Pravnik

Pristupanje novog člana i odgovornost Pravila o pristupanju strogo zavise od toga u kom svojstvu novo lice ulazi u društvo:

• Pristupanje komplementara: Bez obzira na to da li lice stiče udeo od postojećeg komplementara ili unosi potpuno novi ulog, neophodna je saglasnost svih postojećih članova (i komplementara i komanditora).
  • Ratio legis (Intuitu personae): Ulaskom novog komplementara menja se lice za čija je lična svojstva društvo vezano, te zakon svima garantuje pravo da se o tome izjasne.
• Pristupanje komanditora: Ovde razlikujemo tri situacije:
  1. Sticanje udela od drugog komanditora: Prenos je slobodan, dovoljan je samo ugovor o prenosu udela (nije potrebna saglasnost ostalih, osim ako je osnivačkim aktom drugačije predviđeno).
  2. Sticanje udela od komplementara: Potrebna je saglasnost svih komplementara, jer se primenjuju pravila koja inače važe za raspolaganje udelom komplementara.
  3. Unošenje novog uloga: Potrebna je saglasnost svih članova (i komplementara i komanditora) jer ovo predstavlja izmenu ugovora o osnivanju za koju važi pravilo apsolutne jednoglasnosti.
• Odgovornost novog člana za „stare obaveze“:
  • Novi komplementar odgovara neograničeno i solidarno sa društvom i za one obaveze koje su nastale pre njegovog pristupanja društvu.
  • Novi komanditor po pravilu ne odgovara za stare obaveze preko visine svog udela. Ipak, postoji strog izuzetak: ukoliko novi komanditor pristane da njegovo ime bude u poslovnom imenu društva, zakon ga sankcioniše tako što i za stare obaveze odgovara kao komplementar.

Prestanak članstva i nasleđivanje

• Smrt člana: Za razliku od ortačkog društva, smrt u KD ima znatno povoljnija pravila za naslednike.
  • Smrt komanditora: Naslednici (zakonski ili testamentarni) automatski stupaju na njegovo mesto u društvu, jer njegovo članstvo nosi čisto imovinski karakter.
  • Smrt komplementara: Naslednici takođe imaju pravo da stupe na njegovo mesto, i to čak i ako to nije izričito predviđeno ugovorom o osnivanju. Potrebno je samo da to zahtevaju u roku od tri meseca od pravnosnažnosti ostavinskog rešenja. Ako naslednici to odbiju, društvo im isplaćuje vrednost udela (npr. likvidacionu vrednost) u roku od šest meseci.
  • Zaštita naslednika: Osnivačkim ugovorom je zabranjeno isključiti naslednike umrlog komplementara i podeliti njegov udeo na preostale komplementare.

Gubitak svojstva i prestanak celog društva

• Svođenje na jednu vrstu članova (Ključno ispitno pravilo): Da bi KD postojalo, ono mora imati bar jednog komplementara i bar jednog komanditora. Ukoliko društvo ostane bez svih komplementara ili bez svih komanditora (npr. usled smrti ili istupanja), preostali članovi imaju kratak rok od tri meseca od brisanja poslednjeg člana iz registra da spasu društvo. Na raspolaganju su im dve opcije:
  1. Da prime u društvo novog člana nedostajuće vrste.
  2. Da donesu jednoglasnu odluku o promeni pravne forme (npr. ako su ostali samo komplementari, transformišu se u ortačko društvo; ako su ostali samo komanditori, u DOO).
  3. Ukoliko prođe rok od tri meseca, a nijedan od uslova nije ispunjen, društvo odlazi u likvidaciju.
• Prestanak celog društva: Društvo prestaje opštim načinima (stečaj, likvidacija, statusne promene), uz sledeće specifičnosti:
  • Tužba sudu: Komplementar može tražiti prestanak društva sudskom odlukom usled teških poremećaja (pravna teorija smatra da bi i komanditor morao imati ovo pravo radi zaštite od zloupotreba).
  • Smrt kao razlog gašenja: Smrt komplementara može biti navedena u ugovoru kao razlog za prestanak društva, ali smrt komanditora to nikako ne može biti.
  • Dobrovoljna likvidacija: Odluku o dobrovoljnoj likvidaciji donose jednoglasno samo komplementari. Ovo je zakonski izuzetak, jer se radi o odluci van redovne delatnosti gde inače komanditori imaju pravo učešća.