subjektivna prava koja se mogu prenositi pravnim poslovima inter vivos i mortis causa
    • svojina, druga stvarna prava, obligaciona prava, intelektualna prava i nasledno pravo
  • u širem smislu:
    • Imovina je skup svih subjektivnih prava koja u celinu objedinjava jedno fizičko ili pravno lice.
    • Spadaju i imovinska neprenosiva prava
      • lične službenosti, pravo preče kupovine
    • Problemi:
      • Imovina se izjednačava sa pravnom sposobnošću
      • Sva neprenosiva imovinska prava se gase smrću titulara
    • u užem smislu:
      • Imovina je skup prenosivih subjektivnih prava koja se mogu novčano izraziti a koja u jednu celinu objedinjuje jedno fizičko ili pravno lice i to kada je u aktivnom svojstvu odnosno svojstvu titulara prava.
      • Kada je u pasivnom svojstvu ili svojstvu dužnika, to nije deo imovine nego teret imovini.

Cilj je da se jednim ovakvim pojmom obuhvati potencijal jednog lica u tržišnoj privredi

• pruža sliku solventnosti fizičkog ili pravnog lica
• pruža odgovarajuće garancije dužnika svome poveriocu u smislu ispunjenja preuzetih obaveza

Po prestanku pravnog subjektiviteta jednog lica imovina se transformiše:

• kod pravnog lica u stečajnu masu
• kod fizičkog lica u zaostavštinu
  • Ostaviočevi poverioci se mogu naplatiti od naslednika ali samo do visine vrednosti ostaviočeve imovine
    • odgovornost naslednika za ostaviočove dugove – pro viribus hereditis
  • Ako je ostaviočev naslednik prezadužen – prvo poverioci naslednika mogu naplatiti svoja potraživanja
    • ostaviočevim poveriocima može biti uskraćena ili sužena mogućnost da realizuju svoja prava
    • posebno pravno sredstvo – odvajanje zaostavštine iz imovine naslednika (separatio bonorum)
    • formiraju se dva posebna odvojena fonda u imovini naslednika – zaostavština ostavioca i naslednikova ostala imovina
      • naslednik ne može slobodno da raspolaže zaostavštinom jer je rezervisano za ostaviočeve poverioce koji su zahtevali izdvajanje
      • poverioci nemaju prava prema naslednikovom drugom fondu
      • odgovornost cum viribus hereditatis
      • ako naslednik otuđi neke stvari protivno sudskoj odluci ili ih uništi iz zaostavštine, separaciona pregrada pada pa će moći da se naplate iz naslednikove imovine ali do visine vrednosti zaostavštine