Pravnik

Uviđaj je

• sistem raznovrsnih kriminalističkih radnji
• kojima se na mestu događaja opažaju (neposredno ili posredno) sve bitne okolnosti nastupelog događaja
• te se pronalaze i stručno obrađuju tragovi i predmeti uz misaonu rekonstrukciju krivičnog događaja
• a u cilju prikupljanja i registrovanja svih kriminalistički relevantnih informacija
• radi razjašnjenja krivičnog događaja i prikupljanja dokaza

Uviđaj se preduzima kada je za utvrđivanje ili razjašnjenje kakve važne činjenice u krivičnom postupku potrebno neposredno opažanje.

• zakonom se upućuje na određenu procenu od strane nadležnog organa da u konkretnoj situaciji treba preduzeti uviđaj jer se na taj način može doći do značajnih informacija
• prikupljanje  materijalnih dokaza i informacija koje mogu biti od značaja u rešavanju krivičnog dela

Uviđaj ima dualistički karakter (krivičnoprocesni i kriminalistički), pa se cilj vršenja uviđaja može izraziti na dva načina:

1. na bazi njegove krivičnoprocesne forme
   • odnosi se na utvrđivanje ili razjašnjenje neke važne činjenice u postupku
2. na osnovu kriminalističke sadržine uviđaja
   • ogleda se u nastojanju da se na određenom prostoru i u određenom vremenu prikupi što veći broj podataka koji bliže razjašnjavaju krivično delo omogućujući njegovo dokazivanje, otkrivanje i identifikovanje učinioca

U procesnom smislu, predmet uviđaja mogu biti lica, stvari i prostor.

• pod uviđajem prvenstveno podrazumeva mesto krivičnog događaja, koje je znatno šire obuhvaćeno
  • mesto izvršenja gde je učinilac preduzeo radnju izvršenja ili propustio njeno izvršenje
  • mesto gde je posledica nastupila
  • kod pokušaja i pripremanja mesto gde je prema umišljaju učinioca trebala da nastupi posledica kao i sva ona mesta gde se mogu naći tragovi i predmeti krivičnog dela

Opšta kriminalistička pravila za vršenje uviđaja odnose se na:

1. organizaciju uviđajnih organa (preventivno-pripremne aktivnosti)
2. opšta pravila upotrebe tehničkih sredstava i metoda prilikom sprovođenja uviđaja
3. opšta kriminalističko-taktička pravila za sprovođenje uviđaja

Organizacija uviđajnih organa

• uviđajni organ je genusni pojam za određivanje subjekta koji je nadležan za sprovođenje uviđaja
  • po ZKP, to mogu biti javni tužilac ili policija
• prethodna organizacija uviđajnog organa je od vitalnog značaja kada je reč o kvalitetnom sprovođenju uviđaja gde se uviđaj posmatra kao jedna od najvažnijih mera koja zahteva hitno reagovanje uz temeljit, sistematski i planski pristup
  • podrazumeva
    • organizovanje i funkcionisanje stalnih dežurstava
    • formiranje specijalizovanih ekipa za vršenje uviđaja
    • organizovanje sistema veza, javljanja i obaveštenja
    • obezbeđenje tehničke opreme
    • preventivno organizovanje odgovarajućih sredstava u slučaju potrebe da se obave nužne intervencije
    • držanje u pripravnosti službenih pasa
    • raspolaganje dovoljnim brojem vozila
• ekipa za vršenje uviđaja treba da bude kadrovski dobro sastavljena
  • da u njenom sastavu pored javnog tužioca ili nadležnog policajca budu i kriminalistički tehničari, operativci organa unutrašnjih poslova, fotografi i snimatelji, lekari sudske medicine

Opšta pravila upotrebe tehničkih sredstava i metoda

• uloga tehničkih sredstava prilikom sprovođenja uviđaja je ogromna
• efikasnost i stručnost presudno utiče na dokaznu vrednost uviđaja
• kriminalistička tehnika spada u oblast koja se veoma brzo razvija
  • uviđajni organi moraju da budu u najvećoj mogućoj meri usklađeni sa novim tehničkim mogucnostima, i da ih brzo uvode u kriminalističku praksu
  • važno je da tehničari sa sobom nose kriminalističke tašne (nesesere) koje sadrže neophodne instrumente kriminalističke tehnike za rad na mestu događaja

Opšta kriminalističko-taktička pravila za sprovođenje uviđaja

• ova pravila ostvaruju svoju funkciju u izgradnji najefikasnijeg metoda otkrivanja, dokazivanja i razjašnjavanja krivičnih dela, a ta pravila su
  1. obezbeđenje mesta događaja
  2. sprovođenje uviđaja kroz faze
  3. zapisnik o uviđaju i njegovi kriminalistički prilozi

Obezbeđenje mesta događaja

• prethodi uviđaju i predstavlja neku vrstu “konzerviranja” zatečenog stanja do dolaska uviđajnog organa
• kriminalistički zahvat koji ima karakter hitne radnje, a sve radnje koje se tokom njega preduzimaju odnose se na
  • određivanje granica mesta događaja kako se tragovi i predmeti krivičnog dela ne bi oštetili ili izmenili;
  • lišenje slobode ili sprečavanje bekstva učinioca ukoliko je zatečen na mestu događaja;
  • ukazivanje medicinske pomoći ili organizovanje prevoza do najbliže zdravstvene ustanove povređenim žrtvama;
  • zadržavanje drugih lica koja su se našla na mestu događaja do dolaska istražnog sudije

Sprovođenje uviđaja kroz faze

• smatra se da je uviđaj složena radnja koja se mora odvijati kroz pojedine faze
  • Verbalno-informativna faza
    • prikupljaju se brojne kriminalistički relevantne informacije verbalnim putem, koje se vrši kroz razgovor sa službenim licima koja su obezbeđivala mesto događaja i preko vođenja informativnih razgovora
  • Statička faza
    • uviđaj se prvo vrši na način na koji se ne remeti i ne menja zatečeno stanje na mestu događaja
    • prvenstveno se preduzima pažljiv, metodičan i sistematski pregled
    • poznato pravilo “prvo očima, pa rukama“
  • Dinamička faza
    • obavljaju se aktivnosti kojima je cilj fiksiranje, osiguranje i bezbedno pakovanje pronađenih tragova i predmeta
    • pronađeni predmeti se pomeraju sa mesta i iz polažaja u kojem su zatečeni u cilju detaljnog posmatranja i da bi se utvrdilo da li na njima postoje do tada neuočeni tragovi 

Zapisnik o uviđaju

• pisani dokument, sastavljen u zakonski predviđenoj formi
• sadrži sva zapažanja uviđajnog organa o činjenicama koje su tokom uviđaja utvrđene
• ne sme da obuhvata nikakva lična zapažanja, zasnovana na pretpostavkama ili predrasudama
• u zapisnik se ne unose zapažanja iz obavljenih informativnih razgovora
  • o njima se sastavlja službena beleška
• tri osnovna dela
  1. uvod: sadrži
     • naziv organa koji sprovodi uviđaj
     • pravnu kvalifikaciju dela povodom koga se uviđaj vrši
     • tačno vreme početka i završetka uviđaja
     • podatke o licima koji su učestvovali u uviđaju uz označenje njihovog svojstva
  2. opisni deo
     • najznačajniji deo zapisnika
     • sadrži činjeničnu esenciju na osnovu čega zapisnik ima značaj dokaza
     • opisuje se samo mesto događaja, radnje koje su preduzete tokom uviđaja i njihovi rezultati
       • sve radnje koje se unose u zapisnik moraju biti prema redosledu njihovog izvođenja
     • važno je i napomenuti sve promene koje su nastale na mestu događaja od momenta izvršenja dela pa do uviđaja
  3. završni deo: sadrži
     • potpise rukovodioca uviđaja i zapisničara
     • eventualne primedbe na sadržaj zabeleženog kao i na sam uviđaj od strane pojedinih učesnika
     • uz zapisnik se prilažu i prilozi (sačinjene fotografije, snimci, skice, crteži…)