Pojam/Definicija

• Prestanak članstva je događaj usled kojeg lice gubi svojstvo ortaka u ortačkom društvu, usled čega mu prestaju članska prava i obaveze.
• Prestanak društva podrazumeva gašenje samog pravnog subjekta, do kojeg najčešće dolazi kroz postupke likvidacije, stečaja ili usled statusnih promena.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Trenutak prestanka članstva: Članstvo u društvu redovno prestaje brisanjem iz registra, a izuzetak su slučajevi smrti (prestaje samim nastupanjem smrti) i istupanja (prestaje na kraju poslovne godine).
• Kontinuitet obaveza: Bivši ortak ostaje odgovoran za obaveze društva koje su nastale do trenutka registracije njegovog prestanka članstva, a ima pravo i na učešće u dobiti za poslove koji su započeti pre tog trenutka.

Razlozi i načini prestanka članstva

1. Smrt ortaka:

• Smrt ne znači prestanak društva ako ostanu najmanje dva ortaka. Ugovorom o osnivanju mogu se predvideti tri scenarija:
  1. Prestanak društva i likvidacija.
  2. Nastavak društva bez naslednika (naslednicima se isplaćuje likvidaciona vrednost udela prema stanju u času smrti).
  3. Nastavak rada sa naslednicima (oni stupaju srazmerno svom naslednom delu).
• Pravo naslednika: Naslednici mogu zahtevati da se društvo transformiše u komanditno društvo, a oni dobiju status komanditora. Ukoliko ostali ortaci to odbiju, naslednici imaju pravo da istupe iz društva.

2. Istupanje ortaka:

• Predstavlja jednostrani raskid osnivačkog ugovora, za koji ortaku nije potreban opravdan razlog. Zakon zabranjuje da se ovo pravo isključi ili ograniči.
• Izjava se mora saopštiti u pisanoj formi najmanje šest meseci pre isteka poslovne godine.
• Istupilac ima pravo na isplatu likvidacione vrednosti svog udela, a njegov udeo se raspodeljuje na ostale srazmerno.
• Pokrivanje manjka: Ako je imovina društva nedovoljna, ortak mora u roku od 6 meseci isplatiti svoj deo manjka.
• Solidarna odgovornost za obaveze društva nastale do njegovog istupanja traje još pet godina nakon dana istupanja. (Ova pravila su pretežno dispozitivna i ugovorom se mogu modifikovati).

3. Isključenje ortaka:

• Jednostrani raskid ugovora od strane ostalih ortaka. Za razliku od istupanja, ovde se zahteva opravdan razlog (npr. neunošenje uloga ili namerno nanošenje štete društvu).

4. Prestanak pravnog lica:

• Udeo ortaka koji je pravno lice (i koji ide u stečaj ili likvidaciju) ulazi u njegovu stečajnu ili likvidacionu masu. Ukoliko se udeo proda nepoželjnom trećem licu ili pravnom sledbeniku, ostali ortaci mogu pribeći likvidaciji samog društva.

Prestanak celog društva Osim opštih pravila (likvidacija, stečaj, statusne promene), ortačko društvo ima specifične razloge prestanka:

• Voljna likvidacija: Svi ortaci mogu isključivo jednoglasno doneti odluku o prestanku i likvidaciji, nezavisno od razloga.
• Prestanak sudskom odlukom: Društvo može prestati po tužbi nekog od ortaka, o čemu odlučuje sud. Za ovo je neophodan opravdan razlog (npr. teški poremećaji, trajna nesaglasnost ortaka, teško kršenje ugovora) i pravo na ovu tužbu se ne može ugovorno isključiti.
• Svođenje na jednog člana (Ključna specifičnost):
  • Ako u društvu ostane samo jedan ortak, on po zakonu ima rok od tri meseca da reši taj problem.
  • Ima tri mogućnosti: 1) da pribavi novog člana, 2) da promeni pravnu formu u jednočlano društvo kapitala (npr. DOO), ili 3) da otpočne dobrovoljnu likvidaciju kako bi nastavio da radi kao preduzetnik.
  • Ako ne učini ništa od navedenog, registar sprovodi prinudnu likvidaciju.
  • Ratio legis: Ortačko društvo kao društvo lica zasniva se na udruživanju, te po svojoj pravnoj prirodi ne može trajno egzistirati bez ispunjenja „uslova višečlanosti“.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Neograničena solidarna odgovornost: Ortaci za sve obaveze društva (ugovorne, vanugovorne, zakonske popusti poreza) odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom. Treće lice može tražiti namirenje i od društva i od svih ortaka dok se dug u celosti ne naplati.
• Akcesornost (Sporednost): Obaveza ortaka je akcesorna (sporedna), te on faktički ima položaj solidarnog jemca. Njegova obaveza deli sudbinu obaveze društva – prestaje ako društvo ispuni dug, otpisom duga ili ukoliko obaveza društva zastari.
• Uporedno pravo (Kontekst): Naš zakon je prihvatio nemački model primarne solidarne odgovornosti, za razliku od npr. francuskog prava gde je odgovornost supsidijarna (prvo se mora tužiti društvo, pa tek onda ortaci).
• Ratio legis (Značaj stečaja): Izuzetak od pravila akcesornosti postoji kada se obaveza društva smanji ili prestane usled stečaja društva – tada odgovornost ortaka ne prestaje i ne smanjuje se, jer je suština instituta lične odgovornosti upravo zaštita poverilaca u slučaju finansijske propasti društva.

Prava i obaveze članova

• Prinudna priroda zakona: Pravila o odgovornosti prema trećim licima su kogentna. Interna klauzula u osnivačkom ugovoru kojom se ograničava odgovornost ortaka nema nikakvo pravno dejstvo prema trećim licima (osim ako je to konkretno treće lice izričito pristalo).
• Odbrana ortaka (Pravo na prigovore): Ukoliko poverilac tuži ortaka, ortak se može braniti isticanjem prigovora društva (npr. da je obaveza već ispunjena ili zastarela) i sopstvenih ličnih prigovora (npr. kompenzacija sopstvenog potraživanja koje ortak ima prema tom poveriocu).
• Pravo regresa: Kada ortak isplati dug društva, prestaje solidarna odgovornost prema trećem licu, ali on stiče pravo regresa. Dug se transformiše u podeljenu obavezu, pa isplatilac ima pravo da od društva traži ceo iznos (umanjen za svoj deo), a od ostalih ortaka srazmerno unutrašnjim pravilima društva (npr. srazmerno visini udela).
• Ortak kao poverilac: Ako ortak ima potraživanje prema društvu koje ne proizilazi iz članstva (npr. prodao je društvu neku robu), on se tretira kao treće lice. Može naplatiti to potraživanje solidarno i od ostalih ortaka, pri čemu se iznos ponovo umanjuje za deo obaveze koji interno pada na njega.

Odgovornost usled promene članstva

• Novi ortak: Lice koje pristupi društvu (kupovinom udela ili nasleđivanjem) odgovara solidarno i za takozvane stare obaveze, odnosno za obaveze društva nastale pre registracije njegovog pristupanja.
• Stari ortak: Lice kome prestane članstvo ne odgovara za nove obaveze, ali ostaje odgovorno za stare obaveze. Njegova odgovornost traje do isteka roka zastarelosti same obaveze, a u slučaju istupanja iz društva ograničena je na period od pet godina od registracije istupanja.

Namirenje ličnog poverioca ortaka

• Ukoliko ortak ima lični dug (koji nema veze sa društvom), društvo za taj dug ne odgovara. Međutim, poverilac može da se naplati iz udela tog ortaka.
• Ratio legis (Zaštita intuitu personae): Kako prodaja udela u izvršnom postupku ne bi dovela do ulaska neželjenog trećeg lica (poverioca) u društvo zasnovano na strogom poverenju, zakon obavezuje poverioca da podnese zahtev isključivo društvu, čime se aktivira poseban zaštitni mehanizam.
• Mehanizam namirenja (Tri situacije): Nakon što poverilac podnese zahtev društvu po osnovu izvršne isprave, dešava se sledeće:
  1. Ortak sam isplati dug: Time štiti svoj udeo i nastavlja članstvo.
  2. Društvo isplati dug: Društvo isplaćuje najviše do likvidacione vrednosti udela tog ortaka (vrednost koju bi ortak dobio da se društvo u tom trenutku likvidira). Tom ortaku tada prestaje članstvo, a njegov udeo se deli ostalim ortacima. Ako je vrednost udela veća od duga, društvo višak isplaćuje isključenom ortaku.
  3. Ni ortak ni društvo ne namire dug u roku od 6 meseci: Poverilac stiče pravo da se u izvršnom postupku namiri direktno iz imovine društva (najviše do likvidacione vrednosti udela). Ovo prinudno namirenje predstavlja po zakonu opravdan razlog za isključenje tog ortaka iz društva.

Pojam/Definicija

• Upravljanje: Odnosi se na rešavanje najvažnijih pitanja u društvu koja izlaze iz okvira redovne delatnosti (statusne promene, promena pravne forme, prijem novog člana, promena imena ili sedišta).
• Poslovođenje: Predstavlja uobičajeno, redovno poslovanje društva (npr. organizacija rada, izdavanje naloga, pregovori za zaključenje ugovora).
• Zastupanje: Preduzimanje pravnih radnji u ime i za račun društva prema trećim licima.

Organi društva (Upravljanje i odlučivanje)

• Neformalnost organa: Zakon ne zabranjuje da ortačko društvo formira organe poput društava kapitala (npr. Skupština, direktor), ali se zbog povećanih troškova oni retko osnivaju, te ortaci odluke donose neformalno na sastancima.
• Odlučivanje van redovne delatnosti: U ovim pitanjima (upravljanje u užem smislu) zahteva se apsolutna jednoglasnost svih ortaka, i ugovorom se ne može predvideti odlučivanje većinom.
• Odlučivanje u okviru redovne delatnosti: Pravilo je takođe jednoglasnost, ali se osnivačkim ugovorom može predvideti odlučivanje većinom (npr. za usvajanje godišnjeg obračuna ili oduzimanje poslovođenja).
• Kvorum i glasanje: Zakonska pretpostavka je glasanje „po glavama“ (svaki ortak ima pravo na jedan glas). Ako se ugovori većinsko odlučivanje, ono se može računati i srazmerno visini udela.
• Sukob interesa: Ortak nema pravo glasa kada se odlučuje o pitanjima u kojima je u sukobu interesa sa društvom (npr. njegovo isključenje ili spor).
• Ratio legis (Zloupotreba prava): Pravo na upravljanje je lično pravo, ali ukoliko ortak neopravdano uskraćuje saglasnost (blokira rad društva), to može biti osnov za njegovo isključenje.

Poslovođenje i zastupanje

• Zakonsko zastupanje: Ukoliko nije drugačije ugovoreno, svaki ortak je samostalni zakonski zastupnik i samostalni poslovođa društva, što je i njegovo pravo i obaveza.
• Organizacija poslovođenja: Ugovorom se vođenje poslova može poveriti samo jednom ili nekolicini ortaka (tzv. poslovođe). Treće lice (lice van društva) ne može biti poslovođa, već mu se može dodeliti samo prokura.
• Vrste poslovođenja:
  • Samostalno: Svaki poslovođa deluje nezavisno. Međutim, drugi poslovođa ima pravo na protest (prigovor). Ako uloži protest, radnja se stopira i o njoj odlučuju svi ortaci jednoglasno.
  • Zajedničko: Zahteva se saglasnost svih poslovođa za preduzimanje radnje, osim u hitnim slučajevima gde bi odlaganje prouzrokovalo štetu društvu.
  • Mešovito: Kombinacija prethodna dva, gde su poslovi podeljeni ugovorom.
• Pravo na obaveštenost: Da bi ortak mogao validno da odlučuje, zakon mu garantuje pravo na uvid u poslovne knjige i isprave, koje se može ostvariti i sudskim putem.

Prestanak poslovođenja i zastupanja

• Prenos ovlašćenja: Poslovođa može preneti svoje ovlašćenje na drugog ortaka ili treće lice isključivo uz saglasnost svih ostalih ortaka, ali i dalje solidarno odgovara za radnje tog lica.
• Otkaz poslovođe: Poslovođa može jednostrano dati otkaz ugovorom o poslovođenju, ali on mora biti dat u pisanoj formi uz obavezu poštovanja otkaznog roka, kako bi društvo imalo vremena da preuzme poslove.
• Oduzimanje ovlašćenja: Ostali ortaci ne mogu po slobodnoj volji „smeniti“ poslovođu (osim ako nije ugovoreno većinsko odlučivanje), već se oduzimanje vrši sudskom odlukom po tužbi. Potrebni su opravdani razlozi poput nesposobnosti ili teže povrede dužnosti (npr. zloupotreba položaja, kršenje zabrane konkurencije).
• Specifičnost spora: Ukoliko društvo pokrene sudski spor protiv ortaka koji je ujedno i zastupnik, on ne sme zastupati društvo u tom sporu, već ostali ortaci izdaju punomoćje trećem licu.

Minimalni osnovni kapital: Za razliku od društava kapitala, ortačko društvo može da se osnuje bez osnovnog kapitala, ukoliko ortaci ulažu isključivo budući rad. Ukoliko se unose drugi nenovčani ulozi, oni se moraju novčano proceniti, upisati u registar i tada čine osnovni kapital.

• Odgovornost za obaveze: Ortaci za obaveze društva odgovaraju solidarno i neograničeno.
• Ratio legis (Zaštita poverilaca): Eventualni dogovor u osnivačkom aktu kojim se ograničava ili isključuje odgovornost nekog ortaka deluje isključivo interno (između samih ortaka), i nema nikakvo pravno dejstvo prema poveriocima društva.

Osnivanje i akti

• Ugovor o osnivanju: Precizira obavezu unosa uloga. Izmena ovog ugovora, na primer radi povećanja uloga, po pravilu zahteva jednoglasnost svih ortaka.

Prava i obaveze članova

1. Ulozi ortaka:

• Vrste uloga: Ulog može biti novčan, nenovčan ili mešovit.
• Uporednopravni kontekst (Društva lica vs. Društva kapitala): Specifičnost ortačkog društva je da ulog može biti i u vidu usluga i rada (kako prošlog, tako i budućeg). Razlog za ovo je što su poverioci već adekvatno zaštićeni ličnom imovinom ortaka, pa se ne zahteva stroga kapitalna adekvatnost.
• Pretpostavke i obaveze:
  • Zakonska pretpostavka je da su ulozi ortaka jednake vrednosti, ukoliko nije drugačije ugovoreno.
  • Ortak ne sme jednostrano da menja (smanji ili poveća) svoj ulog jer bi time remetio srazmeru vlasništva bez saglasnosti ostalih.
  • Ortak nije dužan da vrši dodatne uplate za pokriće gubitaka nakon osnivanja, osim ako to nije izričito preuzeo osnivačkim ugovorom.
• Sankcije za neunošenje uloga: Ako ortak ne unese ulog valjano, društvo ga može tužiti za ispunjenje obaveze i naknadu štete, a može ga i isključiti iz društva.

2. Udeli i raspolaganje (Prenos udela):

• Sticanje: Udeo se stiče srazmerno vrednosti uloga, osim ako se ugovori drugačije (npr. jednaki udeli bez obzira na ulog).
• Forma prenosa: Prenos za života vrši se ugovorom u pisanoj formi sa overenim potpisima.
• Unutrašnji prenos: Prenošenje udela drugom ortaku je slobodno, osim ako je osnivačkim aktom drugačije ograničeno (npr. pravom preče kupovine).
• Spoljni prenos (Trećim licima): Zahteva saglasnost svih ortaka i ovaj uslov se ugovorom ne sme isključiti zbog lične prirode društva. Ako se saglasnost uskrati, prenos je zabranjen, a prenosilac stiče pravo da istupi iz društva. Ulaganje u drugo društvo ili zalaganje udela izjednačavaju se sa prenosom.
• Odgovornost pri prenosu: Sticalac udela (u trenutku registracije) postaje sa prenosiocem solidarno odgovoran za obaveze koje je prenosilac imao prema društvu povodom udela. Ova odgovornost zastareva za tri godine.
• Nasleđivanje udela: Prelazak udela za slučaj smrti moguć je samo ako postoji saglasnost i ostalih ortaka i naslednika da nastave poslovanje.

3. Dobit, gubitak i naknade:

• Dobit i gubitak: Zakonska pretpostavka je da se dele na jednake delove, ali je u praksi najčešće ugovoreno da se dele srazmerno udelima.
• Pravo regresa: Ako jedan ortak iz sopstvene imovine namiri poverioca društva, on stupa na njegovo mesto i ima pravo regresa. Međutim, ostali ortaci mu taj iznos ne duguju solidarno, već srazmerno svojim udelima, jer se solidarni dug društva isplatom transformiše u podeljeni dug.
• Naknada troškova: Ortak ima pravo na naknadu svih nužnih troškova koje je platio iz svojih sredstava radi obavljanja poslova društva (npr. troškovi goriva, popravke službenog vozila, advokatske usluge).
• Pravo na nagradu za rad: Ortak može zasnovati radni odnos u društvu ili raditi po ugovoru o delu, za šta ima pravo na adekvatnu nagradu/zaradu, kao i svako treće lice.

Ortačko društvo je višečlano privredno društvo čiji članovi (ortaci) solidarno odgovaraju za njegove obaveze.

• Uporedno pravo (Kontekst): Za razliku od germanskog i anglosaksonskog prava gde predstavlja pravnu zajednicu imovine (npr. režim „zajedničke ruke“), u našem pravnom sistemu ortačko društvo ima svojstvo pravnog lica.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Društvo lica: Ovo je klasičan oblik društva lica gde članovi učestvuju pre svega svojom ličnošću (tzv. ujedinjavanje rada), zbog čega je društvo izgrađeno na strogom uzajamnom poverenju ortaka (intuitu personae).
• Pravni subjektivitet: Ortačko društvo na tržištu istupa pod svojim poslovnim imenom, ima svoje sedište i delatnost po kojima ga treća lica prepoznaju. Poslovno ime obavezno sadrži oznaku „ortačko društvo” ili skraćenicu „o.d.”, a može da sadrži ime jednog ili više ortaka.
• Minimalni osnovni kapital: Zakon za ovaj oblik društva ne propisuje minimalni osnovni kapital. Imovina društva služi prevashodno obavljanju delatnosti, jer su poverioci adekvatno zaštićeni imovinom samih ortaka.
• Odgovornost za obaveze: Ortaci odgovaraju solidarno i neograničeno (celokupnom svojom imovinom) za obaveze društva. Odgovornost prema poveriocima čak nije nužno supsidijarna – poverilac može naplatiti dospelo potraživanje direktno od ortaka i bez prethodne tužbe protiv društva (mada u praksi uglavnom prvo opominje društvo).
• Ratio legis (Rizik forme): Kako zakon dopušta da ortaci budu i pravna lica (poput društva sa ograničenom odgovornošću), u praksi se institut neograničene odgovornosti posredno zaobilazi, jer se treća lica zavaravaju da iza obaveza o.d.-a stoji celokupna lična imovina članova.

Osnivanje i akti

• Sloboda ugovaranja (Dispozitivnost): Pravila zakona (ZPD) o ortačkom društvu su pretežno dispozitivna, što znači da ortaci unutrašnje odnose mogu urediti po svojoj volji (čak i po ugledu na društva kapitala).
• Ugovor o osnivanju: Jedini obavezni opšti akt društva. Pored zakonom propisanih elemenata, zahteva da potpisi ortaka budu overeni. Ugovor ne mora da sadrži podatke o osnovnom kapitalu, osim ukoliko se ulažu nenovčani ulozi (stvari, prava) čija se novčana vrednost tada mora proceniti i zbirno izraziti kao osnovni kapital.
• Ugovor ortaka: Fakultativni (neobavezni) interni akt. Ukoliko ga donesu, mora biti usaglašen sa osnivačkim ugovorom. Njegova prednost je fleksibilnost – njime se uređuju ostala pitanja poslovanja, a pošto se ne overava i ne predaje registru, lakše se i menja.

Organi društva (Upravljanje i zastupanje)

• Kao specifično društvo lica, o.d. nema posebne organe uprave (nema Skupštinu niti Odbor direktora).
• Zastupanje i poslovođenje obavlja se po zakonu – svaki ortak je ravnopravan poslovođa i zastupnik društva.
• Pravilo odlučivanja je zasnovano na jednoglasnosti – svaki ortak, bez obzira na veličinu udela u kapitalu, ima pravo na jedan glas. (Ovo je dispozitivno i može se osnivačkim aktom izmeniti u odlučivanje većinom ili srazmerno visini udela).

Prava i obaveze članova

• Uslov višečlanosti: Društvo mora imati najmanje dva člana (fizička ili pravna lica). Ako bi ostalo na jednom članu, postalo bi identično preduzetniku.
• Imovinska prava (Udeli, dobit i gubitak): Zakonska je pretpostavka da su udeli ortaka u osnovnom kapitalu jednaki, a samim tim ortaci ugovorno podjednako učestvuju u deobi dobiti i pokrivanju gubitka (ovo je dispozitivne prirode).
• Zatvorenost društva: Pristupanje novog člana zahteva saglasnost svih postojećih ortaka.
• Fiducijarne dužnosti: Svaki ortak ima stroge obaveze lojalnosti, kao što su dužnost odanosti društvu i zabrana konkurencije.

Prestanak/Statusne promene

• Zbog prirode društva zasnovanog na ličnostima njenih članova, prestanak članstva i samo jednog ortaka (npr. usled smrti, istupanja ili isključenja) može automatski izazvati i prestanak čitavog društva, osim ako osnivačkim ugovorom nije određeno da društvo u tom slučaju nastavlja sa radom.
• Što se tiče stečaja, važno je znati da ortačka društva ređe padaju u stečaj od društava kapitala upravo zbog stalne garancije koju pruža neograničena imovina ortaka.

Pristupanje novog člana i odgovornost Pravila o pristupanju strogo zavise od toga u kom svojstvu novo lice ulazi u društvo:

• Pristupanje komplementara: Bez obzira na to da li lice stiče udeo od postojećeg komplementara ili unosi potpuno novi ulog, neophodna je saglasnost svih postojećih članova (i komplementara i komanditora).
  • Ratio legis (Intuitu personae): Ulaskom novog komplementara menja se lice za čija je lična svojstva društvo vezano, te zakon svima garantuje pravo da se o tome izjasne.
• Pristupanje komanditora: Ovde razlikujemo tri situacije:
  1. Sticanje udela od drugog komanditora: Prenos je slobodan, dovoljan je samo ugovor o prenosu udela (nije potrebna saglasnost ostalih, osim ako je osnivačkim aktom drugačije predviđeno).
  2. Sticanje udela od komplementara: Potrebna je saglasnost svih komplementara, jer se primenjuju pravila koja inače važe za raspolaganje udelom komplementara.
  3. Unošenje novog uloga: Potrebna je saglasnost svih članova (i komplementara i komanditora) jer ovo predstavlja izmenu ugovora o osnivanju za koju važi pravilo apsolutne jednoglasnosti.
• Odgovornost novog člana za „stare obaveze“:
  • Novi komplementar odgovara neograničeno i solidarno sa društvom i za one obaveze koje su nastale pre njegovog pristupanja društvu.
  • Novi komanditor po pravilu ne odgovara za stare obaveze preko visine svog udela. Ipak, postoji strog izuzetak: ukoliko novi komanditor pristane da njegovo ime bude u poslovnom imenu društva, zakon ga sankcioniše tako što i za stare obaveze odgovara kao komplementar.

Prestanak članstva i nasleđivanje

• Smrt člana: Za razliku od ortačkog društva, smrt u KD ima znatno povoljnija pravila za naslednike.
  • Smrt komanditora: Naslednici (zakonski ili testamentarni) automatski stupaju na njegovo mesto u društvu, jer njegovo članstvo nosi čisto imovinski karakter.
  • Smrt komplementara: Naslednici takođe imaju pravo da stupe na njegovo mesto, i to čak i ako to nije izričito predviđeno ugovorom o osnivanju. Potrebno je samo da to zahtevaju u roku od tri meseca od pravnosnažnosti ostavinskog rešenja. Ako naslednici to odbiju, društvo im isplaćuje vrednost udela (npr. likvidacionu vrednost) u roku od šest meseci.
  • Zaštita naslednika: Osnivačkim ugovorom je zabranjeno isključiti naslednike umrlog komplementara i podeliti njegov udeo na preostale komplementare.

Gubitak svojstva i prestanak celog društva

• Svođenje na jednu vrstu članova (Ključno ispitno pravilo): Da bi KD postojalo, ono mora imati bar jednog komplementara i bar jednog komanditora. Ukoliko društvo ostane bez svih komplementara ili bez svih komanditora (npr. usled smrti ili istupanja), preostali članovi imaju kratak rok od tri meseca od brisanja poslednjeg člana iz registra da spasu društvo. Na raspolaganju su im dve opcije:
  1. Da prime u društvo novog člana nedostajuće vrste.
  2. Da donesu jednoglasnu odluku o promeni pravne forme (npr. ako su ostali samo komplementari, transformišu se u ortačko društvo; ako su ostali samo komanditori, u DOO).
  3. Ukoliko prođe rok od tri meseca, a nijedan od uslova nije ispunjen, društvo odlazi u likvidaciju.
• Prestanak celog društva: Društvo prestaje opštim načinima (stečaj, likvidacija, statusne promene), uz sledeće specifičnosti:
  • Tužba sudu: Komplementar može tražiti prestanak društva sudskom odlukom usled teških poremećaja (pravna teorija smatra da bi i komanditor morao imati ovo pravo radi zaštite od zloupotreba).
  • Smrt kao razlog gašenja: Smrt komplementara može biti navedena u ugovoru kao razlog za prestanak društva, ali smrt komanditora to nikako ne može biti.
  • Dobrovoljna likvidacija: Odluku o dobrovoljnoj likvidaciji donose jednoglasno samo komplementari. Ovo je zakonski izuzetak, jer se radi o odluci van redovne delatnosti gde inače komanditori imaju pravo učešća.

Komanditno društvo je višečlano privredno društvo u kojem postoje dve vrste članova: najmanje jedan član koji odgovara solidarno i neograničeno (komplementar) i najmanje jedan član koji snosi rizik poslovanja samo do visine svog uloga (komanditor).

• Jedno lice u društvu ne može istovremeno biti i komplementar i komanditor.
• Uporedno pravo i istorija (Kontekst): Ovaj oblik vodi poreklo od srednjovekovne komende, gde su plemići (kao ulagači) tajno finansirali trgovačke poduhvate kako bi izbegli zabrane trgovanja i davanja zajmova sa kamatom, prepuštajući upravljanje trgovcima. U Francuskoj je u 19. veku korišćeno i kao „zaobilaznica“ za stroga pravila osnivanja akcionarskih društava.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Mešovita priroda: KD je prvenstveno društvo lica (jer se zasniva na ličnim svojstvima komplementara), ali ima i elemente društva kapitala (vezano za komanditore). Zakon izričito propisuje da se na ovo društvo supsidijarno primenjuju pravila o ortačkom društvu.
• Minimalni osnovni kapital: Za osnivanje ovog društva zakon ne zahteva postojanje minimalnog osnovnog kapitala.
• Odgovornost za obaveze:
  • Komplementar odgovara za obaveze društva solidarno i neograničeno (celokupnom svojom imovinom).
  • Komanditor odgovara samo do visine svog uloga, odnosno odgovara solidarno sa društvom samo do visine neunetog dela uloga.

Osnivanje i akti

• Ugovor o osnivanju (Osnivački akt): Ovo je obavezni akt koji, pored standardnih elemenata, mora izričito da naznači koji član je komplementar, a koji komanditor. Izmene ovog ugovora zahtevaju saglasnost svih članova (i komplementara i komanditora), osim ako samim ugovorom nije predviđeno drugačije.
• Ugovor ortaka: Fakultativni interni akt koji zaključuju samo komplementari. Komanditori nisu potpisnici, ali im se ovim ugovorom mogu dati određena prava da prate rad društva (npr. prisustvo sednicama), ali nikako i pravo da na njima odlučuju.

Organi društva (Upravljanje i poslovođenje)

• Zastupanje, upravljanje i vođenje poslova u rukama je isključivo komplementara. Oni su međusobno ravnopravni, ukoliko osnivačkim aktom nije drugačije uređeno.
• Zabrana za komanditore: Komanditor nema pravo da upravlja društvom niti da ga zastupa.
• Ratio legis (Zabrana imena): Ime komanditora se ne sme naći u poslovnom imenu društva. Ukoliko komanditor dozvoli da mu ime bude u nazivu, on se pred trećim licima de facto predstavlja kao komplementar, te će ga zakon sankcionisati tako što će za obaveze društva odgovarati neograničeno solidarno.

Prava i obaveze članova

• Ulozi i rok unosa:
  • Komplementar može uneti novac, stvari, prava i rad/usluge.
  • Komanditor može uneti novac, stvari i prava, ali ne sme uneti ulog u radu (budućem radu). Rok za unos celog uloga je najviše 5 godina od registracije.
• Prava komanditora: Iako ne upravlja, on ima pravo na učešće u dobiti, pravo na kontrolu rada i obaveštavanje, kao i pravo na podnošenje derivativne tužbe za zaštitu društva (ako ima više od 5% udela) i pravo na prigovor kod vanrednih poslova.
• Fiducijarne dužnosti: Komplementari imaju stroge obaveze lojalnosti prema društvu (zabrana konkurencije, izbegavanje sukoba interesa). S druge strane, komanditori po zakonu nisu obveznici ovih dužnosti, osim ako im se to izričito ne nametne ugovorom o osnivanju (npr. ako imaju veliki udeo).
• Raspolaganje udelima (Pravila o prenosu): Ovo je omiljeno trik pitanje na ispitu. Postoje 4 različite situacije:
  1. Komplementar prenosi na drugog komplementara: Prenos je potpuno slobodan (ne treba saglasnost).
  2. Komplementar prenosi na treće lice (spoljni prenos): Potrebna je saglasnost ostalih komplementara. Saglasnost komanditora se ne traži. Ako se saglasnost odbije, prenosilac ima pravo da istupi iz društva.
  3. Komplementar prenosi svoj CEO udeo na komanditora: Ovde je potrebna saglasnost svih članova (uključujući i komanditore) jer ovim činom komplementar napušta društvo, a to menja personalnu strukturu.
  4. Komanditor prenosi na treće lice ili drugog komanditora: Prenos je po pravilu slobodan (ne zahteva saglasnost). Međutim, ako komanditor prenosi udeo na komplementara, potrebna je saglasnost svih komplementara.

Organi društva (Upravljanje, poslovođenje i zastupanje)

• Upravljanje (Strateške odluke): Pravila su preslikana iz ortačkog društva – upravljanje je povereno isključivo komplementarima, koji odluke donose jednoglasno i glasaju „po glavama“ (osim ako ugovorom nije drugačije definisano).
• Uloga komanditora u upravljanju: Iako komanditori primarno ne upravljaju, zakon im garantuje dva mehanizma uticaja:
  1. Odluke o izmeni ugovora o osnivanju zahtevaju jednoglasnost svih članova, uključujući i komanditore.
  2. Imaju pravo na prigovor kod poslova van redovnog poslovanja društva. Ako komanditor uloži prigovor, komplementar mora stopirati radnju, a konačna odluka se donosi zajednički (gde i komanditori glasaju).
• Uporedno pravo (Kontekst): U stranoj praksi se dešava da komanditor obezbedi skoro sav kapital i ugovorno prisvoji pravo upravljanja, svodeći komplementara na zaposlenog menadžera, ali ovakve klauzule imaju dejstvo samo interno, a ne i prema trećim licima.
• Poslovođenje i zastupanje: Redovno poslovanje i zakonsko zastupanje je u isključivoj nadležnosti komplementara. Komanditor ne može biti zakonski i statutarni zastupnik, ali mu se može izdati punomoćje ili prokura, pa tada istupa isključivo kao ugovorni zastupnik društva.

Prava i obaveze članova

• Pravo na obaveštavanje i nadzor: Komanditor ima zakonsko pravo da nadzire rad komplementara, traži kopije finansijskih izveštaja i vrši uvid u poslovne knjige. Ukoliko mu se to zabrani, pravo može ostvariti preko suda. Ipak, komanditor nema pravo da traži dnevno i redovno obaveštavanje o tekućim poslovima kakvo imaju komplementari, osim ako to nije izričito ugovoreno.
• Pravo na naknadu: Komplementari imaju pravo na naknadu nužnih troškova nastalih u vođenju poslova, kao i naknadu za rad.
• Dobit i gubitak: Zakonska pretpostavka kod KD jeste da svi članovi učestvuju u dobiti i pokrivanju gubitka srazmerno svom udelu. (Obratite pažnju: Ovo je bitna razlika u odnosu na ortačko društvo gde je pretpostavka da se deli na jednake delove!).
• Isplata dobiti: Komanditoru se dobit isplaćuje u roku definisanom ugovorom, a najkasnije 90 dana od usvajanja finansijskog izveštaja.

Odgovornost za obaveze

• Odgovornost komplementara: Identična je kao kod ortaka u ortačkom društvu – odgovara za obaveze društva neograničeno i solidarno (celokupnom ličnom imovinom) i može isticati i prigovore društva i svoje lične prigovore.
• Odgovornost komanditora: Komanditor po pravilu ne odgovara za obaveze društva, već samo snosi rizik do visine svog uloga. Izuzetak nastaje ako nije u potpunosti uplatio/uneo svoj ulog – tada odgovara solidarno sa društvom samo do visine neunetog dela uloga upisanog u registar.
• Ratio legis (Proboj pravne ličnosti / Sankcije za komanditora): Zakon strogo štiti poverioce od obmane, pa će komanditor izgubiti zaštitu i odgovarati neograničeno solidarno (kao komplementar) u dva slučaja:
  1. Ako uz njegovu saglasnost njegovo ime uđe u poslovno ime društva.
  2. Ako se neposredno umeša u vođenje poslova društva zloupotrebljavajući položaj (fakultativno poslovođenje).
• Specifičnost kod zastupanja (Trik pitanje): Ako komanditor bez punomoćja zaključi ugovor sa trećim licem, taj ugovor ne obavezuje društvo. U tom slučaju nema proboja pravne ličnosti niti solidarne odgovornosti društva, već isključivo i neograničeno odgovara sâm komanditor po opštim pravilima obligacionog prava za neovlašćeno zastupanje (falsus procurator).