Pravna priroda i osnovne karakteristike
- Neograničena solidarna odgovornost: Ortaci za sve obaveze društva (ugovorne, vanugovorne, zakonske popusti poreza) odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom. Treće lice može tražiti namirenje i od društva i od svih ortaka dok se dug u celosti ne naplati.
- Akcesornost (Sporednost): Obaveza ortaka je akcesorna (sporedna), te on faktički ima položaj solidarnog jemca. Njegova obaveza deli sudbinu obaveze društva – prestaje ako društvo ispuni dug, otpisom duga ili ukoliko obaveza društva zastari.
- Uporedno pravo (Kontekst): Naš zakon je prihvatio nemački model primarne solidarne odgovornosti, za razliku od npr. francuskog prava gde je odgovornost supsidijarna (prvo se mora tužiti društvo, pa tek onda ortaci).
- Ratio legis (Značaj stečaja): Izuzetak od pravila akcesornosti postoji kada se obaveza društva smanji ili prestane usled stečaja društva – tada odgovornost ortaka ne prestaje i ne smanjuje se, jer je suština instituta lične odgovornosti upravo zaštita poverilaca u slučaju finansijske propasti društva.
Prava i obaveze članova
- Prinudna priroda zakona: Pravila o odgovornosti prema trećim licima su kogentna. Interna klauzula u osnivačkom ugovoru kojom se ograničava odgovornost ortaka nema nikakvo pravno dejstvo prema trećim licima (osim ako je to konkretno treće lice izričito pristalo).
- Odbrana ortaka (Pravo na prigovore): Ukoliko poverilac tuži ortaka, ortak se može braniti isticanjem prigovora društva (npr. da je obaveza već ispunjena ili zastarela) i sopstvenih ličnih prigovora (npr. kompenzacija sopstvenog potraživanja koje ortak ima prema tom poveriocu).
- Pravo regresa: Kada ortak isplati dug društva, prestaje solidarna odgovornost prema trećem licu, ali on stiče pravo regresa. Dug se transformiše u podeljenu obavezu, pa isplatilac ima pravo da od društva traži ceo iznos (umanjen za svoj deo), a od ostalih ortaka srazmerno unutrašnjim pravilima društva (npr. srazmerno visini udela).
- Ortak kao poverilac: Ako ortak ima potraživanje prema društvu koje ne proizilazi iz članstva (npr. prodao je društvu neku robu), on se tretira kao treće lice. Može naplatiti to potraživanje solidarno i od ostalih ortaka, pri čemu se iznos ponovo umanjuje za deo obaveze koji interno pada na njega.
Odgovornost usled promene članstva
- Novi ortak: Lice koje pristupi društvu (kupovinom udela ili nasleđivanjem) odgovara solidarno i za takozvane stare obaveze, odnosno za obaveze društva nastale pre registracije njegovog pristupanja.
- Stari ortak: Lice kome prestane članstvo ne odgovara za nove obaveze, ali ostaje odgovorno za stare obaveze. Njegova odgovornost traje do isteka roka zastarelosti same obaveze, a u slučaju istupanja iz društva ograničena je na period od pet godina od registracije istupanja.
Namirenje ličnog poverioca ortaka
- Ukoliko ortak ima lični dug (koji nema veze sa društvom), društvo za taj dug ne odgovara. Međutim, poverilac može da se naplati iz udela tog ortaka.
- Ratio legis (Zaštita intuitu personae): Kako prodaja udela u izvršnom postupku ne bi dovela do ulaska neželjenog trećeg lica (poverioca) u društvo zasnovano na strogom poverenju, zakon obavezuje poverioca da podnese zahtev isključivo društvu, čime se aktivira poseban zaštitni mehanizam.
- Mehanizam namirenja (Tri situacije): Nakon što poverilac podnese zahtev društvu po osnovu izvršne isprave, dešava se sledeće:
- Ortak sam isplati dug: Time štiti svoj udeo i nastavlja članstvo.
- Društvo isplati dug: Društvo isplaćuje najviše do likvidacione vrednosti udela tog ortaka (vrednost koju bi ortak dobio da se društvo u tom trenutku likvidira). Tom ortaku tada prestaje članstvo, a njegov udeo se deli ostalim ortacima. Ako je vrednost udela veća od duga, društvo višak isplaćuje isključenom ortaku.
- Ni ortak ni društvo ne namire dug u roku od 6 meseci: Poverilac stiče pravo da se u izvršnom postupku namiri direktno iz imovine društva (najviše do likvidacione vrednosti udela). Ovo prinudno namirenje predstavlja po zakonu opravdan razlog za isključenje tog ortaka iz društva.
