Postoje tri karakteristike kriterijuma za razlikovanje na derivativno i originarno sticanje, pri čemu neki pisci zahtevaju sve te karakteristike kumulativno, a drugi samo neke od njih.
Prva karakteristika:
- derivativno sticanje je ono kod kojeg sticalac izvodi svoje pravo iz prava svog prethodnika, pravo prethodnika prelazi na sledbenika, tj. postoji sukcesija
- originarnim sticanjem zasniva se novo pravo:
- bilo da se pravo svojine zasniva na stvari na kojoj uopste ne postoji pravo svojine
- bilo da se zasniva na stvari koja vec pripada nekome, ali na osnovu posebnih pravnih činjenica
Druga karakteristika:
- kod originarnog prava između prava prethodnika i sledbenika prekinut je pravni kontinuitet
- kod derivativnog prethodni vlasnik prenosi svojinu kakvu ima sa svim eventualnim teretima i ograničenjima
- niko ne može preneti više prava na drugog nego što sam ima
Treća karakteristika:
- kod derivativnog sticanja postoje 2 momenta:
- pravni osnov – iustus titulus
- način sticanja – modus acquirendi
- način sticanja je različit
- za pokretnosti predaja stvari
- za nepokretnosti upis u zemljišne knjige ili prenos tapije
- kod originarnog sticanja ne postoje ta dva momenta
Derivativno sticanje je sticanje na osnovu pravnih činjenica medju kojima i kao bitna figurira i ta da je određeno lice vlasnik stvari u pitanju (prethodnik), iz čega sledi da je derivativno sticanje pojmljivo samo kad su u pitanju stvari koje već imaju vlasnika.
- kupac pokretne stvari kome je stvar i predata postaće vlasnik samo ako je prodavac bio vlasnik
- poklonoprimac će postati vlasnik samo ako je poklonodavac bio vlasnik bez obzira na svoju savesnost
Originarno sticanje je sticnje na osnovu pravnih činjenica među kojima kao bitna ne figurira i ta da je određeno lice vlasnik stvari u pitanju, bez obzira, da li stvar ima vlasnika ili nema iz čega sledi da je sticanje na stvarima bez vlasnika, uvek originarno, ali da originarno moze biti i na stvarima koje imaju vlasnika.
- ako prodavac nije bio vlasnik, kupac neće postati vlasnik na osnovu pravnog posla i predaje, već će to moći na osnovu drugih pravnih činjenica
- ako poklonodavac nije bio vlasnik, poklonoprimac može postati vlasnik ako postoje određene pravne činjenice, među njima i savesnost
Kod sticanja na osnovu odluke državnog organa u nekim slučajevima je stanje uslovljeno zahtevom da je određeno lice vlasnik
- kod konfiskacije je bitno da je konfiskat vlasnik stvari koja se konfiskuje, jer je svrha konfiskacije neodvojiva od njegove ličnosti
- kod eksproprijacije bitna promena svojine na određenoj nepokretnosti u korist određenog subjekta, bez obzira ko je njen vlasnik i to je originarno sticanje
Kod originarnog sticanja sledbenik nikad ne stiče na osnovu istih činjenica kao prethodnik, vec na osnovu istovrsnih ćinjenica
- ako bi se pod “istim” podrazumevale “istovrsne” činjenice, to bi vodilo zaključku da je održaj derivativan način kada se stiče protiv onog ko je takodje stekao održajem, a originaran kada se stiče protiv onog ko je kupio od vlasnika
- takva deoba ne bi imala smisla
Netačnost shvatanja da je nužna odlika derivativnog sticanja istovremeno postojanje titulusa i modusa je lako dokazati.
- o titulusu i modusu se može govoriti i kod originarnog sticanja kad su u pitanju neki slučajevi
- sticanje na osnovu pravnog posla sa nevlasnikom gde je predaja neophodna a sam ugovor takođe mora biti punovažan
- ni sve slučajeve derivativnog sticanja ne odlikuje titulus i modus
- nasleđivanje, kome se ne može sporiti karakter derivativnog sticanja
- postojanje dekujusove svojine na određenoj stvari je uslov da ona predje na naslednika
- postojanje modusa i titulusa je odlika nekih slučajeva derivativnog sticanja ali ne svih
- nasleđivanje, kome se ne može sporiti karakter derivativnog sticanja
