U zavisnosti da li pravo svojine prestaje za dotadašnjeg vlasnika ili se gasi u potpunosti i nestaje iz pravnog života, načini prestanka prava svojine se dele na apsolutne i relativne.
- relativni načini prestanka prava svojine su oni kod kojih dolazi do smene vlasnika
- pravo prestaje za dotadašnjeg imaoca
- u skladu sa njegovom voljom – kupoprodaja, poklon, trampa
- nezavisno od njegove volje – održaj, sticanje od nevlasnika
- apsolutni način prestanka prava svojine postoji kada se pravo svojine ugasi i nestane iz pravnog života
- kada stvar postane res nullius
- propadne
- izgubi svoju individualnost
- pokretna stvar postane potpuno inkorporisani deo nepokretne stvari
Pravo svojine može prestati odricanjem vlasnika od prava svojine i takva izjava se zove derelikcija, dok se sama stvar na kojoj ovako prestaje pravo svojine zove derelinkvirana stvar.
Derelinkvirana nepokretnost prelazi u društvenu svojinu, a derilinkvirana pokretna stvar postaje res nullius (ničija stvar) i na njoj se može zasnovati pravo svojine okupacijom.
Vlasnik se može odreći prava svojine na nepokretnosti ako na njoj nema tereta (hipoteke ili plodouzivanja), osim stvarnih službenosti.
- izjava o odricanju se podnosi opštinskom organu uprave nadležnom za imovinsko-pravne poslove, usmeno na zapisnik ili ispravom overenom od nadležnog organa
Pravo svojine se ne može izgubiti zastarelošću:
- pravo svojine ne može prestati zato što ga vlasnik ne vrši dok se stvar nalazi kod njega
- pravo svojine ne može prestati ni na osnovu činjenice da neko treći drži stvar i ponaša se kao vlasnik, ma koliko dugo trajalo to stanje
Ako su ispunjeni uslovi za sticanje svojine od nevlasnika ili održajem, treći će postati vlasnik, što će nužno značiti i prestanak svojine dotadašnjeg vlasnika.
Pravnik 